• Nr 43-44 BELGRAD 2010 • - Polonia-serbia.org

10To je, kako je sâm autor rekao: „knjiga u knjizi, knjiga u knjizi”. Izmeđureportaža upisao je novu knjigu, o stvarima koje su mu se događaleizmeđu doživljaja opisanih u reportažama.U Šahinšahu (Szachinszach,1982), knjizi o Iranu, tačnije, o obaranjuvlade Mohameda Reze Pahlavija i pobedi Islamske revolucijekojom je rukovodio ajatolah Homeini, o fanatičnoj borbi za vlast, otorturama u kazamatima Savaka... Za prosečne Irance, Velika civilizacijaili revolucija šaha i naroda bila je „velika pljačka” dvorske elite.Ali, posle šaha, na vlast su došli drugi, takođe nesposobni, koji su sesvetili i ubijali. Završni deo knjige - Mrtvi plamen - predstavlja izvesnusintezu, filozofsko razmišljanje o revoluciji, o kojoj govori sa različitihaspekata: psihološkog, istorijskog, sociološkog i kulturnog.Sličan prosede primenio je kasnije u Lapidarijumu (Lapidarium).Napisao je šest tomova koje je objavio u periodu 1990-2007, čiji ježanr teško odrediti.U periodu 1989-1991. Kapušćinjski je putovao po sovjetskoj imperijikoja se raspadala. Proučavao je rusku istoriju, filozofiju, istorijupravoslavne crkve..., sakupljao materijal za knjigu - Imperija (1993).Ostao je veran svojoj osnovnoj temi - Trećem svetu – pošto je smatraoda civilizacijski njemu pripadaju i zemlje nastale iz sovjetske imperije.Najbolje je poznavao i najviše voleo Afriku. Posle više godina vratiojoj se da bi izvršio neku vrstu rekapitulacije svega onoga što je onjoj pisao u reportažama, čega se sećao. U knjizi Ebanovina (Heban,1998) piše: „Taj kontinet je isuviše velik da bih gaopisao. To je pravi okean, posebna planeta, raznovrsni,prebogati kosmos. Samo u velikom uprošćenju,radi ugodnosti, govorimo – Afrika. U stvari,izvan geografskog naziva, Afrika ne postoji.“Godine 2004. objavljena je knjiga Putovanja sHerodotom(Podróże z Herodotem), koja je doživelaneobično veliki uspeh u svetu i svom autoru donelaviše prestižnih nagrada.Kapušćinjski je manje poznat kao pesnik,mada je objavio dve knjige pesama: Beležnica (Notes,1986) i Zakoni prirode (Prawa natury, 2006).Pesme je pisao godinama. Smatrao je da su „pesmeizvrsna disciplina jezika“, a da su pesnici „čuvarikoji čuvaju lepotu i originalnost jezika“.Najpoznatija knjiga Kapušćinjskog Car (Cesarz)(prevedena na tridsetak jezika), nastala jeposle njegovog povratka iz Etiopije, 1976. godine.U njoj piše o poslednjim mesecima vladavine Haila Selasija i njegovomdvoru, kao i o odnosima ljudi koji su sarađivali s njim, ali sâmCar se ne pojavljuje u knjizi.Kapušćinjski je i ranije putovao u Etiopiju, ali ovoga puta putanašao se u vatri neugašenog građanskog rata. Ipak, nije napisao reportažeo događajima koje je video već je pokušao da ih rekonstruišena nov, originalan način. Uspeo je da u Adis Abebi pronađe ljude iznajužeg carevog okruženja, njegove najbliže saradnike i lakeje koji suse, živeći u strahu od novog režima, skrivali od revolucionarne vlasti.Ona ih je gurnula u propast, oduzela im „počasne” dvorske titulei funkcije, koje su se sastojale u brisanju mokraće carevog psa Luluas cipela visokih ličnosti, u podmetanju jednog od 52 jastučeta ispodnogu Njegovog Visočanstva, u besprekorno tačnom otvaranju i zatvaranjuvrata sale za prijeme, u neprestanom klanjanju... Od njihovihispovesti Kapušćinjski je stvorio delo koje pokazuje mehanizmevladanja: kako funkcioniše i kako pada autokratska vlast. I o svemutome govore uglavnom carevi ljudi u svojim ispovestima (u delu jemnogo manje autorovih komentara i razmišljanja). Oni ne kritikujusvoga Gospodara, naprotiv, veoma su mu privrženi i o njemu govores velikim poštovanjem. Upravo zato njihove reči zvuče kao najvećeoptužbe: „... bio je najviši u svemu što je postojalo, što su Bog ili ljudistvorili, dakle, i najviši komandant armije i policije”. – kaže jedan odnjegovih lakeja – sâm je donosio zakone, ali se nije pridržavao njihovihnormi i odredaba. Drugi lakej, T. L. ponosno ističe da se „... milostivigospodar nikada nije rukovodio načelom sposobnosti već uvek iisključivo načelom lojalnosti”, a treći - E. kaže kako car nikada nikoganije „izbacio na kaldrmu zbog korupcije”, ali čim bi osetio nelojalnost,odmah bi sve konfiskovao. Tako je Tekele Vold Havarijat, partizanskivođa za vreme rata sa Musolinijem, odbijao privilegije i nikada nijepokazivao sklonost korupciji. „Naš milostivi gospodar naredio je daga godinama drže u zatvoru, a potom mu odseku glavu”. „Car careva“nije voleo prosvećene podanike. Prema rečima Z. S. K.Kao u Šahinšahu, tako i u Caru, Kapušćinjski je pokušao da izvučesamo one zaključke koji se odnose na autokratski sistem uopšte:„...u autokratskom sistemu, onaj najviši je upravo uzročnik svega štose događa.Kapušćinjskog sam upoznala daleke 1985. godine. U sećanju sejavljaju razni fragmenti slika, razgovora, pisama... Prvi intervju u Varšavii pitanje (koje neću objaviti) - Da li je zaista bilo sve tako strašnokao što pišete? - - Bilo je još mnogo gore; - Kako ste mogli da se poslevelikih rizika i teških malarija koje ste dobijali u Africi, vraćate ponovou nju? - Ne znam, ali nešto me je vuklo kao vuka u šumu; dve godinekasnije, posle dugog razgovora, opet u Varšavi: - Kako uspevateda pomirite putovanja, pisanja, pomoć drugima, stalne kontakte s raznimljudima s privatnim životom? - Uopšte ne uspevam; iste godineprevela sam knjigu Šahinšah. Bila je to prva knjigaprevedena kod nas. Kad sam mu je poslala, napisaoje: „Veoma ste me obradovali, to je moja prvaknjiga u Jugoslaviji, a imao sam već pravi kompleksda u zemlji, čiju književnost toliko volim icenim, nemam ni jednu svoju knjigu. Utoliko višeVam zahvaljujem za inicijativu i trud!“U istom pismu obaveštavao me je: „Jesenas jebio u Varšavi londonski The Royal Court Theatresa „Carem“ – predstave su imale ogroman uspeh,ljudi su satima stajali u redovima za kartu. Ovegodine „Car“ će imati premijere u Oslu, Budimpešti,Amsterdamu i Torontu. „Cara“ je snimila i britanskatelevizija (Teatar BBC-TV). ... Šaljem Vamposlednji primerak Još jedan dan života. Knjiga jeobjavljena u nekoliko zemalja. Imala je dobre recenzije,a u SAD je bila na listi bestselera „NjujorkTajmsa“. U januaru odlazim na nekoliko meseciu SAD – na univerzitetu u Filadelfiji predavaću teoriju faktografskeknjiževnosti. Imenovan sam za gostujućeg profesora ovoga univerziteta.“4.I 1987Prevedenu knjigu Car, nesumnjivo najbolju knjigu Kapušćinjskog(objavljenu na trideset jezika), izdavači su nekoliko godina odbijali daobjave. U redakcijama su još bili portreti Tita, jedna od ulica u centruBeograda nosila je ime njegovog prijatelja Selasija.Udruženje književnika Srbije pozvalo Kapušćinjskog da dođe naMeđunarodne oktobarske susrete. Posle dva meseca odgovorio je:„Nažalost, neću moći da doputujem u Beograd na Oktobarske susrete.Početkom septembra imao sam probleme sa srcem [...] završilo sebolnicom i dijagnozom: predinfarktno stanje. [...] U ovakvoj situacijiuopšte ne mogu da odlazim iz zemlje. Mnogo, mnogo žalim, jer samse već pripremao za taj put... [...] Bolest mi je pokvarila sve planove,kasnim s knjigom i brinem kad ću pozavršavati mnoge neobavljeneposlove“; pismo 1986. :„Jesen i početak godine proveo sam u bolnicina neurohirurškom odeljenju, u paklenim mukama – u decembrusam imao operaciju kičme i tek sam nedavno počeo da ustajem”.I pored narušenog zdravlja, Kapušćinjski je putovao, držao predavanjana američkim i evropskim univerzitetima do poslednjeg dana.Njegovo delo u svetu je smatrano jedinstvenim i originalnim.Prof. dr Ljubica Rosić