BELA PALAIKA

cela su staropaleozojske tvorevine (silur) kraljusasto navucene na titon-valendijski flis. Ona
predstavlja neposredan produzetak navlake Tegosnice sa terena lista Vlasotinci (B. Petrovic
i saradnici, 1966), koja je tamo mnogo markantnije izrazena. Ne moze se oceniti pruzanje ove
kraljusti ka SZ dalje od G. Prisjana, ali je ona verovatno prekinuta poprecnim ropotskim rasedom,
na kome su dovedeni u isti nivo titon-valendijski flis i klastiCni sedimenti apta.
Luznicku zonu preseca i deformise jedan longitudinalni rased, dubravski rased duz koga su
dovedeni u tektonski kontakt sedimenti razliCite starosti: miocena sa titon-valendijskim flisem,
Cu oblasti Dubrave) i aptom Ckod Krcirnira), kao i apta sa flisem iIi krecnjacima titon-valendina
(kod Krcimira).
GORNjACKO-SUVOPLANINSKA ZONA
Ova zona je prostorno najveca na terenu, a nalazi se izmedu luznicke i kucajsko-svrljiske zone.
Od prve je sa JZ odvojena suvoplaninskom, a od druge, sa SI ostrovicko-koritnicko-zaplanjskom
dislokacijom. Citavu zonu u osnovi predstavlja velika antiklinala Suve planine, najmarkantniji
naborni oblik u istoCnoj Srbiji. To je asimetricna, normalna antiklinala, Cija osa tone
ka JI. U njenom severo-zapadnom, uzdignutom delu, rasp on krila iznosi i preko 10 km, dok
se ka JI suzava do polovine ove dimenzije. Duzina antiklinale po osi iznosi preko 30 km. Heterogena
je po svom sastavu: u jezgru su otkrivene tvorevine paleozoika i srednje jure, a na
krilima gornje jure i krede. Antiklinala Suve planine je u celini deforrnisana uzduznim i poprecnim
rasedima, naroCito njen SZ deo. Statisticki dobijena osa nabiranja paleozojskih sedimenata
u SZ delu antiklinale ima elemente pada 159/25 CD 22, 23), odnosno 155/28 CD 24, 25). U ]I
delu antiklinale, u sedimentima jure i donje krede, osa nab ora ima orijentaciju 154/15 CD 28, 29),
dok istocno krilo pokazuje monoklinalan pad slojeva ka istoku CD 26, 27,31).
Suvoplaninska dislokacija je slozena ruptura za koju smatramo da ima u svom SZ delu karakter
cela kraljusti, a u ostalom delu strmo nagnute reversne dislokacije sa JZ vergencom. Duz
nje je gornjacko-suvoplaninska zona nalegla na luznicku zonu. U oblasti Prokopove Kutine
pad dislokacione ravni ka SI iznosi 50 0 • Na krajnjem SZ delu svog pruzanja, tamo gde na
povrsini iscezava luznicka zona, ova dislokacija se suceljsva sa moravskom, koja ima suprotnu
vergencu. Kao i sve velike longitudinalne dislokacije na granicama tektonskih zona, ispresecana
je lokalnim transverzaInim rasedima, po kojima je dolazilo do razrnicanja blokova. Velike razlike
u facijama izmedu tvorevina odvojenih ovom dislokacijom, kao i promene u nagibu njene
ravni, treba, izmedu ostalog, tumaciti i eventualnim transkurentnim kretanjima duz ove markantne
dislokacije.
Od ostalih struktumih oblika u okviru Gomjacko-suvoplaninske zone treba istaCi jelasnicku
tektonsku krpu koja je manja od 0,5 km 2 , a Cine su titonski krecnjaci navuceni na ugljonosnu
donjomiocensku seriju jelasnickog basena, sto je potvrdeno rudarskim radovima i busenjem.
Ona je sa zapadne strane ogranicena uzduznim jelasnickim rasedom, koji je poremetio ugljonosnu
seriju. Pored ovog raseda od sekundarnih uzduznih treba spomenuti jos i dva paralelna
koritnicka raseda duz kojih je izmedu devonskih i aptskih tvorevina ukljdten uzan pojas titonskih
krecnjaka, kao i ravnodolski rased, na JZ obodu neogena Ostrovice. Za popreeni
banjski rased, koji se pruza juznim obodom doline Nisave, vezana je terma Niske banje.
KUCAjSKO-SVRLjISKA ZONA
Nalazi se izmedu gomjacko-suvoplaninske zone, od koje je odvojena koritnicko-luznickom
dislokacijom, i timocke zone od koje je odvaja rtanjsko-svrljiska dislokacija. Izgraduju je pretezno
karbonatne tvorevine donje krede, manjim delom i srednje i gornje jure, kao i klasticni
sedimenti senona. Od paleozojskih tvorevina zastupljeni su devonski flis i permski crveni pescari,
a od neogenih pliocenski sedimenti belopalanackog basena i krajnjeg zapadnog dela pirotskog
basena, dok se od eruptivnih stena javljaju limburgiti, tesenit i bazaniti. Deformisana
je velikim brojem raseda, pretezno longitudinalnih, dok su naborne strukture veCih dimenzija
retke.
49