Br.4, proleće-leto 2011. - PALGO centar
Br.4, proleće-leto 2011. - PALGO centar
Br.4, proleće-leto 2011. - PALGO centar
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
lokaciju. A kada se sabere koliko je latinoameričku državu<br />
koštao ovaj poduhvat i šta je dobila zauzvrat do danas,<br />
bilans bi sigurno bio u velikom plusu.<br />
Subvencije mogu imati veliki uticaj na<br />
privlačenje investicija od strateškog<br />
značaja...<br />
I mi u Srbiji imamo svoj Intel – zajedničko ulaganje države<br />
i Fijata. Iako se razlikuju po vrednosti projekata i tipu investicije,<br />
ova dva posla imaju više zajedničkih elemenata:<br />
male i slabo izvozno orijentisane privrede, nizak nivo tehnološkog<br />
razvoja, projekti iz proizvodnih sektora visokih<br />
tehnologija, skoro 100 odsto namenjeni izvozu, i snažna<br />
državna podrška upakovana u „ponudu koja se ne odbija“.<br />
Rezultat posla sa Fijatom, prema najnovijim informacijama,<br />
trebalo bi da bude izvoz od 500 miliona evra u 2012.<br />
i 1,3 milijarde evra u 2013. godini, sa proizvodnjom koja<br />
angažuje tačno 2.433 radnika na sklapanju novih modela<br />
i oko 7.000–8.000 u pogonima Fijatovih dobavljača. 2 U<br />
potencijalne pozitivne efekte, sada već trogodišnjeg, projekta<br />
koji se završava hepiendom mogli bi da se ubroje i<br />
fiskalni prihodi od PDV-a i doprinosa za zaposlene, takozvani<br />
spillover uticaj preko aktiviranja drugih proizvodnih<br />
i uslužnih sektora vezanih za ovu investiciju, pa, na kraju<br />
krajeva, i podizanje stepena poverenja koje druge multinacionalne<br />
kompanije imaju prema mogućnosti da prošire<br />
svoje poslovanje na jednu, iz njihove vizure, nepoznatu,<br />
malu i rizičnu zemlju.<br />
Fijat je vrlo specifičan i komplikovan primer upotrebe<br />
subvencija i jedini slučaj primene podsticaja za tzv. ulaganja<br />
od posebnog značaja, veća od 200 miliona evra sa<br />
preko 1.000 zaposlenih, kojima država pokriva do ¼ vrednosti<br />
investicije. Ključni aspekt celog projekta jeste, međutim,<br />
nešto što ni Serđo Markione ni naši ministri nikada<br />
nisu otvoreno rekli, ali se može pretpostaviti sa velikom<br />
verovatnoćom – Kragujevac ne bi video Fijat, a naša auto<br />
industrija bi već morala da okonča svoju agoniju da nije<br />
bilo državne pomoći bez presedana. Štaviše, možda danas<br />
ne bismo svi kukali kako nam je industrija propala i<br />
kako ovde ne proizvodimo ništa da je bilo više pameti i<br />
novca da se, pomoću ovog ili nekog sličnog modela, na<br />
vreme revitalizuju delovi nekada velikih sistema...<br />
Osim ovog kapitalnog ulova, na državnu udicu subvencija<br />
upecalo se do sada još mnogo manjih riba. Za nešto više<br />
od četiri i po godine primene ovog programa, u dvanaest<br />
krugova dodele pomoći, bilo ih je tačno 151, a sa sobom<br />
donose 692,6 miliona evra planiranih investicija i skoro<br />
23.000 novih radnih mesta, za šta je iz budžeta odobreno<br />
84,7 miliona evra. 3<br />
Brojke deluju zaista impresivno. Ako oduzmemo odobrene<br />
subvencije od najavljenih investicija, pa još kada na tu<br />
razliku dodamo poreske prihode i indirektne efekte ovih<br />
projekata, dobijamo fantastičan rezultat. Ko bi onda mogao<br />
da ima bilo kakvu primedbu na ovu čarobnu meru<br />
ekonomske politike, osim zlonamernih političkih protivnika<br />
njenih autora? Jedini problem sa ovom matematikom<br />
jeste taj što je isuviše pojednostavljena.<br />
Tabela 1. Pristupi izračunavanju efekata<br />
subvencija za investicije<br />
Uobičajen pristup<br />
Vrednost investicija<br />
+ Fiskalni prihodi<br />
od poslovanja<br />
subvencionisanih<br />
kompanija<br />
+ Efekti na razvoj povezanih<br />
sektora<br />
- Isplaćene subvencije<br />
(direktne i indirektne)<br />
Predloženi pristup<br />
Fiskalni prihodi<br />
od poslovanja<br />
subvencionisanih<br />
kompanija<br />
- Izgubljeni fiskalni prihodi<br />
u slučaju efikasnije<br />
upotrebe budžetskih<br />
rashoda<br />
- Neopravdano isplaćene<br />
subvencije (direktne i<br />
indirektne)<br />
- Opravdano isplaćene<br />
subvencije (direktne i<br />
indirektne)<br />
= Neto efekat subvencija = Neto efekat subvencija<br />
... Ali se često dodeljuju i kompanijama<br />
kojima objektivno nisu potrebne<br />
Pre svega, u novoj formuli moraju da se nađu uporedive<br />
kategorije. Ako subvencije predstavljaju rashod državnog<br />
budžeta, onda i na strani potencijalnih koristi od subvencionisanja<br />
treba da budu samo prihodi budžeta, državnog<br />
i lokalnog – dakle, prilivi od naplate poreza, doprinosa<br />
i raznih naknada i taksi. Drugim rečima, iz formule u<br />
levoj koloni tabele ispadaju vrednost investicija i efekti na<br />
razvoj povezanih sektora, osim dodatnih poreskih priliva<br />
od povećanih aktivnosti u onim delovima privrede koji su<br />
direktno vezani za subvencionisane projekte.<br />
Izračunavanje koristi u cost-benefit analizi subvencija na<br />
prvi pogled deluje krajnje jednostavno. Dovoljno je uzeti<br />
AGENDA, broj 4, <strong>2011.</strong> |Ekonomija|<br />
19
Change language