More documents

Recommendations

Info

minimalno. Ĉinjenica je da nema mnogo studija u kojima je testirano rano, unutar 24-48h, uvodjenje antiagregacione terapije nakon vaskularnog dogaĊaja. Primena acetilsalicilne kiseline je, medjutim, ispitana u ovom kontekstu u 2 studije (IST,CAST). U novije vreme je završena studija sa ranim, unutar 24h, uvodjenjem kombinacije dipiridamola sa produţenim delovanjem sa aspirinom u poredjenju sa aspirinom nakon TIA (EARLY studija) u kojoj je utvrdjeno da ova kombinacija predstavlja isto tako efikasnu i sigurnu terapiju kao i sam aspirin neposredno nakon TIA. Oĉekuju se rezultati drugih studija koje uporedjuju ranu primenu kombinacije klopidogrela sa aspirinom u odnosu na sam aspirin. Za sada, ne postoji preporuka za primenu kombinacije aspirina sa klopidogrelom u vidu rutinske sekundarne profilakse nakon TIA Preporuke za primenu antikoagulantne terapije kod TIA pacijenata su i dalje zajedniĉke sa onim nakon IMU, ali se i tu oĉekuju pomaci s obzirom na registraciju novih oralnih antikoagulantnih lekova ĉije delovanje poĉinje već nakon nekoliko sati te bi bilo moguće rano uvodjenje ovih lekova potrebno kod TIA pacijenata. Karotidna endarterektomija je indikovana pod istim okolnostima kod TIA pacijenata kao i kod pacijenata sa malim MU. Optimalno vreme za ovaj zahvat je po preporukama unutar 2 nedelje od incidenta. Postoje nagoveštaji o povoljnim efektima skraćenja ovog vremena kod TIA pacijenata sa stabilnom kliniĉkom slikom i simptomatskom visokostepenom stenozom, što ide u prilog agresivnijem pristupu leĉenja u opravdanim sluĉajevima. Naravno, i u ovom kontekstu, bolesnici sa karotidnom stenozom treba da dobiju optimalni medikamentozni tretman koji ukljuĉuje antiagregacionu, antitenzivnu terapiju, statine, tj.korekciju faktora rizika. Suština tretmana pacijenata sa TIA je da on bude urgentan, sveobuhvatan i zasnovan na dokazima. U tom smislu, organizacija modaliteta tretmana (formiranje TIA klinika, ili prijem bolesnika u JMU ili u jedinice za intezivnu terapiju), nisu od presudnog znaĉaja. Osnovni zahtev je utvrditi stepen rizika od MU medju TIA bolesnikima, na osnovu toga utvrditi da li hospitalizovati bolesnika ili predloţiti ambulantne pretrage, i zapoĉeti ranu adekvatnu terapiju. Visok rizik od MU imaju bolesnici sa: TIA unutar istog dana, odn. unutar 3 dana Ponovljenom, odn. krešendo TIA ABCD2 skorom ≥ 4 UZ karotida odn. TCD VB sliva sa stenozom simptomatskog krvnog suda ≥ 50% EKG sa atrijalnom fibrilacijom odn. kardiološka anamneza za major uzrok kardioembolizacije Ovakvi bolenici bi trebali da budu primljeni u bolnicu radi dodatnih pretraga i primene rane terapije. Nizak rizik od MU imaju bolesnici sa : TIA pre više nedelju dana Jedna epizoda TIA ABCD2 skorom < 4 Nesignifikantni nalazi UZ pregleda, EKG-a, CT- mozga Ovakvi bolesnici bi trebali da dobiju ranu antiagregacionu terapiju (aspirin), kao i drugu terapiju u smislu kontrole faktora rizika, u ambulantnom reţimu leĉenja. 18
Terapija prema mišljenju vodećih eksperata na ovom polju, koje ne doseţu nivo zvaniĉnih preporuka, (Luengo-Fernandez i sar. 2009) savetuje se hitna i energiĉna primena kombinacije antiagregacionih lekova i statina (aspirin 300 mg i atorvastatin 80 mg) u prvih mesec dana, a ukoliko je u pitanju bolesnik u posebno velikom riziku (dijabetes melitus pored ostalih faktora rizika) daje se klopidogrel u dozi do 75 mg uz statin u navedenoj dozi. Postoji mišljenje nekih eksperata da kod bolesnika koji su pregledani unutar prvih 48 sati od dogaĊaja ili u toku prvih 7 dana a za koje se smatra da su u posebno velikom riziku, treba dati klopidogrel 75 mg dnevno uz aspirin u dozi od 100 mg (Rothwell i sar. 2007). Ovu terapiju treba davati mesec dana a potom nastaviti sa jednim antiagregacionim lekom (Rothwell i sar. 2007). Sigurnost dvojne antiagregacione terapije u ovom kontekstu, prvenstveno misleći na cerebralne hemoragijske komplikacije, nije kompromitovana jer tkivno oštećenje ne postoji, ili je minimalno.[ Balucani I sar. 2010]. 4. DIJAGNOSTIČKI POSTUPAK U ispitivanju bolesnika sa AIMU potrebno je sprovesti dijagnostiĉki postupak koji treba da odgovori na sledeća pitanja: Da li se kod bolesnika radi o vaskularnoj bolesti mozga? Da li se radi o ishemijskom ili hemoragijskom tipu AMU? Da li je bolesnik kandidat za primenu trombolitiĉke terapije? Da li su kod bolesnika prisutne druge neurološke ili somatske komplikacije koje mogu uticati na terapijski pristup? 4.1. ANAMNEZA I NEUROLOŠKI PREGLED Odgovore na ova pitanja zapoĉinjemo prvo uzimanjem auto- ili heteroanamnestiĉkih podataka. Pored beleţenja okolnosti pod kojima je došlo do nastanka AMU, potrebno je napraviti i uvid u sve prisutne i potencijalne faktore rizika za njegov nastanak. Posebna paţnja se obraća na utvrĊivanje trenutka kada su tegobe poĉele kako bi se sagledalo da li je bolesnik podoban za trombolitiĉku terapiju. Kod bolesnika: - kod kojih su tegobe nastale u toku sna koji je trajao više sati - sa izolovanom afazijom, a nema svedoka njihove poslednje oĉuvane komunikacije - koji su mentalno retardirani ili dementni ukoliko nedostaju heteroanamnestiĉki podaci o vremenu nastanka tegoba ne primenjuje se trombolitiĉka terapija, upravo zbog nemogućnosti preciznog definisanja trenutka nastanka simptoma. U svim okolnostima vreme kada je bolesnik poslednji put viĊen bez neuroloških simptoma se oznaĉava kao vreme kada je došlo do AIMU. Sledeći korak u dijagnostiĉkom postupku, posle uvida u vitalne funkcije, podrazumeva kompletan neurološki pregled sa skorovanjem stanja svesti GKS i neurološkog deficita NIHSS skalom. Inicijalni NIHSS skor ima prognostiĉku vaţnost, a moţe pomoći i u identifikovanju bolesnika koji su u velikom riziku od moţdanog krvavljenja prilikom primene trombolitiĉke terapije. 19
Page 1 and 2: NACIONALNI VODIČ ZA ISHEMIJSKI MO
Page 3 and 4: SADRŢAJ 1. CILJ Nacionalnog vodiĉ
Page 5 and 6: 1. CILJEVI NACIONALNOG VODIČA ZA A
Page 7 and 8: Mortalitet varira od 63,5 do 273,4
Page 9 and 10: olesnika sa fibrilacijom pretkomora
Page 11 and 12: AIMU je bolest koju karakteriše na
Page 13 and 14: 7. Ataksija ekstremiteta (Test prst
Page 15 and 16: min sugeriše pre AIMU nego TIA (In
Page 17: geneze, te da su ĉešći kod simpt
Page 21 and 22: promene u ishemijskoj zoni već nak
Page 23 and 24: 5. PRIMARNA PREVENCIJA Cilj primarn
Page 25 and 26: smanjenim sadrţajem zasićenih mas
Page 27 and 28: AIMU kod bolesnika sa dijabetesom i
Page 29 and 30: Bolesnici >75 godina imaju korist o
Page 31 and 32: Detalje o manje dokumentovanim fakt
Page 33 and 34: ga u odogovarajući centar, ali i l
Page 35 and 36: ii) Ekipa sluţbe hitne medicinske
Page 37 and 38: -Monitoring krvnog pritiska, EKG-a,
Page 39 and 40: Algoritam zbrinjavanja obolelih od
Page 41 and 42: Slika 1. ASPECTS skor (52) M1: "ant
Page 43 and 44: Mnogi bolesnici sa MU su dehidriran
Page 45 and 46: Tabela 7. Lečenje hipertenzije kod
Page 47 and 48: Kod svih pacijenata sa MU potrebno
Page 49 and 50: godine rutinska upotreba leka je od
Page 51 and 52: max 90 mg, 10% u i.v. bolusu, ostat
Page 53 and 54: obaveštena o potencijalno lošem i
Page 55 and 56: 6.2.2.4. Spreĉavanje i leĉenje ko
Page 57 and 58: subkutano treba davati bolesnicima
Page 59 and 60: Acetilsalicilna kiselina ispoljava
Page 61 and 62: kombinacijom aspirin/dipiridamol u
Page 63 and 64: Više velikih kliniĉkih istraţiva
Page 65 and 66: C B ishemijskim MU ili TIA i kardio
Page 67 and 68: B koronarne bolesti savetuje se cil
Page 69 and 70:
B operacije sem ako ne postoje kont
Page 71 and 72:
7.10. DIJETSKI REŢIM U SEKUNDARNOJ
Page 73 and 74:
Antithrombotic Trialists’ Collabo
Page 75 and 76:
Culebras A, Rotta-Escalante R, Vila
Page 77 and 78:
Gorter JW; Stroke Prevention In Rev
Page 79 and 80:
Langhorne P, Stott DJ, Robertson L,
Page 81 and 82:
Ogawa H, Nakayama M, Morimoto T, Ue
Page 83 and 84:
Evidence-Based Clinical Practice Gu
Page 85:
Zhang X, Patel A, Horibe H, Wu Z, B
show all

ÐÐ¾Ð´Ð¸Ñ Ð·Ð° Ð¸ÑÑ ÐµÐ¼Ð¸ÑÑÐºÐ¸ Ð¼Ð¾Ð¶Ð´Ð°Ð½Ð¸ ÑÐ´Ð°Ñ (ÑÐ°Ð´Ð½Ð° Ð²ÐµÑÐ·Ð¸ÑÐ°) - Zdravstveni ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

ÐÐ¾Ð´Ð¸Ñ Ð·Ð° Ð¸ÑÑÐµÐ¼Ð¸ÑÑÐºÐ¸ Ð¼Ð¾Ð¶Ð´Ð°Ð½Ð¸ ÑÐ´Ð°Ñ (ÑÐ°Ð´Ð½Ð° Ð²ÐµÑÐ·Ð¸ÑÐ°) - Zdravstveni ...