broj 1072 - PD RB Kolubara

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssМилан Милетић, визионар КолубареАутор: др Милорад Ђоковић 7фељтонСвечано отварање копа Поље „Д”Иницијатива да Лазаревац буде део БеоградаНадајући се да ће и то бити допринос решавању економскогположаја РЕИК „Колубара”, који је почетком седамдесетихгодина био суочен са највећим искушењима, наседници Скупштине општине Лазаревац, одржаној 2. јуна 1970.године упућен је захтев Скупштини Србије да се Лазаревацприпоји Граду Београду. У захтеву је дато образложење, измеђуосталих, да би се далеко боље користили енергетски потенцијалиКомбината уколико би Лазаревац постао део Београда.Сматрајући да је неопходно повећати утицај на политичкефакторе у Србији и на јавност Милан Милетић је са својим сараднициматоком 1971. године започео кампању и рад на вишеколосека. Тим активностима је претходио разговор са ВељкомВлаховићем, чланом Извршног бироа Председништва Савезакомуниста Југославије, који је 14. децембра 1970. годинебио у посети комбинату. Познатог револуционара, који је биоцењен међу радницима широм Југославије, Милетић је упознаоса развојем Комбината „Колубара”. Истакао је да РЕИК„Колубара”, и поред тешкоћа, у 1971. години планира да остварипроизводњу од 6,6 милиона тона угља, као и 18,2 милионакубика откривке. Приликом сусрета са званичницима комбинатаВлаховић се посебно интересовао у којој мери се сарађујеса научним институцијама и колико се посвећује пажње школовањунових кадрова. Изразио је задовољство када му је МиланМилетић објаснио да је у „Колубари” основана служба запројектовање.Председник Извршног већа Србије Миленко Бојанић сасарадницима посетио је 17. марта 1971. године комбинат. Износећислику производног и економског положаја Комбината „Колубара”,током исцрпног разговора, Милан Милетић је највишепажње посветио економском положају колектива.– Од почетка године планови производње се остварују.Међутим, ми се ипак налазимо у великим тешкоћама. То језбог тога што немамо средства. Сва расположива средстваиз амортизације утрошили смо прошле године на санирањеПоља „Б”. Тражили смо кредит за санацију, али га нисмо добили.Исто тако имамо проблема са финансирањем производњеоткривке. Тешкоће настају и због тога што се Здружено предузећеналази у финансијским тешкоћама. Оно нам дугујешест милијарди динара. Девалвација динара донела нам је негативнеефекте.Миленко Бојанић је оценио да су резултати Комбината „Колубара”остварени захваљујући улагањима и сопственим напоримазапослених, али и општим напорима друштва и да требаиспитати реалност зацртаних програма, као и анализирати дали је енергетски биланс рационалан за Србију на отвореном ислободном југословенском тржишту.Дан рудара Србије 6. август 1971. године је обележен у РЕИК„Колубара” пуштањем у редовну производњу површинскогкопа Поља „Д”, Суве сепарације и Електронског рачунарскогцентра комбината. Велики народни збор одржан је у Зеокама,крај барака управне зграде, седишта Површинских копова.Радило се о импозантном скупу на коме је требало да јавнобуду саопштени резултати остварени у развоју самоуправнеБРОЈ 1072 28. јул 2010Фото: Документација Листа „Колубара”социјалистичке Југославије, што је било уобичајено за то време.Честитајући празник радницима Милан Милетић је истакао дасе у последњих десет година производња у „Колубари” повећалаза 2,5 пута, укупан приход за десет пута, основна средства зашест пута, да се колектив по броју запослених повећао за окодва пута и да се структура запослених знатно побољшала.Свечаност поводом отварања Поља „Д”– Површински откоп Поље „Д” треба да достигне капацитетод 13 милиона тона угља годишње, што би са површинскимоткопом Поља „Б” омогућавало производњу од 15 милионатона ровног угља годишње. Поред овога интензивно се радина отварању површинског откопа „Тамнава”, а припрема се иизградња друге фазе ТЕ „Колубара” – рекао је генерални директорРЕИК „Колубара”.Затим се народу и представницима самоуправних органаи друштвено-политичких организација обратио председникСкупштине Социјалистичке Републике Србије Драгослав Марковић,опширним говором. Он је том приликом изнео оценукоју су пренели сви тадашњи југословенски медији:– У протеклих 25 година били смо једна од земаља са најбржим економским развитком у свету и успели смо да Југослави ју уврстимо у ред средње развијених земаља. Изграђенесу... Довољно је да се укаже да је у том периоду индустријскапроизводња порасла за око десет пута.Са посебним задовољством Драгослав Марковић, бурнопоздрављен на великом збору у Зеокама, истакао је да ће овогодишњомпроизводњом комбинат учествовати у укупној производњиугља у Србији са 43 одсто, а у производњи електричнеенергије са 26 одсто.Са великог народног збора је упућено писмо председникуСФРЈ Јосипу Брозу Титу, у коме се каже:– Испуњава нас огромно задовољство и радост што те можемообавестити да смо сопственим снагама и уз учешће читаведруштвене заједнице успешно извршили још један великирадни задатак.У поздравном писму радници РЕИК „Колубара” су упутилии честитку другу Титу на поновном избору за председникаЈугославије.(наставиће се)sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss21 s