Javna i kulturna politika - PALGO centar

180 Milena Dragi}evi} [e{i}mo} donošenja odluka u domenu finansiranja kulture i davanja podrškeinstitucionalnim razvojnim programima.Pravi procvat gradske kulturne politike i prakse do`ivljava se ranihsedamdesetih, kao odraz bunta iz 68. godine. Ja~aju društveni pokreti: omladinskepotkulture, feministi~ke grupe, ekološki pokret, pokret socio-kulturne animacije,participacije u upravljanju lokalnom zajednicom itd. Svi ovi pokreti blisko susara|ivali sa umetni~kom alternativom 8 razvijaju}i programe umetni~ke i sociokulturneanimacije na otvorenim prostorima grada.Potkulture mladih, kontrakultura i drugi omladinski pokreti, rok muzika,andergraund film, alternativne komune, fanzini... sve to `ivotima pojedinih gradovadaje nove sadr`aje, inovira socijalni prostor, stvara novi duh pojedinih gradskihsredišta, ali i gradova u celini. Murali, prvo spontano, a zatim i institucionalnoinicirani, daju novu dimenziju radni~kim ~etvrtima, prigradskim naseljima ukojima se naseljavaju imigranti, bilo da imaju politi~ku ili ~isto dekorativnudimenziju, jer u oba slu~aja nastaju kao posledica li~nog u~eš}a i inicijativestanovnika kvarta.U isto vreme Amsterdam 9 i San Francisko postaju središta hipi putovanja:od spontanog okupljanja bitnika sredinom pedesetih godina u San Francisku, 10do hipi prestonice kraja šezdesetih i sedamdesetih godina. To donosi niz problemagradskim vlastima, ali, po izmaku „hipi ideologije” same vlasti nastavljaju dapothranjuju taj mit (mit otvorenog grada) pozivaju}i umetnike da dolaze inastupaju na slobodnim gradskim prostorima, znaju}i da }e to dovesti i maseobi~nih turista u grad. (Ova sloboda ponašanja na otvorenim gradskim prostorimakarakteriše tek mali broj gradova. ^ak i sredinom osamdesetih godina u mnogimgradovima sveta umetnici su bili proganjani ako su izlagali svoje proizvode javno,na ulici. U Parizu se za mesto na najatraktivnijim javnim trgovima mora posebnoda tra`i odobrenje, pa je i kod nas svojevremeno, SIZ Knez Mihajlove ulice vodiora~una da samo „kvalitetni” umetnici dobiju mogu}nost izvo|enja programa ucentru grada. Ova vrsta umetni~ke predstavlja istovremeno i ideološko/kulturološku kontrolu. Devedesetih, kad su mesta u Knez Mihajlovoj zauzelipropagatori nacionalnog ki~a, Zavodi za zaštitu spomenika i druge nadle`ne,ranije veoma glasne institucije, }utale su).Novi uli~ni umetnici nisu naj~eš}e nastavlja~i starih tradicija cirkuskih iputuju}ih zabavlja~a. Direktno proizišavši iz kontrakulturnog pokreta šezdesetih,8Videti: Milena Dragi}evi} Šeši}, Umetnost i alternativa, Institut za pozorište, film, radioi televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, 1992.9Videti tekst: Drifteri u Amsterdamu, Kultura, br.60-61/1983.10Alen Ginzberg sti`e 1953. godine u San Francisko, gde mu se uskoro pridru`uju VilijemBarouz, Lorens Ferlingeti, Geri Snajder i drugi.