BELA PALAIKA

koji gradaeiono prelaze u sivoervene i sive sitnozrnekvarene konglomerate i pescare. Povlatu
im grade donjotrijski iIi srednjojurski sedimenti.
U Zaplanjskom basenu permski crveni pescari otkriveni su duz zapadnog i severnog oboda
basena. Donja graniea prema kristalastim skriljeima ;e iIi tektonska (Babicka gora, Kruseviea)
iIi diskordantna. Utvrdivanje gomje graniee bilo je veoma otezano zbog velike litoloske slicnosti
ervenih neogenih sedimenata i permskih ervenih pescara, ko;i su uglavnom dali materijal
za deponovan;e ove neogene ;ediniee. Moguce ;e da bi se detaljnijim radovima sman;io prostor
rasprostran;en;a ervenih pescara Zaplan;skog basena na racun neogena. U donjem delu ervenih
permskih pescara nalaze se krupnozrni konglomerati tipa subgrauvaka, rede subarkoza ervene
bo;e, preko kojih leze bankoviti, rede slojeviti erveni kvareni peScari, subgrauvake i grauvake.
Iznad njih su sivi i zuti kvareni pescari sa paketima ljubicastih i rumenih glinovitih pescara
koji Cine zavrsni deo jedinice. Za eelu formaeiju ervenih permskih peseara karakteristicna je
potpuna sterilnost. Debljina joj varira i krece se od nekoliko stotina do 1.000 m (na Suvoj planini).
PALEOZOjSKI MAGMATITI
Od paleozojskih magmatita konstatovane su gabroidne stene, analcimski olivin bazalti i plagiograniti.
ANALCIMSKI OLIVIN BAZALTI ('r~acD)
U desnoj obali potoka Panteleja na Sedlaru otkriven je man;i izdanak ove stene, koja se ;avlja
kao izliv u devonskim alevrolitima i pescarima. To su ;edre stene erne boje. Bitni rninerali
su: olivin, monoklinicni piroksen (2V = +58), arnfibol (2V = 80-82), plagioklas (labrador
sa 65% An) i analeim. Akcesorni su neprovidni minerali a sekundarni karbonati, opal i hlorit.
PLAGIOGRANIT ('(PC)
U najdubljim delov!ma suvoplaninske antiklinale, kod sela Toponiee, otkrivena je manja masa
granitskih stena koja probija gabroamfibolite s jedne a silurske tvorevine s druge strane. Na
osnovu sastava i strukture zapazeno ;e nekoliko vari;eteta, a tipski predstavniei su plagiograniti
izgradeni od plagioklasa (intenzivno serieitisanog), kvarca, biotita (potpuno hloritisanog),
apatita, cirkona, epidota i neprovidnih rninerala. Od vari;eteta se srece kvarc-diorit, sastavl;en
od plagioklasa (intenzivno sericitisanog), sitnozrnog kvarca, karbonata i neprovidnih minerala.
Regionalnim metamorfizmom i dinamometamorfizmom promenjen je i kataklaziran i plagiogranit
i kvarcdiorit, zbog cega su zadobili heteroblastienu strukturu.
GABROIDNE STENE (N,D)
U okviru staropaleozojskih tvorevina kod sela Veliko Bonjince i Modra stena ;avlja;u se man;i
skladovi gabra i dijabaza. To su stene zatvoreno zelene boje masivne i jedre.
Gabrovi. U okviru regionalno metamorfnih procesa, zajedno sa okolnim sedimentima, gabrovi
su u prikontaktnom delu (1-2 m) intenzivno limonitisani uz tipiCno rusenje strukture i rekristalizaciju.
Primarni rninerali su zamenjeni porfiroklastima albita, hloritom, epidotskim mineralima,
reliktima ilmenita u sfenu. Socivca granoblasticnog kvarca i karbonati u prslinama su
naknadno prineti. Strukture su milonitske. Nema elemenata ko;i bi objaSnjavali primarne
odnose izmedu magmatita i okolnih stena.
Dalje od zone rnilonitisanja, preko vrlo uzane zone kataklaziranja, nastaju pravi intenzivno
alterisani gabrovi. Plagioklasi su intenzivno sosiritisani, augit (2V = +56, c : Ng = 46) je
uglavnom uralitisan, rombican piroksen hloritisan, a ilmenit zamenjen sfenom. Apatit ;e redak.
Naknadne hidrotermalne promene su predstavljene kvarcom, neoalbitom, stilpnomelanom,
epidotskim rnineralima, neoalbitom (3 X 1,5 mm), karbonatima i piritom.
23