You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
.principi finske tipologije dovoljno jasni, da bismo mogli zaključiti, da i<br />
ova klasifikacija, isto kao i Krjudenerova, bazira na jednom karakteru,<br />
dakle je veštačka i nikako ne može biti uzeta kao osnova za rad u<br />
širokim razmerama.<br />
Prema šumsko-uređajnoj instrukciji od 1926 godine: »Tipom šume<br />
zovemo takve predstavnike čitavog niza ujedinjenih delova šume, koji<br />
u potpunoj meri reprezentuju biološke i ekološke osobine ovog ujedinjenja,<br />
izražene sastavom, porastom, kvalitetom i uslovima staništa.«<br />
Nedostatak ove definicije je u tom što u njoj nisu zasebno navedeni<br />
znakovi za izdvajanje tipova i osobine tipova. Ova definicija ostavlja<br />
suviše mnogo slobode istraživaču u tome, što on upravo treba da uzme<br />
kao kriterij za utvrđivanje tipa. Ovo isto možemo ponoviti i u pogledu<br />
Kutšeove definicije, koja glasi: »Pod tipom šume razumevamo zbir<br />
delova šume vezanih zajedničkim osobinama staništa, koji daju tim delovima<br />
određen stalan oblik i određene unutrašnje osobine, te određuju<br />
pravac gazdinstva i način podmlađivanja.«<br />
Sem gore rečenog u ovoj je definiciji nesrećno izabran izraz »zbir<br />
delova šume«, jer tip je apstraktan pojam, koji .nikako nije vezan za<br />
izvesnu površinu. Kao kod prethodne tako i kod ove definicije već se<br />
oseća uticaj fitosociološke škole. Za površinu rasprostiranja tipa prof.<br />
Sukačev predlaže naziv »kompleks«. Analogno tome možemo reći<br />
»kompleks tipa.<br />
Najboljom smatram definiciju prof. Sukačeva, koju on navodi u<br />
članku »O nekim osnovnim pitanjima tipologije šuma« (časopis »Lesnoje<br />
hozjajstvo« Br. 2 1928 g.). »Tip šume ili šumska asociacija<br />
ujedinjuje sva šumska udruženja istovetna prema<br />
florističkom sastavu, složaju i životnim osobinama<br />
svih spratova i okarakterisana biološki istovetnim<br />
staništem. Ovde kaoposledica proističe, da ti ujedinjeni<br />
u tip delovi šume hoće da imaju podjednake<br />
šumsko-uzgojn ej šumsko-taksacione i šumsk o\- i e h-»<br />
ničke osobine.<br />
Ako tip odgovara pojmu vrsta, onda bi, kako smo! već govorili,<br />
sasvim dosledno bilo, da veće klasifikacione jedinice odgovaraju genusu,<br />
familiji i t. d. Prof. Sukačev predlaže ovakav progresivni red:<br />
1. asociacija (tip), koji bi pojam odgovarao pojmu species; 2. grupa<br />
asociacija, što bi odgovaralo rjojmu subgenus; 3. formacija, što bi odgovaralo<br />
pojmu genus i t. d. Što se tiče raspodele asociacija po ovim<br />
grupama, prof. Sukačev ne govori ništa određeno. Jedino je u njegovom<br />
radu »Biljne zajednice« naveden primer raspodele asociacija u grupe<br />
asociacija, što je jedino i moguće kod sadašnjeg stanja nauke.<br />
Prot Morozov za osnovu tipološke klasifikacije u Rusiji predlaže<br />
sledeću zonalnu podelu:<br />
1. Zona: a) tundra, b) šuma, c) stepa, d) : pustinja; 2. podzona: a)<br />
četinarska, b) četinarska i liščarska, c) šumo-stepa i t. d.; 3. Oblast:<br />
a) zapadna (od zapadne granice do reke Dnjepr), b) centralna (od reke<br />
Dnjepra do Volge) i t. d. ; 4. podoblast: 5. tip šumskog masiva (pojam<br />
sličan grupi asociacija prof. Sukačeva). Kao što vidimo, zona i podzona<br />
su veličine širinskog protezanja, oblast đužinskog protezanja, a podoblast<br />
i tip šumskog masiva lokalnog značaja. Takva je podela u Rusiji<br />
632
Change language