broj 39 - DRVOtehnika

Globalizacija i njeniPIŠE: dr Dragan ŠkobaljPre nego što se odomaćio termin globalizacija,ili kada taj pojama, praktično, nije ni biou široj upotrebi, u celom svetu je rasla razmenadobara, informacija i znanja, sve više ljudi je putovalou inostranstvo i različite delove sveta, učilostrane jezike. Vrhunac tog pozitivnog razvojaje sletanje svemirskog broda na Mesec, 1968.godine. Tada su stotine miliona televizijskih gledalacaposmatrali planetu Zemlju kao svoju zajedničkudomovinu…Kritična tačka je dostignuta kada su nakonnekoliko godina ogromni finansijski tokovi počelida se prelivaju preko nacionalnih granica.Istina, izvoz kapitala postoji duže od jednogveka i u stalnom je porastu, ali je bio pod kontrolomnacionalnih vlada. Te kontrole su odpočetka sedamdesetih godina, jedna za drugom,ukidane. Tada je još uvek finansijskomkapitalu protivteža bio SSSR i njegovi saveznici,koji su nastojali da se distanciraju od razornemoći finansijskih pokreta širom sveta. Poslepada Berlinskog zida 1989. godine, globalizacijaje uzela zamah totalitarnog procesa, koji jestvorio odgovarajuću ideologiju – globalizam.Njegov moto je: svet je totalno tržište, sve semože kupiti, svako se može kupiti, bog ovogsveta je novac, biti izvan tržišta je greh, a beznovca se stiže u pakao.Početkom devedesetih godina predsednikSAD-a, Džordž Buš najavio je novi svetski poredak,globalizam. Dvadeset godina kasnije nazemaljskoj kugli je zavladalo stanje koje karakterišestalno otvaranje novih frontova i ratovanja,stotine hiljada ubijenih, milioni izbeglih,više od 1,5 milijardi gladnih… Jedina preostalasupersila pored sebe ne trpi ni jednu drugunaciju. Neoliberalni kapitalizam tržišnog tipaproždire i pustoši čak i razvijene nacionalneprivrede. Suprotstavljanje se definiše kao ugrožavanjeinteresa velikih, a onaj ko se priključitoj supersili daje svoj suverenitet imperiji i morada trpi vojne baze na svojoj teritoriji. Baš kaopre stotinu godina na celoj zemaljskoj kugli nastajukolonije i polukolonije…Podsetimo se da je NATO agresija protivJugoslavije započela neopravdano i bez odobrenjaSaveta bezbednosti UN. Time je sprovedennovi princip suprotan i protiv do tada prihvaćenoghumanističkog principa, koji je biouspostavljen Vestfalskim mirom 1648. godinena osnovu kojeg se međunarodni poredak za-sniva na suverenitetu države, potpuno nezavisnood njihove veličine.Novi svetski poredak je, dakle, napravio svojupromociju bombardovanjem jedne suverenezemlje. Izgovor je bio kršenje ljudskih pravai sloboda. Pod tim izgovorom se, međutim, nemože narušavati nacionalni suverenitet. Agresivnirat, omražen od 1945. godine, postao je,u svesti agresora, neznatan greh, u nekim slučajevimačak i „nužnost“. Moćnici su dali sebislobodu da na taj način vrlo često uče pameti„neposlušne države“. Avganistan je napadnut2001. godine, dve godine kasnije Irak, a tri godinepotom i Liban. U 2012. godini je napadnutaLibija. Spisak takozvanih „bezvrednih država“je dugačak, a ciljevi u narednom periodu su Sirijai Iran… Robert Kuper savetnik Tonija Bleraza spoljnu politiku je objavio doktrinu 21. veka.Rušenje nacija je naslov njegove nove knjige. Uknjizi se navodi da je izazov za postmoderni svetu tome da se prilagođava standardima dvostrukiharšina. Evropljani bi trebalo međusobno dasarađuju na osnovu prava i zajedničke sigurnosti,ali izvan Evrope treba da primenjuju surovijemetode iz prethodnih vremena: silu, preventivnenapade, prevaru i sl. Prema Kuperu, ključevropske sigurnosti jeste da se mi u ophođenjujedni sa drugima držimo zakona. Ali, kada se radiu džungli, onda treba primeniti zakone „džungle“.Agresije postaju opravdane frazom „fejlingstejts“(failingstates), mora se delovati protivneuspelih i veštačkih država u kojima se ne poštujuljudska prava i koje bi mogle da predstavljajupretnju komšijama i ostatku sveta. Ove crnerupe civilizacije morale bi se u krajnjem slučajui bombama dovesti pod kontrolu, a zatim ponovoizgraditi pod zapadnim tutorstvom. „Akoneka neuspela država bude spašena, najvažnijideo jedne zemlje – vlada, biće instaliran spolja.“Tipičan primer takvog pristupa je dobro poznat.Neuspeh država je najvećim delom rezultatzapadnih intervencija. Irak, Sadama Huseinaje bio diktatura, ali je najblaže rečeno bio funkcionalnadržava. Policajci režima pretili su kritičarimai disidentima, a svi ostali nisu imali samomir, nego su još uvek imali i struju, vodu i hranu,pa čak i kulturu i obrazovanje. Ništa od toga nijeostalo od kada se nad Bagdadom vijori američkazastava. Zemlja se survala u blato i iz njegase iznedrio islamski terorizam. Toga nije bilo dokje Sadam bio na vlasti. Sigurno, da je zabrinjavanjućeda su avganistanski Talibani devojčicamauskraćivali školovanje, ali su još uvek dečacimogli da se obrazuju. Danas ni to više nije sigurno.Da li je to napredak ka ravnopravnosti polova?Poznato je da su Talibani značajno ograničilitrgovinu opijumima i drogom, ali tek kada suAmerikanci oslobodili Kabul, avganistanski heroinponovo može da se kupi u dvorištima školaevropskih metropola.O „građenju nacija“ (nationbuilding), jošjednom pojmu iz arsenala novog svetskog poretka,ne može biti ni govora. Radi se suprotno,nacije se ne grade, nego razgrađuju, razbijajuna sitne delove. U Iraku je Bušova marionetskavlada u oktobru 2006. progurala novi ustav, kojiće ubrzati podelu zemlje između Šiita, Sunitai Kurda. U jednom strateškom časopisu u Pentagonuu leto 2006. predstavljeni su scenariji,potkrepljeni mapama, na kojima su povučennove granice između Sredozemlja i Himalaja.Henri Kisindžer navodi da u ratu protiv terorizmanije reč samo o tome da se pronađu teroristi,nego da se ne dozvoli propuštanje izuzetneprilike koja se ukazala za preuređenje međunarodnogsistema.Da se proces razgradnje jednom započetdalje nastavlja modelom lančane reakcije, pokazujeprimer Jugoslavije. Početkom devedesetihgodina, uz delotvornu nemačku pomoć započeoje prvi korak razbijanja, i od prvobitne Titovedržave ostale su samo Srbija i Crna Gora. Nakonšto je ova federacija oslabljena ratom 1999.godine, usledio je nastavak 2006. godine otcepljenjemCrne Gore, a 2007. sprovedena je secesijaKosova i Metohije. Secesijom autonomneoblasti koja se nalazi u okviru Srbije napravljenje presedan koji će se odraziti daleko izvan Balkana.Napad na strane države, njihovo osvajanjei podela, korišćenje naroda i religioznih grupajednih protiv drugih radi postizanja vlastitih ciljeva,ubraja se u instrumente klasičnog kolonijalizmai imperijalizma… Da li mi doživljavamoponavljanje istorije? Očigledno je da ono što senevino zove globalizacija predstavlja radikalanzaokret zapadnih sila.Evropske nacije ne moraju vojnim putem dase bace na kolena. One, naime, svojevoljno kapitulirajupo diktatu i na inicijativu superbogatih,koji profitiraju na račun ove kapitulacije. Krupnikapital pokreće prenos prava suvereniteta naBrisel, pošto tamošnje strukture odlučivanja nemogu demokratski da se kontrolišu, a time je lobistimajoš lakše da njima upravljaju.Evropska unija „usisava“ samostalne državejednu za drugom. Nacionalne vlade su podkontrolom, nacionalna privredna politika nalazise pod starateljstvom Brisela, a nacionalni parlamentigube pravo glasa po sve većem brojupitanja. Evropsko pravo usmerava i ograničavanacionalno pravo, EU je puki „relej globalizacije“.Kao meduza Unija se preko kontinentakreće ka istoku, proždire sve postojeće države izadatke ostavlja birokratama. Na tom klizavomputu koji stremi ka Rusiji, instaliraju se raketnebaze NATO pakta.Da bi narod lakše prihvatio postepeno ukidanjenacije, ideolozi svetskog kapitala projektovalisu sve ono negativno u vezi sa pojmom„nacije“, kako bi doprineli njenom nestajanju. Takose npr. tvrdi da su strahote 20. veka rezultatnacionalizma. To tumačenje je krajnje demagoško.Prvi svetski rat, koji je sa svih strana vođen sanacionalnim pokličem, na prvi pogled govori uprilog toj tezi. Međutim, objektivno 1914. godineje nacionalna misao bila samo prateći deo, ane podstrekač pokolja. Nju bi pre trebalo potražitiu konkurentnom lovu za nova tržišta i izvoresirovina, dakle u imperijalizmu. To je pokazao iDrugi svetski rat. Odbrana nacija, nasuprot to-32 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013