1101 - PD RB Kolubara

ПОСЛЕДЊИ ДАНИ ПОВРШИНСКОГ КОПА – ПОЉА „А” 39
Исцрпљене резерве угља
КОЛУБАРА БРОЈ 1101
Најстарији површински коп
РБ „Колубара” – Поље „А”
активно је радио од 1950.
до 1966. године. У том периоду успона
и падова, карактеристичних за
нову технологију откопавања лигнита
у рударском басену, укупно
је откопано 6.397.621 тона угља и
12.681.701 кубика откривке.
Када је Раднички савет РБ „Колубара”
одлучио да престане рад
Поља „А”, било је јасно да су „одбројани
дани” руднику који је, из
милоште назван „првом школом
површинске експлоатације угља у
Колубарском лигнитском басену”.
Преносећи одлуке органа управљања
лист „Колубара”, од 1. јула
1966. године, на петој страници,
пише:
„Раднички савет је одлучио да
се обустави експлоатација угља на
Површинском копу Поље „А” у
Рудовцима пошто су резерве овог
поља исцрпљене и то са даном 31.
маја 1966. године. Обуставом радова
експлоатације угља на Пољу „А”
извршено је и расходовање појединих
основних средстава. Средства
амортизације која бу ду формирана
расходовањем основних средстава
Поља „А”, а у укупном износу од око
186 милиона по одлуци Радничког
савета имају бити употребљена за
просту репродукцију, а посебним
одлукама Радничког савета с тим
што се износ од 100 милиона динара
може одмах употребити за
финансирање проширене ре продукције...”
У празничном броју листа „Колубара”
од 24. априла 1966. године,
(на другој страници) под
насловом „Поље А – хвала” у тексту
о сећањима првог управни ка
копа у Рудовцима Симе Устића,
Лазар­ Смиљанић пише: „Било је
то 26. јуна 1950. године. За некога
прилично давно, али мени још
увек свеже у сећању. Не знам одакле
треба почети Идући и транспортујући
средства механи зације,
коју смо скупљали са разних
страна Југославије, приликом транспорта,
дизали смо мо стове са вагона
помоћу багера. Сви возови на
успутним станицама куда смо пролазили
морали су да се заустављају,
и ми смо имали предност у транспорту.
Били су то мали багери „Федершафти”,
„Фиорентнине”, „Аорхемани”
и други.
Одлуком Радничког савета
„Колубаре”, после 12 година
рада, 31. маја 1966. године,
престало откопавање
лигнита на најстаријем
откопу нешег
рударског басена
Вагони од 1, 1,75, 3, и 6 кубних
метара у дрвеној или гвозденој
конструкцији, колосеци од 0,60,
075, 090 цм и Локомотиве серије
0,60, 075, 052 и друго. Свега и свашта.
Када је ово стизало у Рудовце,
народа је било као да је неки вашар.
Спавали смо ту и тамо, а по десетак
дана нисмо знали где ко спава (...)
Пешачило се и пешачило. Кадрови:
Риста Дрињак, Драго Недић,
Вахид Бешлагић, Иван Керин,
инж. Љубо Ковачић, а касније инж.
Бора Спасојевић, инж. Бора Недељковић,
инж. Момчило Тасић
и други. Све у свему једна велика
битка за угаљ, кога је први пут закопао
друг Буда Влаисављевић. Могао
бих вам причати још пет са ти,
али...” заврши друг Сима Устић.
Аутор текста нуди и поуке из
два наестогодишње експло атације
угља на Пољу „А”, које се своде на то
да „...није све у инжењерима и дипломама,
него у људима, који своје
способности, вољу и љубав максимално
и несебично унеше у свој свакодневни
рад (...) да је од тих људи
површинских копова створена тимска
екипа – колективни тим, који
се у свом раду нису ослањали само
на знање из школе, него су упорно
и савесно радили на сопственој
изградњи (...) да се не може у бесконачност
ићи са старим машинама
(...) да је савременим произвођачима
потребно не само добро познавање
основа одређене струке, већ шира и
дубља техничка култура.”
Текст се завршава речима захвалности:
„...гашењем Поља „А”,
првом школом у историји Рударског
басена „Колубара”, а у вези
површинских откопа, сваки од нас
је спреман да каже – Поље „А” –
Хвала!”
Мирослав Живановић
Први управник Поља „А”
Сима Устић (стоји)