1 - Å umarski list

gornjem broju nadnica može dodati još koja za prenos katrana. Ako se ide u Strumicu,
potrebno je dva dana za odlazak i povratak. Od 130 kg (100 oka, jedan tovar) iverja
dobija se prosečno 13 kg (10 oka) katrana od belog bora (10%), a oko 20 kg od
crnog bora (20%), ako je borina »mrsna«, inače manje. Prema ovome od 20 tovara
iverja od crnoga bora dobije se oko 400 kg katrana. Za njegov prenos do Strumice
potrebna su 4 konja. U 1928 god. bila je cena katrana 6 do 8 din. od 1 kg (8 do 10 din.
od jedne oke). Kupovanje borine obično ne dolazi u obzir, jer ovde ima mnogo privatnih
šuma, te postoji mogućnost da proizvođači uzimaju borinu iz svojih šuma.
Ali ako bi se i kupovalo, ipak to пс bi mnogo uticalo na rentabilnost posla pri navedenoj
ceni. Kao što se vidi> posao je dosta rentabilan. 1 pored ovakve rentabilnosti
proizvodnja katrana nije velika, te nema mnogo ljudi, koji se njome bave. Tako se
ovim bave svega 10 kuća u Berovu i 5 kuća u Ratovu (1929 god.). Ovo sigurno zato
što se radi samo za lokalnu potrebu. Prema svemu ovome sudeći, ova proizvodnja nije
od velikoga ekonomskoga značaja.
Po šumu je ova proizvodnja više od koristi nego od štete. Korisno je što se
iskorišćavaju i panjevi i drugo što se ovim putem dobija izvestan prihod od ovih
šuma kod kojih je usled udaljenosti iskorišćavanje drveta ograničeno. Korisno je što
se iz šume čiste bolesna i suva drveta. Štetno je kad se krče panjevi na bezobziran
način, ne vodeći računa o zaštiti zemljišta.
U Morihovu katran se više ne izrađuje. Izrađivao se za vreme Turaka i dosta
se dobro prodavao u Kavadaru i Prilepu. Uzroci ovome prestanku su isti kao i kod
Priboja. Ovaj način izrade katrana razlikuje se od prošla dva. Iz ovoga razloga a i
same intercsantnosti radi opisaću ga. Za ovaj katran upotrebljava se luč, dakle crni
bor u glavnom i to samo deblovina a ne koren. Izuzetno može da se upotrebi i beli
bor. Katrana je svoje vrste. Prvo se izberc ravno mesto. Onda se uravni ii utaba.
Zatim se u jednom krugu nešto izdubi, te dokle dobije nagib ka svome središtu. To
je u stvari onda jedan izvrnuti čunj sa vrlo blagim omotačem. U središtu toga kruga
se iskopa rupa nazvana kazan. Taj kazan može biti i od kamena ozidan. I krug i
kazan se dobro olepe blatom i uglačaju. Pre slaganja luča zatvori se kakvom kamenom
pločom otvor kazana, da ne bi iverje upadalo. Ipak mora se tako zatvoriti da katran
curi u njega. Ostaci ovih katrana mogu se još i danas naći po Morihovu. Na si. 6
vidi se kako je izgledala ovakva katrana. Na ovako spremljenom mestu slaže se najzad
luč. Slaže se uspravno dakle kao i u Malešu. Komadi luča dugački su ovde 1 m.
Naslagani luč pokrije se prvo slamom ili papraću, pa onda suvom zemljom (busen
ili inače). Na vrhu se i ovde ostavi rupa gde će se luč zapaliti. Pokrivka od zemlje
debela je 25 do 30 cm. Slame se meće malo tek toliko da zemlja ne propada u luč.
Kada se luč zapali i dobije potrebna toplota za destilaciju, onda se rupa zatvori. Dalje
upravljanje destilacijom vrši se otvaranjem rupa d usnica gotovo isto onako kako
se to vrši kod stojećih žežnica za ugalj. Ove dušnice se otvaraju i zatvaraju kako
se i destilacija kreće postepeno na dole.
Katrane su bile raznih veličina. To je zavisilo od količine luča, koji se imao
odjednom da destiliše. Obično se uzimalo 10 do 20 1 tovara luča za jednu katranu.
Od 20' tovara luča dobijalo se 200 do 210 kg katrana (160 do 160 oka). Utrošak radne
snage je otprilike kao i ranije. Kiša može da smeta, jer može da prodre u kazan.
Tok destilacije mora stalno da nadgleda jedan čovek, jer se može desiti da pokrov
prsne, pa da se zbog toga luč zapali i izgori. Kao što se vidi, ovaj način rada je
manje savršen nego prošli. Katran se ne može uzimati sve dok se destilacija potpuno
ne završi i katrana ne očisti.
Značaj ove proizvodnje bio je u tome, što je ipak moglo da se dobije nešto
prihoda od ovih udaljenih šuma.
666