broj 39 - DRVOtehnika

ILI SVETINJAnadu, ponovno rađanje i pomirenje sa škrtomzemljom, opasnim vetrovima i teškom sudbinom.Otkako je prvi put okusila miris Mediterana,na njemu je i ostala, a svojim bogatim uljanimplodovima čoveku je ponudila kap tekućegzlata na zemlji. Upoznale su se tako maslina iljudska ruka i od tada teče i priča o drvetu života.O značenju masline za razvoj prvih civilizacijana Mediteranu svedoči i izreka: život maslineje dug, koliko i život čoveka na zemlji. Maslina jeod pamtiveka prisutna na zemlji, o čemu svedočedanas i arheološki nalazi njenih koštica.Pisci svih vremena hvalili su stablo maslinepočevši od svetog pisma, istorijskih literarnihdela, jevrejske, grčke i rimske civilizacije. UBibliji se spominje više od hiljadu puta. Mojsijeje oslobađao ratovanja muškarce koji su uzgajalimasline, Isus se znojio krvavim znojem naMaslinovoj gori, okružen mnoštvom maslina,a njegov krst bio je prema predanju od maslinovogi kedrovog drveta, a u mnogim prikazimaanđeo koji nagoveštava Mariji rođenje sinau ruci drži maslinovu grančicu, simbol čistoće.Golubica koja se nakon potopa vratila na Nojevubarku u kljunu je nosila maslinovu grančicu,znak prestanka srdžbe Božje i pomirenja s ljudima,što je kasnije preraslo okvire hrišćanstvai postalo opšteprihvaćenim simbolom mira. Smaslinovim grančicama, simbolima slave i mira,narod je dočekao i pozdravljao Isusa u Jerusalimu,a on je poslednje sate svoga života proveou maslinjaku na Maslinovoj gori.Trajno i skupo maslinovo drvoZbog svoje izuzetne čvrstine i izdržljivosti,od drveta masline se još u Homerovo vremeizrađivao nameštaj, alat, oružje i posuđe, a odgrančica maslinovog drveta pravile su se i korperazličitih namena. Drvo je vrlo tvrdo i zbog togateško obradivo, treba mu dosta vremena dase osuši, ali zbog različitosti boja, od žute, prekosmeđe do crne, vrlo je cenjeno, pogotovuza izradu nameštaja. U domaćinstvu se najčešćenalaze upotrebni predmeti, razne vrste kašika,velika paleta posuda i ostale korisne sitnice,koje i u ovakvim minijaturnim i bitno jeftinijimverzijama pokazuju bogatstvo strukture maslinovogdrveta. Ipak lepotu i kvalitet treba platiti,pa treba reći i da su mali komadi od maslinovogdrveta uvek bili vidno skuplji, ali zato i trajnijinego slični predmeti od drugih vrsta drveta.Prema nekim izvorima, maslina potiče izJermenije odakle stiže u Palestinu 4.000 godinapre Hrista, pa se širi Egiptom odakle stiže naKrit, a Grci je kasnije prenose širom Mediterana.Ona je dugovečna, gotovo besmrtna živi vekovima,a nakon sušenja starog stabla, iz korenaizbijaju mladice i na škrtim zemljištima, gotovobez vode, razvijaju se kvrgava vijugava stabla,otporna na truljenje, pa ponekad dožive ihiljadu i više godina. Listovi zimzelene maslineobnavljaju se svake tri godine, plodove dajenakon sedam, a najveći rod tek nakon dvadesetgodina.Plod masline imavisok procenta mastiMasline su vrsta voća i plod su drveta Oleaeuropaea. Zbog visokog procenta masti (15-35%), maslina je dobila ime po latinskoj reči„olea“, što znači ulje. Cveta od maja do polovinejula ima bele cvetove, grupisane u grozdove,a plod se bere u jesen, od oktobra pa svedo februara.U doba dok se tehnologija prerade još nijerazvila, deo nezrelih maslina ubirao bi se uoktobru i neko vreme potapao u morskoj vodi,nakon čega bi se one oprale i spremale u kameneposude ili staklene flaše i prelile morskomvodom s dodatim grančicama komorača. Takopripremljene, mogle su se čuvati do sledećegproleća. Crne, potpuno zrele masline solile suse i spremale u posude ili pletene korpe koje supropuštale vodu.U današnje doba masline se beru u novemrui decembru. Neke se beru dok su još zelenei nezrele, a druge se puste da potpuno dozrejui postanu crne. Međutim, crna boja možese postići i ako se nezrele zelene masline ostavena vazduhu, pa one naknadnom oksidacijomdobiju tamniju boju.Izvorno, plod je gorak, a ukus zavisi od glikozidoleuropeina, koji se nalazi u koži masline.Zato se nakon branja plod mora obraditi. Načinobrade sirovih maslina zavisi od vrste, mesta uzgajanja,vremena branja. Masline su vrlo dobarizvor mononezasićenih masnih kiselina i dobarizvor vitamina E. Čak 75% masti čini oleinska kiselina,koja smanjuje količinu holesterola.Na boju masline, koja određuje njene konačnekarakteristike, utiče se različitim metodamaobrade kojima se maslina podvrgava, uključujućifermentaciju, čuvanje u ulju, vodi, rasoluili soli. Osim što maslina menja boju u crnu, ljubičastu,smeđu, crvenu ili žutu, ovim se postupcimamenja i tekstura kože, koja može biti glatkai sjajna ili naborana. Osim po veličini i obliku,masline se razlikuju i po ukusu, koji može bitikiselkasto-gorkast, pikantan ili sladak. Danas sesve češće u prodavnicama mogu pronaći maslinebez koštica, ali i one punjene sirom, paprikom,kaparama ili orašastim voćem.Lekovita svojstva maslineMasline su vrlo dobar izvor mononezasićenihmasnih kiselina i dobar izvor vitamina E.Čak 75% ukupnih masti čini oleinska kiselina, zakoju se pokazalo da smanjuje količinu holesterola.Zahvaljujući stabilnosti mononezasićenihmasnih kiselina, masline imaju zaštitno delovanjena ćelije, posebno u kombinaciji s vitaminomE. Njihovim uzajamnim delovanjem smanjujese rizik od oštećenja ćelija, kao i nastajanjaupalnih procesa.Vitamin E je glavni telesni antioksidant, topivu mastima, koji hvata i neutralizuje slobodneradikale u svim područjima u telu gde je prisutnamast. Slobodni radikali prouzrokuju oštećenjakoja mogu dovesti do brojnih oboljenja.Tako, na primer, oksidiraju holesterol, koji sepotom sakuplja u arterijama, a posledica možebiti srčani ili moždani udar. Sprečavanjem oksidacijeholesterola, masline sprečavaju i razvojsrčanih bolesti.Osim mononezasićenih masnih kiselina ivitamina E, maslina sadrži i brojne aktivne fitonutrijente,poput polifenola i flavonoida, kojitakođe imaju protivupalna svojstva. Njihovimdelovanjem smanjuju se simptomi astme,osteoartritisa i reume, tri oboljenja za čiji su nastanaknajveći krivci slobodni radikali. Pokazalose da vitamin E iz maslina može čak ublažiti pojavuosećaja vrućine kod žena u menopauzi…Prema nekim proračunima ljudskom organizmuje optimalno potrebno samo šest maslinkidnevno.U najopštijim enciklopedijama možemo dapročitamo kako je maslina (uljika: Olea europaea)suptropska zimzelena biljka i pripada vrloširokoj porodici maslina (Oleaceae) koja imaoko 390 vrsta. Stablo maslinovog drveta, visokooko deset metara, upadljivo je kvrgavo, nepravilnoi vrlo razgranato. Drvo je veoma tvrdo ikvalitetno, pa je nameštaj koji se od njega pravivrlo skup. Danas se koristi i za izradu lula kojespadaju u red kvalitetnijih i skupljih, i uglavnomsu to komadi koji se izrađuju ručno. Poredlula koristi se i za izradu veoma skupe i unikatnebižuterije. •