BELA PALAIKA

Hornblenda-biotitski daciti ( IXq)
Jedna manja pojava ovih vulkanita otkrivena je jugoistoCno od sela Veliko Bonjince, na kontaktu
kristalastih skriljaca koje probijaju i pliocenskih sedimenata zaplanjskog basena koji ih
zaplavljuju. Ovi daciti su otvoreno sive boje, raspadnuti, sa paralelopipednim, rede kuglastim
lucenjem. Izgradeni su od fenokristala plagiokIasa, kvarca, hornblende i biotita. Osnovna masa
je kriptokristalasta sa pojavom pesiIitnog kvarca. Akcesomi su apatit, cirkon, ortit i opaki minerali,
a sekundaran je karbonat u retkim mikrosupljinama. Strukture su hipokristalasto porfirske
(hemijska analiza br. 1. tab. I).
Amfibolski andeziti (IX)
Nekoliko manjih pojava ovih stena je otkriveno ispod pliocenskih sedimenata na obodu babusnickog
basena, dok se jedna veca masa javlja u srednjomiocenskim sedimentima u juznom
delu zaplanjskog basena. Osim toga, na vise mesta u juznom delu lista se izmedu Strbovca i
Ljuberade javljlJju ove stene sa veCim saddajem biotita - biotitisani amfibolski andeziti. Oni
probijaju titon-valendijske flisne sedimente, a javljaju se i kao manji sil u flisolikim aptskim
pescarima severna od sela KrCimira.
Amfibolski andeziti su kompaktne stene sive do sivobele boje sa jasno uocljivim feldspatima
i retkim bojenim mineralima. Bitni minerali su plagioklas An 40,5% (srednja vrednost iz pet
zma) i alterisani amfibol. Akcesomi su neprovidni minerali, apatit i cirkon, a sekundami su
karbonati, mrki zeolit i hlorit. Strukture su holokristalasto-porfirske.
Biotitisani amfibol-andeziti su sivozuckaste do bele boje. Izgradeni su od fenokristala zonamog
andezina (An 36,5%) i amfibola koji je potpuno zamenjen sekundamim biotitom. Akcesomi
su opaki minerali, cirkon i apatit, a sekundarni su u osnovnoj masi sitnolisticasti biotit i zeolit.
Na neposrednom kontaktu sa starijim tvorevinama stene su, usled bdeg hladenja hipokristalasto-porfirske,
a dalje od kontakta su holokristalasto-porfirsko-oligofirske strukture.
Aglomerati hornblenda-biotitskih dacita (w)
Izmedu sela Rajine Poljane i J elasnice, u krajnjem jugozapadnom delu lista, na vise mesta
otkriveni su sivobeIi piroklastiti, sa vise iIi manje zaobljenim odlomcima vulkanita, interstratifikovani
u miopliocenskim sedimentima. Naizmenicno smenjivanje n~ogenih peskova, sljunkova
i pescara sa vulkanskim materijalom jasno ukazuje da su se vulkanske erupcije vrsile u
subjezerskim uslovima, kao i da su se ponavljale vise puta.
Sivobele prasinaste tvorevine odgovaraju vulkanskom staklu sa retkim fragmentima plagioklasa,
kvarca, biotita i amfibola, dok su valutci od hornblenda-biotitskih dacita. U njihov sastav
ulaze fenckristali kvarca, andeklasa sa 40% An, intmzivno opadtisane i argiIisane hornblende
i po obodu opacitisanog biotita. Od sport'dnih su zapazeni opaki minerali, apatit, piroksen i
cirkon. Sekundami su kvarc i limonitska materija u retkim prslinama i mikrosupljinama. Stene
su hipokristalaste porfirske strukture sa hijalopiIitskom osnovom.
ALKALNE GABROIDNE STENE
Ovi vulkaniti probijaju sedimente donje krede i javljaju se u tri izolovane lokalnosti: zapadno
od Nogave (teraliti, nefelin-bazaniti limburgitski i limburgiti, zajednicki izdvojeni kao alkalne
gabroidne stene Nogave), na Belavi (teseniti) i kod sela Ostrovice (nefelin-bazaniti). Kod sela
Sljivovika javljaju se aglomerati bazanitskih olivin-bazalta.
Alkalne gabroidne stene Nogave (w't'~)
Zapadno od Nogave se na malom prostoru javljaju rnnogobrojni mali izdanci alkalno-gabroidnih
stena, medu kojima su konstatovani teraliti, limburgitski nefelin-bazaniti i limburgiti.
40