broj 1072 - PD RB Kolubara

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦКОЛУБАРА8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 88 Број: 1072 8 28. јул 2010 8 Година L 8Излази месечно 8Бесплатан примеракнебојша ћеран: инвестициона политика пословања 8стр. 5-6наша тема: постављени високи стандарди 8стр. 8

sОснивач и издавач:Привредно друштвоза производњу, прерадуи транспорт угљаРударски басен„Колубара” д.о.о.Директор РБ „Колубара” :Небојша ЋеранГлавни и одговорни уредник:Ана ЋирићРедакција:Мирослав Живановић, Даница Вуковић,Дана Аћимовић, Љуба Младеновић,Милун Тадић, др Милорад Ђоковић,Наталија Живковић, Слободан Младеновић,Мирјана Радосављевић, Оливера Шолтиш,Марија Микић, Данијела Матић,Ана Стојановић, Драгана Весковић,Мирјана Димитријевић, Ана Станић,Милеса Караџић, Радмила Лазићи Зоран Станковић (новинари),Милош Павловић (технички уредник),Милан Цвијетић и Александар Рашин(фоторепортери)Славица Станишић (секретар)Адреса Одељења за информисање иРедакције листа „Колубара”:11550 Лазаревац, Карађорђева 38,тел-факс: 011/8123-931,8123-432 лок. 60www.rbkolubara.co.rsredakcija@rbkolubara.co.rsШтампа:Политика aд, Београд, Цетињска 1,Штампарија, Панчевачки пут 47Тираж:15.000 примеракаПрви број изашао је24. септембра 1960. годинеОснивач Привредног друштваЈП Електропривреда СрбијеГенерални директорДрагомир МарковићНасловна страна:Термоелектрана „Колубара”(снимио: Александар Рашин)Последња страна:Детаљ са старог ваљка(снимио: Александар Рашин)Агенција за привредне регистре Србије – NV000060CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије,Београд 658(497.11) (085.3)Месечно:ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац)COBISS.SR-ID 18604290ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСАДРЖАЈуводникСвети Прокопије - заштитник рудара 3ЉУДИ И ДОГАЂАЈИЕПС и италијански SECI граде хидроелектране на Ибру 4НАШ ИНТЕРВЈУИнвестициона политика пословања 5-6актуелноУсвојен Пословник о раду 7НАША ТЕМАПостављени високи стандарди 8пословање и производњаДобри резултати на угљу 9Почело анкетирање 10СИНДИКАТРешени проблеми око јунске зараде 12ЗЕЛЕНА СТРАНАПроблем бр. 1 пред решавањем 13из огранака басенаКомплетна реконструкција система 14Успешно упркос тешкоћама 15Кашњење проузроковало проблеме 17Година великих подухвата 18Прерасподела одговорности 19Материјал још увек није испоручен 20фељтонСвечано отварање копа Поље „Д” 21лазаревацВидовданске свечаности 22хроникаЖељни белог света 23образовање и култураПризнање и подршка на путу ка успеху 24Стихови са трга каменог 25спортУ сенци казни 26„Стазама Св. Саве” на бициклима 27ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРАs

Свети Прокопије - заштитник рудараsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssТрагедија, у којој је цела смена радника погинула, била је повод за проглашење21. јула и Светог Прокопија за рударску славуПроглашење Светог Прокопија за заштитника рудара датира још из 19. века. Тачније, повод за проглашење 21. јулаза рударску славу била је несрећа која се догодила крајем 19. века у Сењском руднику, иначе, најстаријем „живом” рудникумрког угља у Србији.Почетак рада самог рудника обележиле су бројне тешкоће настале углавном због неадекватне опреме и необученостирадника, као и због чињенице да се у то време још увек није довољно знало о опасностима које вребају током подземнеексплоатације. Несреће нису биле реткост, али она најтежа догодила се на Светог Прокопија, 21. јула 1983. године.Према предању, шумски пожар, који је тада избио у околини рудника захватио је један од дванаест улаза у јаму. Ватрасе брзо проширила јер је подземна ограда била од сувог чамовог дрвета, што је проузроковало урушавање. Читавасмена рудара остала је тада затрпана у руднику. Убрзо после пожара, управа рудника, у договору са радницима, одлучилаје да се дан када се догодила несрећа - Свети Прокопије, заштитник пчелара, каменорезаца и рудара, прогласи заславу рудника.Сви извори се слажу да је трагедија у којој је погинула цела смена радника била повод за проглашење 21. јула за рударскуславу.Међутим, интересовање за овај празник замрло је после Другог светског рата. Иако, нико званично није бранио да сеПрокопије прославља, промене на друштвено-политичком и идеолошком плану постепено су довеле до тога да управарудника и радници занемаре дугогодишњу традицију.Ипак, пола века касније, 1998. године, група синдикалаца из Сењског рудника покренула је иницијативу да се обновитрадиција обележавања Светог Прокопија, што је исте године и учињено. Од тада се тамо прославља 21. јул, ломисе колач и служи свечана литургија. Слично је и у другим рудницима у Србији где се пренео обичај да се овај празникпрославља.У Рударском басену „Колубара” празник Свети Прокопије, заштитник рудара, прерастао је у традицију која сенегује годинама уназад и која је и овог 21. јула, као и сваке године, пригодно и свечано обележена.Ана ЋирићБРОЈ 1071 30. јун 2010ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss3ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

људи идогађајиssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 4sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЕПС и италијански SECI градехидроелектранe нa ИбруЕлектропривреда Србије и италијанска компанија SECI Energiaпотписале су уговор о оснивању заједничког Привредногдруштва „Ибарске електране”, које ће изградити десет хидроелектанана реци Ибар укупне снаге 103 мегавата. Вредностове инвестиције је 275 милиона евра.Оснивање заједничке фирме је почетак реализације Протоколао сарадњи у области енергетике, који је између Србије иИталије, закључен у марту 2009. године.Петар Шкундрић, министар рударства и енергетике Ср бије,истакао је да је овај пројекат удруживање капитала јав ног и приватногсектора и да представља улазак ЕПС-а у пот пуно тржишнеуслове пословања. Министар се захвалио ита лијанској владина конструктивној сарадњи и изразио наду да ће се следећегодине постављати камен темељац за прву хидро електрну наИбру.Генерални директор ЕПС-а Драгомир Марковић навео јетри кључна разлога уласка ЕПС-а у овај посао: улагање у новеизворе, односно чисту или зелену енергију као један од најважнијихприоритета ЕПС-а, бригу о животној средини и њеностално унапређење које свака друштвено одговорна фирма имаза циљ, а пројекат на Ибру је тако оријентисан, и као трећи,али не мање важан разлог од претходних, веома позитивникомерцијални ефекти који проистичу из подстицајних мераиталијанске владе. Н. Ж.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssМогућа изградњазаједничке нуклеарне електранеМинистар рударства и енергери ке Петар Шкундрић је изјавиода се у Влади Србије озбиљно ра змишља о градњизаједничке нуклеарне електране са Бугарском и да он личнонема ништа против те идеје. Приликом обиласка градилиштаел ектричног далековода код Лесковца, у друштву са шефомделегације Европске уније у Србији Венсаном Дежером,Шкундрић је казао и да би изградњом заједничке нуклеарке уБугарској струја у Србији била јефтинија, чиме би се државабоље позиционирала у електроенергетском систему европскихземаља.Бугарски премијер Бојко Борисов је, током посете Србијиу априлу, предложио да Србија учествује у изградњи нуклеарнеелектране у Бугарској, након чега је Шкундрић разговарао са партнеримау Кини о могућој кредитној подршци за то учешће. М. К.Свечано обележенпразник рудараУРударском бесену „Колубара”, 21. јула свечано је обележенпразник Свети Прокопије, заштитник рудара. Као и претходнихгодина, домаћин славе била је Синдикална организацијаПовршинских копова.Традиционално ломљење славског колача обављено је уцркви у Барошевцу, док су синдикални представници огранка„Прерада” овај свечани чин организовали у ранијим јутарњимсатима у својим просторијама.Поводом рударске славе у Рудовцима је положен венац наспомен-плочу рударима штрајкачима из 1939. године, а радницима„Колубаре” тог дана исплаћене су и јубиларне награде задесет, двадесет и тридесет година рада у Рударском басену.Поред представника синдиката (СОК), свечаности су присуствовалипредставници Министарства рударства и енергетикеи „Електропривреде Србије”, као и руководство Рударског басена„Колубара”. А. С.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПоскупљења струје неће битиПочетком јула, Аца Марковић,председник Управног одбораЕПС-а, изјавио је да би реално поскупљењеструје требало да буде између35 и 40 одсто. Марковић је објаснио даје ЕПС ове године планирао улагањаод 64 милијарде динара, али да ће онабити смањена јер је струја од почеткагодине поскупела само 10 одсто.Према његовим речима планираноје било поскупљење струје 1.јануара 10 одсто и 1. јула такође 10одсто. Међутим, како друго поскупљење није реализовано„због недостатка ин вестиција мораћемо да редукујемо квалитетремонта, што ће највише осетити потрошачи”, рекао јеМарковић.Никола Рајаковић, државни секретар Министарства рударстваи енергетике, нагласио је половином јула да струја неће поскупетидок се економска ситуација у земљи не буде поправила.Према званичним подацима Републичког завода за статистику,инфлација је у првој половини године износила 5,2 одсто. Љ. М.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Александар РашинКОЛУБАРА

НЕБОЈША ЋЕРАН, ДИРЕКТОР РБ „КОЛУБАРА”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssИнвестициона политика пословањаКао резултат нове политике пословања,„Колубара” прошлу годину завршилафинансијски позитивно. Преко 30 милона еврауштеђено на многим позицијама, а највишезнатним смањењем изнајмљивања помоћнемеханизације. Повећана конкурентностјавних набавки. Офанзивно се ради на пројектуекспропријације МЗ Вреоци. Инвестиционаулагања и кредитни аранжмани одстратешког значаја за „Колубару”Годину дана након преузимања дужности директора Рударскогбасена „Колубара”, Небојша Ћеран говори за лист„Колубара” о проблемима које је затекао у овом рударскомгиганту, као и предузетим корацима нове пословне политике зањихово превазилажење.Према његовим речима, највише пажње у протеклом периодупосвећено је решавању стратешких питања, међу којима сунајзначајнија она у вези са новим инвестиционим циклусом,условљеним експропријацијом насеља Вреоци. Такође, великипомаци учињени су када је реч о финансијском пословању (крозизразите мере штедње), као и о кадровској политици (кроз најављенунову систематизацију, пријем нових приправника идруго).Одмах по преузимању дужности (у јулу прошле године)суочили сте се са многобројним проблемима, који су годинамауназад присутни у „Колубари”. Можете ли да наведете тепроблеме?– Доласком у „Колубару” на ово радно место, од пробле макоје сам затекао истакао бих следеће: нерешено питање инвестиција,тј. како обезбедити 150 милиона евра годишњихинвестиција када се зна да је биланс успеха прошле годинепредвиђао 10 милиона евра; како променити лош имиџ фирме,као места где се средства нерационално троше, поготово кадасу у питању средства за изнајмљивање помоћне механизације иместа где се дуго година води нерационална кадровска политика.Ипак, највећи проблем који истичем је кашњење од пет годинана припреми отварања нових копова, а самим тим и питањеегзистенције 10.000 запослених у „Колубари”.Рестриктивном политиком трошења средстава на многимпозицијма, „Колубара” је претходну годину завршила позитивнимфинансијским резултатом, што је за последицу ималододелу традиционалне годишње награде Привредне комо реБеограда (ПКБ) за изузетне резултате у привређивању у 2009.години. На којим позицијама су постигнуте највеће уштедесредстава?– Укратко речено, променом политике трошења средставана многим позицијама, дошли смо до тога да смо упркос 2,5милијарде динара планираног губитка, завршили годину садобитком већим од 200 милиона динара. Највеће уштеде суреализоване управо у коришћењу помоћне механизације, где јетрошак смањен пет пута у односу на 2008. годину и где су постигнутеуштеде од око 30 милиона евра. Још једна ствар, накојој сам инсистирао, је повећање конкурентности јавних набавки.Чињеница је да данас имамо много већи број отворенихтендера у односу на раније и много већу конкурентност. (ОдБРОЈ 1072 28. јул 2010Снимио: Александар РашинНебојша Ћеранукупно потрошених средстава за јавне набавке у 2008. годиникроз отворени поступак спроведено је 21 одсто, а у 2009-ој – 47одсто. Што се тиче директног преговарања (нетранспарентнивид јав них набавки) проценат, који је 2008. године износио 32одсто, 2009-е смањен је на 19 одсто.) Кроз процедуру јавних набавкисмо прошли, како за послове помоћне механизације, такои изнајмљивања радне снаге где је посао добила „Колубара-Услуге”,фирма која ће бити нека врста филтера у којој ће се млади људипоказати колико су стрпљиви, одговорни, радни и да онда,у зависности коју врсту стручног посла обављају, имају приликуда радни однос заснују у „Колубари”. Такође, нов приступпланирања у управљању залиха, који омогућава увид у стањепојединачних артикала по свим магацинима у оквиру привредногдруштва пре дефинисања потреба за наредну годину, донеоје „Колубари” значајне уштеде. Све ово је утицало да „Колубара”заврши годину као позитивна фирма са добитком. На овом нивоупословања „Колубара” је у ситуацији да покрива оперативнетрошкове, али нажалост, за добар део инвестиционих трошковаи даље остаје питање на који начин ће бити покривени.Будући да у 2010. години „Колубара” улази у велики инвестиционициклус, а евидентан је проблем недостајућих средстава,какви су планови да се обезбеди довољна количинановца за реализацију инвестиционих пројеката?– Велики проблем код инвестиција је недостатак средставаи акумулирани дуг од 100 милиона евра, изазван неекономичнимпословањем „Колубаре” у прошлости, који покушавамо дарешимо у односима са „Електропривредом Србије”. Оно штоје новост за „Колубару” су врло озбиљни преговори које водимоса Европском банком за обнову и развој (EBRD) у вези сакредитним аранжманима. Ради се о кредиту у вредности 140милиона евра за набавку БТО система за Поље „Ц”, набавкуодлагача за међуслојну јаловину за „Тамнава-Западно поље” ипројекат хомогенизације угља. Чињеница је да рударство кодвеликих кредитора није у жижи интересовања, али пројекатхомогенизације угља даће позитивне ефекте на животну средину.Овај кредит са EBRD-ом био би огроман помак за „Колубару”,јер је реч о најповољнијим и непрофитним кредитима којеби пратила гаранција Владе Републике Србије. Улазак средставаод 140 милиона евра је од стратешког интереса за „Колубару”,као и за оне који раде и живе од „Колубаре”. }}ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss5актуелноssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКако функционише пословни однос„Колубаре” са ћеркама фирмама које супретходних година издвојене из Рударскогбасена?– Ћерке фирме „Колубаре” чији је оснивач,сада, Влада Републике Србије суу јако тешкој ситуацији, а с обзиром да„Колубара” више није њихов оснивач,не сноси никакву одговорност за њиховопстанак, већ он зависи искључиво одменаџмента тих фирми, али ми се и даљетрудимо да раде за нас, јер ове фирме је диношто приходују је директним радом иуслугама за потребе „Колубаре”. Када је упитању „Колубара-Метал”, чији оснивачје и даље рударски басен, евидентни суогромни акумулирани проблеми, али упретходних годину дана потписали смоУговор о пословно-техничкој сарадњи,којим је ојачан партнерски однос и створилисмо услове да убудуће све пословезаједнички планирамо и очекујемо да ће2011. година дати коначно велики плусовом послу. Активиран је и проблем оснивачкогкапитала, а на предлог Управногодбора ЕПС-а, докапитализацијомсмо створили услов за извршавање обавезаплаћања оснивачког капитала одстране „Колубаре”. Чињеница је да „Метал”има огромне вишкове непроизводнерадне снаге, али смо упркос тешкојгодини иза нас, успели да у ЕПС-у обезбедимо200 милиона динара за исплатуотпремнина за запослене у „Металу”. Напословодству „Метала” је да на рационаланначин утроши та средства.„Колубара” је позната по донирањуи помагању развоја спорта у општиниЛазаревац и функционисању Спортскогдруштва „Колубара”. Ипак, у областидонација значајно су смањена средствапредвиђена за ове намене. Коликасу средства предвиђена за донирањеспорта у наредном периоду?– „Колубара” је наставила политикунајодговорнијег субјекта на овом подручјуи највећи део средстава уложила је удонирање спорта, пре свега, кроз Спортскодруштво „Колубара”. У складу са изразитиммерама штедње (предвиђенихи Оквирним програмом штедње за 2010.годину којим су у ЕПС-у и његовим зависнимпривредним друштвима средстваза финансиарње ових издатака преполовљена)финансирање СД „Колубара”ће бити на нешто нижем нивоу, отприлике70-80 одсто у односу на прошлу годину.Ипак, мислим да су и ова средствасасвим довољна, уколико се ра ционалнотроше. Оно што је новина је, да ће се убудућности помагати и сви други клубовиса територије општине Лазаревацкроз директну помоћ Савезу спортоваЛазаревац. Одговорно тврдим да, иако сусредстава смањена, спорт се ефикаснијефинансира ове године, јер су средства садавише намењена донирању аматерскогспорта, почетницима, школа ма спорта,масовном спорту и тако ће бити и у наредномпериоду.Разговор водила: Ана ЋирићБРОЈ 1072 28. јул 2010Снимио: Александар РашинРЕДОВНА 25. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ РБ „КОЛУБАРА”Усвојен Пословник о радуДонета и одлука о именовањунових чланова СкупштинеПД „Колубара-Метал”На 25. седници Скупштине Рударскогбасена „Колубара”, која је узгради Пословодства одржана 13.јула, између осталог, донета је одлука оусвајању Пословника о раду Овлашћенихпредставника Оснивача у вршењу овлашћењаСкупштине РБ „Колубара”.Детаљ са Скупштине РБ „Колубара”– До сада нисмо имали одлуку о усвајањуПословника о раду Овлашћенихпредставника оснивача у вршењу функцијеСкупштине РБ „Колубара”, а сматрамда је њено доношење било неопходно,да би наставили да радимо по процедурамакоје су овим Пословником донете.Такође, на данашњој седници усвојена јеи одлука о разрешењу и именовању члановаСкупштине Привредног друштва„Колубара-Метал”. Нови представнициоснивача у Скупштини „Метала” су РадосавМилић, Владан Чоловић и ВладимирИвош (испред „Електропривре деСрбије”). Сматрам да овом „тиму” предстојиобиман посао, узимајући у обзирсве што „Колубара-Метал” у наредномпериоду мора да уради у циљу редовногодржавања опреме за несме та но остваривањебиланса производње, про изводњунове опреме и све што мора да „претрпи”у вези са реорганизацијом и осталимпроцесима који је очекују – рекао је СлободанМитровић, овлашћени представникЕПС-а, као оснивача, у Скуп штиниРБ „Колубара”.На седници је донета и одлука о ус вајањуПравилника о коришћењу средставарекламе и пропаганде, репрезен та ције,спонзорства и донација у РБ „Колубара”.Такође, усвојен је Извештај о висинисредстава потребних за донације у угљуза 2010. годину.– Због недостатака средстава којимаби биле задовољене потребе свих онихкојима „Колубара” даје донације у угљу(међу којима су припадници социјално угроженихкатегорија, болнице, манастирии друге установе) Управном одборуЕПС-а биће упућен накнадни захтев дасе донесе одлука о додатним количинамаугља за ту намену. Пружање ове врсте неновчанепомоћи је специфичност ПД РБ„Колубара”, и сматрам да је неопходнода јој због тога буду обезбеђене извеснеолакшице у циљу опште друштвене користи,да би могла да изађе у сусрет онимакоји нису у могућности да набаве огрев запредстојећу зиму – рекао је Митровић.Усвојена је и одлука о отуђењу путемјавне лицитације пољопривредних производа– пивског јечма, кукуруза, сунцокретаи јабука. Производи који се налазена „Колубариним” рекултивисаним површинамабиће отуђени по утврђенимтржишним ценама важећим у овом тренутку,путем јавних тендера. Донете су иодлуке о донацијама у материјалу и механизацијии новчаној помоћи.На седници је покренута и иницијативаза израду просторно-планске и инвестиционо-техничкедокументације којаби разматрала могућности одређи ва њалокације за изградњу нове управне зградеРБ „Колубара”.– Од стране директора ПД РБ „Колубара”биће именован стручни тим који ћесе бавити овим пројектом. Сматрам да је,с обзиром на допринос рударског басена,као и на чињеницу да је постојећи објекатнаправљен за потребе Површинског копа„Тамнава-Источно поље”, још када је отворен,изградња нове управне зграде најмањешто ПД РБ „Колубара” заслужује –каже Митровић.А. Станићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss7актуелноssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sнаша темаsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 8УТИСЦИ О МЕЂУНАРОДНОМ СИМПОЗИЈУМУ „МАРЕН 2010”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПостављени високи стандардиПроф. др Драган Игњатовићсматра да је научно-стручнискуп квалитетом оправдаосва очекивањаМеђународни симпозијум „МА­РЕН 2010”, који је половином јунаодржан у Лазаревцу, имао јеизузетан одјек у домаћој, али и странојстручној јавности. Број учесника овогнаучно-стручног скупа говори сам за себе:током два, врло активна радна дана,овом догађају присуствовало је око 450стручњака, како домаћих, тако и гостијуиз иностранства, а највише из Немачке.У оквиру дводневног термин-плана рада,изведено је преко 50 презентација иизлагања бројних експерата из областирударства и блиских делатности.Утисци организатора су врло позитивни.Рударско-геолошки факултет изБеограда, „Електропривреда Србије”, ПДРБ „Колубара” и ПД ТЕ-КО „Костолац”оправдали су сва очекивања и још једномсе доказали као носиоци научног, стручноги перспективног развоја рударства иенергетике у Србији.– У питању је, свакако, најважнији инајпосећенији скуп чија тематика је везаназа рударство у нашој земљи, а мислимда је, уз конференцију о површинскојексплоатацији и избору рударске опремекоја ће бити одржана у септембру уФрајбергу, и један од највећих у Европи –оценио је професор Рударско-геолошкогфакултета Драган Игњатовић, заменикпредседника Организационог одборасимпозијума.„МАРЕН 2010” је, уједно, и највећинаучни скуп који је икада одржан у Лазаревцу(претходно значајније окупљањерудара одржано је давне 1981. године).Искуства у организацији стечена ове године,уз потешкоће у вези са недостаткомсмештајних капацитета за боравакгостију, биће искоришћена у будућности,с обзиром да је најављено да би манифестацијамогла да постане традиционална.Професор Игњатовић сматра даје оптимално да скуп буде одржаван свакедруге године, као и да не би требалода буде посвећен само механизацији иаутоматизацији, већ би могао да обухватии све остале аспекте везане за рударствокао што су рекултивација, заштита животнесредине, одводњавање, измештањеинфраструктурних објеката и друго.Списак учесника ового дишње конференцијебио је предво ђен представницимасвих најзначајнијих на учно-истра живачкихинституција које се у нашој земљиСнимио: Милан ЦвијетићДраган Игњатовићбаве рударством. Такође, своје радовепрезентовали су и представници тринајвеће немачке компаније које се бавепроизводњом угља – RWE, Watenfall иMibrag, као и одређени број научних радникаангажованих у фирмама које се бавепроизводњом рударске опреме. Присуствовалису и представници рудника изМакедоније, Босне и Херцеговине, ЦрнеГоре и Бугарске.– Радови се могу поделити у две категорије:научно-истра живачке и стручно-пропагандне.У оба случаја, учесни циконференције могли су да чују раз личитеновости из области рударске механизације,машинске и електроопреме,s Плодна сарадњаРГФ-а и „Колубаре”Према речима проф. др Игњатовића,РБ „Колубара” и Рударско-геолошкифакултет већ дуги низ година имајуизванредну сарадњу.– У току је израда неколикозначајних студија и заједничкихпројеката. Јасно је да без јаке„Колубаре” нема квалитетног радана факултетима и обратно. Посебнобих хтео да се захвалим колегамаиз рударског басена на подршцикоју су пружили РГФ-у токомизвођења теренске наставе застуденте рударства. А. С.одржавања и др. Посебно ми је драго штосу радове презентирали и четворица колегакоји су током протекле године одбранилидокторске дисертације, а запосленису у ЕПС-у – Милорад Пантелић, ДаркоДаничић, Драган Половина и СлободанРадосављевић.Када је реч о темама које су обрађиване,могу се издвојити три целине које судефинисале цео научно-стручни скуп, ауједно биле интерсантне домаћој науции струци: стратешки развој производњеугља у колубарском и костолачкомугљеном басену са свим проблемимакоји органичавају даљи развој, стање ипримена рударске механизације на површинским коповима са посебним освртомна ревитализацију, модернизацију иизбор исте, и тренутни пресек системаодржавања рударске механизације на површинскимкоповима са дефинисањемстратешких елемената оптималног системаодржавања. У првом реду, сигурнотреба издвојити радове који су упозналидомаћу и страну јавност са новиминвестиционим циклусима који очекују„Електропривреду Србије”. Затим, онекоји се баве досадашњим искуствиманемачких копова и немачке машинскеи електроиндустрије, и њиховим новимтрендовима, како у експлоатацији, тако иу изградњи и одржавању рударске опреме.На крају, треба поменути и одређенброј радова домаћих стручњака који сусе бавили проблематиком експлоатацијеи одржавања на нашим површинскимкоповима – осврнуо се на садржај конференцијепроф. др Игњатоваћ, који је,заједно са својим колегама, био ауторнеколико запажених радова, који су презентованиса циљем да домаћа стручнајавност буде упозната са активностимаРударско-гео лошког факултета протеклихгодина и његовим доприносом рударскомсектору производње лигнита у Србији.Симпозијум је био прилика и да потенцијалнипословни партнери разго варајуо евентуалној будућој сарадњи.– Надам се да је ова могућност и искоришћена.Импозантан број странацакоји су учествовали омо гућио је домаћимстручња цима и корисницима опремеда поставе добру основу будућихкон таката, за које очекујемо да ће их бити– рекао је Игњатовић и оценио да је овогодишњи„МАРЕН” осталим сличнимконференцијама поставио високе нормеорганизовања, садржаја и значаја које оваквискупови морају имати. Велики удеоу свему томе, поред Рударско-гео лошкогфакултета из Београда, имале су „ЕлектропривредаСрбије” и РБ „Колубара”.А. СтанићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПравилник о продаји угљаУ складу са законским одредбама,Рударски басен „Колубара” недавноје донео Правилник о продаји угљаиндустрији и широкој потрошњи којимје по први пут на овај начин регулисаната област. Правилником су уређенисви битни елементи продаје угља заиндустрију и широку потрошњу, док јепродаја угља термоелектранама ранијеутврђена пословним актима ЕПС-а.У Рударском басену „Колубара” прекомалопродаје и великопродаје угаљкупује годишње преко 1.500 купаца.Између осталог, Правилник је донети да би се спречиле евентуалне злоупотребе.Извршена је и категоризаци јакупаца како би се постигла што адекватнијарасподела угља.Према приоритету испоруке, купциугља су разврстани у девет кате горија.У првој категорији су индустрија иширо ка потрошња, у другој школе,болнице, вртићи и друге установе којесе финан сирају из буџета републике,у трећој за послени у РБ „Колубара” иновооснованим друштвима и другимПривредним друштвима у ЕПС-а. У четвртојкатегорији су јавна комуналнапредузећа, хотели и други угоститељскиобјекти, у петој су удруже ња пензионераи инвалида рада и синдикати, ушестој донирана физичка и правна лицау складу са Одлуком Ди ректора, односноСкупштине Привред ног друштва.У седмој категорији су трговине, уосмој физичка лица и у деветој извоз.Као што је и досад била пракса, физичкалица која се појављују као купци,пријављују се овлашћеном лицу у службипродаје у Комерцијалном секторуради евидентирања на посебном спискуи одређивања термина преузимањаодобрене количине угља. Они могу купитиу току календарске године 6 тонасушеног или 10 тона сировог угља, а ускладу са производно-техничким могућностима „Колубаре”.Доношење Правилника било је, иначе,неопходно и због примене ИСОстандарда за квалитет. М. Р.Поново кренуле испорукеНакон завршетка ремоната у Сушарии Сувој сепарацији отпрема, какосушеног угља тако и сировог комада икоцке са Сепарације у Вреоцима, поновоје кренула од 5. јула. Како би сииспоштовали договорени рокови испорукеза раднике „Колубаре” и ЕПС-а, умалопродаји се форсира отпрема овимкатегоријама купаца. У зависности одпроизводних могућности Сушаре, настојисе да се запосленима испоручуједневно педесетак тура. М. Р.БРОЈ 1072 28. јул 2010Снимио: Александар РашинШЕСТОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА КОПОВА РБ „КОЛУБАРА”Добри резултати на угљуНа површинским коповима Рударскогбасена „Колубара” за првихшест месеци ове године ископаноје 14,04 милиона тона угља, што је 2,2 постоизнад плана.Према проценама Службе за коор динацијупроизводње „Колубаре”, највећаколичина лигнита од око 5,5 милионатона ископана је на „Тамнава-Западномпољу”, чиме је план премашен за 8,72процента, док је на Пољу „Д” произведенооко 5,38 милиона тона угља, близу четириодсто изнад планираних количина.На Пољу „Б” ископано је 1,09 милионатона угља, што је незнатно испод биланса.Када је реч о копу „Велики Црљени”,произведено је нешто изнад 2,06 милионатона лигнита, односно 86 процента одплана, а подбачај је разлог штедње висококвалитетног угља са овог копа, који се користиза хомогенизацију лигнита са другогтамнавског копа.На површинским коповима ископано 14,04 милиона тона угља„Колубара-ПРЕРАДа”Како сазнајемо од Љубивоја Гачића,руководиоца Службе за координацијупроизводње, у првој половини 2010. годинеу РБ „Колубара” откопано је и одложенооко 27,56 милиона кубика откривке,односно 95,15 одсто испуњења плана.Премашај плана од 14,52 одсто остваренје на „Тамнава-Западном пољу”, где јеоткопано нешто изнад 10,07 милиона кубикачврсте масе. На Пољу „Б” забележенаје производња од око 1,75 милиона метаракубних јаловине, односно, близу 94процента испуњења плана. На највећемкопу, Пољу „Д”, откопано је око 14,54 милионакубика откривке или скоро 96 постоплана. Због већ познатих проблема санерешеном експропријацијом, на копу„Велики Црљени”, за првих шест месецигодине, откопано је и одложено око 1,18милиона кубика чврсте масе, што је само37,78 процената реализације плана.Н. Ж.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПрерађено 6,4 милиона тонаУкупна производња „Прераде” токомпрвих шест месеци ове године износи6.486.107 тона лигнита, што је заоко три одсто више од 6.290.000, колико јебило предвиђено планом за овај период.Најуспешнији погон у овом периодубила је Сушара, која је произвела 254.307тона, око десет одсто више од планираних231.000. Пребачај плана од око седамодсто (у односу на планираних 4.476.000)забележила је и Сува сепарација, чијаукупна производња, закључно са јуном,износи 4.822.151 тону.У погону Топлана укупно је произведено310.406 тона паре, што је, приближно,на нивоу планираних 309.000 тона.Шестомесечни план нису испунилиМокра сепарација и Железнички транспорт,који су произвели, односно, превезли,1.700.426 тона угља, што је око 93 одстоод 1.814.00, колико је било предвиђено заовај период. А. С.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss9пословање ипроизводњаssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss ПРИПРЕМНЕ АКТИВНОСТИ ЗА ОТВАРАЊЕ Пк „РАДЉЕВО”ss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПочело анкетирањеsСлаб одзив на огласsssУ циљу попуне недостајућег бројаssизвршилаца у Сектору за безбедност иssздравље на раду и заштиту од пожара,ssод 8. до 25. јуна био је расписан интерниss Понуђене две могућности:Пре него што је почело анкетирањеsоглас за пријаву запослених који раде уsстановништва, 11. и 12. јула, одржани суs организовано-заједничкоДирекцији Рударског басена „Колубара”,огранку „Пројект” и центрима заsзборови у месним заједницама Каленић,sssпресељење на урбанистички Бргуле, Радљево и Шарбане, где су становнициових насеља добили прецизна истручне послове огранака „Површинскикопови Барошевац” и „Прерада”, аsss урађену локацију „Обилазница”детаљна објашњења услова пресељења одssзаинтересовани су за прелазак на другеs на Убу и индивидуалнопредставника „Електропривреде Србије”,sпослове.sРБ „Колубара”, ИАУС-а и општине Уб.s пресељење. ЗаинтересованимаНа оглас се пријавио 21 кандидат.sОбавезе Рударског басена „Колубара”sДевет кандидата није испуњавало услове,а 12 је формално испунило зах­s за опцију индивидуланогу процесу организованог пресељавањаssдомаћинстава су обезбеђивање земљиштана новој локацији, финансирање из­s исељавања биће понуђена иsтеве школске стручне спреме и годинаss локација новог насеља у делу градње комуналних, саобраћајних и другихинфраструктурних објеката, као ирадног стажа који су били потребни и уssтоку је избор кандидата за радна местаs Каленића који није на удару копаsкоја су потребна.sфинансирање израде планске и техничкеsПријава за интерни оглас завршенаје 25. јуна, а одзив се може оценитиsдокументације.sТоком sјула месеца стручњаци Институтаза архитетктуру и урбанизамsслабим, с обзиром да је на огласу исказанапотреба за пет радних профилаsss Србије (ИАУС) спроводе анкети рањео условима пресељења међу власни­и већи број извршилаца: ватрога сац-ssss цима домаћинстава која су потенцијалнооперативац (31 извршилац), ватрогасац-возач(6), ватрогасац-превентивацss угрожена рударским радовима у зониss(21), референт ЗОП-а (5) и диспечер (10).sбудућег копа „Радљево”. Реч је о комплетнимнасељима Радљево и Шарбане, као иsН. Ж.sss деловима насеља Каленић и Бргуле.sСтижу летња радна оделаs По речима Драгана Јелића, пројектss менаџера за коп „Радљево”, задуженогsПрема сагледаним потребама и стањуу магацинима, ове године за радни­s за координирање свих послова око припреме за отварање овог угљенокопа,sssке Рударског басена „Колубара”, какоs власницима земљишта и главног стамбеногобјекта на том земљишту, а којиsје планирано, биће набављено личнеssзаштитне опреме у вредности од преко100 милиона динара. То је значајноss имају пребивалиште у постојећем на сељу,понуђене су две могућности за пре­sssвише у односу на минулу годину када јеs сељавање њихових домаћинстава.sза ове намене било планирано и утрошенооко 57,8 милиона. Према плануs Прва опција је могућност организованог-заједничкогпресељења на урбани­sssнабавке личне заштитне опреме у овојs стички урађену локацију „Обилазница”sгодини биће набављено 8.150 пари летњихи 6.550 пари зимских радних оде­s на Убу. Уколико се одлуче за ову могућност,власници непокретности добићеДраган Јелићssssла, 11.550 пари зимских дубоких ципела,950 пари плитких мушких и 370sграђевинску парцелу за изградњу стамбеноги других објеката у урбаној зони у утицаја копа „Радљево” у првој фази ура­План генералне регулације за зонуsssженских ципела, као и многи другиs Убу, у замену за парцелу исте величине дили су стручњаци ИАУС-а, а очекује сеsартикли који спадају у групу личне заштитнеореме.s са простора који се расељава, што има да овај плански акт у наредном периодуss вреднију тржишну цену.буде усвојен у Скупштини општине Уб.ss Друга могућност избора је индивидуалнопресељење ван локације коју обе­стратешких инвестиционих пројеката РБ осећа се за летњим радним оделимаОтварање копа „Радљево” један је од У овом тренутку највећа потребаssss збеђује РБ „Колубара”, а они власници „Колубара”. Овај угљенокоп ће снабдеватиугљем нове термокапацитете „Ко лубарута ко да је, крајем априла, прво покренутовај тендер набавке. Понуде за­sssкоји се одлуче за ову опцију, накнаду заsинтересованих добављача већ су прикупљенеу јуну, а са најповољнијимs експроприсане непокретности добиће по Б” и ТЕНТ Б3, а према планови ма, даваћеss Закону о експропријацији.и за постојеће термоелектране одређенуss – Заинтересованима за индивидуалнопресељење биће понуђена и локација нама бити дефицитарна у Рударском ба­бити закључен током јула. Испорука ћеколичину угља, која ће у будућим годи­добављачем, како се очекује, уговор ћеssss новог комплетно инфраструктурно опремљеногнасеља у Каленићу, које ће као Подручје будућег копа „Радљево” зацаавгуста.сену.бити уговорена за прву половину месе­ssss нови центар насеља која не обухватају узима површину од близу 6.000 хектара, Тендер за набавку групе ситнијихsssповршински копови и рударски радови, претежно пољопривредног земљишта. Дубинакопа неће бити велика, очекује се од ускоро ће бити објављен, као и тендерсредстава личне заштитне опремеss па остају у овом делу територије општинеУб, бити повезано са центром дела 50 до 100 метара. По концепту плана ру­за набавку различитих врста ципела.ssss насеља Бргуле, где се планира пресељење дарски радови на копу „Радљево” трајаће Испорука радне обуће по уговорима изss објеката од јавног значаја (основне школе, од 2014. до 2040. године са производњом прошле године завршена је у априлу, паss цркве, амбуланте, итд.) који се исељавају од пет до 13 милиона тона угља годишње. је стање у магацинима солидно. М. Р.ss из Радљева – рекао је Јелић.Н. Живковићss 10Снимио: Александар РашинssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

У СУСРЕТ 50. ГОДИШЊИЦИ ЛИСТА „КОЛУБАРА”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЗнак препознавања фабричкоггласила рударског басенаКако је РадмилоИванковић, дипломираниелектроинжењер, пре 47 годинаосмислио графичко решењезаглавља листа „Колубара”Међу члановима Редакције листа„Колубара”, ко ји су почели дареализују идеју о оснивању овефабричке новине, налази се и име некадашњег радника ТЕ „Колубара” мрРадмила Иванковића, дипломираног електроинжењера.Овај сада седамдесетседмогодишњипензионер, ко ји живи уБеограду, остаће упамћен и по томе штоје осмислио заглавље листа „Колубара”које је годинама коришћено.О тим данима, када је самоуправљање,24. септембра 1960. године, изнедрилоједан од најстаријих листова породичнештампе у Србији, Иванковић радоговори:– После дипломирања на Електротехничкомфакултету у Београду, 1958.године, запослио сам се у ТE „Колубара”,пошто сам био њихов стипендиста. Послеодслужења војног рока, враћам се на посао.Будући да је раднички савет рударскогбасена решио да покрене лист „Колубара”,тадашњи директор термоелектранеу Великим Црљенима Милан Милетићје одредио мене да будем у редакцији исарађујем на његовом уређивању, чимеми је указао велико поверење. Осећаосам се почаствованим, а почели су дами се остварују и гимназијски сновида се посветим писаној речи – не криjесвоје младалачке планове Иванковић,подсећајући се да су у првој редакцијиСнимио: Александар РашинРадмило Иванковићбили: Ратомир Танасковић, први уредник,Милован Поповић, Миладин Грчић,инжењери Милутин Алексић и СтеванТрећаковић.– Крајем 1963. године је расписан ијавни конкурс за заглавље листа. Мојбрат, његов колега и ја смо дуго покушавалида графички решимо најбољешто знамо моју идеју заглавља. Када смобили задовољ ни оним што смо урадили,конкурисали смо. Изненадио сам се да јемеђу неколико радова издавачки саветизабрао мој предлог решења, које је од наредногброја листа (од 3. 12. 1963) посталознак препознавања гласила „Колубара”.Управни одбор ме је и новчано наградио.Заглавље листа је на симболичан начинспајало рударски басен и термоелектрануу Великим Црљенима – објашњаваИванковић основну идеју заглавља.После годину дана рада у редакцијилиста „Колубара”, Радмило Иванковићје стекао драгоцено искуство са радом уновинарству. У прво време писао је текстовепосвећене производним резултатимаи одлукама органа самоуправљањау ТЕ „Колубара”. Касније, пажњу читалацаусмеравао је и на састанке партијскеорганизације, значајне пословне и технолошкеуспехе термоелектране, а на страницамалиста почињу да се појављују идогађаји од значаја за Велике Црљене.– У међувремену, на мој предлог уведенаје у листу стална рубрика о науции техници за коју сам урадио графичкореше ње. На предлог Милана МилетићаТЕ „Колубара” је почела да додељује наградеистакнутим научницима за остварењау науци и техници о чему сам, такође,писао за лист „Колубара”, будући дасам био непосредно укључен у овај посао– каже Иванковић.Иванковићеви текстови у „Колубари”,сећа се тадашњи но винар-почетник,добро су примљени у ТЕ „Колубара” ирадо читани. Тако је било све до 1968.године, када Иванковић прелази да радикао електроинжењер у ЕПС. Бавље њеинформативном делатношћу наставља иу истоименом листу овог предузећа. Умеђувремену је сарађивао у гласилу ТЕ„Никола Тесла”, „Термотехници” и ревији„Екологика”.Дугогодишњу активност у информисањуи издаваштву, Иванковић крунишерадом у Клубу науке и технике у Београду,уређујући едицију „Популарна наука”,која је издала 40 наслова стручњака о научнимдостигнућима. М. ЖивановићБРОЈ 1072 28. јул 2010 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 11 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sсиндикатssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 12ПРЕДСЕДНИК ТАДИЋ ПОДРЖАО СИНДИКАТ ЕПС-аРешени проблеми око јунске зарадеНакон вишедневних, исцрпљујућихпреговора, Синдикат радника „ЕлектропривредеСрбије”, у каснимвечерњим сатима 13. јула, успео је да разрешиновонасталу, неочекивану ситуацијуоко исплате јунске зараде. Наиме, овазарада била је обрачуната са умањењемод девет хиљада динара, исплаћеним узаконтацију, што није у складу са Споразумомо штрајкачким захтевима потписаним8. јануара са представницимаВладе Србије. Извршни одбор СиндикатаЕПС-а био је у сталном засе дању,у чврстом уверењу да неће одустати одсвојих захтева у борби за егзистенцијузапослених, укључујући и генералништрајк. Како је тим поводом за наш листрекао Миодраг Ранковић, председник Синдикалнеорганизације „Колубара”, преговорису вођени на највишем државномнивоу, а поред представника пословодстваЕПС-а, Министарства рударства иенергетике и Министарства финансија,присуствовали су Борис Тадић, председникРепублике Србије и Мирко Цвет ковић,председник Владе.Миодраг РанковићИЗ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „КОЛУБАРА”– Ситуација је била веома мучна инепријатна. Морали смо поново да преговарамоо документу који је пре шестмесеци потписан. Агонију је пресекаопредседник Тадић, подржавши наш предлогда се први део исплате не одбија и дазапослени одмах добију и још једну рату.Преостале две рате по 9 хиљада динарабиће исплаћене у августу и новембру.Велику подршку имали смо и од ДрагомираМарковића, генералног директораЕПС-а, који је показао изузетно залагањеи разумева ње.Накнадним споразумом са директоромЕПС-а договорићемо се о динамициисплате још две преостале рате по деветхиљада динара. Све оно што је договореноу јануару, мора бити испоштовано докраја. Овога пута није било времена занајаву штрајка, јер је ста ње међу радницимана терену било алармантно. Сви смобили понижени јер су били спремни данам узму новац који су пре 15 дана дали.Алгоритам штрајка већ је био утврђен ито уопште не би била бе за злена ни наивнаситуација. Ипак, за све је најбоље штосмо на овај начин успели да избегнемоагресивније синдикалне ак тивности – закључиоје Ранковић.Д. МатићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПочео упис јесење рекреацијеУорганизацији Синдикалне организације „Колубара” већпочетком августа почиње јесењи рекреативни опоравакзапослених. Упис за други део овогодишње рекреације већје почео у синдикатима по огранцима „Колубаре”, а радници ћеовог пута моћи да бирају одмор на планини или приморју.У понуди се поново нашао Рајац, једна од најатрактивнијихпланина у овом крају. Смештај је у Радничком одмаралишту„Колубара”, где за седам пуних пансиона треба издвојити петхиљада 499 динара, у 12 полумесечних рата. До ове планинеовога пута није организован превоз. Прва смена почиње 2. августа,а последња 17. октобра.На Златибору, превентивно-рекреативни одмор обавља се уапартманима „Аћимовић”. Прва група радника пут ове планинекренуће 4. септембра, а последња 9. октобра. За седам пунихпансиона треба платити девет хиљада 450 динара у осам полумесечнихрата, док организовани превоз износи 1.350 динара.На Црногорском приморју „Колубарци” могу да се одмарајуу хотелу „Олимпик”, који се налази у строгом центру Будве,на 300 метара од мора. Десет дана на овој дестинацији кошта15 хиљада 550 динара у десет полумесечних рата, а смештај јена бази пуних пансиона. Организован аутобуски превоз износитри хиљаде 100 динара, прва смена почиње 27. августа,а последња 16. септембра. Такође, рекреација се обавља и уБаошићима у вили „Мирели”, која је на самој морској обали,има сопствену плажу, ресторан и паркинг. Прва смена почиње27. августа, а последња 16. септембра. За десет пуних пансионапотребно је издвојити 15.500 динара у десет полумесечних рата,Снимио: Милан Цвијетићдок превоз кошта три хиљаде 300 динара и плаћа се у осам полумесечнихрата.Запослени у „Колубари” могу се одмарати и у Грчкој, уПаралији, у вилама „Луциа”, „Орион” и „Луиса”, где за десетпуних пансиона са аутобуским превозом треба платити 16.980динара у десет полумесечних рата. Прва група креће 19. августа,а последња 18. септембра.У Олимпик бичу, смештај је у вилама „Димитрис”, „Сарис”,„Захариас” и „Панаиотис”, које су од плаже удаљене стотинакметара. У цену од 16.980 динара урачунато је десет пуних пансиона,превоз и осигурање. Плаћање је у десет полумесечнихрата, прва смена је 19. августа, а последња 18. септембра.У Пефкохорију, треба изабрати између вила „Есперидос”,„Иоли” или „Атина”, у којима десет пуних пансиона са осигурањеми превозом кошта 19.490 динара. Прва група на овајодмор кренуће 24. августа, а последња 13. септембра.У Лименасу, на острву Тасос, превентивно рекреативни одморзапослених обавља се у вилама „Ирис” и „Елени”, у сменамакоје почињу 16. августа, а завршавају се 5. септембра. За десетпуних пансиона, превоз и осигурање треба платити 19.490 динара,а плаћање је у десет полумесечних рата.Након добијања рекреације треба се јавити у Туристичкуагенцију „Колубара-турс” ради распореда по собама. За пу товањау Грчку неопходан је нови пасош, а за оне који поседујустару путну исправу потребна је виза коју ваде самостално узваучер агенције и трошкове визирања.Д. МатићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

„КОпови” ДОБИЛи „ПЛАН УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПроблем бр. 1 пред решавањемОно што је колико до јуче изгледало врло далеко, ипак седогодило – Огранак „Површински копови Барошевац”од почетка јула поседује „План управљања отпадом”,што значи да је учињен важан корак у усклађивању пословањаса домаћим законским прописима у области заштите животнесредине. Данас доста далек, али, неизбежно, крајњи циљ јестеуправљање отпадом у складу са највишим еколошким ЕУ прописимау производњи енергије.Но, зашто је веома важно да и „Колубара”, најзад, има поменутиплан? Замислимо за тренутак предузеће у којем свакегодине настане барем хиљаду тона различитог отпада, о коменема никаквих података: где, када, како је генерисан и где језавршио, на ком месту је ускладиштен – ако јесте, или, ако јепродат – коме, када, по којој цени? И тако годинама уназад.Најгори сценарио, а он се, на жалост дешавао, јесте да „по који”стари акумулатор, уље из мотора, па и застарели модел PC-а сасве монитором, заврши у неком одводном каналу, шуми, на ливадициили у оближњем потоку, као непотребљива али по природноокружење токсична материја. Но, сада је са тиме готово.– Реално не одмах, јер то је практично неизводљиво, али од2011. сваки килограм отпада који се генерише у „Колубари”, аради се практично о више стотина тона годишње, биће евидентирани пратићемо шта се са њим даље дешава, све до тренуткадок не напусти предузеће, преузимањем од неке фирме коју једржава за то овластила. Без „Плана управљања отпадом” овакавсистем контроле токова отпада био је до сада немогућ и утоме је суштина и то доноси добробит Привредном друштву -каже мр Вукица Попадић-Њуњић, руководилац Сектора за заштитуи унапређење животне средине „Колубаре”.Сав тзв. историјски отпад у наредним месецима мораће дабуде евидентиран, а приликом наредног пописа биће неопходноускладити књиговодствене податке са онима на терену. Такође,мораће да буде урађена карактеризација опасног отпада, а бићеПРИЗНАЊЕ МЛАДОМ СТРУЧЊАКУ „КОЛУБАРЕ”БРОЈ 1072 28. јул 2010потребно и изградити нова или преуредити већ постојећа складиштаза отпад тј. секундарне сировине, у складу са законскимпрописима. Но, у овом тренутку, чини се да ће прилагођавањеодговорних за отпад и свих запослених новим обавезама проистеклимиз стриктних законских прописа, бити од пресудневажности.Сви ће морати врло брзо да се „увежбају” и почну да раде поономе што у плановима за сваки погон „Површинских копова”пише, јер инспекција Министарства животне средине, како сунајавили, месечно ће вршити контроле. Овакав систем је новина,али колико год ће на почетку бити отпора, треба да будејасно да је то законска обавеза, а закон се мора поштовати. Јер,у противном следе санкције за „Колубару”, лица одговорна запланове управљања отпадом, а сигурно и све друге који се непридржавају прописаног – каже Попадић-Њуњић.С. МладеновићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСимић на стручном усавршавању у ЈапануСнимио: Александар РашинСнимио: Александар Рашинмр Александар Симић„Гвожђурија” постаје корисна сировинаНа позив владе Јапана и националнеагенције за животну средину(YICA), мр Александар Симић, инжењерза мониторинг у Сектору за заштитуживотне средине „Колубаре”, отпутоваоје у ову земљу на четворомесечностручно усавршавање у области третманаиндустријских отпадних вода.– На основу информација у апли кацијина конкурс о проблемима са којимасе у овој сфери суочава „Колубара”и конкретних решења које сам предложио,током обуке која је сконцентрисанана практичан рад, заједно са домаћинимаће бити сачињен одређен планреаговања, тј. даљих поступака за успостављањешто ефикаснијег процеса пречишћавањаиндустријских отпадних водау „Колубара-Преради” – каже Симић идодаје да, с обзиром на тренутно коришћенутехнологију, има пуно простора запо бољшања.С друге стране, стручно усавршавањеСимића у Јапану, држави која је међуводећим у свету на плану заштите животнесредине од индустријских загађења, долазиу правом тренутку с обзиром да су у„Колубари” при крају припреме пројектамониторинга животне средине (воде иваздуха), првог такве врсте у ЕПС-у.– Верујем да ће сазнања о новим техникамастечена током усавршавања уЈапану бити драгоцена као допринос пилотпројекту мониторинга у нашем Привредномдруштву, али и у перспективи ишире, у локалној заједници (Лазаревцу),где је у плану изградња постројења запречишћавање комуналних отпаднихвода – сматра мр Алаксандар Симић.С. М.sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss13 sзелена страна

из огранакабасенаssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПочетком јула у 66. години преминуоје Милош Трбојевић, познатирударски стручњак, бившируководилац чији је рад судбинскибио везан за развој површинскогкопа Поље „Д”, главног ослонцапро изводње угља у Комбинату „Колубара”.Милош Трбојевић је рођен 14.јануара 1944. године у месту Милошевокод Обилића. На Косовузавршава основну школу, а по завршетку гимназије у Београду уписује Рударско-геолошки факултетна коме дипломира 1968. године. Као студент био јеврстан спортиста, државни репрезентативац у атлетици. Првипосао Миша добија у РБ „Колубара” 1969. године, на Пољу „Д”,као приправник. Са великом љубављу и одговорношћу радио јесве послове на Пољу „Д”, од сменског инжењера, шефа система,управника, до директора копа. За Мишу, човека великог рударскогсрца, није постојало радно време, нити класична подела нарударске и инжењерске послове. Пленио је својим знањем и уконтактима са радницима знао је све њихове проблеме.Кормилар угљених етажа био је препознатљив по белом„фићи” са којим је крстарио по јаловинским системима и угљениметажама. Био је стручњак од ауторитета и акције. Кадагод је било тешко у производњи радници и руководиоци „Колубаре”би говорили: „Зовите Мишу”. Миша би долазио и нијеодлазио са копа све док се квар не би отклонио. Због пожртвованогодноса према послу Миша је сваку несрећу и хаварију накопу и сам одболовао. Био је човек који је волео багере, а кадаје дошло до хаварије „Плаве птице” Миша није могао задржатисузе. М. Ђ.s 14РЕМОНТ II БТО СИСТЕМА НА ПОЉУ „Д”Комплетна реконструкција системаНа површинском копу Пољу „Д”, 9. јула, почео је ремонтII БТО система. Инвестиционим радовима обухваћенису трачни транспортери (Б.8, Б.25, А.15, А.5) и „одлагач2”. Радове на трачним транспортерима обављаће радници машинскеслужбе Поља „Д”, док је ремонт „одлагача 2” поверен„Колубара-Металу”. Багер „глодар 3”, који иначе ради на овомсистему, транспортује се на IV БТО систем где ће копати уместо„глодара 2” који је у ремонту.Игор Ћосић, машински инжењер на II БТО систему, рекаонам је да ће се током инвестиционе оправке урадитиреконструкција система, односно, комплетно се изместити трасетрачних транспортера.– На новом положају радиће погонска станица Б.8, А.15 иА.5, док ће Б.25 бити ван погона. На њима ће се обавити стандардниремонтни радови. Што се тиче „одлагача 2”, справа је усолидном стању и не изискује неке посебне послове. Задићи ћесе комплетан мали транспорт и једна страна великог и обавитизамена папуча. Такође ће се поставити нова трака 3 – кажеЋосић.Од електро послова на одлагачу, Радиша Анђелковић, електропословођа на II БТО систему, издвојио је замену оштећенихповодом смрти милоша трбојевићаsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЧовек који је волео багерекаблова између пролазних ормана и кабла од високонапонскогмотора траке Б.3 до ћелије. Планирани су и радови на доводномвисоконапонском каблу. Ремонт изводе радници „Колубара-Метала”.С обзиром да се ради комплетна реконструкција система,главни пословођа II БТО система Васа Катић упутио нас је уток ових послова.– Израда траса кренула је пре ремонта, већи део је урађен,тако да нас сада очекује финиширање и постављање трачнихтранспортера на нове положаје. У току инвестиционе оправкеурадиће се и и рампа за силазак одлагача на нову позицију. Поштосмо искусни, стари радници, а и носиоци главних послована копу, уз заједничко залагање урадићемо све што се од насочекује. Добра организација посла, слога и другарство главнису кључ успеха на послу – истакао је Катић. Д. Весковић„Глодар 2” у ремонтуТранспортом „глодара 2” на ремонтни плац 9. јула означенје почетак инвестиционе оправке овог багера. Са старепозиције на IV БТО систему, односно од утоварне станицеБ. 20 багер је прешао око три и по километра за само четирисмене, што представља прави успех. Његову позицију наIV БТО систему преузео је „глодар 3”, тако да се откопавањејаловине несметано наставља. „Глодар 2” је у добром стању,изузимајући поједине недостатке уочене приликом технолошкогпроцеса.– То се првенствено односи на деформацију полумесеца исливника као и повећану похабаност централног аксијалноглежаја (куглибана). Куглибан је у функцији од ревитализације„глодара 2”, што значи да непрекидно ради око шест година.Ремонт изводи „Колубара-Метал” и од тога да ли ће се куглибанмењати или не, зависиће и трајање инвестиционе оправке– рекао нам је Градимир Јовановић, машински инжењер наIV БТО систему.Машинска радионица за багере Поља „Д” одрадиће деоинвестиционих послова, као што је сервис уљне и маснеинсталације. Што се тиче вулканизација, предвиђени су стандарднирадови, попут замене брисача, обложних гума.Ранко Вукојевић, електроинжењер на IV БТО систему,објаснио нам је да је багер током године одржаван добро,тако да их са електро стране не очекују већи захвати, већ ћесе радити уобичајени ремонтни послови, сервис и проверафункције одређених склопова. Д. В.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

Шестомесечна производња „Тамнава-Западног поља”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУспешно упркос тешкоћамаСви системи премашили планиранупроизводњу. Због квара на редуктору копањаII БТО систем „стоји” од 25. јунаПроизводња на површинском копу „Тамнава-Западно поље”за претходних шест месеци је на задовољавајућемнивоу, посебно ако се има у виду да је протекла зима биладуга и тешка, а пролеће са много падавина. У овом периоду I БТОсистем премашио је план скоро једанаест, II јаловински шест, аугљени нешто мање од девет одсто. Познато је да је стари II БТОсистем потпуно замењен новим и поред замене систем је пуштену рад. Бројне активности допринеле су да дође до великогброја застоја, али је планирана динамика у производњи одржана.Тешкоћу за одржавање ритма у производњи представљалоје и кашњење уклапања новог система, јер је биланс „Тамнава-Западог поља” прављен на основу рада копа са новим системом.– Сада, половином јула, имамо прилично компликовануси туацију. На редуктору копања на новом багеру дошло је дохаварије и због тога II јаловински систем од 25. јуна стоји. Редукторје скинут и налази се у „Металу”. Потребно га је раставитии извршити дефектажу узрока хаварије. Надамо се да кварможе да се отклони, у супротном нас чека веома дуг застој. УДИСПЕЧЕРСКИ ЦЕНТАР НА „ТАМНАВА-ЗАПАДНОМ ПОЉУ”Један од најсавременијих диспечерских центара на површинскимкоповима у Европи налази се на копу „Тамнава-Западно поље”. То је место са којег се управља радом БТОсистема и прати се рад станица МСД1 и МСД2 на угљеним системимаовог копа.У свакој од три смене ради четири диспечера на централи иједан који прати рад на компјутеру. Када смо их посетили „посаду”су чинили Љиљана Миловановић, диспечер II БТО системакоји је, због квара на редуктору копања на багеру, стајао,Душица Јовановић, диспечер I угљеног, Милеса Пантелић, којапрати рад на II БТД и Радмила Ћатић, задужена за I јаловинскисистем. Рад система на компјутеру пратио је Зоран Живковић.Осим што је ван рада био један јаловински систем, тога дана(13. јул) у ремонту су биле станице на угљу, па је било знатномирније него обично. Иначе је веома бучно и потребно је добросе концентрисати да би се пренеле праве информације, сагласнису сви саговорници. Овој посао по њиховим речима психички јетежак јер осам сати морају бити будни и везани су за простор.– Разлика у ефектима рада сада у односу на период пре центраје у скраћењу времена застоја. Пратимо рад преко компјутера,можемо да видимо све елементе система. Сада је већа одговорностна нама, али је краћи поступак, ефикаснији је рад у свакомпогледу. Услови за рад су нам изузетно добри, само је рад утрећој смени тежак – каже Љиљана Миловановић, диспечер са13 година радног стажа. Према речима Душице Јовановић, којакао диспечер ради 10 година, раније нису имали комуникацијунајбољем случају трајаће два месеца – каже Милутин Бобић,директор копа. Због смањених количина откривеног угља напрвој линији један роторни багер са угља транспортован је наII јаловински систем. Са радом је почео 14. јула и његов учинакје 60 одсто планиране производње јаловине, чиме се делимичнорешава проблем откривке угља.Битна активност на површинском копу „Тамнава-Запад” јеобезбеђење поузданог и ефикасног одводњавања подине копа.Због тога је у подину транспортован реглен чија намена је дауреди квалитетне трасе за монтажу цевовода и одговарајућихводосабирника. Према речима Бобића, у току је обезбеђивањецентрифугалних пумпи велике снаге и капацитета. Све оверадње се предузимају с циљем да се прихвати поплавни таласстогодишњег повратног периода.– Пред нама је инвестициона оправка на I БТО систему којаби по плану требало да траје 26 дана. Одржани су припремни састанциса надлежнима из „Метала”, али највећи проблем је, кадасу у питању годишњи ремонти, неблаговремена набавка потребнихрезервних делова и репроматеријала. То је разлог што се инвестиционеоправке не реализују квалитетно и према дефектажнимлистама. Мислим да овом проблему, с обзиром да нам је циљобезбеђење поузданог рада опреме на копу, морамо приступитикоришћењем радикалних мера – додаје Милутин Бобић.M. ДимитријевићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssОдлични услови и већа одговорностРад диспечера пре отварања центра био тежиСнимио: Александар РашинОдавде се управља системимаса системом, осим телефонске везе са станичарима. Сада постојекамере које омогућавају да виде све шта се дешава.– На рачунару видимо цео систем од одлагача до багера идоступни су нам подаци који се односе на струју, температурунамотаја, лежаја, уља. Свако упозорење или обавештење проследимоколегиницама у центру, а оне онда заустављају илистартују станице. Постоје обавештења која заустављају системпосле одређеног времена, па је битно да се у кратком року уочии отклони квар. Поред праћења стања на рачунару имамо иобавезу да учествујемо у сервису на систему, наш посао је инастављање оптичких каблова – рекао је Зоран Живковић, диспечерза праћење рада система на рачунару. М. ДимитријевићБРОЈ 1072 28. јул 2010 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 15 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss ПОВРШИНСКИ КОП „ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ”ss sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКише узрок проблемаssПруга мимоилазиsssлежиште угљаssssСтручњаци РБ „Колубара” билиs Површински коп „Велики Црљени”,sсу приморани да дуго година, у вишеssнајмлађи „Колубарин” коп, почеонаврата, улажу напоре како би трајноss је са производњом јаловине пре непунедве године, док је производња угљанитског басена од „спољних насртаја”.заштитили лежиште Колубарског лиг-ssss отпочела у октобру прошле године. ОвајsСаобраћајни институт и Центар заs коп специфичан je по томе што његов уобичајенирежим рада подразумева да сеsистраживање и пројектовање (ЦИП) уssБеограду започели су 1983. године израдупројекта којим је требало да у Вре-ssпроизведене количина угља користе заss поправку квалитета и допу ну капацитетаоцима споје пругу Београд-Крагујевацss „Тамнава-Западног поља”. Разлог за то налазисе и у чињеници да јаловински си-Краљево са пругом Београд-Бар.sss– У последњој фази израде главногs стем на „Црљенима” чека решење питањаsпројекта изградње пруге широког колосекакоја би повезивала две сао бра-s експропријације.sss– Производње јаловине нема, док системна угљу ради по плану. Временскиловца, Партизана до Вреоца, про читаоћајнице од Младеновца, преко Аран ђе-ssss услови, какви су били овог пролећа, допринелису да се појаве пукотине на за-о том плану. Изненадио сам се када самсам у дневном листу Експрес политикаssss падној граници копа према измештеномsсазнао да би пруга пролазила долиномs кориту реке Колубаре. Оне сада не угрожавајудинамику одвоза угља, а неће ниsреке Пештан и преко лежишта које јеssнајбогатије угљем у Колубарском лигнитскомбасену. Одмах сам о овомеss у наредном периоду, али нам санацијаss предстоји.упо знао тадашњег директора РБ „Колубара”Владету Расулића. Сложилиss За ову интервенцију потребно је решитипитање експропријације, јер такоМиливоје Николићsssсмо се да треба хитно да реагујемо –s мо же да се обезбеди потребан материјал– каже Миливоје Ни ко лић, директор послу су ангажовани ЕШ-еви. Нерешенорита реке Колубаре се настављају и на томsсећа се тадашњи руководилац геолошкеслужбе Владимир Кнежевић, ди-ssss копа „Тамнава-Ис точно поље”.питање експропријације и овде успорава пломирани геолог.ss Радови на припреми терена за наставакрадова на другој фази измештања ко-М. Димитријевић танте грађевинске инжењере Марко­и онемогућава бржи завршетак посла.Кнежевић је контактирао пројек-sssssвића и Милошевића који су негодујућуss ОБИЛНЕ ПАДАВИНЕ НАПУНИЛЕ ПРОТОЧНО ЈЕЗЕРО НА КОЛУБАРИ примили сугестију да се мора изменититраса будуће пруге, јер су наводноss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssдобили сагласност за ову варијанту одssстручњака „Колубаре” у Барошевцу.ssПосле дугих расправа, пројектантиssсу прихватили аргументе стручњакаs Издржали зидови насипаss„Колубаре” потпуно искључили првобитнуваријанту и усвојили да трасаsssЗбогsобилних падавина које су 23. ипруге прати десну обалу реке Туријеss 24. јуна задесиле лазаревачку општину,река Колубара је достиглазаобилазећи лежишта угља. Од Вели-до одлагалишта пепела ТЕ „Колубара”,ssss педесетогодишњи ниво вода. Препунилоких Црљена траса би се спајала са пругомБеоград-Бар у железничкој стани-ss се и проточно језеро на овој реци, којеss је изграђено да штити површински копsци у Степојевцу.ss„Велики Црљени” од плављења.Иначе, у првој варијанти пруга јеss Иначе, језеро до горње ивице може датребало да се пружа левом обалом Туријепреко кипе на којој је одлаганаss прими два милиона кубика воде.ss – Према проценама, 24. јуна, у проточнојезеро се слило више од три мили онајаловина са копова „Колубаре”, с тимsssшто би од Пркосаве до Јунковца биоs кубика воде. Велика количина долазила јеsпробијен тунел. Одатле би се пругаssпритокама Колубаре из ата ра Лајковца.кретала до Вреоца.ss Снажан притисак вода је вршила на зидовенасипа језера високог пет метара. Увића правовременим реаговањем ст-Према речима Владимира Кнеже-ssss јеку највеће кише, ниво воде је за 24 часаручњака и руководства „Колубаре”, текss порастао за више од једног метра – кажеs10. и 11. јула 1991. године надлежниs Бранислав Пајић, руководилац Службеsдржавни органи коначно су одлучилиs за заштиту и унапређење животне средине„Површинских копова”, који је, прили-Проточно језероге од Младеновца до Степојевца радиsда се главни пројекат изградње пру-ssss ком градње овог проточног језера, вршиопрема предлогу „Колубаре” чиме јеss надзор испред РБ „Колубара” .највиши од када је направљено, па је дежурнаекипа морала да контролише ње-лигнита. М. Ж.трајно заштићено око милијарду тонаss Добри познаваоци прилика тврде даss је тих дана ниво проточног језера био гову безбедност. М. Ж.ss 16Снимио: Александар РашинСнимио: Александар РашинssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

НА ПОЉУ „Б” ПРОДУЖЕН РЕМОНТ НА УГЉеном системуssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКашњење проузроковало проблемеУ „Колубара – Металу” настао проблемоко обраде делова. Након четири годинеекспроприсано спорно домаћинство.Невреме током јуна није угрозило копРемонт угљеног система на површинском копу Поље„Б” је завршен. Међутим, упркос томе што је почетакобећавао да ће сви планирани послови бити завршени уроку, ситуација се није баш повољно одвијала. Овакав развојдешавања за наш лист је разјаснио Предраг Симић, техничкидиректор Поља „Б”.– Са Колубара-Металом” је договорено да се инвестиционаоправка заврши до 1. јула. Испоставило се да је ремонт „глодара4” каснио 10 дана, а ЕШ-а 25 шест дана. Без обзира на лоше временскеуслове, Поље „Б” је на време ангажовало механизацију даби помогло да се витални делови глодара извуку са радилиштаи транспортују до радионице „Колубара-Метала” у Вреоцима.У питању су делови попут радног точка, оба фрема транспорта,витла од дизања стреле радног точка и његовог редуктора, чијије транспорт веома компликован и изискује посебну пажњу.Међутим, ту је настао проблем у самом „Металу” око обрадетих елемената и враћања у неко нормално стање, са обзиром надотрајалост багера – истакао је Симић.Он такође додаје да се сваке године понавља прича да се „глодар4” током инвестиционе оправке „прикрпи” док се комплетноне замени радни точак (ушло се у процедуру израде новог исавременијег радног точка). Међутим, по Симићевим речима,то практично значи да се на Пољу „Б” сваке године заврши ремонтса кашњењем и при томе се не добије справа поуздана зарад наредних годину дана.– Са друге стране, радници „Колубара-Метала” су радилиданоноћно на оба багера да би испоштовали нове, продуженерокове, јер су нам ове справе неопходне за рад на угљу, за којимје у овом летњем периоду потражња врло изражена – нагласиоје Симић.„Марион 5” је од 1. јула, када је требало да угљени системзванично крене са процесом производње, радио на позицијиЕШ-а 25 који је почео са утоваром угља тек 6. јула. Кашњењеизласка „глодара 4” на планирану позицију проузроковало је икашњење силаска „глодара 6” са Поља „Д” на Поље „Б”. Његовдолазак ће омогућити да у зимском периоду буде довољних количинаугља.– Због повећане потребе за угљем у овом периоду ће битиврло тешко, првенствено због јунског подбачаја у производњијаловине. До оваквих резултата дошло је најпре због изузетноs Измешта се путТранспорт багера „глодар 6” са Поља „Д” на Поље „Б”изискује измештање пута за Стару монтажу и севернидео општине. Како сазнајемо од Предрага Симића,техничког директора Поља „Б”, привремени пут ће сеправити кроз коп преко унутрашњег одлагалишта.Тренутно се врше додатна ојачавања каменог застораса каменом из каменолома „Крушевица” квалитетнијимломљеним каменом и туцаником преко њега. Д. В.Снимио: Александар Рашинлоших временских услова, али и због нерешене експропријације. Спорно домаћинство је након четири године коначно експроприсано5. јула и објекат је почео да се руши. То одлагање једопринело смањеној динамици напредовања фронта откривке,те нема много откривеног угља за наредни период – објашњаваСимић.Чињеница је да су управо у време одржавања ремонта нашкрај погодила незапамћена невремена, праћена изузетно обилнимпадавинама. Стога и не изненађује смањење производњена јаловини, јер су расположиве снаге усмерене на отклањањенедостатака проузрокованих временским непогодама.Предраг Симић– Наравно, у том периоду дошло је до већег ангажовањамеханизације, продуженог рада запослених, а ефекат у кубициманикакав. Срећом, угљени систем је био у ремонту. Успешносмо се одбранили од неколико ударних таласа. Имали смо једанзастој у раду свих пумпи око две смене, али су водосабирницииздржали пријем огромне количине воде која се сјурила какопу. Ових дана се већ осећа помак у производњи јаловине јер севреме полако стабилизује, а коначно је експроприсано и спорнодомаћинство које је кочило напредовање копа – истиче Симић.Багер „глодар 4” ће ући у блокове где може да се постигневећи капацитет. Међутим, ту има доста јаловине, тако да ће сегубици надокнадити уз брже пребацивање са једног на другисистем преко новог „Ф” транспортера који је ових дана транспортованса површинског копа „Тамнава-Источно поље”. Упоредоса реконструкцијом угљеног система и израдом будућег системаза међуслојну јаловину, који ће се завршити пре кретања„глодара 4”, радило се на монтажи два везна транспортера запотребе „глодара 3”. Он ће се позиционирати на ниже етаже,изнад саме повлате угља и везне траке за I Ц систем (за који је засада урађена само траса).– Спољно одлагалиште Поља „Б” је у јако лошем стању збогнапредовања одлагалишта Поља „Д”, чији су багери фактичкиизнад нас и својим радом су угрозили стабилност нашег одлагалишта.Стога смо били присиљени да скратимо одлагалишнитранспортер за 180 метара и више нема смештајног простора заоне количине које смо предвидели. Очекује се да ће до краја годинебити урађена велика реконструкција одлагалишта. По својприлици, мораћемо да се вратимо на унутрашње одлагалиштеПоља „Б” – закључио је Симић.Д. ВесковићБРОЈ 1072 28. јул 2010 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 17 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss О ПОМОЋНОЈ МЕХАНИЗАЦИЈИ СА ДИРЕКТОРОМ СВЕТОМ МИРКОВИЋЕМss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssГодина великих подухватаsssssssssss До краја године очекује се испорука већег бројаssssвозила и машина. У току решавање проблемаsss недостатка производних радникаsssssКрај sпрошле и првих шест месеци ове године обележилиss су велики рударски радови на површинским коповима.Захтеви за булдожерима, цевополагачима и осталомssss механизацијом константно су се повећавали, а Помоћна са 120ss производних радника мање и сијасет успутних проблема нијеss имала лак посао. Крајњи резултат је, ипак, одличан, а коликоss је пут до успеха био „трновит”, за наш лист говори директорss Помоћне механизације Света Мирковић.sssssssСвета Мирковићssssалног квара неопходан део који није планиран годишњим потребама,или је набављен и потрошен, па се не може набавитиssssзаконском процедуром. Ни прибегавање скраћеној процедуриssнабавке није најидеалније решење, јер и то изискује извесноssвреме током којег машина и даље стоји.ss– С обзиром да је руководство „Колубаре” усагласило нашепотребе са планом набавке инвестиционих средстава,sssssплан набавке за ову годину можемо назвати амбициозним, аssреализација је већ покренута. Реч је о набавци осам булдожераss(међу којима су два велика), једног цевополагача, четири багераssровокопача-гусеничара, две утоварне лопате, једне дизалицегусеничаркеносивости 40 тона, једног грејдера и 25 камиона.ssssИз плана основних средстава очекујемо 19 возила типа „уаз”. Заss Радионица за булдожерско одржавање у Зеокама један део наведених машина и возила процедура набавке је завршена,уговори су потписани и чека се њихова испорука, док је заssss – У прошлогодишњим успесима у производњи угља и копању други део процедура набавке у току. Имајући у виду повећењеss јаловине, као и добрим резултатима у првих шест месеци ове послова на коповима и у „Преради”, као и све веће захтеве којиsssгодине, Помоћна механизација има великог удела. Милиони се постављају пред Помоћном механизацијом, реализацијомss пређених километара и стотине одрађених мотосати, безброј ове набавке бићемо у стању да своје обавезе извршавамо јошss интервенција и оправки, генералних поправки и инвестиционихподухвата уткано је у успех копова и „Прераде”. Од другеА. Стојановићбоље и квалитетније- закључује Света Мирковић.ssss половине 2009. године до данас, пред Помоћну механизацијуss постављају се велики задаци и обавезе. Одговорили смо свимss изазовима, иако је крај прошле и првих шест месеци ове годинеs Немати, али уметиss био врло неповољан период за наше активности. Најтеже је билоss крајем зиме, када смо уз велике напоре успели да испунимо дневнуобавезу од 43 булдожера према коповима, што је апсолутни механизације је доказало да заслужено носи епитетТоком свих ових година, одржавање Помоћнеsssssрекорд од када постоји Помоћна механизација. Због повећаног искусне и способне службе.ss обима посла на коповима, осетно је и повећање ангажмана друге По речима директора Помоћне механизације Светеss врсте механизације, пре свега цевополагача (22). Важно је нагласитида смо све обавезе, од свакодневних активности до великихsМирковића, нема тог квара, нити захвата који раднициssне могу да отклоне и заврше, наравно, под условом да заs реконструкција, завршили у планираном року – каже Мирковић.ss Осврћући се на актуелне проблеме, као један од кључних посао имају одговарајући део или склоп.ss Мирковић истиче недостатак производне радне снаге. У последњихгодину дана Помоћна механизација је остала без одавно одрадио свој експлоатациони век, како у– Чињеница је да је један мањи број машина и возилаssss 120 радника (одласци у пензију, откази, смртни случајеви),sтехничком, тако и у економском смислу. Примераs што је проузроковало проблеме у организацији посла, али и уsради, имамо булдожер који се ближи цифри од 50.000ssиспуњавању свакодневних обавеза. Управо ових дана у току јеодрађених мотосати, што је више од троструког векаss пријем радника (преко „Колубара-Услуга”) који су до сада билиsмашине на Западу. Разлог што га још увек експлоатишемоs ангажовани преко ПП уговора, мада ни тиме, како каже, проблемнеће бити решен у потпуности.и одржавамо је тај што још увек за тај булдожер немамоssss Иначе, у току је реализација набавке резервних делова по замену. Сви смо свесни неопходности улагања у машинеss плану годишњих потреба. Међутим, и овде постоји бојазан да и возила, јер је само јака помоћна механизација гарантss обим планираних средстава за набавку неће бити довољан. доброг рада на коповима – каже Мирковић. А. С.ss Честа последица је „чекање” машине којој је у тренутку евенту­ss 18ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Александар РашинСнимио: Александар РашинКОЛУБАРА

КАДРОВСКЕ ПРОМЕНЕ У „ПРЕРАДИ”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПрерасподела одговорностиПостављени нови директори погонаОплемењивање угља и Сува сепарацијаПрвог јула ове године ступила су на снагу решења којимасе део руководства „Прераде” распоређује на нова раднаместа – рекао је за наш лист Мирослав Крстић, руководилацКадровске службе овог огранка.Погон Оплемењивање угља добио је новог директора. Уместодипл. руд. инж. Златије Стојаковић, овај посао ће од садаобављати дипл. руд. инж. Љубиша Спасић, који је до 1. јулабио директор Суве сепарације. Уместо Спасића, на место директораСуве сепарације постављен је дипл. руд. инж. ЗоранМилојевић, досадашњи управник постројења за припрему угљаДробилана. Златија Стојаковић именована је, пак, за главногинжењера Службе производње.Оплемењивање угља има и новог заменика директора, дипл.маш. инж. Владимира Милосављевића, који је до сада биоинжењер на одржавању у том погону, као и новог техничког директора– дипл. руд. инж. Михаила Живковића, досадашњегглавног инжењера Машинске службе у Центру за стручне послове(бивша Дирекција „Прераде”).СЕКТОР ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ И РАЗВОЈ „ПРЕРАДЕ”Новог руководиоца добио је и Центар за испитивање угља иотпадних вода. Овај посао обављаће дипл. руд. инж. ДушанкаКандић, досадашњи главни инжењер QMS-a у овој служби.Дипл. руд. инж. Радован Милановић, који је обављао дужностиинжењера у производњи у погону Сушара, именован је зановог руководиоца Одељења за праћење процеса производње –Служба за информациони систем и мрежно планирање. СашаРадовановић, дипл. руд. инж. досадашњи заменик директора упогону Оплемењивање угља, нови је руководилац Одељења заелектро-машинске послове – Служба за информациони системи мрежно планирање.Дипл. маш. инж. Горан Петронијевић, који је до сада биотехнички директор Оплемењивања, именован је за руководиоцаОдељења за истраживање, транспорт, просејавање, дробљењеи сушење угља – Службе за унапређење технологије у процесупроизводње (Сектор за унапређење технологије и инвестиционуизградњу). Мирјана Перишић, дипл. руд. инж, досадашњиуправник I и II фазе Суве сепарације, обављаће послове руководиоцаОдељења за технологију – Служба за инвестиционуизградњу. На њено место постављен је дипл. руд. инж. НемањаТанасијевић, који је до сада био инжењер у производњи у овомпогону.А. СтанићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПројекти, углавном, према плануСнимио: Александар РашинПасарела у Мокрој сепарацијиНакон завршетка редовног годишњег ремонта, у Секторуза инвестиције и развој „Прераде” направљен јекратак пресек активности које су реализоване токомпрвих шест месеци и утврђена динамика послова који ће битиобављени у другој половини године. Руководилац Сектора НовицаМомчиловић осврнуо се на План инвестиција за 2010-у ипрокоментарисао колико се одмакло са реализацијом пројекатакоји су започети.– У погону Сува сепарација тренутно су актуелне две инвестиције.Прва је реконструкција и доградња хидрантске мреже,која је у фази извођења радова, а до сада је завршено око80 одсто. Друга је изградња постројења за аутоматско узимањеузорака угља на III фази. Ова инвестиција је покренута и налазисе у фази уговарања посла са „Колубара-Металом” – кажеМомчиловић.У погону Оплемењивања угља (РЈ Мокра се па рација) овегодине покренута је реконструк ција утоварне станице жичаре.Посао се налази у фази израде пројекта, који је при крају.Када је реч о Сушари, завршени су послови на реконструкцијитранспорта сушеног угља на другом спрату Старе сушаре. Уовом погону се тренутно уговара и пројекат уградње стабилногсистема за гашење пожара. У оквиру Топлане, реконструкцијакабловског вода 35 KV од трафостанице на Топлани до разводногпостројења Сушара, такође је у фази уговарања. У овом погонуради се и на реконструкци ји топлотно-предајне станице загрејање Лазаревца. У току је и расписивање тендера за извођењерадова на изградњи радионице за поправку локомотива у Железничкомтранспорту.– Ове године, као што је и најављено, покренуте су и триинвестиције са позиције заштите животне средине. Прва је реконструкцијаелектрофилтерског система на Топлани, по програмуISO 14001, која је у фази припреме израде пројектногзадатка. Друга је израда идејног пројекта мини-џет система наутовару вагона за ТЕНТ, са пилот постројењем, а трећа пројекатизградње складишта за привремено одлагање индустријскоготпада (тренутно је на ревизији идејни пројекат).Током прве половине јула, од конкретних послова, најактуелнијису били радови на уземљењу и осветљењу пасареле уМокрој се парацији.– У питању су, претежно, електрорадови, који су започетинакон ремонта, а извођач је „Елмонт”. Уграђује се 19 рефлектора,који ће бити постављени на стубове дуж пасареле (прелаза)која повезује два краја погона испод кога се налазе колосеци –рекао је Зоран Ђорђевић, који је испред „Прераде” задужен занадзор извођења овог посла.А. СтанићБРОЈ 1072 28. јул 2010 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 19 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss ЖЕЛЕЗНИЧКИ ТРАНСПОРТ „ПРЕРАДЕ”ss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssМатеријал још увек није испорученsssssssssssПланиран sгодишњи ремонт Железничког транспорта „Прераде”на средствима вуче, контактној мрежи и сиг нал­ssss но-сигурносним уређајима, урађен је по плану са ма теријаломи резервним деловима из прошлогодишњих резерви.ssss До овакве ситуације је дошло јер касни комплетна испорукаss резервних делова и материјала потребног за извођење радоваsssтоком овогодишње инвестиционе оправке.ss – На колосецима станице „Сушара” урађен је део предвиђенихпослова са постојећим материјалом. Очекујемо да ћеssss поручени материјал коначно стићи, тако да ћемо у наредномss периоду обавити и ремонт дела колосека који служи за утовар иss отпрему угља за ТЕ „Колубару А” и на тај начин омогућити сигурантранспорт – каже Фрања Рајчевић, технички директорsssss „Железничког транспорта”.ss Према плану је завршена и израда потпорног бетонског зидаколосека 10 станице „Сушара”. На овом послу, ангажованиssss су радници „Колубара-Метала”. Оно што је била новина токомss овог ремонта, јесте да су у LEW електролокомотиве уграђениsОбновљени колосециssклима уређаји, ради по бољшања услова рада запослених. Премаss Рајчевићевим речима, њихово пуштање у рад очекује се почеткомавгуста.имали довољан број радника и механизације. Проблем нам јеви са постојећим материјалом су изведени у року. Углавном смоssss – И поред изузетно лоших временских услова који су нас представљао недостатак опреме за рад, али се надамо да ћемо иss пратили током друге половине ремонта, сви планирани радо­то ускоро решити – истакао је Рајчевић.Д. ВесковићsssssПОГОН I И II ФАЗЕ СУВЕ СЕПАРАЦИЈЕss IN MEMORIAMssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss Мирко МијовићsssssУ саобраћајној несрећи која Завршен ремонтssсе догодила 30. јуна, трагично јеssу 53. години изгубио живот МиркоМијовић, радник Дирекцишина,погон I и II фазе Суве сепарације кренуо је саНакон 25 дана инвестиционе оправке великог броја ма­ssssје Рударског басена „Колубара”.производњом као што је и планирано, последњег данаssВест о његовој погибији оставилаје у неверици све оне који су гаsјуна. По речима управника I и II фазе Не мање Танасијевића,ssсви планирани послови на одржавању погона обављени суsпознавали.sуспешно и на време.ssМирко је рођен 1957. године – Од већих радова, између осталог, из вршена је замена дваssу Новој Вароши. Као врло млад варијатора на изгртачима ровног угља, чиме се обезбеђује поузданијирад и веће искоришћење капацитета изгртача. За на­ssфудбалер истакао се својим талентом.Најпре је играо у млабавкуваријатора издвојено је нешто више од девет милионаssss ђим селекцијама „Колубаре”, а затим за пионире и омладинце„Црвене Звезде”. Играо је за омладинску репрезентацију опреме на преко стотину машина у овом погону. Од гра­динара. Задовољни смо изведеним радовима на сервисирањуssss СФРЈ-а. Остварио је запажену фудбалску каријеру у Првој ђевинских радова, саниран је кров на мостовима транспортераТ-601/603, Т-231, као и транспортног моста Т-350. На овимss лиги тадашње Југославије. Играо је за екипу „Ријеке” „Загреба”„Сутјеске”... Неко време градио је каријеру и у иностран­ssобјектима извршена је замена око 200 квадратних метара лима,ssа на утоварној станици за Обреновац урађен је преградни зидs ству, у Швајцарској. Тренирао је млађе селекције „Колубаре”.sизмеђу трећег и четвртог колосека, чиме се спречава разношењеs Први тренерски успех направио је са „Борцем”, а највећи тренерскиуспех је прелазак екипе „Младеновца” из Српске лигеsрасутог угља – објашњава Танасијевић.ssРадници електроодржавања изврши ли су реконструкцијуs у Другу лигу.sкомандно-управ љачких табли високонапонских транспортераs У Дирекцији Рударског басена „Колубара”, као економскиs(Т-221 и Т-231), док је на траци Т-100 опрема измештена у новиs техничар, запослио се 1985. године у Сектору за економскопланскепослове, у служби статистике. Вишу хотелијерскуsкомандно-управљачки ормар.ssНакон завршеног ремонта, дневно се пут Обреновца са I иssшколу завршио је 1993. године. Од 2004. године радио је уII фазе отпреми између осам и десет возова сировог дробљеногss Сектору за финансијско-књиговодствене послове у одељењуугља. У сепарацији где се врши издвајање угља за широку потрошњу,као и за потребе Мокре сепа рације, односно Сушаре,ss осигурања, на месту старијег ликвидатора, где га је и затеклаss прерана смрт.sкажу да је угаљ задовољавајућег квалитета.s Мирков одлазак оставио је велику празнину у срцимаsИначе, радницима који су до сада били ангажовани прекоПП уговора недавно је регулисан статус (преко „Колубара-s његових нај милијих. Више деценијски пријатељи ће га дугоss чувати у лепом сећању.sУслуга”), чиме се поправило бројно стање људства у сменскомssраду у погону I и II фазе Суве сепарације. А. Стојановићs 20ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssФото: Документација Листа „Колубара”КОЛУБАРА

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssМилан Милетић, визионар КолубареАутор: др Милорад Ђоковић 7фељтонСвечано отварање копа Поље „Д”Иницијатива да Лазаревац буде део БеоградаНадајући се да ће и то бити допринос решавању економскогположаја РЕИК „Колубара”, који је почетком седамдесетихгодина био суочен са највећим искушењима, наседници Скупштине општине Лазаревац, одржаној 2. јуна 1970.године упућен је захтев Скупштини Србије да се Лазаревацприпоји Граду Београду. У захтеву је дато образложење, измеђуосталих, да би се далеко боље користили енергетски потенцијалиКомбината уколико би Лазаревац постао део Београда.Сматрајући да је неопходно повећати утицај на политичкефакторе у Србији и на јавност Милан Милетић је са својим сараднициматоком 1971. године започео кампању и рад на вишеколосека. Тим активностима је претходио разговор са ВељкомВлаховићем, чланом Извршног бироа Председништва Савезакомуниста Југославије, који је 14. децембра 1970. годинебио у посети комбинату. Познатог револуционара, који је биоцењен међу радницима широм Југославије, Милетић је упознаоса развојем Комбината „Колубара”. Истакао је да РЕИК„Колубара”, и поред тешкоћа, у 1971. години планира да остварипроизводњу од 6,6 милиона тона угља, као и 18,2 милионакубика откривке. Приликом сусрета са званичницима комбинатаВлаховић се посебно интересовао у којој мери се сарађујеса научним институцијама и колико се посвећује пажње школовањунових кадрова. Изразио је задовољство када му је МиланМилетић објаснио да је у „Колубари” основана служба запројектовање.Председник Извршног већа Србије Миленко Бојанић сасарадницима посетио је 17. марта 1971. године комбинат. Износећислику производног и економског положаја Комбината „Колубара”,током исцрпног разговора, Милан Милетић је највишепажње посветио економском положају колектива.– Од почетка године планови производње се остварују.Међутим, ми се ипак налазимо у великим тешкоћама. То језбог тога што немамо средства. Сва расположива средстваиз амортизације утрошили смо прошле године на санирањеПоља „Б”. Тражили смо кредит за санацију, али га нисмо добили.Исто тако имамо проблема са финансирањем производњеоткривке. Тешкоће настају и због тога што се Здружено предузећеналази у финансијским тешкоћама. Оно нам дугујешест милијарди динара. Девалвација динара донела нам је негативнеефекте.Миленко Бојанић је оценио да су резултати Комбината „Колубара”остварени захваљујући улагањима и сопственим напоримазапослених, али и општим напорима друштва и да требаиспитати реалност зацртаних програма, као и анализирати дали је енергетски биланс рационалан за Србију на отвореном ислободном југословенском тржишту.Дан рудара Србије 6. август 1971. године је обележен у РЕИК„Колубара” пуштањем у редовну производњу површинскогкопа Поља „Д”, Суве сепарације и Електронског рачунарскогцентра комбината. Велики народни збор одржан је у Зеокама,крај барака управне зграде, седишта Површинских копова.Радило се о импозантном скупу на коме је требало да јавнобуду саопштени резултати остварени у развоју самоуправнеБРОЈ 1072 28. јул 2010Фото: Документација Листа „Колубара”социјалистичке Југославије, што је било уобичајено за то време.Честитајући празник радницима Милан Милетић је истакао дасе у последњих десет година производња у „Колубари” повећалаза 2,5 пута, укупан приход за десет пута, основна средства зашест пута, да се колектив по броју запослених повећао за окодва пута и да се структура запослених знатно побољшала.Свечаност поводом отварања Поља „Д”– Површински откоп Поље „Д” треба да достигне капацитетод 13 милиона тона угља годишње, што би са површинскимоткопом Поља „Б” омогућавало производњу од 15 милионатона ровног угља годишње. Поред овога интензивно се радина отварању површинског откопа „Тамнава”, а припрема се иизградња друге фазе ТЕ „Колубара” – рекао је генерални директорРЕИК „Колубара”.Затим се народу и представницима самоуправних органаи друштвено-политичких организација обратио председникСкупштине Социјалистичке Републике Србије Драгослав Марковић,опширним говором. Он је том приликом изнео оценукоју су пренели сви тадашњи југословенски медији:– У протеклих 25 година били смо једна од земаља са најбржим економским развитком у свету и успели смо да Југослави ју уврстимо у ред средње развијених земаља. Изграђенесу... Довољно је да се укаже да је у том периоду индустријскапроизводња порасла за око десет пута.Са посебним задовољством Драгослав Марковић, бурнопоздрављен на великом збору у Зеокама, истакао је да ће овогодишњомпроизводњом комбинат учествовати у укупној производњиугља у Србији са 43 одсто, а у производњи електричнеенергије са 26 одсто.Са великог народног збора је упућено писмо председникуСФРЈ Јосипу Брозу Титу, у коме се каже:– Испуњава нас огромно задовољство и радост што те можемообавестити да смо сопственим снагама и уз учешће читаведруштвене заједнице успешно извршили још један великирадни задатак.У поздравном писму радници РЕИК „Колубара” су упутилии честитку другу Титу на поновном избору за председникаЈугославије.(наставиће се)sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss21 s

sлазаревацssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 22ДАН ОПШТИНЕ ЛАЗАРЕВАЦВидовданске свечаностиКултурно-забавним програмом, сумирањем резултата идоделом признања заслужним грађанима, Лазаревац је наВидовдан прославио 121. рођендан. Обележавање празникаје започето литургијом и парастосом у храму Светог великомученикаДимитрија, након чега је председник Скупштинеопштине Милан Ивковић у крипти цркве положио венац у славусрпским ратницима.Свечаној седници, која је потом одржана у великој сали општине,присуствовали су грађани, представници политичкоги културног живота, цркве, јавних предузећа, војске, суседнихопштина и Рударског басена „Колубара”. Милан Ивковић је томприликом подсетио на 28. јун 1889. године, када је СкупштинаКраљевине Србије одлучила да се безименој варошици на брдуЗбеговац, поводом 500. годишњице Косовске битке, а у частсрпског кнеза Лазара, да име Лазаревац.– Од мале варошице Лазаревац је израстао у модерну ур-РЕБАЛАНС БУЏЕТА ГО ЛАЗАРЕВАЦПарастос у крипти црквебану средину и индустријски центар са привредним гигантомРударским басеном „Колубара” као генератором целокупногразвоја протеклих деценија, али је истовремено постао и спортскои културно седиште. Време у коме живимо бременито јемногим изазовима са којима се сусрећемо готово свакодневно,али централно место данашње прославе припада суграђанимадобитнициманаграда општине као симболичног израза захвалностиза оно што су на добробит свих нас и самог Лазаревца упретходном периоду учинили – рекао је Ивковић на свечанојседници.Комисија за доделу јавних признања је Видовданску наградудоделила Рукометном клубу „Колубара” из Лазаревца јер је,како је образложено, освајањем дупле круне остварио највећиуспех у историји лазаревачког спорта. Награде за стваралаштвомладих добили су Живојин Јевтић, матурант лазаревачкеГимназије, за изузетне резултате које је из области биологијеостварио као ученик гимназије и као учесник Истраживачкестанице Петница, затим Вукашин Стефановић, ученик Музичкешколе „Марко Тајчевић” у Лазаревцу, за изузетне резултатена међународним и домаћим такмичењима, као и МирјанаСмиљанић, студенткиња београдског Медицинског факултетаи чланица српске карате репрезентације, за освојених неколикодесетина медаља. Добривоју Марковићу, командиру Ватрогасногодељења лазаревачке Ватрогасно-спасилачке јединице, запостигнуте резултате у организацији рада и успешно обављенеинтервенције припала је награда у области противпожарне заштите.Прослава Видовдана је обухватила и фијакеријаду и такмичење„Златни прстен Лазаревца”. Свечаности су завршене драмско-музичкимпрограмима у Центру за културу. Музичка шко ла„Марко Тајчевић” је одржала Видовдански концерт, по текстовимавладике Николаја Велимировића монодраму „Речи о Свечовеку”извео је глумац Небојша Дугалић, а након тога је у холуизведен музички програм.М. КараџићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУ општинској „каси” 30 милиона мањеСкупштина Градске општине Лазаревац, на седници одржаној13. јула, већином гласова усвојила је Одлуку о ребалансуопштинског буџета за текућу годину. Разлог је ранијаодлука Скупштине Града Београда, како је тада образложено,да због суфицита, односно неефикасног трошења средстава,смањи буџете 13 градских општина, међу којима и Лазаревцаза30 милиона динара.Смањење текућих прихода у овом износу условило је и смањењерасхода и распоређивање расположивог новца у складу саприоритетима које су исказали буџетски корисници и проценомВећа ГО Лазаревац, као предлагача одлуке о ребалансу.Према намени су, тако, смањени приходи за општу потрошњу– за 15 милиона динара, за комуналну потрошњу – 83 милиона,а за 86,5 милиона повећани приходи за заштиту животнесредине. Ребалансом буџета су уступљени приходи повећаниза 62,3 милиона динара, а изворни приходи умањени за 92,3милиона (највише, приходи на име накнаде за коришћењеssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Александар Рашинграђевинског земљишта – за 86,5 милиона динара). На расходнојстрани су, између осталог, за 5 милиона смањени расходии издаци за финансирање општинске управе, субвенцијеЈП КП „Лазаревац” за 12 милиона динара, док су повећани расходиза финансирање органа ГО – 7,5 милиона, Дирекцији заграђевинско земљиште – 7 милиона, за спорт ће бити 5, а засоцијалну заштиту милион динара више.Усвојеном одлуком о ребалансу општинског буџета прераспоређеноје и 219 милиона динара пренетих средстава, изкојих ће, како је рекао помоћник начелника за финансије ДушанМарковић, након претходне одлуке о завршном рачунуза 2009. бити финансиран текући буџетски дефицит. Управо јето изавало реаговање представника опозиције који су оценилида због „техничког” питања као што је ребаланс буџета није нитребало сазивати седницу, док изостаје расправа о много других,озбиљнијих проблема.С. МладеновићКОЛУБАРА

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПуно радова током летаПослови на проширењу или ре конструкцијимреже система даљинскоггрејања Лазаревца (СДГЛ) током овоглета су у пуном јеку.По значају у првом плану је изградња„Централне 2” магистрале, напотезу од отвореног пливачког базенадо зграде „Колубара Пројект”, прекокоје на СДГЛ у перспективи треба дабуде прикључено насеље „Расадник”,подсетимо, предвиђено за грађане којисе исељавају из Вреоца. Радове на новомтопловоду са 54 милиона динарафинансира РБ „Колубара”, а извођачи„Неол градња” и „План пројект” из Лазаревца– за грађевински део, као и„Тер мопродукт” (Београд) и „Металка”(Крушевац) – за машински део, у обавезису да их заврше до средине октобра.На „Северној 2” магистрали до крајајула требало би да буде окончана завршнафаза пројекта, вредна 35 милиона,изградњом око 800 метара мреже, одраскрснице улица Др Ђорђа Ковачевићаи Стефана Немање до Лукавичког пута.На раније завршеној траси „Северне 2”почели су 16,5 милиона динара вреднирадови на тзв. Огранку 3, тачнијеприкључивање на систем индивидуалнихкућа на потезу између улица ВељкаВлаховића и Станислава Сремчевића.За пројекат прикључења кућа у староји новој Његошевој, вредан 33 милиона,у току је поступак за избор понуђача,кажу у ЈП „Топлификација”.У III месној заједници предузеће„Колос” из Обреновца почело је радовена реконструкцији секундарног цевоводаизмеђу Б и Ц низа, а значајноје што ће први пут на СДГЛ уместометалних бити уграђене дуготрајнијепластичне цеви. С. М.Први гости у „Бабиној реци”Етносело „Бабина река” у истоименомделу Трбушнице, једна од најатрактивнијихпонуда на туристичкој мапилазаревачке општине, примило је првегосте средином јуна.После десет година градње, завршенаје прва фаза овог ту ристичко-угоститељскогобјекта, који поред ресторанаса кухињом, тениским тереном,располаже лепо уређеним просторомна коме се налазе порибљено проточнојезеро, фонтана са поточићем, базен,између којих се пружају стазе поплочанеречним облуцима. Планирана је иизградња етномузеја, библиотеке, конгреснесале, сликарске галерије, сувенирнице,бунгалова за одмор, чиме ћебити заокружен пројекат „Бабина река”надахнут етнотрадицијом. М. Ж.БРОЈ 1072 28. јул 2010Снимио: Александар РашинРедови за нове пасошеЖељни белог светаСпас у заказивањуСамо у јуну, Служба за управне пословеПолицијске станице Лазаревациздала је 2.200 нових пасоша иличних карата. Повећано интересовањеграђана траје од почетка ове године, посебноод априла када су грађани почелиразмишљати о одласку на годишњи одмор.– У Београду су одмах почели са заказивањемза замену пасоша да би сеизбегле гужве, а ми смо ову праксу почелиод скоро јер нисмо очекивали да ћеинтересовање бити тако велико. Чак сумноги Београђани на почетку долазиликод нас за пасош – рекла нам је КатаринаПавличек, шеф Службе за управне пословеПолицијске станице Лазаревац.– Међутим, када су и овде почели редови,а дневно било и по 150 захтева, увелисмо посебан режим, односно ујутро доосам сати поделимо бројеве са заказанимвременом када грађани треба да дођу ипредају документа да не би стајали сатима.Радимо увече до 21 сат, у две сменешест дана у недељи, да бисмо одговорилина све захтеве. Тако ће бити до првог септембра– каже наша саговорница.Док није почело заказивање, људису стајали у реду и по седам сати што јеизазивало велико незадовољство. Сада сесамо ујутро, до осам сати, могу видетиредови. Ипак, многи дођу после поноћида би тог дана предали захтев, често самоиницијативноправе спискове кад јеко дошао, а неретко долази и до вербалнихдуела. Ипак, сви кажу да кад дођу узаказано време, брзо завршавају посаои изузетно су задовољни љубазношћуслужбеника.За дан се, истиче наша саговорница,прими и обради 70 до 75 захтева и сада суто, углавном, захтеви за пасош. Обрађенизахтеви се шаљу у Београд, а пасоши стижуза 30 дана. Проблем је, каже, што јевећина наших људи навикла да све радиу последњи час, а у самој служби проблемје стара рачунарска опрема, често пуцањесистема и кварови на рачунарима.Жеља грађана да путују у иностранство,ипак, превладава све препреке, панико не одустаје. Период дугогодишњеизолације, визног режима, кризе, задржавалису многе од путовања. Сада би свако,ко може, да „вирне” у бели свет којинам је тако дуго био недоступан. Д. А.Новинари на Пољу „Д”За четрдесетак радника „Политике”,новинаре, графичке раднике изапослене у администрацији ове новинскекуће организована је, 10. јула,једнодневна посета Лазаревцу. Они сутом приликом обишли врт Илије Филиповића,познатог наивног вајара уселу Степојевац, цркву Св. Димитријаса Спомен-костурницом Колубарскебитке, Модерну галерију и „Каменград”.Са културно-историјским знаменитостимагосте су упознали мрСлађана Недељковић, дипл. туризмологи Јагода Недељковић, историчаруметности.Новинари су у Медошевцу посетиливидиковац површинског ко па Поље„Д”.Излет у Лазаревцу радници новинскекуће „Политика” су завршили посетомЕтноселу „Бабина река” у Трбушници,проводећи поподневне часове упријатном дружењу.Представници „Политике” су уручилизахвалнице Савезу спортова општинеЛазаревац, КК „Колубара”, ЛУ„Фазан”, као и Бра н к у Б о р и ћ у, председникуГрадске општине Лазаревац и дрДрагану Синђелићу. М. Ђ.sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss23 sхроника

образовањеи култураsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 24Признање и подршкана путу ка успехуГрадска општина Лазаревац је, ове као и претходних година,наградила најбоље ученике лазаревачких основних исредњих школа.На свечаности, приређеној у општини, 18. јуна, у част најбољих,председник ГО Лазаревац Бранко Борић уручио је пригодненаграде ђацима генерације, добитницима диплома „ВукКараџић” и ученицима који су освојали награде на општинским,градским и републичким такмичењима у школској 2009/2010.години. Осим књига, дванаест ђака генерације добило је видеокамере, а 64 „вуковца” флеш меморије. Ученици који су постиглиизузетне резултате на такмичењима, њих 134, на поклон судобили вредне књиге.– Због овога је заиста лепо бити председник општине. Частје бити у друштву оних који су тренутно најбољи представницинашег града. Друштвена заједница вам одаје признање и пружаподршку на вашем путу ка успеху јер ви сте бу дућност Лазаревца.Честитам вам на ус пеху који сте постигли – рекао је измеђуосталог председник Борић обраћајући се награђеним ученицима,њиховим професорима и родитељима.Након доделе награда свечаност је завршена традиционалнимзаједничким фотографисањем најбољих ученика са председникомопштине. Ова фотографија налазиће се током лета наградским билбордима. О. Ш.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssОсмо „Лазаревачко културно лето”Овогодишња традиционална летња манифестација „Лазаревачкокултурно лето” – КУЛ почела је, 25. јуна, концертомВасила Хаџиманова и норвешког бенда „Бенгало” у Центруза културу. Лазаревачкој публици је ово био други сусрет саХаџимановим и његовим несвакидашњим звуком. Оркестар„Бенгало” изводи традиционалну ромску музику са Балкана. Собзиром да чланови бенда имају своју музичку позадину у џезу,року и класици, временом су створили аутентичан звук којипредставља нешто сасвим ново на музичкој сцени и на који публикаодлично реагује.У оквиру КУЛ-а 2010. на тераси Центра за културу, 4. јула,одржан је концерт београдске групе „Рио”. Ово је био један унизу наступа које група „Рио” организује у градовима широмСрбије поводом промоције свог новог албума „Сањајмо” накоме се налазе обраде познатих екс-Ју песмама у новим аранжманима.Осим музике на програму КУЛ-а била је и позоришна представа„Укокај мога мужа”, коју је 14. јула на великој сцени Центраизвео Пулс театар. О. Ш.Пионирски кораци уиндустријском туризмуДипломирани социолог Слађана Недељковић, која у Рударскомбасену „Колубара” обавља послове самосталног референтаза културу, на новосадском Природно-математичкомфакултету је, 23. марта, одбранила магистарски рад на тему„Индустријско наслеђе Рударског басена ,Колубара' као агенсодрживог развоја туризма лoкaлне заједнице”.Повезујући теорију и праксу Слађана Недељковић је туристичкивалоризовала Лазаревац и понудила маркетиншку стратегијуразвоја индустријског туризма, чему би се Лазаревчанимогли окренути и пре но што се престане са експлоатацијомугља. На примерима успешне ревитализације једног дела деградиранихповршина, од јединствених индустријских атракција,културних добара града са околином и других садржаја могаоби се направити профитабилан туристички прозвод, што биподразумевало и запошљавање људи.Спортско-рекреативни центар могао би бити изграђен напросторима некадашњих површинских копова. Како је СлађанаНедељковић у свом раду навела, у основне потенцијалне овогкомплекса могли би се убројати хиподром, стрелиште, фудбалскитерени и аутодром. Има простора за зоолошки врт, музејрударства, ботаничку башту, камп и бунгалове, затим за сталнуизложбу скулптура, паркове и фонтане, едукативне працеле,опсерваторију, рибњаке и ветрењаче.– Тешко је мењати свест људи у моноиндустријској срединипопут наше. Најтеже је допрети до људи који одлучују оостваривању оваквих пројеката. Магистратура је моја личнасатисфакција, али ми је циљ да се све то примени. Време пролази,а Лазаревац осим експлоатације угља готово да нема некудругу делатност. Остајемо незапажени, а можемо бити добро позициониранина тржишту – казала је Слађана Недељковић, којаочекује да по овом магистарском раду буде објављена књига каоосновна литература за индустријски туризам у Србији. М. К.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssФрајле из Новог СадаЖенски акустични бенд „Фрајле” из Новог Сада одржаћеконцерт, 29. јула у 22 часа, на платоу испред лазаревачкогЦентра за културу. Јединствен на нашој музичкој сцени, овајбенд изводи стране и домаће хитове поп, рок и соул музике.Оригиналним аранжманима, вишегласним интерпретацијама,атрактивном појавом и харизмом која плени, четири девојке суза кратко време освојиле велике симпатије широм наше земље.Концерт новосадских „Фрајли”, који лазаревачка публика снестрпљењем очекује, одржаће се у оквиру летње манифестацијеКУЛ 2010, а улаз је бесплатан. О. Ш.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићФото: Документација Листа „Колубара”КОЛУБАРА

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssФото: Документација Листа „Колубара”Стихови са трга каменогУлазаревачкој Библиотеци „Димитрије Туцовић” је, 25. јуна,представљен „Плац”, збирка песама Јера Маринова Марина.Уз песника, о књизи су говорили професорка српског језикаи књижевности у пензији Загорка Симић, професор филозофијеЧедомир Живановић и др Милорад Ђоковић, новинарлиста „Колубара”.Милорад Ђоковић и Јере Маринов Марин (лево)Плац је локални назив трга испред кафане „Медулић” у Калеларги,најпознатијој улици у Шибенику. Песник, дипломираниинжењер Рударско-геолошког и Машинског факултета, чијаје професионална каријера везана и за Рударски басен „Колубара”,написао је књигу о том тргу, односно преко 100 песама укојима је поетизивао своја сећања на детињство и шестудеценију двадесетог века.– Ова сјајна књига симболичног назива јесте фина реконструкцијапрошлог времена и ода бившој Југославији, на некиначин. На Плацу су се далматински момци такмичили у поезији,пливању, љубави, али на један витешки начин. Јере је узеонајбоље из свог краја и то слагао са великом љубављу – рекао јеМилорад Ђоковић.Опевајући како су „орали своје духовне бразде у каменомплочнику”, Марин је написао динамичну књигу о својој ге нерацији.Различита осећања и догађаји, у којима је учествоваоили које је посматрао, преломљени кроз свест младог бићачувају записе о минулом времену, а општи утисак употпуњујуфотографије и речник мање познатих речи.– Јере пише матерњим језиком икавског изговора. То је локалниговор Шибеника, са бројним архаизмима и локализмима.Литерарно-емоционалним стилом, са много узвишености и повременимцинизмом, песник стално персонифицира када јеплац у питању – казала је Загорка Симић, док је Чедомир Живановићистакао лексичко богатство „Плаца”, његов медитеранскитемперамент, радост и шаренило, пуноћу и пулсирањеживота, као и боје Средоземља које, приметио је, могу обухватитии Лазаревац.Трг је главни јунак збирке, место сусрета, позорница личноги јавног живота Шибеника. Истовремено, то је Маринов поетскибунт и позив да се Плац сачува онакав какав је био.– Плац је једна врста оазе, Елдорадо за децу тадашњег доба.Ми смо ту налазили своје место, ту се играли, смишљали лукавстваи злочинства, а данас... Туристичка сезона је кренула и тусе од раних јутарњих сати једе и пије. „Плац” је апел мојојгенарацији да устане и стопира уништавање светиња. За мене јеПлац светиња. Неко ће рећи – објаснио је песник на промоцији– да је то прејака реч, узвишена, непримерена тренутку, но...Није ли свето оно што је уграђено у сам темељ нашег бића?Људи су се отуђили од вере и једни од других, а уметност јеједини спас. Апелујем да се светиње не дирају. М. К.Симболично и религиознозначење хлебаИзложба названа „Наши хлебови” отворена је 29. јуна угалерији „Симонида”, организована у сарадњи лазаревачкогЦентра за културу и Музеја Младеновца, односно МузејаГрада Београда.У традиционалној култури српског народа постоји великиброј обредних хлебова који имају значајну улогу у животупојединца и породице. Изложени експонати из Етнолошкезбирке младеновачког музеја представљају хлеб који, осим шточини основну храну, у српским обичајима има симболично ирелигиозно значење.– Прича о хлебу је јако стара и дуго траје. Хлеб је најстаријаврста хране, симбол добитака, изобиља и благостања. Верујесе да је дар Божји, а у поступању с њим захтева се посебнопоштовање и скоро религиозан однос – рекла је отварајућиизложбу етнолог Магдалена Ивковић. Обредни хлебови водепорекло из далеке словенске старине и најчешће су округлогоблика. Најважнији догађаји у животу сваког човека: рођење,крштење, свадба, обележени су различитим хлебовима. Забожићне празнике припремају се чесница и василица, за Младенцесе месе младенчићи, док је најлепши обредни хлеб славскиколач.– У словенској традиционалној култури важну улогу у обредимаи веровањима имали су заједно хлеб и со. Давањем гостухлеба са сољу успостављани су блискост и поверње између његаи домаћина, док се одбијање ове понуде сматрало увредом – нагласилаје Магдалена Ивковић. О. Ш.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss„Невероватне приченеприметних живота”УМодерној галерији, 29. јула, биће отворена изложба фотографија„Невероватне приче неприметних живота” аутораМарија Боче, у организацији канцеларија Италијанске кооперацијеу Риму и у Београду.Изложба је конципирана поводом недеље иницијатива посвећенихинвалидитету и за четири месеца обишла је већ десетградова. Привукла је велику пажњу публике тако што је на невероватанначин испричала приче неприметних живота особа саинвалидитетом. О. Ш.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssРударски басен „Колубара”у карикатуриТрећа самостална ликовна изложба аутора Милована МијеИлића отворена је 20. јула у Галерији „Симонида”, у Центруза културу Лазаревац. На изложби названој „РБ Колубара у боји”Илић је приказао ретроспективу својих досадашњих радова,углавном карикатура. Преко тридесет изложених карикатура нашаљив начин говори о догађајима у РБ „Колубара” који су билиактуелни пре готово пола века.Лазаревчанин Милован Илић карикатуре црта још од гимназијскихдана. Био је запослени у Комбинату „Колубара”, којиму је својевремено издао књигу карикатура. Илић је као карикатуристабио први сарадник листа „Колубара”. О. Ш.БРОЈ 1072 28. јул 2010 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 25 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ФУДБАЛ: ПРВОЛИГАШ „КОЛУБАРА“ ПРИПРЕМА СЕ ЗА НОВУ СЕЗОНУssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssспортssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНови члан Београдске зоне потпуно заслужено је „Раднички”из Рудоваца. Убедљивим партијама у оба дела првенства,Рудовчани су потврдили свој квалитет и показали да супојачања, које су довели пред почетак првенства, била прави избор.Интересантно је рећи да су од три изгубљене утакмице изабраницитренера Небојше Ђукановића две доживели на свомтерену, против лазаревачког „Борца” прошле јесени и „Булбулдерца”овог пролећа.– Презадовољни смо овим резултатом. Наравно, највећезаслуге припадају играчима, потом управи и стручном штабу.Не бих никога од фудбалера посебно истакао, мислим да су свиs 26У сенци казниПоследње јунске вечери, после осамнаест месеци, одржанаје редовна Скуштина ФК „Колубара” којој је присуствало25 чланова (од 35) уз бројне госте. Уводно излагањеГорана Перишића, председника Скупштине, уз предложенидневни ред, из кога је изузета тачка по којој би се расправљалоо понуђеној оставци Управног одбора, наговестило је мирнуатмосферу и тако је било. Извештај о раду клуба у периодуизмеђу две Скупштине поднео је председник Управног одбораДраган Алимпијевић, нагласивши да је лазаревачки тим упротеклој такмичарској сезони постигао највећи успех у својојисторији – треће место у првенству Прве лиге Србије. Прочитаоје Алимпијевић и финансијски извештај, из кога се видида се „зелено-црни” налазе у периоду консолидације и дато јеобећање да ће све преостале обавезе према фудбалерима битирегулисане. Оба извештаја једногласно су прихваћена од члановаСкупштине, а једини који се јавио за реч био је ЈованЛазаревић, почасни председник клуба, који се у свом излагањузадржао на прекинутој утакмици „Колубара” – „Телеоптик”.Припреме за нову такмичарску сезону почеле су 7. јула,на Ивањдан. Најпре је председник Управног одбора ДраганАлимпијевић обавио је појединачне разговоре са свим фудбалерима,што је за последицу имало да осам играча добије исписнице,међу њима и три стандардна првотимца Ристановић,голгетер Брајовић и Зајић. У клуб су се вратили Медић (провеошест месеци у аустријском трећелигашу) и Рајковић (из лучанске„Младости”), а у први тим пребачено је пет омладинаца. Препрвог тренинга играчима су се обратили Драган Алимпијевићи нови шеф стручног штаба Миодраг Радовановић, који јеу протеклој сезони био помоћник сада смењеном ДрагануГрчићу.РУДОВАЧКИ „РАДНИЧКИ“ НАЈБОЉИ У ПРВОЈ БЕОГРАДСКОЈ ЛИГИДраган Алимпијевић са фудбалерима– Дванаест дана тренирали смо у Лазаревцу, два пута дневно.Потом смо обавили десетодневне припреме у Косјерићу, адо првог меча у првенству, средином августа, бићемо у Лазаревцу.Очекујем још четири до пет нових играча и мислим да ћемо„избрусити” тим тако да ће Лазаревац и даље имати стабилногпрволигаша. Уз мало среће ето нас опет при врху табеле – кажеРадовановић, коме ће у раду помагати Жикица Стаменковић.Дисциплински судија Прве лиге Слободан Пајовић дуго јемерио и на крају, у првој половини јула, одмерио казне за прекидмеча против „Телеоптика”, меча који је практично избацио „Колубару”из већ виђене Суперлиге. Три утакмице без присуствапублике, старт у новом првенству са минусом од три поена у бодовномсалду, осам месеци неиграња за голгетера Стојановићаи новчана казна од 40.000 динара за Миодрага Радовановића– казна је на коју се „Колубара” већ жалила у два сегмента, наодузете бодове и осмомесечну паузу за Стојановића. Нада да ћесе жалба уважити има реалну основу, када се зна да је у сличнимситуацима казна по правилу ублажавана. За „зелено-црне” присуствоСтојановића у шпицу напада много значи. З. С.sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСкромни шампиони„Раднички” изборио пласман у Београдску зонудали допринос до крајњих граница могућности – каже тренерЂукановић.Највећи проблем за тим из Рудоваца била је велика количинаводе на њиховом игралишту (услед пропале дренаже) пасу један број утакмица, иако домаћини, играли на теренимапријатељских клубова.– Нисмо случајно први, испунили смо циљ који смо сами себипоставили пред почетак првенства. Ово је озбиљан и квалитетантим, који ће уз одговарајућа појачања, пре свега млађих играча,бити добар, да не кажем стандардан члан ове лепе лиге. Терен смосами радили овог лета, око две стотине чепова је урађено, отворилисмо и неке дренажне канале, па ће већ прва киша показати дали смо поправили стање. Надам се да ћемо за реновирање трибинедобити помоћ РБ „Колубаре” и наменских фондова – прецизан јеБранко Милутиновић, председник клуба.Са припрема за ново првенство Рудовчани су стартовали 12.јула, са новим тренером. Ђукановића, који није успео да се договориса руководством клуба о наставку сарадње, заменио је МиодрагАнђелковић, клуб су напустили Петровић, Пантелић,Бранковић и Никола Перишић, а нови чланови „Радничког”су Рајковић („Јасеница”, Смедеревска Паланка), Ћосић („Борац”,Лазаревац), Лазар и Никола Павловић („Шумадија”,Аранђеловац) и Марковић („Колубара”, Лазаревац). Очекује седолазак још четири, до пет играча.После осам година „Раднички” је поново у Београдској зони.Досадашњи рад фудбалских ентузијаста из Рудоваца дајеоснова да верујемо да ће и у овом рангу њихов тим бити у врхутабеле. З. С.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Зоран СтанковићСнимио: Зоран СтанковићКОЛУБАРА

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss„Стазама Св. Саве” на бициклимаДавна жеља тројице доказаних лазаревачких спортиста јенедавно остварена. Предраг Радивојевић, тренер Бициклистичкогклуба „Колубара”, Немања Ђукић, дугогодишњиголман Рукометног клуба „Колубара” и Небојша Миросавић,тренер млађих селекција кошаркаша „Колубаре” кренули су4. јула бициклима „Стазама Светог Саве” и после четири данастигли до Свете Горе.– Најважније је да је ова идеја напокон реализована. Одлучилисмо да бициклима дођемо до Свете Горе, а пут смо прешлиу четири етапе. Прва етапа је била Лазаревац - Крушевац, другаКрушевац - Прохор Пчињски, трећа Македонија. Четвртог данасмо стигли до крајњег циља. Морам се захвалити бројним спонзоримакоји су нам омогућили промоцију бициклизма у нашемграду. Млађи чланови нашег клуба су имали другу трасу - од Лазаревцадо Будве, а надам се да ћемо и у наредном периоду иматинеке друге дестинације - речи су заљубљеника у бициклизамПредрага Радивојевића, док Небојша Миросављевић наглашавада овај подвиг посвећују свим спортистима Лазаревца.– Велики број младих се жели приближити цркви што је запохвалу. Надам се да ћемо наредне године са већим бројем учесникакренути ка Светој Гори – рекао је Миросавић. З. Л.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНајуспешнији клубовиу београдским лигамаФудбалска сезона 2009/2010. памтиће се по пропуштенојприлици да се фудбалери „Колубаре” нађу међу суперлигашима,али и по одличним резултатима клубова који сетакмиче у нижим лигама. Са пуно пажње се ишчекује почетакнове фудбалске сезоне јер је чак шест клубова са лазаревачкеопштине напредовало у београдским лигама. Наравно да ћесе пратити и дешавања у ФК „Колубара” која најављује поновопоход ка елити.Од јесени ће овако изгледати преглед лазаревачких клубоваи лига у којима се такмиче: ФЦ „Колубара” – Прва Футсал лига;ЖФК „Ласк” – Прва женска лига; ФК „Колубара” – Прва лигаСрбије; „Турбина” (Вреоци) и „Раднички” (Рудовци) – Београдсказонска лига; „Борац” (Лазаревац) и „Рудар” (Зеоке) – Првабеоградска лига; „Младост” (Барошевац), БСК (Брајковац),„Младост” (Чибутковица), „Шумадија” (Шопић), ТЕК (В. Црљени),„Напредак” (Медошевац) и „Слобода” (Стубица) – Другабеоградска лига-група Сава.Поред ових клубова, у Првој општинској лиги Лазаревца ћебити 12, а у Другој општинској лиги осам клубова. З. Л.БРОЈ 1072 28. јул 2010Скупштина ООК „Колубара”На Скупштини Одбојкашког клуба „Колубара”, одржаној 5.јула, за новог потпредседника Скупштине изабран је ЗоранМатић, док су за чланове Управног одбора именовани ЖељкоВуковић, Драган Николић и Жељко Арсенијевић. Овом приликомсумирани су резултати клуба остварени у последње двесезоне када су одбојкашице направиле прави спортски подвиг ииз друголигашког каравана стигле до Супер лиге.На Скупштини клуба позитивно је оцењен рад са млађимселекцијама, које су до пре две године биле на ивици гашења.Посебно признање добила је Марина Петровић, јер је за кратковреме успела да окупи преко 60 девојчица које представљајубудућност клуба.– Многи су сумњали у нас, а ми смо клуб, знатно брже негошто су сви очекивали, вратили у елитну лигу са скромнимбуџетом и са већином играчица из нашег града. Због тога смосазвали Скупштину клуба на којој смо учинили неколико кадровскихпромена и донели закључак да и даље гро играчица„Колубаре” у Супер лиги чине девојке из нашег града. Надам седа ће уз стручну помоћ тренера Николе Јерковића бити остваритиједини циљ, а то је опстанак у лиги – рекао је председникУО Владан Гајић. З. Л.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssАлександар државни рекордерТакмичар новоформираногПливачког клуба „ЛА Колубара”Александар Лазаревић(14) учествовао је на 47.интернационалном пливачкоммитингу у Дармшталтду,у Немачкој (9-11. јула), наступиоу пет трка, освојио двапрва места и при том обориодржавни рекорд на 100 метарапрсно, остваривши резултат од1:12,03, бољи од рекорда старог22 године за 44 стотинке.На митингу се појавилоблизу пет стотина такмичараиз десет земаља. Александар је,у конкуренцији пионира, био први на 100 и 50 метара прсно,трећи на 200 метара мешовитим стилом, док је на 200 метарапрсно и 100 метара леђним стилом био четврти. Као јединипредставник Србије на овом митингу, Лазаревић је потврдиосвоју свестраност и квалитет. З. С.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПочеле припреме рукометашаРукометаши „Колубаре” почели су 26. јула припреме за новусезону. Под руководством тренера Владимира Драгићевића,лазаревачке „кртице” први део припрема обавиће у Лазаревцу,а затим ће се, 4. августа, упутити у Крањску гору, где ћепровести 10 дана. Екипа је претрпела велике промене, пошто суклуб напустили Прибак, Ракчевић, Вујовић, Зубић, Радишићи Бећиревић. Са друге стране, када је реч о појачањима, за садаје стигао само пивотмен Милинић, некадашњи играч „Партизана”,а у „Колубари” се надају да ће екипу освежити са још париграча. Тиму би требало да се прикључе и три омладинца којасу радом и играма у Б тиму то заслужила. З. Л.sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss27 s