broj 39 - DRVOtehnika

negativni efekti na Srbijume, bila je vodilja oslobodilačkih ratova na Istokui Zapadu koji su se borili protiv nacističkeokupacije i na kraju je pobedile.Period od 1960. do 2000. godine u ZapadnojEvropi karakteriše model liberalnog kapitalizmasocijalnog tipa, u Japanu model liberalnogkapitalizma – doživotnog zapošljavanja, dok je uSAD-u primenjen model liberalnog kapitalizmatržišnog tipa. Rezultati tako primenjenih modelau prethodno navedenim zemljama pokazujustope rasta u Japanu 5,2%, Zapadnoj Evropi3,4%, a u SAD-u 1,7%.Posle 2000. godine dolazi do naglog zaokretai model neoliberalnog kapitalizma tržišnogtipa prihvataju i evropske zemlje, kao i Japan.Nakon toga dolazi do stagnacije u razvoju i EU iJapana… U 2008. godini dolazi do intenziviranjaekonomske krize, koja dobija svetske razmere.Da li evro može da preživi ovusvetsku ekonomsku krizu?Prema mišljenju eminentnih ekonomistavrlo teško. Mere Evropske unije i njena valutane deluju kao brana protiv privredne krize, negokao faktor koji produbljuje krizu. Deset odšesnaest država EU koje imaju evro kao valutu,prezadužene su. Kod tih država najveći problemnisu državni dugovi. Taj problem je značajnoizražen u Grčkoj i Irskoj, a tim državama preti državnibankrot. U ostalih osam država EU najvećiproblem su privatni dugovi. U vreme krize poveriocitraže da im se novac vrati. Posledica toga jemasovni odliv kapitala, posebno iz mediteranskihzemalja EU.Da li će doći do nepoverenja u američkidolar i bežanja u neku drugu svetsku valutu?Pokazalo se da je evro nestabilniji od američkogdolara. Američka valuta ima dve ogromneprednosti. Ta valuta još uvek predstavljarezervnu valutu broj jedan u svetu. Drugo, većinakapitalista širom sveta ceni američki dolarkao najstabilniju svetsku valutu. Važna ječinjenica da iza američke valute stoje SAD. Izaevra, objektivno, ne stoji ni jedna država. KadaVašingtonu treba novi kapital, on na međunarodnomfinansijskom tržištu ponudi američkedržavne papire, koje kapitalisti sveta rado kupuju,jer iza tih papira kao garant stoji država.Državni papiri EU ne postoje, iz prostog razlogajer ne postoji EU država. Umesto toga svaka državačlanica Unije nudi svoje papire. Posledicaje da su države kao Grčka, Irska ili Italija, jedvau stanju da ih plasiraju na tržište. A da bi uspeleone su prisiljene da pridobijaju kupce sa katastrofalnoniskim kamatama.Kakva je situacija u članicama Evropske unijeiz istočne Evrope i sa Balkana?Te države su prezadužene. Prvi kandidati izredova EU da objave državni bankrot su: Estonija,Letonija, Litvanija, Rumunija, Mađarska i Slovačka.S obzirom na takvu katastrofalnu privrednusituaciju političari iz tih država EU sve glasnijezahtevaju da se izdaju pozajmice iz EU, a zanjih bi trebalo da garantuju zajedno sve zemlječlanice Unije. Prodajom tih vrednosnih papiratrebalo bi da stigne potrebni kapital i da im sestavi na raspolaganje, pre svega, u zemlje IstočneEvrope, kojima, takođe, preti bankrot.Ko će da kupi ove obveznice? Deset od šesnaestčlanica evrozone sve više klizi u deficit.Oni koji kupuju te obveznice morali bi daračunaju sa tim da svoj novac neće nikad videti.Jedini spas je da Nemačka, kao najveća i najmoćnijadržava EU koja ima suficit, garantujeza te vrednosne papire izdate od EU. Kao posledicatoga, pritisak na Nemačku će da raste.Od Nemačke će se sve više zahtevati da sopstvenimsredstvima plaća deficite ostalih državačlanica EU.Da li je Nemačka profitirala od evra?Mora se konstatovati da Nemačka nije profitiralaod evra, ali je profitirao mali broj firmi sanemačke berze, koje su vodeći nemački izvoznici.Od uvođenja evra oni su značajno povećalisvoj izvoz u Evropi. Druge države evrozone nisumogle da konkurišu Nemačkoj, većina država EUima negativan trgovinski bilans.Da li su nemački građani imali koristiod tog izvoza?Nemački sindikati su dozvolili da plate nemačkihradnika rastu sporije od produktivnostinemačke privrede. Na taj način je povećana konkurentnostnemačke industrije. Negativna posledicajeste da je nemačkom radniku ostalo manjeza potrošnju. Nemačka industrija je dobila velikopreimućstvo na međunarodnom tržištu, ali suzato oslabili sopstveno, domaće tržište.U zemljama EU iz evrozone, koje su prezadužene,velikom brzinom raste kamatna stopa.Postavlja se pitanje, zašto? Državni papiri tih državaimaju nisku kamatnu stopu i te prezaduženezemlje ih ne mogu prodati. Ti papiri se daklene mogu refinansirati. Spirale dugova i državnogbankrota te države mogu da izbegnu samoukoliko ponovo uvedu sopstvenu nacionalnuvalutu jer tada bi mogle da devalviraju svojuvalutu i podstaknu izvoz, kako bi poboljšalenegativni trgovinski bilans. Tada država možeda vodi politiku niskih kamata i time pokrenekonjukturu.Da li će Slovenija uskoro napustiti evro?Slovenija je primer koji pokazuje koliko jebilo pogrešno da zemlja nepromišljeno i brzopletoodbaci sopstvenu nacionalnu valutu i prihvatievro. Slovenija bi daleko više ekonomskiprofitirala da ponovo uvede nacionalnu valutu.Tada bi izlazak Slovenije iz evrozone predstavljaoozbiljan udarac poverenju u Sloveniju. Slovenijapredstavlja upozorenje zemljama koje jošnemaju evro da dobro razmisle pre nego što seodluče na taj korak.Slovenija treba da posluži kao upozorenjeSrbiji. Današnja srpska vlada sanja o brzom približavanjuSrbije Evropskoj uniji. Ona bi time bilavezana za evro.Srbija ne treba da žuri. Njoj treba predah.Srbi su nacija koja je nepravedno ponižena,a ta praksa traje dugo i nije joj izvestan kraj.Zato Srbija treba da se uzda u sopstvene snage.Prednost Srbije je sopstvena nacionalna valuta.To pokazuje primer jugoistočne Azije, jer tokomkrize, „tigar države“ su mogle relativno brzo dase oporave, jer su posedovale sopstvenu valutu.Srbija treba postepeno da devalvira dinarkako bi povećala izvoz i popravila deficitarni trgovinskibilans. To bi bio ispravan potez. Realnikurs valute uvek koristi domaćoj industriji i poljoprivredi.Veštački jak kurs domaće valute štetidomaćoj ekonomiji i ne odgovara stvarnoj snaziprivrede. Treba sprovoditi politiku postepenei kontrolisane devalvacije. Nagla devalvacija bizemlju gurnula u još dublje probleme. Pristupkontrolisane devalvacije su imale ekonomije Italijei Grčke 1965. godine i tada su napravile zavidnerezultate.Vlada Srbije i guverner permanentno insistirajuna jakom dinaru. Rezultat tih aktivnostije sve manji izvoz, sve veći uvoz i zabrinjavajućidevizni balans. Kao rezultat takvog pristupavrlo brzo može se očekivati potpuni kolaps privrede.Zato je neophodno okrenuti se sopstvenimsnagama i evroazijskim integracijama (zemljeBRIKS-a) koje su u ekspanziji. Saradnjom satim zemljama, mi ćemo relativno brzo definisatisvoje interese i zemlju postepeno izvlačiti iz krize.To je jedini ispravan i mogući način, svi drugivrlo lako mogu dovesti do potpune dezintegracijeSrbije. Potrebno je hitno definisati realnoodrživi razvoj, održivi razvoj privrede, poljoprivrede,društva i životne sredine. Koncepcija nakreditima i donacijama je neodrživa i floskulu daEvropska unija nema alternativu treba hitno napustiti.Što god ranije to shvatimo imaćemo manjegubitke.Mi smo odavno u krizi, jer to pokazuju svirezultati. Uprkos tome mi smo veoma nespremnodočekali svetsku ekonomsku krizu 2008.godine. Pojedini naši političari, bivši predsednikvlade i ministar finansija su tvrdili da će nas krizamimoići i da je to za nas razvojna šansa, da ćemoiz nje izaći jači i snažniji. Na takvim razmišljanjimase treba ozbiljno zamisliti.Čuveni protagonista novog svetskog poretkaZbignjev Bžežinski je u svom intervjuu „Njujorktajmsu“ izjavio da su zemlje BRIKS-a u usponu,a zemlje Zapada u padu. Dovoljno je pogledatiporast BDP-a i fizičkog obima proizvodnje,pa jednostavno izvesti zaključke… Na namaje da racionalno, mudro i odmereno donesemokvalitetne odluke. Brzo, ali ne brzopleto,u našem interesu i u interesu naših potomaka.Svaki nepromišljen potez će nas skupo koštati,možda i gubitkom države. Onima koji kažu dase nadaju da je nećemo izgubiti, treba reći danada postoji za one koji su u beznađu i podsetitiih da smo skupo platili ovu zemlju za koju jesamo u prethodna dva svetska rata palo prekotri miliona žrtava. •jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 33