broj 39 - DRVOtehnika

dugoročne razvojne strategijeKroz niz panel–rasprava natemu aktualnih problema i otvorenihpitanja, zaključeno je kakohrvatskoj drvnoj industriji i daljenedostaje dugoročna razvojnastrategija koja neće zavisitiod dnevno-političkih aktualnosti,već će se temeljiti na pravilimastruke i zakonitostima održivograzvoja ove industrije. U tomsmislu su i prisutni zastupniciHrvatskog sabora istakli potrebuza sinergijskim, koordiniranimi kontinuiranim kontaktimakoji međusobno treba da negujupredstavnici drvne industrije,lokalne samouprave i nadležnihinstitucija, kao i predstavnici šumarstva,posebno Hrvatskih šuma,kao glavnog dobavljača sirovine.Na konferenciji je istaknutapotreba za hitnim usvajanjemZakona o preradi drveta kako bise za firme koje deluju na područjuRH osigurao nesmetanpristup sirovini i nakon ulaska uEU. Generalno je zaključeno kakoje povećanje potrošnje drvetapo glavi stanovnika konačnicilj ove industrije i ujedno jedinoosiguranje njenog opstanka idaljnjeg razvoja. Uz sve teškoćeprerada drveta Hrvatske ima ra-zne strategije drvoprerađivačkogsektora za pojedina tržišta.8. Potrebno je osigurati kontinuitetsistema sektorskih potporas mogućim povećanjemukupnog iznosa, a posebnu pažnjutreba usmeriti na mogućefinansiranje drvne industrije izfondova EU u okolnostima nakon01.07.2013.9. Obrazovanju i edukacijitreba posvetiti posebnu pažnju,a saradnju s akademskom zajednicomje potrebno dinamizirati iintenzivirati u svim naučnim disciplinamauz veću primenu pametnihi inovativnih tehnologija.10. Potrebno je podsticatiuspostavljanje novih projekatai razvojnih inicijativa u regiji jugoistočneEvrope, kao i njihovokandidovanje u sklopu EU programate tako ohrabriti drvoprerađivačkefirme, razvojne agencijei nadležne institucije za intenziviranjesektorske saradnjeu zemljama regije. •Jubilej je bilo teško dostićiiako su godine brzo prohujale.Na početku, prvih godina, nismoimali potpuni osećaj o važnostiovog skupa koji je vremenom postaocentralno godišnje okupljanjedrvoprerađivačkog i pripadajućihsektora. U Opatiju su dolazilimnogi: industrijalci, menadžeri,trgovci, akademici, dizajneri, konsultanti,profesori, političari… Zapravo,dolazili su svi koji neštoznače u drvnoj industriji, pa je našafoto i video baza već danas vrlovredan doprinos istoriji hrvatskedrvne industrije, jer nekih učesnikaviše nema, neke firme su seugasile, a neki su promenili posaoi sektor.Od prošle godine dosta setoga dogodilo. Drvoprerađivačkascena u Hrvatskoj je postalajoš složenija, još više je preduzećazavršilo na rubu provalije, šestvelikih finalista je proglasilo predstečajneuslove, pa su prilike zaopstanak drvoprerađivačkih firmiuistinu postale još teže. Trebakonstatovati da su u velikoj meriprevladale podele, te je danas nejedinstvosektora jedna od njegovihglavnih karakteristika. Dobroje to ilustrovao predsednik UpraveHrvatskih šuma, Ivan Pavelićkada nam je rekao da se u Hrvatskojtrenutno priprema čak petnovih strategija sektora i da bi teaktivnosti trebalo objediniti i nerasipati energiju različitih lobija iinteresnih skupina.Državna politikaOsnovan je nacionalni Klasterkonkurentnosti drvoprerađivačkogsektora. Dobro je što su Klasterikonačno u Hrvatskoj postalivažan deo državne politike i jačanjakonkurentnosti privrede, aprema uspešnim inostranim, presvega evropskim modelima. U Hrvatskojse taj proces poklapa saulaskom u EU i potrebom da sezvojni potencijal, kvalitetne kadrovei konkurentne proizvodečija je osnova kvalitetna domaćasirovina.Zaključci i preporuke konferencijeće, prema dosadašnjojpraksi, biti upućeni nadležniminstitucijama, medijima u RH iBriselu, pa će se šira poslovnajavnost upoznati sa tokom konferencije,problemima drvnogsektora i pokušajem struke dakroz konkretne predloge upućenedržavi utiče na veću proizvodnjuu drvnom sektoru.Na kraju treba posebno pohvalitiorganizatore ovog skupa,njihov sluh za društvene tokove,kreativnost i trasiranje zaključakakoji su, bez sumnje, u funkcijiDeset godina okupljanja u OpatijiSektor će opstati i sigurno dogodine u Opatijirezimirati prvu godinu dana iskustva u Evropskoj unijipronađu modeli za privlačenjesredstava iz EU fondova, gde dosada nismo bili najuspešniji. Tajproces programiranja i privlačenjasredstava korespondira s potrebomindustrijskog sektora da ojačasvoje tržišne pozicije i istovremenopostane deo nacionalnihindustrijskih strategija. Prvi konkretanEU projekt ID:WOOD, namenjendrvnoj industriji u zemljamaregije, već se implementira i uHrvatskoj pa se uskoro očekuju ividljivi pozitivni učinci.Rast cenaNažalost, u proteklih godinudana povećane su cene drvne sirovine,energenata i repromaterijala,a prihodi se smanjuju jer sena inostranim tržištima vrši stalnipritisak na konkurentnost. Mnogefirme se ne uspevaju prilagoditinovonastalim okolnostima i njihovirezultati su sve lošiji.Još uvek nije prošao u proceduruZakon o preradi drveta bezkojeg će budućnost u EU, posebnosnabdevanje sirovinom u EUokruženju, biti vrlo neizvesna, dokće sektor ostati na nivou organizacijeiz tranzicijskog perioda, parazvoja ne samo drvne industrijenego kompletne društvene zajednice.Zato je drvno-tahnološkakonferencija zadržala pozicijunajznačajnije i najbolje organizovanemanifestacije namenjenešumarstvu, preradi drveta, opremanjuenterijera i proizvodnjinameštaja u ovom regionu. •nam predstoji intenzivan i skupperiod prilagođavanja EU zakonodavstvu.Treba naglasiti da će se većod početka jula drvoprerađivačkefirme i svi sektorski protagonistisve više usmeravati prema ekologiji,recikliranju ili energetskimuštedama, jer su to teme koje favorizujeEU, a veća primena inovacijaće postati veliki imperativbez kojeg se neće moći apliciratiza EU sredstva, ali i za nacionalnepodrške. Sredstva su se ove godineipak povećale jer će ovih danaMinistarstvo poljoprivrede objavitikonkurs za 50 miliona kuna(oko 6,6 miliona eura), a Ministarstvogospodarstvo je po prvi putaotvorilo svoj konkurs za prerađivačkuindustriju od 120 milionakuna (oko 16 miliona eura), u kojije uključena i drvna industrija. Toje dobar znak ohrabrenja za ovajizmoreni sektor koji će bez sumnjeopstati i sigurno dogodine uOpatiji rezimirati prvih godinu danaiskustva u EU okruženju. •Ana Dijan, glavna urednicaČasopis Drvo & NamještajMarijan Kavran, direktorHrvatski Drvni KlasterIzvor: Poslovni dnevnik, www.poslovni.hr, jun 2013.jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 31