Koristi se - Raka Web

UGROŽENOST IZAŠTITALEKOVITIH BILJAKA

Biološka raznovrsnost• Za očuvanje biološke raznovrsnosti od prvorazrednog je značaja nesamo njegovo ukupno, već i pojedinačno vrednovanje.• Kategorije vrednovanja su bazirane po principu gradijenta ugroženostii odgovornosti za tzv. neprocenjive gubitke.• Iz tih razloga, sve aktivnosti usmerene na očuvanje biološkeraznovrsnoisti Srbije, moraju biti uporedive i na međunarodnom planu.• To će biti moguće jedino ukoliko se budu koristili međunarodnousaglašeni standardi i kriterijumi.KATEGORIJE ODGOVORNOSTI ZA OČUVANJE VRSTA• Osnovni kriterijumi za kategorizaciju značaja vrsta/podvrsta kaokomponenata biodiverziteta proizilaze s jedne strane iz međunarodnihobaveza naše zemlje da se uključi u aktivnosti na zaštiti i očuvanjuglobalno, kontinentalno ili subkontinentalno realno ili potencijalnougroženih vrsta, a sa druge, iz nacionalnih razloga, iz potrebe našezemlje da zaštiti i očuva raznovrsnost svoje, nacionalne prirodnebaštine, uključujući neponovljive delove populacije na tipskimlokalitetima.

Nove kategorije ugroženih vrstau verziji međunarodne unije zazaštitu prirode (IUCN)• EX IZUMRLI (EXTINCT): Takson je izumro kada nema osnovnesumnje da je poslednji primerak mrtav.• EW IŠČEZLI u prirodi (EXTINCT IN THE WILD): Takson je iščezaou prirodnim uslovima kada je poznato da opstaje jedino u kulturi,znatno izvan granica prethodnog rasprostranjenja.• CR KRAJNJE UGROŽEN (CRITICALLY ENDANGERED): Takson jekrajnje ugrožen kada je suočen sa izgledom najviše verovatnoće da uneposrednoj budućnosti iščezne u prirodi, što se utvrđuje određenimkriterijumima.• EN UGROŽENI (ENDANGERED): Takson je ugrožen ako nije krajnjeugrožen, ali se suočava sa vrlo visokom verovatnoćom da će iščeznuti uprirodnim uslovima u bliskoj budućnosti, što se utvrđuje određenimkriterijumima.

• VU RANJIVI (VULNERABLE): Takson je ranjiv kada nije ni krajnjeugrožen ni ugrožen, ali se suočava sa visokom verovatnoćom da iščezne uprirodnim uslovima u nekoj srednje bliskoj budućnosti, što se utvrđujeodređenim kriterijumima.• LR NISKA VEROVATNOĆA OPASNOSTI (LOWER RISK): Takson jeizložen niskom verovetnoćom opasnosti (niskom riziku-manjem izgledu)da bude ugrožen, kada se odredi da ne zadovoljava kriterijume za bilokoju od ugroženih kategorija (krajnje ugrožen, ugrožen ili ranjiv).• DD BEZ DOVOLJNO PODATAKA (DATA DEFICIENT): Takson je bezdovoljno podataka kada nedostaju adekvatne informacije u pogledunjegovog rasprostranjenja i/ili stanja populacije, a za utvrđivanjeverovatnoće posredne ili neposredne opasnosti (rizika) da iščezne.• NE NEOPREDELJIVAN (NOT EVALUATED): Takson je neopredeljivankada još nije bio podvrgnut ovim kriterijumima.Eryngium planum (EX) Drosera rotundifolia (EN) Adonis vernalis (VU)

EX IZUMRLI taksoniEryngii herba- nadzemni deo ravnolisnog kotrljana(ekspektorans)Biljka: višegodišnja biljka sa belim rizomomrepastog oblika. Stablo visine do 1m. Listovi kruti,prizemni celi na dugim drškama, donji listovi nastabljici na kraćim drškama, dok su gornji listovisedeći. Krunični listići jajasto izduženi, slabomaljavi, najčešće plavi.Stanište: sušna mesta, peščani nanosi, stepe, poredputeva.Nalazište: ugalavnom u Vojvodini i severnoj Srbiji.Koristi se: nadzemni deo biljke (Eryngii herba).Stepen ugroženosti: pretpostavlja se da je iščezlavrsta.Uzroci iščezavanja: uništavanje stepskih, ali imezofilnih livada stepseke zone.Preduzete mere zaštite: vrsta nije bila zaštićenau Srbiji, ali ako se dokaže da vrsta još uvek živi uSrbiji, takva staništa i vrstu treba zaštiti.Stvarne ili potencijalne vrednosti taksona: zbogupadljive ljubičaste boje cvasti, biljka bi se moglagajiti u dekorativne svrhe.Eryngium planum L., Apiaceae

CR KRAJNJE UGROŽENI taksoniPtermicii herba- nadzemni deo močvarne hajdučice (gorkoaromatičnadroga)Biljka: višegodišnja zeljasta biljka. Rizomsnažan, puzeći. Stabljika uglavnom negranata.Listovi naizmenični, sedeći, lancetasti,nedeljeni. Cvast gronja. Plod je ahenija bezpapusa.Stanište: močvarne livade i planinske tresave.Nalazište: pominje se da možda raste navlažnim livadama Fruške gore.Koristi se: nadzemni deo biljke (Ptarmiciiherba).Stepen ugroženosti: krajnje ugrožena vrsta.Uzroci iščezavanja: isušivanje vlažnih imočvarnih livada pored reka, izgradnja nasipa.Preduzete mere zaštite: vrsta nije bilazakonom zaštićena u Srbiji.Stvarne ili potencijalne vrednosti taksona:biljka bi se mogla gajiti u dekorativne svrhe.Zbog posedovanja lekovitih svojstava, mozeimati veliki znacaj u farmaciji.Achillea ptarmica L.,Asteraceae

CR KRAJNJE UGROŽENI taksoniAlni fructus, cortex, folium- plod, kora, ređe listovi zelenejove (antidijaroik)Biljka: listopadni žbun, visine oko 3 m, gustorazgranat, glatke kore. Listovi jajasti, dvostrukotesterasto nazubljeni. Muške rese formiraju se sjeseni. Ženske rese u vidu šišarice prezimljuju upupoljcima, javljaju se sa listanjem u maju. Plod jedvokrilna orašica.Stanište: visoke planine, vlažne doline.Nalazište: Stara planina.Koristi se: plod, kora, listovi (Alni fructus, cortex,folium).Stepen ugroženosti: krajnje ugrožena vrsta.Uzroci iščezavanja: u blizini pašnjaka izložena jebrstu domaćih životinja. Drvo se koristi kao dobargorivo. Često je sečena i krčena.Preduzete mere zaštite: takson je kao prirodnaretkost u Srbiji zaštićen Zakonom. Lokaliteti nakojima je konstatovana ova biljka nalazi se u okviruParka prirode Stara planian.Stvarne ili potencijalne vrednosti taksona: biljkutraba zaštititi od seče i krčenja jer ima dragocenuzaštitnu ulogu protiv erozije.Alnus viridis (Chaix) DC. subsp.viridis, Betulaceae

CR KRAJNJE UGROŽENI taksoniPeoniae flos- cvet božura (antispazmolitik)Biljka: višegodišnja, zeljasta biljka. Koren sekrtolastim zadebljanjima. Listovi naizmenični, uzanojajoliki. Cvetovi krupni, pojedinačni. Plod se sastoji odviše dlakavih meškova.Stanište: granični pojas između šuma i livada,peskovi, šikare.Nalazište: Deliblatska peščara, Fruška gora.Koristi se: cvet (Paeoniae flos).Stepen ugroženosti: krajnje ugrožena vrsta.Uzroci iščezavanja: prirodna sukcesija žbunastevegetacije i seča šuma. Sakupljanje zbogdekorativnosti i lekovitosti, kao i za zbirke.Preduzete mere zaštite: takson je kao prirodnaretkost u Srbiji zaštićen Zakonom, a nalazi se i naspisku zaštićenih biljaka Vojvodine. Kao merepredostrožnosti biljku treba staviti pod strogi režimzaštite staništa.Stvarne ili potencijalne vrednosti taksona: lekovitabiljka, sadrži alkaloid peonin koji se koristio zaoslobađanje od grčeva kod epilepsije. Srodnik jeukrasnih i lekovitih božura.Paeonia officinalis L. subsp.banatica (Rochel) Soó,Paeoniaceae

CR KRAJNJE UGROŽENI taksoniLaurocerasi folium recens- list zeleničeta (antitusik)Biljka: zimzeleni žbun ili nisko drvo. Kora stablahrapava, siva. Listovi eliptični, zašiljeni pri vrhu,kožasti, sjajni. Cvast je grozdasta. Plod koštunica.Stanište: prirodno stanište ovog terciranog reliktazahvata površinu od nekoliko hektara. Raste u gustojbukovoj šumi, samo pored izvora i na mestima kojestalno kvasi izvorska voda.Nalazište: Ostrozub.Koristi se: svež list (Laurocerasi folium recens).Stepen ugroženosti: krajnje ugrožena vrsta.Uzroci iščezavanja: seča šume dovela bi doporemećaja u režimu vlažnosti i svetlosti staništa.Preduzete mere zaštite: takson je kao prirodnaretkost u Srbiji zaštićen Zakonom, a nalazi se i naspisku zaštićenih biljaka Vojvodine. Kao merepredostrožnosti, treba očuvati neizmenjene ekološkeuslove.Stvarne ili potencijalne vrednosti taksona: veomadekorativni večnozeleni žbun, posebno atraktivan zavreme cvetanja. Uspešno se koristi u hortikulturi.Gaji se po parkovima i vrtovima.Prunus laurocerasus L.,Rosaceae

EN UGROŽENI taksoniBetulae folium, gemmae- list i lisni pupoljak maljave breze (diuretik)Biljka: žbun ili drvo. Kora debela, do osnove bela. Granenisu viseće. Listovi jajasti, sa zupcima prvog reda.Zaštitne ljuspe u ženskim cvetovima sa dva uglasta inagore usmerena bočna krilca. Plod sa 2 krila.Stanište: otporna na niske temperature i prilagodjenana nedostatak kiseonika na močvarno-tresetnoj podloz.Nalazište: Kopaonik, Niš, Vlasina.Koristi se: list i lisni pupoljak (Betulae folium,gemmae).Stepen ugroženosti: ugroženi takson.Uzroci iščezavanja: uništavanje šibljaka sa vrbama imaljavom brezom započelo je još dok je postojalavelika tresava na Vlasini.Preduzete mere zaštite: takson je kao prirodnaretkost u Srbiji zaštićen Zakonom, a neophodna jestroga zaštita tresetnih ostrva na Vlasinskom jezeru.Stvarne ili potencijalne vrednosti taksona: ima malepotrebe za azotom, uspeva na kiselom zemljištu ali i naneutralnom. Iz tog razloga mogla bi da se sadi kaopretkultura, gde se stelja slabo razlaže.Betula pubescens Ehrh. subsp.carpatica (Willd.) A & G,Betulaceae

VU RANJIVI taksoniDroga Biološki izvor Kategorija ugroženostiAdonidis vernalis herbaZeljasti nadzemni deoAllii victorialis bulbusrecensSveža lukovicaUvae ursi foliumList medveđeg grožđaCastaneae foliumList pitomog kestenaCoryli colurnae semenSeme mečje leskeBaccae aquifoliaeBobice zelenikeTrifolii fibrini foliumList gorke detelineAdonis vernalis,RanunculaceaeAllium victorialis,AlliaceaeArctostaphylos uva-ursi,EricaceaeCastanea sativa,FagaceaeCorylus colurna,CorylaceaeIlex aquifolium,AquifoliaceaeMenyanthes trifoliata,MenyanthaceaeRanjivi taksoniRanjivi taksoniRanjivi taksoniRanjivi taksoniRanjivi taksoniRanjivi taksoniRanjivi taksoni

VU RANJIVI taksoniAdonis vernalis Allium victorialis Arctostaphylos uva-ursiMenyanthes trifoliata Ilex aquifolium Castanea sativa

LR NISKA VEROVATNOĆAOPASNOSTI taksona1. Zavisni od zaštite (Conservation Dependent-cd). Taksoni kojisu u žiži programa očuvanja specifičnih za taj takson ilinjegovo stanište i čiji je cilj očuvanje tog taksona, a čiji biprestanak imao za posledicu uvršćivanje taksona u jednu odgore pomenutih kategorija ugroženosti u okviru pet godina.2. Skoro ugroženi (Near Threatened-nt). Taksoni koji nisuodređeni kao zavisni od zaštite, ali se nalaze blizu kategorijeosetljivih.3. Poslednja briga (Last Concern-lc). Taksoni koji nisu određenikao zavisni od zaštite ni kao skoro ugroženi.

NT SKORO UGROŽENItaksoniSatureja subspicataAgrimonia eupatoriaPlatanthera bifolia

ENDEMIČNOST IRELIKTNOSTLEKOVITIH BILJAKA

ENDEMIČNOST LEKOVITIHBILJAKA• Prema analizi TURILLA (1929) na Balkanskom poluostrvu ima 1754endemičnih biljaka, što čini 27% ukupne balkanske flore.• DIKLIĆ (1987) je u flori Srbije utvrdio 197 endemičnih vrsta ipodvrsta.• Uzroci endemizma mogu biti veoma heterogeni.• Većina biogeografa se slaže da su geografska, genetička i ekološkaizolovanost populacija, kao i trajanje te izolovanosti, od presudnogznačaja za formiranje endemičnih biljaka i flore u celini.• Visoke i masivne planine naše zemlje na kojima su izraženi razniklimatski uticaji odlikuju se najvećim brojem endemičnih vrsta, od kojihsu neke i lekovite.• U našoj zemlji zapažen je i endemizam vezan za određeni, specifičnitip podloge. Tu se izdvajaju serpentinitska staništa sa velikim brojemendemita.

LOKALNI ENDEMITIPicea omorika Pančić, PinaceaeBiljka: pančićeva omorika je vitko, tanko, do50 m visoko, piramidalno drvo.Nalazište: raste jedino u jugozapadnoj Srbiji.Koristi se: mladi izdanci i listovi.Berba: rano u proleće.Upotreba: od izdanaka se pravi melem zalečenje rana, čaj protiv kašlja, katara organaza disanje, reumatizma, a u listu ima vitaminaC, pa se u toku zime u vidu čaja pije protivskorbuta. List može da se stavlja u kupke zbogprijatnog mirisa i za draženje kože.

BALKANSKI ENDEMITIPinus heldreichii Crist,PinaceaeBiljka: munika je drvo do 30 m visine, sapiramidalnom loptastom krunom. Kora je debela iduboko ispucala. Donje grane nisko stojeće, nabočnim granama smenjju se bezlisna sa lisnomzonom, a na vrhu izdanka su četkasto sakupljeniigličasti listovi.Stanište: južne, krečnjačke padine.Nalazište: raste na Šar-planini, Prokletijama,Koritniku, Ošljaku i dr.Koristi se: mladi pupoljci, iglice, kora.Upotreba: iz listova se dobija etarsko ulje kojesardži pinen i koristi se inhalaciju, kaodezodirajuće i ozonozirajuće sredstvo. Listići, kaoi pupoljci, glavni su izvori vitamina C.

RELIKTNOST LEKOVITIHBILJAKA• Relikti su biljke velike starosti koje su, često, sporadičnorasprostranjene u Mediteranu ili različitim delovima Evrope.• U Srbiji naseljavaju specifična staništa, pre svega kanjonskedoline reka i planinske vrhove, kao i neke delove u Vojvodini.• Prema starosti, odnosno geološkom periodu iz koga potiču mogu sesvrstati u:• tercijarne (šumske biljke kanjona i klisura),• glacijalne (biljke refugijalnih i hladnih staništa, a predstavljajuostatak flore ledenog doba),• borealne (predstavljaju ostatak flore tamnih četinarskih šuma itresetišta iz perioda glacijacije i određenih faza interglacijacije),• kserotermne (predstavljaju ostatke stepske flore) ili• stepske relikte.

TERCIJARNI RELIKTIIlex aquifolium L.,AquifoliaceaeBiljka: zelenika je zimzeleni žbun ili drvo, visinedo 10 m. Listovi prosti, naizmenično postavljeni,kožasti, nazubljeni, zupci se završavaju trnovima.Cvetovi grupisani u štitastim cvastima. Plod jeokruglasta crvena i sjajna koštunica.Stanište: bukovo-jelove šume.Nalazište: zapadna Srbija.Koristi se: listovi, bobice.Upotreba: lišće je gorkog, oporog i neprijatnogukusa. U staroj medicini je korišćeno protivzapaljenja organa za disanje, protiv reumatizma,boginja. Bobice ove biljke jako draže organe zavarenje. Tucakov navodi da je ova biljka otrov zasrce i da je ne treba upotrebljavati za lek.

TERCIJARNI RELIKTIJuglans regia L., JuglandaceaeBiljka: orah je visoko listopadno drvo. Listovispiralno raspoređeni, neparno perasto deljeni.Cvetovi jednopolni, biljka jednodoma. Muškicvetovi su sakupljeni u krupne rese. Ženskicvetovi sakupljeni u dihazijume. Plod jekoštunica.Stanište: raste na toplim, rastresitim, bogatimzemljištima.Nalazište: retki su samonikli primerci (Đerdap).Uglavnom gajena.Koristi se: osušeni list (Juglandis folium).Upotreba: naftohinoni deluju antimikrobno,tanini su adstrigensi, flavonoidi delujuvazoprotektivno i antiedematozno.

TERCIJARNI RELIKTICorylus colurna L., CorylaceaeBiljka: mečja leska je drvo do 25 m visine sa širokozaobljenom krunom. Jednogodišnji izdanci dlakavi,žućkaste boje, dvogodišnji svetlosivi. Listovi širokojajoliki do okruglasti. Lisna drška je mnogo dužanego kod obične leske. Muške rese duge do 12 cm,po dve ili tri zajedno. Plodovi-lešnici u grupi od 3 do8 i sitniji od obične leske. Zeljasti omotač jekončasto razdeljen.Stanište: široko rasprostranjena.Nalazište: na svim većim planinama: Kopaonik, Staraplanina. Suva planina i dr.Koristi se: listovi, kora, lešnik.Upotreba: list i kora su sličnog hemijskog sastavapa se pretpostavlja da se mogu koristiti za lečenjeupale vena i hemoroida.

TERCIJARNI RELIKTIBuxus sempervirens L.,BuxaceaeBiljka: šimšir je žbun ili nisko drvo. Koren dostasnažan. U početku su grane dlakave, kasnije ogolele,a listovi su naspramno gusto raspoređeni. Listovi sujajoliki do uzdužnoeliptični, kožasti. Cvetovisakupljeni u grupice, u pazuhu listova, jednopolni.Plod je čaura.Stanište: suva i dosta topla mesta i mešovite šume.Nalazište: kao samonikla se javlja u Makedoniji ihrvatskom primorju, a kod nas se gaji kaodekorativna.Koristi se: listovi i kora.Upotreba: list i kora se koriste kao narodni lek.Izazivaju lučenje znoja i koriste se pri lečenjureumatizma, sifilisa, hronične bolesti kože. Nekilekari su ga preporučivali protiv zubobolje.

KSEROTERMNI RELIKTIPaeonia tenuifolia L.,PaeoniaceaeBiljka: stepski božur je višegodišnja zeljastabiljka sa izraženim krtolastim zadebljanjima.Stabljika je negranata, pri osnovi ljubičasta.Listovi izdeljeni na linearne listiće. Cvetovikrupni, pojedinačni, crvene boje. Plod je mešak.Stanište: suva travnata i peskovita mesta.Nalazište: Deliblatska peščara i Podunavlje.Koristi se: cvet, ređe krtola i seme.Upotreba: u narodnoj medicini koristi se zalečenje padavice, velikog kašlja, za umirivanjenervnog sistema, za lečenje hemoroida i dr.Biljka je otrovna i nije dovoljno ispitana nihemijski ni klinički.

KSEROTERMNI RELIKTIAdonis vernalis L.,RanunculaceaeBiljka: gorocvet je višegodišnja zeljasta biljkasa snažnim rizomom. Stabljika je uspravna,negranata, gola. Listovi 2-4 puta perastodeljeni. Cvetovi pojedinačni. Plodovi međusobnozbijeni, pokriveni dlakama.Stanište: peskovita mesta, sušne livade.Nalazište: Deliblatska peščara i okolina Niša.Koristi se: zeljasti, nadzemni deo biljke ucvetu.Upotreba: koristi se kao kardiotonik idiuretik. Droga je otrovna i kao takva uodređenoj dozi se sme koristiti samo podkontrolom lekara.

HVALA NA PAŽNJI