Javna i kulturna politika - PALGO centar

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici 79U periodu do 1992. godine, odnosno do donošenja va`e}eg Zakona ozdravstvenoj zaštiti, nadle`nosti Skupštine grada Beograda, odnosno njenogSekretarijata za zdravstvo, bile su utvr|ene tada va`e}im Zakonom o zdravstvenojzaštiti, Statutom grada Beograda i Odlukom o funkcijama i organizaciji gradskihorgana (28).Sekretarijat za zdravstvo u ovom periodu imao je veoma široka ovlaš}enja:• imao je osniva~ka prava za sve zdravstvene ustanove koje su se nalazile nateritoriji grada (56 ustanova);• nadzirao je stru~ni rad svih zdravstvenih ustanova u Beogradu;• obavljao je upravni nadzor nad svim zdravstvenim ustanovama, uklju~uju}ii inspekcijski nadzor;• utvr|ivao je poštovanje propisa u pogledu gra|evinsko-tehni~kih uslova,kadrova i opreme za rad zdravstvenih ustanova.U navedenim poslovima Sekretarijat za zdravstvo je sara|ivao sa tadašnjimrepubli~kim organima koji su i u ovom periodu bili zadu`eni za rešavanje pitanjaiz oblasti finansiranja, organizovanja i kreiranja politike razvoja zdravstveneslu`be. Uticaj grada na pomenute aktivnosti republi~kih organa bio je znatan.Drugi period nastaje donošenjem va`e}eg Zakona o zdravstvenoj zaštiti,koji je stupio na snagu 1. aprila 1992. godine (25). Nadle`nosti grada se stupanjemna snagu ovog Zakona, u oblasti zdravstva, znatno su`avaju i njih ~ine:• osniva~ka prava koje grad (Beograd) ima za 34 ustanove od ukupno 55njih (osniva~ka prava podrazumevaju: imenovanje i razrešavanje organazdravstvenih ustanova, davanje saglasnosti na statute i kolektivne ugovore iobavljanje ostalih aktivnosti u skladu sa Zakonom o javnim slu`bama);• utvr|ivanje poštovanja propisanih uslova kada su u pitanju kadrovi, oprema,prostor ustanove u dr`avnoj svojini i zdravstvene ustanove i drugi oblici obavljanjazdravstvene delatnosti u privatnoj svojini.Na nivou republike centralizuju se sve ostale nadle`nosti, slabi saradnja sarepubli~kim organima, a svi napori da se gradu vrate nadle`nosti ostaju bezrezultata.Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti,maja 1996. godine, po~inje tre}i period, koji i danas traje (25). Sva dotadašnjaovlaš}enja grada u oblasti zdravstva preneta su na republi~ke organe. Gradu jedinoostaje da prati zdravstveno stanje stanovnika na svom podru~ju i obezbe|ujesredstva za pregled umrlih lica i stru~no utvr|ivanje vremena i uzroka smrti zalica umrla van zdravstvene ustanove.Interesantno je da se promene koje je doneo Zakon o zdravstvenoj zaštiti1992. godine, a posebno njegove izmene iz 1996. godine, ozna~avaju kao „prvafaza sprovo|enja reforme u zdravstvu i zdravstvenom osiguranju” u Republici