Javna i kulturna politika - PALGO centar

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla 187jezgra koja su ve} izgradila neki svoj identitet i duh. Rušenje ^ubure, Dor}ola,Slavije, preure|enje Banovog brda, nisu dokaz brige gradske uprave za bolji,humaniji i oplemenjeni `ivot grada, ve} pokazatelj novih odnosa mo}i u društvu,u kojima novoosna`eni ratni i politi~ki profiteri na juriš zauzimaju centralne ilinjima drage gradske lokacije, ruše}i sve pred sobom, bez obzira na arhitektonskii urbanisti~ki stru~ni moral, etiku profesije, pa i estetiku, tradiciju, kulturniidentitet. Sve ovo, prošli su i drugi gradovi u svetu, samo u neko ranije vreme.Stoga bi tek danas kod nas pozorišta animacije koja su svoj zenit dostizalašezdesetih godina u Francuskoj, Nema~koj igraju}i predstave „Trgovci gradom”i sl., mogla da imaju pravi zna~aj. Tako se mo`e zaklju~iti da je politi~kapovlaš}enost Beograda u odnosu na druge gradove Srbije, premda je doprinelabr`em ekonomskom i demografskom razvoju, u suštini najve}i efekat dalagubljenju kulturnog identiteta, duha grada koji se lagano uspostavljao tokom XIXi u prvoj polovini XX veka.Danas, bez sa~uvane gradske matrice, starog urbanog jezgra, sa ogromnimodlivom u više navrata pravog beogradskog stanovništva, a istovremeno bezistinske kulturne politike, Beograd je pravi odraz kulturne situacije Srbije ne samopo svojim predgra|ima, ve} i u svom središtu. Ipak, on nije postao „turisti~kisimulakrum” grada (G. Stojanovi}), i to mu je prednost u odnosu na mnoge drugegradove zapadne, ali i centralne Evrope.Beograd je izgubio svoju urbanu spektakularnost rušenjima i prekidimavizura, a tradicionalni prostori spektakla, kao i oni privremeno uspostavljeni nisudalje koriš}eni, ~ak su i obesmišljeni lošom ili nikakvom produkcijom (Narodnoi Krst).A naš grad bi mogao, upravo kroz 30 godina spektakla na Bitefu i paralelneistorije alternativnih prostora spektakla (videti Zombi town, posetiti REX, PaviljonVeljkovi}...) da stvori novi, obnavljaju}i svoj identitet grada otpora, toplog gradabalkanskog duha (bez ki~ reinkarnirane Skadarlije) i kultivisanog srednjoevropskogduha (sterilno obnovljenog u Knez Mihajlovoj). Tako bi sve scene spektakla – odonih tradicionalnih (Narodno pozorište) do ovih socijalisti~kih (prostori Domaomladine) – dobile smisao u istorijskom gradu u kome razli~iti prostori noserazli~ite elemente ovog plurikulturnog gradskog identiteta, koji su i danas `ivi ipulsiraju na razli~ite na~ine u umetni~kim i `ivotnim krugovima.