Javna i kulturna politika - PALGO centar

158 Inez BogartsUopšte, ve}ina izveštaja se zadovoljava time da primeti da su naglašavanjemekonomske uloge umetnosti, investiranjem u umetnost ili mobiliziranjem zajedniceza umetnost kvalitet `ivota i imid` gradova znatno poboljšani.SkepticiU ovom trendu podsticanja umetnosti nije lako na}i u ve}oj meri kriti~ke ilitrezvenije poglede na (promenljivu) ulogu umetnosti i kulture. To je posledica~injenice da su ove aktivnosti i promene relativno nove. Štaviše, ve}ina ljudi ugradovima – na primer lokalna samouprava, poslovna zajednica, saveti za umetnosti umetnici su više ili manje zadovoljni ovim trendom. Veoma je va`na i ~injenicada se prema umetnosti više nego ikada postupa sa ozbiljnim poštovanjem.Bender, na primer, tvrdi da se osnovni fokus kulturnog `ivota pomerio saproizvodnje umetnosti i ideja na potrošnju. Metropola postaje muzej a umetnostiulaze u modu. On, tako|e, tvrdi da novac mo`e da stimuliše umetni~ku klimu iliambijent, ali da ne mo`e da ih stvori.Ukupno investiranje u umetnost u Nema~koj – pogotovo u muzeje, opere,pozorišta, druge objekte kulture podstaklo je kratak komentar Glazera odNeurenberga: „postmodernisti~ki mizanscen.” Samo bogati gradovi sa presti`ommogu se me|usobno takmi~iti u novcu i kulturi. On je izneo argument da se previšenovca troši na zgrade i arhitekturu, ali da ne ostaje novca za aran`iranje, upravljanjei sakupljanje kolekcija.Upe~atljivo je, ali ne i neobi~no, što administracija u gradovima ~esto govorio novim „blagajnama” kada govore o pozorištima, operama ili balskim dvoranama.Ovo je ve} dalo osnova za primedbu, koju su stavili umetnici ili kriti~ari novihplanova, o „praznim blagajnama bez programa”.Me|unarodno cenjeni magazin Die Zeit tako|e je sumnji~av. U ~lanku oumetnosti u gradovima, „Die mibbrauchte Kraft des Schinen” tvrdi se da je la`an~esto navo|eni sporedni efekat nove uloge umetnosti – funkcija demokratizacije– kao i tvrdnja da }e umetnost biti izvu~ena iz svoje sfere l’art pour l'art. Magazinpriznaje porast potrošnje umetnosti – na primer megaspektakala, ali odri~esposobnost diferencijacije ili ve}u uklju~enost publike.Nedavno je u Holandiji objavljen izveštaj o ulozi umetnosti u Amsterdamui o doprinosu lokalne samouprave. Za razliku od prve studije o ekonomskomuticaju umetnosti u Amsterdamu, ura|ene 1985. („Više od milijarde”), ovaj noviizveštaj ne ocenjuje tako pozitivno mogu}nosti umetnosti i kulture u Amsterdamu.Izveštaj iz 1989. jasno isti~e da je samo veoma mali deo bud`eta za umetnost(uglavnom subvencije) zaslu`an za ekonomsko-turisti~ku va`nost umetnosti uAmsterdamu. Istra`iva~ zaklju~uje da ekonomska va`nost kulturnog `ivota ne