BELA PALAIKA

Dijabazi su zahvaceni istim automorfnim promenama kao gabrovi, dok su mehanicke i hidrotermalne
promene slabije izrarene. Ovde razikujemo dva struktuma varijeteta: (a) krupnozrniji
pojkiloofitski, koji je pre1azni clan ka ofit-gabru i (b) sitnozrniji of it ski. Kod privih je bazicni
plagioklas potpuno zamenjen albitom, epidotskim mineralima i prenitom. Monoklinieni
piroksen je de10m zamenjen sekundarnim amfibolom i Woritom. Ilmenit je po obodu presao
u sfen sa leukoksenom. Sekundami su redak neoapatit i granoblastican kvarc u mikroprslinama.
Alteracije su kod ofitskih predstavnika potpune. Bazicni plagioklas je potpuno sosiritisan,
a piroksen je zamenjen sekundarnim amfibolom, hloritom i epidotom. Ilmenit je presao
u sfen, a prsline su ispunjene granoblasticnim kvarcom, neoalbitom, karbonatom i hloritom.
TRIJAS
Trijaski sedimenti imaju neznatno ucesce u geoloskoj gradi terena. Otkriveni su sarno na krilima
antiklinale Suve planine i javljaju se iIi u vidu nekoliko kraCih uzanih isprekidanih zona
izmedu formacija crvenih pescara i dogerskih sedimenata (Vrli kam, Glogovac, JI od Kosmovca),
iIi kao male erozione krpe (Vdnik, Vetanska cuka). Na vecem delu terena otsustvuju,
te mezozoik poCinje dogerskom transgresijom neposredno preko permskih tvorevina. Dokumentovano
je prisustvo samo kampilskog potkata, dok se na osnovu superpozicije pretpostavlja
prisustvo i sajskog podkata. Trijaske tvorevine do sada na ovom terenu nisu bile poznate.
SAJSKI SLOJEVI (Tl)
Najnizim de10vima trijasa, verovatno pripadaju gruboklasticni sedimenti koji se u stubu nalaze
iznad formacije crvenih pescara a ispod fosilonosnih kampilskih slojeva. Njihov odnos
prema podini nije sasvim jasan. Rezultati geoloskih ispitivanja na susednim terenima listova
Pirot (J. Ande1kovic i saradnici, 1969) i Knjazevac (B. Krstic i saradnici, 1971), odnosno na
Staroj planini i u oblasti Kurilova, pokazuju da su sajski klastiti eroziono diskordantni preko
perrnskih. Zbog toga na osnovu paralelizacije smatramo da je najverovatnije i na ovom terenu
njihov odnos diskordantan.
Sajski slojevi su zastupljeni belim i ruzicastim kvarcnim konglomeratima sitnog zrna, koji
gradaciono pre1aze u krupnozrne i srednjozme kvarcne pescare, a zatim u smenu crvenih i
sivih kvarcnih pescara, subarkoza i arkoza. Odlikuju se kosom slojevitoscu i srnanjivanjem
inace dobro izraZene zaobljenosti i velicine valutaka od baze navise. Za razliku od permskih
sedimenata iz podine, koji su bogati nestabilnom komponentom a detriticni materijal je slabo
zaobljen, sajski slojevi su bogati stabilnim mineralima: kvarcom, a u teskoj frakciji cirkonom,
turmalinom i rutilom.
Gruboklasticni sajski slojevi su stvarani u priobalskim, plitkovodnim delovima basena iii u
deltama i recnim dolinama. Do sada su obicno smatrani zavrsnim delovima formacije crvenih
pescara. Njihova debljina obicno iznosi oko 20 m.
KAMPILSKI SLOJEVI (TV
Konkordantno se razvijaju iz sajskih slojeva. To su plocasti i slojeviti kreenjaci, cesto peskoviti,
zatim dolomiti i arkozni pescari srednjeg zrna. Mestimieno sadde brojnu, pretezno lamelibranhijatsku
faunu, naroCito u peskovitim kreenjacima: Myophoria costata, M. laevigata, Gervilleia
mytiloides, Moernesia socialis, zatim Natticella costata i dr. Bogata fauna je nadena kod usca
Vetanske u Crvenu reku, kao i na Svracku, Vrsniku, Vrlom kamu i SI od Kosmovca. Mikrofacija
kampliskih sedimenata sadrzi forarninifere (Ammodiscus incertus), ostrakode, kao i detritus
molusaka, ehinodermata i krinoida. Kod Vrlog kama su iznad kampilskih krecnjaka sa
faunom, a ispod fosilonosnog dogera zapazeni zuckasti i belicasti dolorniti bez faune.
Debljina kampilskih slojeva iznosi oko 20 m, dok je SI od Kosmovca nesto veca.
24