Javna i kulturna politika - PALGO centar

7UVODU razvoju opštine nesumnjivo najve}u ulogu imaju oni koji u njoj imajunajve}u mo} odlu~ivanja – politi~ke i ekonomske elite. Koliko na nivou dr`ave ineke druge elite bivaju „pitane”, tako|e je pod znakom pitanja, no nesumnjivo jeda u klju~nim trenucima institucije poput Akademije nauka, univerziteta, nau~nihinstituta itd. preuzimaju svoju odgovornost i ulogu u~esnika u procesu kreiranjanovih, posebno razvojnih politika i programa. U opštinama, naj~eš}e podizgovorom da nema dovoljno sredstava, uspostavljanje modela odlu~ivanja kojibi se zasnivao na najširoj javnoj raspravi, ili bar na koriš}enju ekspertskih grupa,gotovo da ne postoji. Promena koja je nastala nakon 5. oktobra 2000. dovela je ulokalne organe vlasti mnoge ljude – ~esto i stru~njake, koji nikada ranije nisuimali iskustva u radu u javnim slu`bama, a posebno u organizovanju procesa radau razli~itim domenima od interesa za lokalnu zajednicu. Stoga se retko mo`e na}iopština u kojoj se, pored sveobuhvatne analize i evaluacije, uspostavljaju usloviza kreiranje razvojne politike, strategijskog plana i permanentnog monitoringapostizanja maksimalnog kvaliteta rada svih javnih slu`bi, a da je još ceo taj procespra}en istinskim u~eš}em javnosti.Ovo je utoliko va`nije što je, posebno u društvenim delatnostima (kultura,obrazovanje, zdravstvo) ostvaren konsenzus da bi bilo dobro da se u narednomperiodu nadle`nost, tj. podrška i kontrola nad ovim delatnostima svuda gde je tomogu}e, vrati opštinama. S druge strane, društvene delatnosti se naj~eš}e optu`ujuza optere}ivanje opštinskog bud`eta, a da se pri tome potpuno zanemaruje zna~ajovih delatnosti i njihovog postojanja upravo u lokalnoj sredini.U dokumentu Svetske banke 1 najmanje pa`nje (manje od desetak strana)posve}eno je upravo ovim delatnostima – socijalnoj zaštiti, zdravlju i obrazovanju.Simptomati~no je da o kulturi nema ni re~i. Pa, i kada se govori o ove tri delatnosti1Breaking with the Past: The Path to Stability and Growth, June 12, 2001, World Bank.