TA-MON-02 FS 400 kV Dalekovod Lastva Grbaljska ... - CGES

Sisari
Imajući u vidu visoku mobilnost sisara, kao i dužinu predviđenog DV, koji prelazi celom teritorijom
Crne Gore, mnoge od vrsta sisara koje su registrovane u državi mogu se očekivati u široj zoni trasom
predviđenog DV. Ovo uključuje sledeće važne vrste sisara 23) : Canis lupus, Canis aureus, Vulpes vulpes,
Felis silvestris, Lynx lynx, Meles meles, Mustela nivalis, Mustela putorius, Lutra lutra, Martes fiona,
Martes martes, Mustela erminea, Ursus arctos, Monachus monachus, Lepus europeus, Pitymus
thomasi, Spalax leucodon, Sciurus vulgaris, Glis glis, Sus scrofa, Cervus elaphus, Capreolus capreolus,
Rupicapra rupicapra, Suncus etruscus, Delphinus delphis, Stenella coeruleoalba, Stenella frontalis,
Tursiops truncatus, Grampus griseus, Balenoptera physalus
4.1.4.2. Procena osetljivosti staništa
Na osnovu opisa trenutnog stanja biodiverziteta ( staništa i srodnih vrsta ) i korišćenja nacionalnih i
međunarodno priznatih kriterijuma , procenjena je senzitivnost staništa. Najosetljivije zone su
istaknute i njihove prirodne ili ljudske indukovane vrednosti su predočene takođe. Najosetljivije
lokalitete iz osetljivih staništa tretiraćemo odvojeno. Razdvajanje ovih zona ili visoko vrednih
ekosistema, staništa ili lokacija je neophodno, u cilju procene mogućih uticaja izgradnje i
funkcionisanja dalekovoda, detaljnije i, shodno tome , radi predloga efikasne mere za njihovu zaštitu i
budućeg menadžmenta .
Metodologija
Osetljivost je ocenjena korišćenjem matrice koja je specijalno dizajnirana za tu svrhu. Matrica je
korišćena za procenu osetljivosti prirodnih ekosistema i staništa , ali je korišćena da se procene i
staništa antropogenog porekla , kao dobra.
Biljne zajednica ( vegetacije) i staništa opisana u poglavljima 4.9.1 i 4.9.2 su kombinovana ) u
redovima matrice stola i bili su ocenjeni prema kriterijumima, koji su predstavljeni u kolonama
matrice, tabeli. Neki od ovih staništa / biljnih zajednica uključuju nekoliko biljnih zajednica ili sličnih
staništa koja su bila na proceni odvojeno . Neka antropogena staništa su dodata u odnosu na
poglavlja o staništima.
Dvanaest različitih kriterijuma za procenu osetljivosti prirodnih, antropogenih i seminaturalnih staništa
su primenjena u cilju procene osetljivosti gore opisanih ekosistema / staništa i lokacije. Kriterijumi su
bili izabrani u cilju da se pokaže nacionalnim i međunarodnim ( evropskim i globalnim ) značaj
ekosistema / staništa i vrste njihovog sastava koji može biti ispunjeni u oblasti interesa projekta.
Vredniji (više kriterijuma primenjenih )staništa ,osetljivija takođe. Kriterijumi su predstavljeni i opisani
u sledećoj tabeli.
Tabela 4.4 Kriterijumi za procenu osetljivosti lokalieta
1. kriterijum – Direktive o Lista važnih staništa je data u aneksu 1 – Tipovi prirodnih staništa
staništima (Direktive saveta od državnog značaja čija konzervacija zahteva obeležje specijalnih
92/43/EEC za konzervaciju oblasti za konzervaciju.
prirodnih staništa i divlje flore i
23) As per Buskovic V. (eds) 2008: Studija o bioloskoj raznovrsnosti u Crnoj Gori. Ministarstvo turizma i zastite zivotne sredine i
UNDP. Podgorica. Contribution provided by J. Simicevic.
TA-MON-02 Decembar 2011
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd