sнаша темаsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 8УТИСЦИ О МЕЂУНАРОДНОМ СИМПОЗИЈУМУ „МАРЕН 2010”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПостављени високи стандардиПроф. др Драган Игњатовићсматра да је научно-стручнискуп квалитетом оправдаосва очекивањаМеђународни симпозијум „МАРЕН 2010”, који је половином јунаодржан у Лазаревцу, имао јеизузетан одјек у домаћој, али и странојстручној јавности. Број учесника овогнаучно-стручног скупа говори сам за себе:током два, врло активна радна дана,овом догађају присуствовало је око 450стручњака, како домаћих, тако и гостијуиз иностранства, а највише из Немачке.У оквиру дводневног термин-плана рада,изведено је преко 50 презентација иизлагања бројних експерата из областирударства и блиских делатности.Утисци организатора су врло позитивни.Рударско-геолошки факултет изБеограда, „Електропривреда Србије”, ПДРБ „Колубара” и ПД ТЕ-КО „Костолац”оправдали су сва очекивања и још једномсе доказали као носиоци научног, стручноги перспективног развоја рударства иенергетике у Србији.– У питању је, свакако, најважнији инајпосећенији скуп чија тематика је везаназа рударство у нашој земљи, а мислимда је, уз конференцију о површинскојексплоатацији и избору рударске опремекоја ће бити одржана у септембру уФрајбергу, и један од највећих у Европи –оценио је професор Рударско-геолошкогфакултета Драган Игњатовић, заменикпредседника Организационог одборасимпозијума.„МАРЕН 2010” је, уједно, и највећинаучни скуп који је икада одржан у Лазаревцу(претходно значајније окупљањерудара одржано је давне 1981. године).Искуства у организацији стечена ове године,уз потешкоће у вези са недостаткомсмештајних капацитета за боравакгостију, биће искоришћена у будућности,с обзиром да је најављено да би манифестацијамогла да постане традиционална.Професор Игњатовић сматра даје оптимално да скуп буде одржаван свакедруге године, као и да не би требалода буде посвећен само механизацији иаутоматизацији, већ би могао да обухватии све остале аспекте везане за рударствокао што су рекултивација, заштита животнесредине, одводњавање, измештањеинфраструктурних објеката и друго.Списак учесника ового дишње конференцијебио је предво ђен представницимасвих најзначајнијих на учно-истра живачкихинституција које се у нашој земљиСнимио: Милан ЦвијетићДраган Игњатовићбаве рударством. Такође, своје радовепрезентовали су и представници тринајвеће немачке компаније које се бавепроизводњом угља – RWE, Watenfall иMibrag, као и одређени број научних радникаангажованих у фирмама које се бавепроизводњом рударске опреме. Присуствовалису и представници рудника изМакедоније, Босне и Херцеговине, ЦрнеГоре и Бугарске.– Радови се могу поделити у две категорије:научно-истра живачке и стручно-пропагандне.У оба случаја, учесни циконференције могли су да чују раз личитеновости из области рударске механизације,машинске и електроопреме,s Плодна сарадњаРГФ-а и „Колубаре”Према речима проф. др Игњатовића,РБ „Колубара” и Рударско-геолошкифакултет већ дуги низ година имајуизванредну сарадњу.– У току је израда неколикозначајних студија и заједничкихпројеката. Јасно је да без јаке„Колубаре” нема квалитетног радана факултетима и обратно. Посебнобих хтео да се захвалим колегамаиз рударског басена на подршцикоју су пружили РГФ-у токомизвођења теренске наставе застуденте рударства. А. С.одржавања и др. Посебно ми је драго штосу радове презентирали и четворица колегакоји су током протекле године одбранилидокторске дисертације, а запосленису у ЕПС-у – Милорад Пантелић, ДаркоДаничић, Драган Половина и СлободанРадосављевић.Када је реч о темама које су обрађиване,могу се издвојити три целине које судефинисале цео научно-стручни скуп, ауједно биле интерсантне домаћој науции струци: стратешки развој производњеугља у колубарском и костолачкомугљеном басену са свим проблемимакоји органичавају даљи развој, стање ипримена рударске механизације на површинским коповима са посебним освртомна ревитализацију, модернизацију иизбор исте, и тренутни пресек системаодржавања рударске механизације на површинскимкоповима са дефинисањемстратешких елемената оптималног системаодржавања. У првом реду, сигурнотреба издвојити радове који су упозналидомаћу и страну јавност са новиминвестиционим циклусима који очекују„Електропривреду Србије”. Затим, онекоји се баве досадашњим искуствиманемачких копова и немачке машинскеи електроиндустрије, и њиховим новимтрендовима, како у експлоатацији, тако иу изградњи и одржавању рударске опреме.На крају, треба поменути и одређенброј радова домаћих стручњака који сусе бавили проблематиком експлоатацијеи одржавања на нашим површинскимкоповима – осврнуо се на садржај конференцијепроф. др Игњатоваћ, који је,заједно са својим колегама, био ауторнеколико запажених радова, који су презентованиса циљем да домаћа стручнајавност буде упозната са активностимаРударско-гео лошког факултета протеклихгодина и његовим доприносом рударскомсектору производње лигнита у Србији.Симпозијум је био прилика и да потенцијалнипословни партнери разго варајуо евентуалној будућој сарадњи.– Надам се да је ова могућност и искоришћена.Импозантан број странацакоји су учествовали омо гућио је домаћимстручња цима и корисницима опремеда поставе добру основу будућихкон таката, за које очекујемо да ће их бити– рекао је Игњатовић и оценио да је овогодишњи„МАРЕН” осталим сличнимконференцијама поставио високе нормеорганизовања, садржаја и значаја које оваквискупови морају имати. Велики удеоу свему томе, поред Рударско-гео лошкогфакултета из Београда, имале су „ЕлектропривредаСрбије” и РБ „Колубара”.А. СтанићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА
sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПравилник о продаји угљаУ складу са законским одредбама,Рударски басен „Колубара” недавноје донео Правилник о продаји угљаиндустрији и широкој потрошњи којимје по први пут на овај начин регулисаната област. Правилником су уређенисви битни елементи продаје угља заиндустрију и широку потрошњу, док јепродаја угља термоелектранама ранијеутврђена пословним актима ЕПС-а.У Рударском басену „Колубара” прекомалопродаје и великопродаје угаљкупује годишње преко 1.500 купаца.Између осталог, Правилник је донети да би се спречиле евентуалне злоупотребе.Извршена је и категоризаци јакупаца како би се постигла што адекватнијарасподела угља.Према приоритету испоруке, купциугља су разврстани у девет кате горија.У првој категорији су индустрија иширо ка потрошња, у другој школе,болнице, вртићи и друге установе којесе финан сирају из буџета републике,у трећој за послени у РБ „Колубара” иновооснованим друштвима и другимПривредним друштвима у ЕПС-а. У четвртојкатегорији су јавна комуналнапредузећа, хотели и други угоститељскиобјекти, у петој су удруже ња пензионераи инвалида рада и синдикати, ушестој донирана физичка и правна лицау складу са Одлуком Ди ректора, односноСкупштине Привред ног друштва.У седмој категорији су трговине, уосмој физичка лица и у деветој извоз.Као што је и досад била пракса, физичкалица која се појављују као купци,пријављују се овлашћеном лицу у службипродаје у Комерцијалном секторуради евидентирања на посебном спискуи одређивања термина преузимањаодобрене количине угља. Они могу купитиу току календарске године 6 тонасушеног или 10 тона сировог угља, а ускладу са производно-техничким могућностима „Колубаре”.Доношење Правилника било је, иначе,неопходно и због примене ИСОстандарда за квалитет. М. Р.Поново кренуле испорукеНакон завршетка ремоната у Сушарии Сувој сепарацији отпрема, какосушеног угља тако и сировог комада икоцке са Сепарације у Вреоцима, поновоје кренула од 5. јула. Како би сииспоштовали договорени рокови испорукеза раднике „Колубаре” и ЕПС-а, умалопродаји се форсира отпрема овимкатегоријама купаца. У зависности одпроизводних могућности Сушаре, настојисе да се запосленима испоручуједневно педесетак тура. М. Р.БРОЈ <strong>1072</strong> 28. јул 2010Снимио: Александар РашинШЕСТОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА КОПОВА РБ „КОЛУБАРА”Добри резултати на угљуНа површинским коповима Рударскогбасена „Колубара” за првихшест месеци ове године ископаноје 14,04 милиона тона угља, што је 2,2 постоизнад плана.Према проценама Службе за коор динацијупроизводње „Колубаре”, највећаколичина лигнита од око 5,5 милионатона ископана је на „Тамнава-Западномпољу”, чиме је план премашен за 8,72процента, док је на Пољу „Д” произведенооко 5,38 милиона тона угља, близу четириодсто изнад планираних количина.На Пољу „Б” ископано је 1,09 милионатона угља, што је незнатно испод биланса.Када је реч о копу „Велики Црљени”,произведено је нешто изнад 2,06 милионатона лигнита, односно 86 процента одплана, а подбачај је разлог штедње висококвалитетног угља са овог копа, који се користиза хомогенизацију лигнита са другогтамнавског копа.На површинским коповима ископано 14,04 милиона тона угља„Колубара-ПРЕРАДа”Како сазнајемо од Љубивоја Гачића,руководиоца Службе за координацијупроизводње, у првој половини 2010. годинеу РБ „Колубара” откопано је и одложенооко 27,56 милиона кубика откривке,односно 95,15 одсто испуњења плана.Премашај плана од 14,52 одсто остваренје на „Тамнава-Западном пољу”, где јеоткопано нешто изнад 10,07 милиона кубикачврсте масе. На Пољу „Б” забележенаје производња од око 1,75 милиона метаракубних јаловине, односно, близу 94процента испуњења плана. На највећемкопу, Пољу „Д”, откопано је око 14,54 милионакубика откривке или скоро 96 постоплана. Због већ познатих проблема санерешеном експропријацијом, на копу„Велики Црљени”, за првих шест месецигодине, откопано је и одложено око 1,18милиона кубика чврсте масе, што је само37,78 процената реализације плана.Н. Ж.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПрерађено 6,4 милиона тонаУкупна производња „Прераде” токомпрвих шест месеци ове године износи6.486.107 тона лигнита, што је заоко три одсто више од 6.290.000, колико јебило предвиђено планом за овај период.Најуспешнији погон у овом периодубила је Сушара, која је произвела 254.307тона, око десет одсто више од планираних231.000. Пребачај плана од око седамодсто (у односу на планираних 4.476.000)забележила је и Сува сепарација, чијаукупна производња, закључно са јуном,износи 4.822.151 тону.У погону Топлана укупно је произведено310.406 тона паре, што је, приближно,на нивоу планираних 309.000 тона.Шестомесечни план нису испунилиМокра сепарација и Железнички транспорт,који су произвели, односно, превезли,1.700.426 тона угља, што је око 93 одстоод 1.814.00, колико је било предвиђено заовај период. А. С.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss9пословање ипроизводњаssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss