BELA PALAIKA

Koritnicko-lmnicka dislokacija je slozena dislokacija na JZ granici kucajsko-svrljiske zone.
J asno je manifestovana na J1 de1u terena, gde po nasem misljenju ima karakter reversnog raseda
sa slabo naglasenom JZ vergencom, sto je, inaee, oCito u njenom J1 produzetku, na listu
Pirot i u Bugarskoj. U tom njenom delu su senonski i oligocenski slojevi dovedeni u nenorma­
Ian kontakt sa gornjojurskim i donjokrednim. U SZ delu je uglavnom, pokrivena tercijarnim sedimentima.
U oblasti Ostrovice, na JZ padinama Oblika, ovu dislokciju prate paralelne kraljusti
Oblika sa kretanjima ka JZ, duz kojih su senonski rudistni krecnjaci ukljesteni u aptskim
sedimentima. Na viSe mesta je raskinuta poprecnim rasedima, od kojih je najbolje izrazen
onaj u Crvenoj reci, duz koga je dislokacija iz zone Ostrovice pomerena u dolini Nisave.
Na juznom obodu Sedlara istice se kraljust Crnog vrha, duz koje su barem-aptski krecnjaci
navuceni ka SS1 na permske crvene pes care i devonski flis. Krecnjacki kompleks Belave, severno
od ove kraljusti, suceljava se u dolini Nisave sa timockom i tupiznicko-teposkom zonom
duz dislokacije maskirane aluvijonom Nisave. Moguce je da je Be1ava de10m navucena
na senonske tvorevine timocke zone, no resenje ovog medusobnog odnosa treba traziti u istocnom
delu Be1ave, na terenu lista Pirot, gde se moze pratiti njihov kontakt. Jugozapadno od
kraljusti Crnog vrha nalazi se mali tektonski prozor Kremenice, u kome ispod barem~aptskih
krecnjaka proviruju permski crveni pescari i srednjojurski pescari i konglomerati. Polozaj
ovog tektonskog prozora nije sasvim jasan, ali je on svakako u vezi sa pokretima koji su formirali
kraljust Crnog vrha. Njegovo mesto u odnosu na ovu kraljust pokazuje da horizontalno
kretanje ovog krecnjackog kompleksa verovatno nije manje od 3,5 km.
Od nabornih sttuktura u ovoj zoni treba istaCi jednu lepo izrazenu antiklinalu malog raspona
kod StoIa, koja predstavlja krajnji SZ deo kusovranske antiklinale sa susednog terena lista
Pirot.
Brojni gravitacioni rasedi, pretezno uzduzni, presecaju donjokredni kompleks Svrljiskih planina.
Medu njima se isticu rinjski rased po kome su u isti nivo dovedeni sedimenti apta i urgonski
krecnjaci.
TlMOCKA ZONA
Timocka zona C"senonski tektonski rov") nalazi se izmedu kucajsko-svrljiske i tupiznicko­
-teposke zone, od kojih je odvojena na zapadu rtanjsko-svrljiskom, a na istoku tupiznicko-
-pajeskom dislokacijom. Pruza se pravcem SSZ-JJ1, a izgradena je od tvorevina mastrihtske
i paleogene starosti. Na ovom terenu zona ima karakter tektonskog rova ispunjenog sedimentnim,
vulkanogeno-sedimentnim i vulkanogenim stenama kojf' su ubrane u jednu sinklinalu
Ctimocko-osmakovska sinklinala). U dolini Nisave ova zona se na povrsini suce1java sa kucajsko­
-svrljiskom; u tom prostoru je Citava timocka zona tektonski pomerena ka istoku, na teren lista
Pirot.
Timocko-osmakovska sinklinala se pruZa duz Citave timocke zone do Nisave. Ona je de10m
polegla ka JZ, kada joj je S1 krilo inversno. Raspon joj varira od 4,5 do 7 km, stirn sto je najuza
na severnom obodu terena a najsira u prostoru Vraniste--Glama. Krila izgraduju sedimentne,
vulkanogeno-sedimentne i vulkanogene tvorevine mastrihta, a jezgro sedimenti paleogena.
Jugozapadno krilo je znatno veceg raspona i vise deformisano od suprotnog, naroCito u juznom
de1u. Ose nabora u severnom delu sinklinale imaju e1emente pada 153/5 CD 34), odnosno 333/3
CD 35). 1stocno krilo je strmo, dok aksijalna povrs nabora pada 63/83. 1nace, jasno je izrazena
zapadna vergenca nabora (D 34, 35,37, 38). Unutar ove strukture rasedi su retki i manjeg
znacaja, a pretezno su vezani za JZ krilo sinklinale.
Rtanjsko-svrljiska dislokacija odvaja timocku zonu od kucajsko-svrljiske. To je markantan
gravitacioni rased sa relativno spustenim istocnim blokom, koji je i morfoloski jasno izrazen
kao zapadni obod "tektonskog rova". Nestaje sa povrsine u aluvijonu Nisave, na rasedu koji
je ovde prekinuo i na istok, na teren !ista Pirot pomerio i Citavu timocku zonu. Ova dislokacija
je na vise mesta ispresecana lokalnim poprecnim gravitacionim rasedima.
50