Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Većina ruskih tipologa izvršuje ta dva posla istovremeno. Sa gledišta<br />
ekonomije rada mnogo bi bolje bilo najpre utvrditi tipove i posle<br />
istraživati njihove osobine, jer na taj način ne bismo morali bezbroj<br />
puta ponavljati istraživanje osobina jednog istog tipa. Toga principa rada<br />
držala se i finska škola Kajandera. Iako nas ne zadovoljava celokupni<br />
pravac rada te škole, nalazim da bi bilo korisno zadržati se na tom<br />
principu. Nije dovoljno znati, kakvi su tipovi u određenoj oblasti, već<br />
je potrebno još i tačno odrediti njihovo rasprostiranje t. j. sastaviti tipološku<br />
kartu. Zato posle utvrđivanja tipova treba pristupiti njihovom<br />
ograničavanju. Definicija prof. Sukačeva, koju smatramo kao najbolju,<br />
potpuno određuje pravac našeg rada za postizavanje prvog cilja to jest<br />
određivanje tipova. Morozov nije uspeo da da ma kakvu metodiku za<br />
tipološka istraživanja. Svaki je od njegovih đaka radio na svoj način.<br />
Nažalost ne mogu ništa određeno reći ni o metodici Morozovljevog đaka<br />
barona Krjudenera, jer nemam u rukama njegove klasifikacije. Pisati<br />
pak o njoj po sećanju i recima njegovih protivnika neću. Mislim da ova<br />
praznina nije tako velik gubitak, jer i sam prof. Morozov potcenjuje<br />
klasifikaciju barona Krjudenera i njegov metod rada. Slučajno mi je<br />
došao u ruke rad jednog od predstavnika šumsko-uzgojne Morozovljeve<br />
škole (B. I. Ivanjenko: »Tipovi sastojina državnog krimskog zabrana).<br />
Evo šta govori B. I. Ivanjenko o glavnom smeru svojeg rada. »Proučavanje<br />
tipova sastojina mora se vršiti u dva pravca: s jedne strane neophodno<br />
je proučiti uslove staništa, koji su rezultat skupa različitih<br />
faktora {reljefa, geološke formacije tla, klime i drugih), a s druge strane<br />
treba proučiti sastojine različitog oblika, sastava, starosti i t. d.« Dalje<br />
veli: »treba razlikovati dva momenta: utvrđivanje klasifikacije tipova<br />
sastojine i proučavanje tipova, što je dalji zadatak, za koji su potrebna<br />
stacionarna istraživanja.« Dakle on razlikuje ta dva momenta, koje pre<br />
njega, a i sada još neki spajaju i tako otežavaju rad. Svoj rad B. I. Ivanjenko<br />
počinje opštim opisom položaja, reljefa, granica, geološke strukture,<br />
klime i zemljišta masiva. Zatim prelazi na opis pojedinih probnih<br />
površina, koje prema njegovom mišljenju karakterišu tip. Ako ove površine<br />
zaista karakterišu tipove, onda bi prethodno morala biti izvršena<br />
podela na tipove. Zaista, on je putem ekskurzija najpre izvršio preliminarnu<br />
podelu na tipove i u njima odabrao mesta naročito karakteristična,<br />
koja je i uzimao za probne površine. Podelu na tipove vršio je prema<br />
mehaničkom sastavu zemljišta, ekspoziciji, nagibu, nadmorskoj visini i<br />
dominantnoj vrsti drveta, t. j. uslovima staništa, a fitosociološki karakter<br />
skoro nije uzimao u obzir. Takva je podela naravno suviše subjektivna<br />
i neki drugi istraživač mogao bi doći do sasvim drugih rezultata. Odabiranje<br />
probnih površina karakterističnih za određen tip također je stvar<br />
subjektivne procene, jer nema nikakve kontrole. Da pređemo sada na<br />
opis tipa. Uzmimo kao primer njegovu probnu površinu IX.<br />
Naziv tipa: Hrast na sitnom šljunkovito-glinovitom tlu, na podlozi<br />
glinovite stratifikovane stene, na strmoj južnoj padini. Veličina probne<br />
površine: 70,00 X 35,70 = 0,25 ha. Nadmorska visina: 850 m. Nagib: 17°.<br />
Ekspozicija: S. Prvi sprat: б. Quercus, 2. Acer, 1. Fraxinus, 1. Tilia,<br />
Pinus i Betula. Drugi sprat: Carpinus betulus, carp. orientalis,<br />
Cornus mas. Starost prvog sprata: 150 —180 god. Sklop: 0.7. Kružna<br />
ploha prob, površine: 24, 229 m 2 . Bonitet: IV. Dobrota: 3. Podmladak<br />
slab. Džbunje: Carpinus orientalis, Cornus mas, Acer italum, Crataegus<br />
634
Change language