BELA PALAIKA

U mineralni sastav plagiogranita ulaze kvarc, plagioklas i hloritisani biotit, zatim sericit, apatit,
sfen i epidot. Oko granita su zapazene kvarc-feldspatske ili kvarcne zilice i zice.
KVi\RC NE liCE (q)
Ove zice, nesurnnjivo hidrotermalnog porekla, nalaze se u kristalastim skriljcima pretezno
oko plagiogranita, sa kojima bi se mogle dovesti u vezu. Uglavnom su orijentisane u smeru
sever-severozapad iIi upravno na taj smer. Debljine su od nekoliko centimetara do metra,
retko vise. Pored kvarca kao osnovnog sastojka u zicarna su zapazeni oksidni i sulfidni minerali,
koji usled raspadanja boje stenu.
HIDROTERMALNO IZMENJENI I SILIFIKOVANI SKRILJ CI
Na severoistocnim padinarna Babicke gore u muskovit-albit-hlorit-kvarcnim skriljcima zapazene
su hidrotermalne promene. Zone ovih promena su manjih razmera; soCivaste su i orijentisane
u smeru sever-severozapad. Hidrotermalne akcije su izazvale raspadanje minerala
koji izgraduju kristalaste skriljce, ali su s druge strane dale sulfidne minerale, koji su takode
u raspadanju. Sve ovo ostavlja na povdini izrazito raspadnute i limonitisane skriljce.
Istoenom stranom grebena Babicke gore u smeru sever-severozapad provlaCi se veoma uzana
kontinentalna zona silifikovanih skriljaca, koji mestimicno podsecaju na prave sitnozrne kvarcite.
Granice prema okolnim skriljcima su postupne a zona je diskordantna. Verovatno da je
pojava silifikacije vezana za rased kojim su na Babickoj gori u nenormalan polozaj dovedeni
albit-hlorit-muskovitski skriljci i muskovit-albit-hlorit-kvarcni skriljci.
SILUR
Tvorevine silura zahvataju neznatno prostranstvo. Dok se na juznom obodu terena prisustvo
silura sarno pretpostavlja, na Suvoj planini je gornji silur paleontoloski dokumentovan.
SILUR (S)
U ataru sela Veliko Bonjince i Modre stene, na krajnjem juznom obodu terena, na malom
prostoru su otkrivene tvorevine za koje se pretpostavlja da pripadaju siluru. One su kraljusasto
navucene na titonvalendijski flis, dok su s druge strane na njih navuceni skriljci Moravske zone.
Ove tvorevine su predstavljene listastim glinenim skriljcima reliktno pelitsko-mikroplisazne
do porfiroblastiene strukture, metapescarima i glinenim skriljcima reliktno psarnitske do lepidoblastiene
strukture i metapescarima subarkoznog i arkoznog sastava. U rnnogo manjem
obimu zastupljena su soCiva i proslojci skriljavih krecnjaka, skladovi gabra i dijabaza, kao i
sericit-hloritski skriljci lepidoblastiene strukture sa pelitskim reliktima. Nema elemenata na
osnovu kojih bi se mogla odrediti starost ovih tvorevina. Na susednom terenu lista Vlasotinci,
gde oni imaju znatno vece rasprostranjenje, oznacene su kao verovatno silurske (B. Petrovic
i saradnici, 1966). Obzirom na malu otkrivenost i slozene tekton3ke odnose, debljinu ove
jedinice nije bilo moguce tacno utvrditi, ali na osnovu podataka sa susednog terena ona najverovatnije
iznosi preko 200 m.
GORNJI SILUR (S3)
Sedimenti gornjeg silura otkriveni su u vidu jedne male i uzane zone u jezgru suvoplaninske
antiklinale, oko izvorisnog dela Zlog potoka. Predstavljeni su crnim krecnjacima koji sadrZe
ortocerase i krinoide. Podina im nije dostupna posmatranju usled prisustva jednog raseda i
altt"1'isane granitoidne stene koja ih probija. Preko njih leze donjodevonske sitnozme grauvake.
Prilikom ranijih istrazivanja (M. Veselinovic, 1964) utvrdeno je prisustvo sledeCih formi:
Kionoceras originale, Geisonoceras sp., Orthoceras complanata i Scyphocrinites sp., prema kojima
20