1101 - PD RB Kolubara

50 ЗАПИС О ГРАДУ КОГА (НЕ) ПОЗНАЈЕМО
Сав тај Лајковац
Пише:
Гордана
Пауновић
Живановић
Лајковац кога више нема: Сви
путеви негде воде, а раскрсница
у Лајковцу била је непогрешива
где год да сте кренули -према Београду,
Ваљеву, Ужицу или Аранђеловцу.
Лајковац кога више нема био је највећа
раскрсница уских пруга у бившој Југославији. Лајковачка
станица имала је 41 колосек, а ложионица 50 парних локомотива
које су вукле возове у четири пружна правца
и пролазиле кроз станицу сваких 10 минута. На железници
у Лајковцу радило је 1.500 људи, а у Лајковац је са
пругом стигло и 25 нација.
На то време данас само подсећају ложионица, водоторањ
или како га Лајковчани зову „бузометар”, јединствена
грађевина по којој је Лајковац препознатљив,
окретница и опет лајковачки „трешајба” и пар десетина
метара уског колосека.
Лајковачки „бузометар”
Још понека чињеница: Лајковац – варош на левој
обали Колубаре, центар истоимене општине, настао
је захваљујући железници. Од 1908. године, када је прошао
популарни „ћира”, почиње стварање насеља, ближе
железничкој прузи, уз постепени настанак вароши.
Пруга је била и логистички услов да се у Лајковцу, осим
железнице, одмах после рата заметну и друге привредне
гране – пољопривреда и рударство.
Лајковац данас: Општина Лајковац је познато пољопривредно
по дручје, једно од најзначајнијих центара у
Србији за одгој квалитетних приплодних говеда сименталске
расе у којој се одржава најдуговечнија изложба
крава и јуница у Србији – већ 30 година, сваког 27. септембра.
Осим сточарства, развијено је ратарство и
воћарство, а постоје и значајни прерадни капацитети.
Постојећа индустријска зона се простире на путу
М4, од Профитног центра „Елмонт” до Ибарске магистрале.
У току је и израда Плана детаљне регулације
Ин дустријска зона 2 која ће пратити Коридор 11. Индустријска
зона обухвата значајне прерадне капаци тете,
пре свега, прехрамбену индустрију млечних производа
предузећа „Виндија” из Вараждина, хладњачу за воће
„Фрувела”, а ту су и домаћа „Млекара Бабић” и Млинскопекарско
предузеће „Аграриа кампо” из Београда. Сви
прерадни капацитети налазе се у непосредној близини
Ибарске магистрале и пруге Београд-Бар, тако да су са
саобраћајно-транспортног аспекта погодно лоцирани.
У Лајковцу је и погон предузетника Небојше Матића
„Микроелектроника” који са 44 радника производи алате
за микроконтролоре, који се уграђују у уређаје од кућних
апарата до војних авиона, а клијенти су им „Сони”, „Хитачи”,
„Ферари” и још понеко, не мање познат.
Незаобилазно име успешног пословања већ две деценије
је „Borverk Eurotrade” произвођач пет-амбалаже,
као и компанија „Ива аграр” која је лидер у производњи
грађевинског камена и свих врста камених агрегата у
каменолому Остреш.
Наша општина се такође недавно побратимила
са градом Марибором у Словенији, што ће заједно са
пројектом „Србија у ритму Европе” отворити нове
могућности за привредно повезивање и долазак страних
инвеститора.
Лајковац, на само њему својствен начин, од заборава
чува Радован Бели Марковић кога Лајковчани без
изузетка зову Књи жевник „са подразумеваним великим
словом на почетку...”, како и налаже варошки ред.
У оквиру дана Лајковца одржава се надметање у кулинарским
вештинама на обалама реке Колубаре или
сада већ традиционални „Колубарски котлић”. И лева
и десна обала реке подељене су на плацеве на којима су
направљене кућице, тачније сојенице, где људи преко
лета проводе слободно време, а сви Лајковчани се надају,
вероватно не без разлога, да би овај део нашег града, временом
могао постати и туристичка атракција.
Један од симбола вароши је и ФК „Железничар”, који
је већ 85 година у срцима лајковачких навијача. Основан
давне 1927. године, тренутно се такмичи у Српској
лиги-група Запад, трећем рангу такмичења српског
фудбала, по квалитету.
Посебан понос Лајковца су плаве девојке, одбојкашице
„Железничара”, које су у сезони 2011/2012. постигле
највећи успех у историји лајковачке одбојке пласманом
у елитно одбојкашко такмичење за жене, Суперлигу
Србије.
И тако, кроз мање од једног века постојања Лајковца,
кад таман помислите да су сви заборавили да Лајковац
и постоји, он на неки, само њему објашњив начин, привуче
пажњу јавности. Зато, ако пролазите Ибарском
магистралом на путу за Мајами Бич обавезно скрените
ЛЕВО код Лајковца, јер у супротном можете завршити
на Северном полу, а ако скренете, можда најзад и сазнате
– да ли Миле још иде лајковачком пругом, и зашто је
баш њом изабрао да иде.
(Аутор је новинар, директор Радио „Пруге”)