Br.4, proleće-leto 2011. - PALGO centar
Br.4, proleće-leto 2011. - PALGO centar
Br.4, proleće-leto 2011. - PALGO centar
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Stručna saradnica, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova<br />
Višnja Baćanović<br />
Novi institucionalizam na lokalnom<br />
nivou – tela za ravnopravnost polova<br />
Mehanizmi za ravnopravnost polova osnivaju<br />
se kao instrumenti za sprovođenje globalno<br />
usvojene strategije uvođenja rodne ravnopravnosti<br />
u sve javne politike na svim nivoima (engl:<br />
gender mainstreaming). Osnov za mehanizme su svetske<br />
konferencije o ženama i međunarodno obavezujući dokumenti,<br />
pre svih CEDAW i Pekinška platforma za akciju.<br />
Osim ovog globalnog i međunarodnog konteksta, postavlja<br />
se pitanje koji faktori utiču na osnivanje mehanizama<br />
u nacionalnim državama (i, u okviru njih, na nižim<br />
nivoima vlasti), kao i na njihovu efikasnost, odnosno<br />
kvalitet i druge aspekte delovanja, imajući u vidu ciljeve<br />
sa kojima su ustanovljeni. Mehanizmi se uspostavljaju u<br />
svim zemljama sveta, u različitim kontekstima i na različite<br />
načine.<br />
Specifičnost procesa osnivanja mehanizama u Srbiji je<br />
njegova povezanost sa procesima tranzicije i demokratske<br />
konsolidacije, odnosno političke institucionalizacije<br />
rodnih pitanja i prelaska na politiku baziranu na načelima<br />
liberalne demokratije. Istovremeno, u širem teorijskom<br />
kontekstu, ove procese je moguće posmatrati i kroz novi<br />
institucionalizam, dominantan teorijski okvir u politikologiji,<br />
pa i sociologiji. Ovaj koncept nije relevantan zbog<br />
toga što se radi o novim institucijama (iako to svakako<br />
jesu), već zbog pristupa koji postavlja pitanje o tome<br />
kako (političke) institucije oblikuju ponašanje (političkih)<br />
aktera. Za razliku od starog institucionalizma, ovde<br />
se institucije posmatraju kao samostalne, odnosno nezavisne<br />
od društvenih odnosa i strukture. U tom kontekstu<br />
se postavlja i pitanje šireg ideološkog i političkog okvira<br />
i cilja sa kojim se osnivaju nacionalni, pokrajinski i lokalni<br />
mehanizmi za ravnopravnost polova, kao i šta mogu<br />
biti prepreke i preduslovi za njihovo uspostavljanje i<br />
funkcionisanje.<br />
U ovom tekstu će biti prikazani najznačajniji rezultati<br />
istraživanja kapaciteta lokalnih mehanizama za rodnu<br />
ravnopravnost u svih 45 opština u Vojvodini, sprovedenog<br />
u martu <strong>2011.</strong> godine. Istraživanje je realizovano u<br />
sklopu projekta Centra za podršku ženama iz Kikinde i<br />
Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, uz finansijsku<br />
podršku Kraljevine Norveške.<br />
Na osnovu podataka i zaključaka iz istraživanja moguće<br />
je sagledavati naredne korake koje je potrebno preduzeti<br />
da bi se na lokalnom nivou kreirale i sprovodile rodno<br />
osetljive politike.<br />
AGENDA, broj 4, <strong>2011.</strong> |Zaštita ravnopravnosti|<br />
27
Change language