04. Opisivanje biljnih zajednica - Raka Web

Bogatstvo vrsta je broj vrsta naspisku vrsta u zajednici.Diverzitet ili raznovrsnost seogleda u broju vrsta koje gradezajednicu. Međutim, nisupodjednako bogate vrstamazajednice u čijoj građiučestvuju iste vrste. Većebogatstvo imaju zajednice kodkojih su vrste ujednačenoraspoređene, a razlike u njihovojbrojnosti nisu velike. Manjebogatstvo imaju zajednice ukojima je neka vrstadominantnija od drugih.OPŠTE OSOBINEBogatstvo vrstaDiverzitet, ujednačenost i dominantnost

Postoje različiti načini da se odredi specijski diverzitet. Najčešće seprimenjuju Šenon-Vinerov i Simpson-ov indeks.Šenon-Vinerov (Shannon-Wiener) indeksSimpsonov indekss - broj vrstap i = n i /Nn i - broj individua vrste iN – ukupan broj individua svihvrstaŠenon-Viverov indeks određujeraznovrsnost u zajednici, aSimpsonov indeks određuje stepenhomogenosti zajednice (što je većahomogenost, diverzitet je manji).

ANALITIČKE OSOBINEFloristički sastavBrojnost individua (abundancija)Gustina zastupljenosti svake vrste posebnoDisperzijaPokrovnostUčestalost (frekvencija)SINTETSKE OSOBINEPrisutnostStalnost (konstantnost)Socijalnost i međusobni odnos individua iste vrsteFiziognomičnostZastupljenost životnih formiSpratovnost

Floristički sastav neke asocijacije predstavljen je zbirom svih vrsta koje u njoj žive.Pri analizi florističkog sastava je jako bitno da se obuhvate sve vrste date biljnezajednice bez obzira na to u kom se vegetacionom periodu javljaju.Floristički sastav je pre svega uslovljen ekološkim karakterom staništa, ali iflorističko-geografskim karakteristikama samog područja.Biljne zajednice su obično izgrađene od mnogo vrsta, dok su zajednice izgrađene odsamo jedne ili nekoliko vrsta veoma retke, obično u ekstremnim uslovima (slanozemljište, kisela podloga).Močvarna zajednica sa Phragmites communisPanonski Salicornia europea busenjaci

Pod brojnošću odnosno abundancom neke vrste u fitocenozi podrazumevamokoličinu individua date vrste.Brojnost zavisi od osobina same vrste, od konkurentskih odnosa sa drugim vrstamai od ekoloških uslova u kojima se nalazi data vrsta i njena zajednica.Pod dominantnom vrstom u nekoj fitocenozi podrazumevamo onu vrstu koja je najbrojnijaili koja zauzima najveći prostor u zajednici.Subdominantna vrsta je vrsta koja pored dominantne vrste igra značajnu ulogu u pogledubrojnosti.Edifikatori su dominantne vrste koje uslovljavaju građu jedne fitocenoze - ,,graditelji”zajednice. Tako na pr. u bukovoj šumi edifikator je bukva.Poplavne šume bele topole Populus albaMezijske planinske bukove šume

Gustina i disperzijaIndividue jedne iste vrste mogu biti u različitim sastojinama raspoređeneređe ili gušće. Isto tako one mogu biti raspoređene po čitavoj sastojini ravnomerno ilinaprotiv koncentrisane na jednom mestu ili razbacane bez ikakvog reda.Hiperdisperzija vrste Anemone nemorosa u šumiHipodisperzija- poljoprivredna monokultura

Pokrovnost je osobina biljaka da pokrivaju izvesnu, veću ili manju površinu ufitocenozi. Brojnost i pokrovnost se ne moraju poklapati.Neka biljne vrsta se može nalaziti u velikom broju primeraka a da ne pokrivaveliku površinu (npr. na livadama Anthoxanthum odoratum, dok u šumamajedan primerak drvenaste vrste može imati veliku pokrovnost).Ilirske bukove šumeAnthoxanthum odoratum

Učestalost (frekvencija)Pod učestalošću neke vrste u datoj sastojinipodrazumevamo učestalost njeneprisutnosti na izvesnom broju probnihpovršina iste veličine.Na osnovu ukupnog broja probnih površina ibroja probnih površina na kojima se datavrsta nalazi, može se frekvencija izrazitiu procentima. One vrste koje se nalaze u90-100% ispitivanih probnih površina senazivaju konstantnim vrstama.Učestalost je karakteristika jedne sastojinei ne treba je mešati sa sintetskimosobinama prisutnošću i konstantnošću.

SocijalnostPodrazumeva osobinu da biljka rastepojedinačno ili u manjim i većimskupinama.Po Braun-Blanquet-u stupanjsocijalnosti se ocenjuje na sledećinačin:1 -biljka raste pojedinačno2 - biljka raste u busenima3 - biljka raste u obliku malihjastučića ili malenih hrpa4 - biljka raste u velikim hrpama iliskupinama5 - biljka raste u velikim gomilamaCardamine plumieriCaphorosma monspeliaca

SpratovnostSpratovnost je jedna od najvažnijih strukturnih karaktera fitocenoza. Ovapojava uslovljena je sa jedne strane rayličitom visinom pojedinih vrsta, a sadruge njihovim različitim ekološkim potrebama. Spratovnost je najizraženijau šumskim fitocenozama.Primer spratovnosti u šumi kitnjaka i graba Querceto- Carpinetum Horv.1. Sprat visokog drveća kitnjak (Quercus sessiliflora), ređe lužnjak (Quercusrobur) i cer (Quercus cerris) a takođe i gorski javor (Acer pseudoplatanus) ibrest (Ulmus campestris)2. Sprat niskog drveća (Carpinus betulus, Acer campestre, Prunus avium)3. Sprat visokih žbunova sa (Corylus avellana, Crataegus monogyna i C.oxyacantha)4. Sprat niskih žbunova (Evonymus europaeus, Dapne laureola i Ligustrumvulgare)5. Sprat visokih zeljastih biljaka (najčešće Pteridium aquilinum)6. Sprat niskih zeljastih biljaka (Crocus vernus, Anemone nemorosa, Epimediumalpinum)7. Sprat prizemnih mahovina

Spratovnost

Spratovnost

SpratovnostU istom spratu su raspoređene vrstekoje su ekološki slične, nasuprottome, vrste koje su raspoređene urazličitim spratovima imaju irazličitu ekologiju. Po pravilu usvakom spratu postoji jedna vrstakoja je najbrojnija i koja se zatooznačava kao dominantna vrsta.Asocijacije čije gornje spratoveizgrađuje samo jedna vrsta moguse označiti kao monodominantnezajednice na pr. čiste bukove šumeili smrčeve šumeOligodominantne fitocenoze su onečiji su gornji spratovi formirani odmalog broja vrsta (mešovite šumebukve i jele)Polidominantne zajednice izgrađene suod većeg broja vrsta na pr.tropske kišne šume.Monodominantne šume molikeMešovite bukovo-jelove šume

SpratovnostOsim nadzemne postoji i podzemna spratovnost: podzemni delovi (korenovi, rizomi,krtole, lukovice) pojedinih vrsta nalaze se u zemlji na različitoj dubini.Kao i u slučaju nadzemne spratovnosti i pojava podzemne omogućava da se naograničenom prostoru naseli relativno veliki broj vrsta.U stepama se mogu razlikovati tri podzemnasprata ne računajući površinski sloj koji jeisprepletan rizoidima mahovina i lišajeva:1. Gornji najplići sprat (korenovijedogodišnjih biljaka, a takođe i lukovice ikrtole)2. Srednji sprat- korenovi trava, glavnihkomponenti stepske vegetacije3. Najdublji sprat u kome su korenovidikotila

Prisutnost i stalnost (konstantnost)Upoređivanjem velikog broja pravilno razvijenih sastojina nekezajednice utvrđuje se učestalost prisutnosti neke biljne vrste uodređenoj zajednici.Stepen prisutnosti (prezentnosti) pokazuje u procentima u koliko jeistraživanih sastojina neke zajednice prisutna neka biljna vrsta.Stalnost (konstantnost) vrsta predstavlja u koliko je ograničenihpovršina različitih sastojina jedne zajednice data vrsta stalna.Prisutnost se odnosi na celu asocijaciju,Stalnost na određenu površinu različitih sastojinaUčestalost na određene površine iste sastojine

Svojstvenost ili vezanost vrstaPoznato je da su određene biljne vrstevezane za određene životne uslove. Kaošto su određene vrste vezane zaodređeno stanište, tako su vezane i zaodređene biljne zajednice.Asperula odorata i Asarum europeumrastu u šumama.Leucanthemum vulgare, Colchicumautumnale i Salvia pratensis nalivadama,Trska, Phragmites communis, i rogoz,Typha latifolia, u močvaramaDrosera rotundifolia i mahovine iz rodaSphagnum na tresavama.Drosera rotundifolia i Sphagnum sp.Colchicum autumnale

Svojstvenost ili vezanost vrstaKarakteristične vrste5= isključive; isključivo vezane za jednu zajednicu4= postojane; jasno vezane za zajednicu ali ipak dolaze, iakoređe i u manjem obimu i u drugim zajednicama3= sklone; vrste se pojavljuju u više zajednica obilno aliim očigledno pogoduje jedna zajednicaPratilice2= neodređene vrste bez određene vezanosti za zajednicuSlučajne (Ostale vrste)1 = tuđe; retke i slučajne primese iz drugih zajednica ili ostacinekih zajednica koje su tu bile u prošlosti. Karakterističan skup- se sastoji sa jedne strane od svih vrstakoje su za datu asocijaciju svojstvene, a sa druge strane izvrsta koje se u njoj odlikuju dvema najvišim stupnjevimaprisutnosti.