BELA PALAIKA

TEKTONIKA
Teren lista Bela Palanka pripada najvecim delom Karpato-balkanidima, a manjim delom kristalastim
skriljcima Rodopske odn. Srpsko-makedonske mase. Odlikuje se veoma slozenom
tektonskom strukturom sa brojnim i raznovrsnim razlomnim i nabomim strukturnim oblicima,
cesto velikih dimenzija. Na osnovu podataka 0 geoloskoj gradi terena lista Bela Palanka
u savremenom morfostruktumom sklopu izdvojeno je 6 tektonskih jedinica, koje su medusobno
izdvojene longitudinalnim dislokacijama regionalnog znaeaja. To su, od JZ prema SI: 1.
moravska zona; 2. luznicka zona; 3. gomjacko-suvoplaninska zona; 4. kucajsko-svrljiska zona;
5. timocka zona i 6. tupiznicko-teposka zona. Za ove zone i druge markantne struktume oblike
regionalnog znacaja uglavnom su zadrZani nazivi poznati u literaturi, nezavisno od geografske
udaljenosti lokalnosti Cija imena nose, a radi njihovog lakseg prepoznavanja u okviru tektonskog
sklopa istocne Srbije.
Sve ove tektonske jedinice imaju osnovno pr~zanje SZ-JI ili SSZ-JJI, kao i sekundami
struktumi oblici u njihovim okvirima.
MORAVSKA ZONA
Moravskoj zoni na ovom terenu pripadaju kristalasti skriljci Krusevice i Babicke gore, kao
i krajnjeg istocnog dela Selicevice. Od LuZnicke zone je odvaja markantna moravska dislokacija,
dok joj je zapadna granica van ispitivanog terena. Raznovrsna tektonska aktivnost u dugotrajnoj
geoloskoj istoriji podrucja ostavila je svoj pecat na veoma slozenom sklopu kristalastih
skriljaca. Strukture su uglavnom nastale u bajkalskom ciklusu. To je vremensko razdoblje
tektonske aktivnosti srednjih dubina, gde su termodinamicki uslovi pogodovali prekristalizaciji
i progresivnom rastu minerala u orijentisanom prostoru. Mlada tektonska naprezanja ispoljena
su u stvaranju poprecnih i longitudinalnih disjunktivnih struktura. Uslovi malog pritiska
i niske temperature pogodovali su raskidanju, kataklaziranju i milonitizaciji kristalastih
skriljaca.
U najvaznije plikativne strukture mogu se ubrojiti krusevicko-babicka antiklinala i krusevicko­
-babicka sinklinala, u glavne disjunktivne longitudinalne strukture - moravska dislokacija,
a u glavne poplecne strukture - barbeski i jarsenovski rased.
Krusevicko-babicka antiklinala se moze pratiti sa juga od Skrapeza i Lipovice u pravcu
SSZ-a ka Babickom na duzini od oko 20 km. To je istocnovergentan strukturni oblik Cije zapadno
krilo tone pod tercijarne sedimente leskovackog polja. Istomo krilo je snopom longitudinalnih
raseda raskinuto i reversno pomereno prema lSI, preko zapadnog krila krusevicko­
-babicke sinklinale. P0premi jarsenovski rased deformisao je krusevicko-babicku antiklinalu
i uticao da uz njega skriljci Krusevice budu zaplavljeni tercijarnim sedimentima. Statisticki
dijagrami pada folijacije D 1,2,3 (s1. 8) prikazuju juZni deo antiklinale - planinu KrtiSevicu,
a D 8,9,11 sevemi deo antiklinale - Babicku goru.
Krusevicko-babicka sinklinala se moze pratiti sa juga od sela Krusevice i eme Bare preko
Jarsenova u pravcu SSZ, na duzini od preko 25 km. Istomo krilo ove sinklinale je raskinuto
45