1101 - PD RB Kolubara

52 ЈУБИЛЕЈ СПЕЦИЈАЛНЕ БОЛНИЦЕ ЗА ЕНДЕМСКУ НЕФРОПАТИЈУ
Четири деценије стручности
Лазаревачка Специјална болница за ендемску
нефропатију недавно је обележила 40 година
постојања. На свечаности која је тим поводом
одржана у Библиотеци „Димитрије Туцовић”,
чланови подружнице Српског лекарског друштва и
Нефролошке секције изразили су многобројне речи
хвале за ову угле дну установу која се већ четири деценије
једина у Србији и на Балкану бави истраживањем
и лечењем ендемског нефритиса.
Обраћајући се гостима, директор бол нице др Ивко
Марић подсетио је да је ова специјализована здравствена
установа ос нована на предлог Медицинског факултета,
а под покровитељством Скупштине града Београда,
1972. године и једина је установа у земљи која
се бави проблемима ендемског нефритиса. Стационар
са одсеком за хемодијализу основан је 1974. године са
пет апарата за хемодијализу. У првој години обављено
је 1.026 дијализа. Дана шњи стационар поседује 30
болесничких постеља и 26 дијализних места за 100
пацијената. Годишње се уради око 16.000 дијализа, а
диспанзер за бубрежне болести обави око 15.000 прегледа.
Војислав Даниловић, Бранислав Стојимировић,
Драгиша Ве­лимировић, Тодор Наумо­вић, Живојин
Радовановић, само су нека од имена лекара којa би житељи
овог краја требало да памте по стручности и несебичном
зала гању у откривању и лечењу ове болести.
Ова тешка, хронична, прогресивна болест бубрега
забележена је још четрдесетих година прошлог века.
Академик др Војислав Даниловић 1957. године приметио
је да становници уз реку Колубару појачано
оболевају и болест означио као хронични нефритис.
Од 1959. користи се назив ендемска нефропатија, а после
конференције у Дубровнику 1964. године и Светска
здравствена организација региструје ово обољење.
Болест је до сада описана у југоисточној Европи: Румунији,
Бугарској, Македонији, Босни и Херцеговини,
Хрватској и Србији, која представља део Балкана са
највише ендемских жаришта која се већином налазе у
непосредној близини водених то кова који припадају
дунавском сливу. До сада је највише испитивано
подручје средњег тока реке Колубаре и њених притока
и села Шопић и Петка. Многобројна истраживања
показала су да оболелих нема у горњем и доњем току
Колубаре, а главне карактеристике ендемских насеља
су близина споротекуће воде, надморска висина до
200 метара, сеоска средина и породични карактер.
Да би се село прогласило жариштем, потребно је да у
њему живе бар три оболела од ове болести која никада
нису мењала место боравка. Број укупно оболелих
на целом подручју југоисточне Европе је око 100.000.
Процене су да их је у Србији око 12.000.
Данашњи стационар поседује 30
болесничких постеља, а Центар за
хемодијализу има 26 апарата
Остале су успомене и велика дела
Запослени се и данас баве научно-ис траживачким
радом у области ендемске нефропатије и других бубрежних
болести и истраживањима у области хе модијали
зе. Поред тога, свакодневно се пружају превентивне,
дијагностичке, те рапијске и рехабилитационе
услуге из области интерне медицине, нуклеарне медицине,
ра диологије, медицинско-кли ничке биохе мије,
урологије, мале хи рур гије и социјалне медицине и
статистике. Као највећи проблем истичу недостатак
простора за рад, што ускраћује и паци јенте и медицинско
особље.
Данијела Матић
g Додељена признања
Поводом јубилеја, директор Института за
ендемску нефропатију др Ивко Марић доделио
је захвалнице институцијама које су заслужне
за дугогодишњи квалитетан рад ове установе.
Признања су додељена Градској општини
Лазаревац, Рударском басену „Колубара”,
Клиници за нефрологију Клиничког центра
Србије, Клиничко-болничком центру „Звездара”,
Клиници за нефрологију ВМА, Клиничкоболничком
центру „Земун”, Дому здравља
„Др Ђорђе Ковачевић”, проф. др Љубици
Ђукановић и проф. др Стеви Плеши.