1101 - PD RB Kolubara

ЗАПИС СА КОПА „ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ”, КРАЈ ИБАРСКЕ МАГИСТРАЛЕ
37
Знају људи ко их хлебом храни
КОЛУБАРА БРОЈ 1101
Ноћну посету „Д” смени површинског копа
„Велики Црљени” започели смо, како то
обично бива, у тзв. Старој управи. Зоран
Миленковић, шеф „А” смене, био је веома задовољан
што је још једна „осмица” остала иза њега.
Тачно један сат пре поноћи преузели су бригу о
најмлађем копу „Колубаре” Жељко Маринковић,
шеф „Д” смене, Марина Блажић, сменски евидентичар,
Милун Маринковић, диспечер, Милан Росић,
електроинжењер, Радомир Гордић, машински
инжењер и координатори Мирослав Стаменковић
и Зоран Банковић.
Крећемо ка нашој првој станици, БТО систему и
„глодару 1”. Систем који је, услед вишемесечних проблема
са нерешеном експропријацијом бележио велики
број застоја, од септембра је отпочео рад пуним капацитетом.
На неопходност брзог решавања питања
измештања великих инфраструктурних објеката
јасно указује податак да се поље рада ове рударске машине
у веома кратком временском периоду померило
у непосредну близину Ибарске магистрале.
Посада „глодара 1”, смена „Д”: Миладин Драгићевић
Пепси, планир-мајстор, Зоран Цвијановић,
бравар, Срећко Миладиновић, тракиста, Предраг
Пакић, електричар, Милош Петровић, бандиста и
помоћни радници Слободан Станојловић и Зоран
Томић, спремно су дочекали долазак наше екипе
уобичајним питањем у ово доба године: „Хоће ли
бити каквих пара”
Избегавши одговор на постављено питање окупили
смо се у јединој топлој просторији багера који ових
дана копа шодерску масу на висинском блоку. Дејана
Матића, багеристу, чули смо само преко интерне везе
јер се производња није прекидала ни за моменат.
Полако, преко залеђеног копа, до багера стиже и
Живомир Живојиновић Чича, који је рекао:
– Догурао је чича багерчићем на само годину дана
до пензије и једва чека још то мало да прође и оде!
Оматорило се... Време је да се иде кући. Све што је
било тешко на копу, пензија ће да излечи!
Слободан Станојловић, помоћни радник, тридесет
пуних година провео је на копу „Тамнава-Источно
поље”. Радио је све и свашта, успешно је мењао колеге
на тракама, чак је у неколико наврата носио и решење
планир-мајстора, али се све брзо заборављало чим
престане потреба за послом.
– Ја већ шест година радим преко „Услуга” и изгубио
сам сваку наду да ћу добити посао у „Колубари”.
Ма, ништа то мени не би сметало само кад би се
колега Станојловић и ја оженили. Овако, све мислим
да је због тога. Ко да се уда за мене кад немам посао у
„Колубари”! – кроз смех прича Зоран Томић.
Срећко Миладиновић, тракиста, са само годину
дана брачног стажа не учествује много у „женидбеној”
дискусији, али сија од среће! Од овог јутра најмлађи је
бандиста на копу „Велики Црљени”. Потписао је ново
решење.
И док прича необавезно тече, моменат је да се
запитамо шта ли се то променило у свима нама у
последњих неколико година. Некада смо на багерима
слушали приче о ударничкој производњи, тешким
условима рада, хладноћи, укидању бонова за топли
оброк итд. Сада, прича је сасвим другачија. Топлија,
људска... Да ли су људи схватили да је посао сасвим
обичан део живота и да увек од горег има и горе
– Знају људи ко их хлебом храни! Мора да се воли
оно од чега живиш – каже Миладин Јованић, возач
УАЗ-овог комбија, од чије је возачке вештине ове ноћи
зависила наша безбедност на залеђеним коповским
путевима и стазама. Гледамо га, млад човек, а 30 година
стажа у „Колубари”.
– Почео сам као помоћни радник, затим као планир-мајстор,
а после 15 година прешао сам на радно
место возача. И тако још петнаест година. Имаћу ја
брзо одрађене године за пензију, али ће ми фалити
пуно година до старосне границе. Не мислим много
о томе. Тако је, како је... Већа ми је брига то што седам
година нисам користио одмор као човек. Све пабирчим
по неколико дана – наглашава Јованић.
Стижемо до угља, до „глодара 2”. Смена „Д”, печанска
екипа. У њој Душан Ивановић, планирмајстор,
Драган Крсмановић, тракиста и Небојша
Росић, багериста. „Боје” убске општине брани Зоран
Продановић, бравар.
Багер не стаје ни за тренутак иако је годишњи
план угља пребачен још крајем новембра. Копа се висински
блок са четири реда угља доброг квалитета.
Појавило се мало прослојака у трећем реду, али то не
може у битнијој мери утицати на калоријску вредност
лигнита. Много већи проблем су хладноћа и снег.
М. Микић