Protista (jednoćelijske alge, gljive i praživotinje) - Raka Web

Protista(jednoćelijske alge, gljive i praživotinje)

To su uglavnom organizmi koji se nalaze u kopnenim i morskoim vodama uplanktonu ili kao bentosni organizmi. Neki od njih su uzročnici bolesti kodbeskičmenjaka i riba.Jednoćelijske algeMogu se naći na vrlo različitim staništima od snegom prekrivenih predela do dlakaživotinja. Neke vrste mogu podneti temperaturu od 70 o C, dok druge rastu natemperaturama ispod tačke smrzavanja. Neki taksoni nalaze optimum u vodamakoje imaju pH 3,0 dok druge imaju optimum u vrlo alkalnim vodama. Brojne vrstesu strogo ograničene na slatke vode, neke su stenohaline, dok su druge euhaline.

Postoje brojni termini koji se koriste za alge koje nastanjuju određene lokacije.Bentosne alge su pričvršćene za neki supstrat. Epilitske alge su pričvršćene za stene,epifitske za biljke, epizoične za životinjske organizme. Psamon čine alge pričvršćeneza pesak.Fitoplankton čine alge koje se slobodno kreću u vodenom telu, posebno u barama,jezerima, morima. Osim jednoćelijskih algi, fitoplankton sačinjaviju modrozelene algei bakterije.Tihoplankton su alge koje su odvojene od supstrata i slobodno plutaju u vodamapotoka i reka. Perifiton čine zajednice algi koje čine pokrivače na potopljenimbiljkama, drveću i kamenju. Ove zajednice su veoma stabilne i variraju sa godišnjimdobima. Jednoćelijske alge se razmnožavaju bespolno, ćelijskom deobom.U kopnenim i morskim vodama jednoćelijske alge obavljaju primarnu produkciju(fotosintezu), i bitan su deo fitoplanktona. Hrana su mnogim vodenimbeskičmenjacima i nekim ribama.

Fitoplankton raste ciklično, u određenim periodičnim razmacima. Prva masovnijapojava fitoplanktona odvija se u proleće pojavom jačeg sunčevog osvetljenja.Životni ciklus svake vrste zavisan je od dostupnosti nutrijenata, stupnjevimatermalne stratifikacije, prisutnošću zooplanktona, međualgalnom kompeticijom iprisutnošću parazita (protozoa, gljiva, bakterija i virusa). Da bi dohvatile izvoremineralnih materija neke vrste se mogu kretati plivanjem ili menjati gustinu ćelijašto im omogućava da dođu do novih izvora hrane. Druge vrste rastu brzo ili seodjednom razmnože masovno kako bi se održale usled hranjeja zooplanktona.Ishrana zooplanktona algama odlaže vreme maksimalne gustine algi i možepromeniti sastav vrsta u korist nekih kojim se ostale vrste u niši ishrane ne hrane,kao što su modrozelene alge.Holoplankton celi život provodi aktivno u planktonu, uključuje jednoćelijske algekao što su Aristonella, Fragilaria ili Tabellaria. One su dominantne u prolećnomperiodu u mnogim produktivnim jezerima jer rastu brže nego ostale alge. Međutim,ako se u jezeru razvijaju “predatorne” gljive intenzivan rast zooplankton iprotozoa, razvoj pomenutih dijatomeja će biti usporen. Usporen razvoj će imati inakon termalne stratifikacije jer će nutrijenti potrebni za njihov razvoj biti ređi uepilimnionu.

Meroplankton koji je povremeno prisutan u planktonu (ostali deo provodi usedimentu), uključuje dijatomeje kao što je Melosira. U dimiktičnim jezerimaprisutna je u velikom broju zimi. Nakon termičke stratifikacije, u jesen, žive ćelijekoje su preživele u sedimentima jezera, dižu se na površinu i uzrokuju pojavu zimskepopulacije. Prolećnom termičkom stratifikacijom tone na dno i ostaje u sedimentusve do jeseni. Meroplanktonske modrozelene alge mogu uzrokovati masovne pojave utoplim jezerima leti i u jesen. Tu se ubrajaju Aphanizomenon, Anabena i Microcystis.One rastu sporije nego dijatomeje na niskim temperaturama ali pri povišenimtemperaturama se dele mnogo brže. One imaju sposobnost da plutaju na površini, pana taj način zasenjuju ostale alge koje bi mogle biti u kompeticiji.

Mnoge modrozelene alge imaju sposobnost da uzimaju hranljive materije koje se nalazeu niskim koncentracijama u vodi kao što su fosfati i amonijak. Nekoliko vrsta iz rodaApanizomenon mogu fiksirati i atmosferski kiseonik. Ostale grupe algi nemaju tusposobnost. Kako velike kolonije rastu brže nego jednoćelijske filamentozne forme,tako brže i nestaju. Vrlo brzo će prestati njihova masovna pojava ako nemaju nekihranljivi element, pojavom parazitskih gljiva i virusa.Dinoflagelate, kao što su Peridinium ili Ceratium, rastu najbrže leti i u njesen jer moguaktivno plivati prema najprihvatljivijem izvoru svetlosti i hranljivih materija. Ove algesu pozitivno fototaksične i mogu uzrokovati crveno smeđe prevlake na površini vode.Njihova populacija će opasti pojavom zooplanktona koji se njima hrane, kompeticijomostalih algi ili mogućim nedostatkom hranljivih materija.Prostorna distribucija fitoplanktona je promenljiva i važi za sve grupe algi. Osobinenekog jezera, kao što su boja, prozirnost, ukus, biomasa zooplanktona ili ribe, zavisi odstupnja razvoja fitoplanktonskih vrsta u dotičnoj vodi.

Ceratium hirudinellaRazdeo: DinoflagellataKlasa: Pyrrhophyceae (Dinoflagelatae) (Dinophyceae)Red: Peridiniales (Dinophyceae) (Gonyaulacales)Fam: CeratiaceaeBiologija: razmnožava se najčešće bespolno, ponekad polnoZnačaj: izlučuje toksine pa u slučaju masovne pojave uzrokuje trovanjeriba

Peridinium cincutumRazdeo: DinoflagellataKlasa: Pyrrhophyceae (Dinoflagelatae)Red: Peridiniales (Dinophyceae)Fam:Biologija: razmnožava se najčešće bespolno, ponekad polnoZnačaj: izlučuje toksine pa u slučaju masovne pojaveuzrokuje trovanje riba

Noctiluca scintillans (Noctinuca miliaris)Razdeo: DinoflagellataKlasa: NoctiluciphyceaeRed: NoctilucalesFam: NoctilucaceaeMorfološka karakteristika: poseduje treplje na ventralnoj strani tela alise njima ne kreću. Pretpostavlja se da je kretanje regulisanokoncentracijom jona unutar ćelijeBiologija: razmnožava se najčešće bespolno, ponekad polno. Hrani seplanktonom, ribljom ikrom i bakterijama.Značaj: živi u morima i okeanima, najveća među protistma (2mm). Akose hrani planktonom koji sadrži amonijak, usled njegovog izlučivanjamože biti toksična za druge organizme. Ponekad uzrokuje cvetanje vodezvano “ red tide “. Bioluminescentna je.

Tribonema sp.Razdeo: HeterokontophytaKlasa: XanthophyceaeRed: TribonematalesFam:Morfološka karakteristika: ćelijski zid je građen od celuloze, ponekadi od silicijumaBiologija: razmnožava se najčešće bespolno, najčešćefragmentacijom, ređe polno.Značaj: poznato je oko 25 vrsta roda Tribonema. Vrlo su česte ukopnenim vodama. Najčešće se pojavljuju u proleće i jesen kada jetemperatura vode niža. Nekoliko vrsta podnosi pH veće od 9.

Vaucheria sp.Razdeo: HeterokontophytaKlasa: Xanthophyceae žutozelene algeRed: VaucherialesFam:Morfološka karakteristika: sastavljena od velikog brojafilamenataBiologija: razmnožava se najčešće bespolno, najčešćefragmentacijom, ređe polno.Značaj: čest rod u kopnenim i morskim vodama. Bentosnaalga, a njeni otkinuti fragmenti ponekad mogu biti nađeni uplanktonu. Stvara zelene prevlake na površini za koju jepričvršćena. Važna hrana ribama

Bacillariophyceae (dijatomeje,silikatne alge)HeterokontophytaKlasa: BacillariophyceaeRed: CentricaeRed: PennataeDijatomeje pripadaju grupi protista. Njihov ćelijski zid je sagrađen od kalcijumkarbonata ili silicijum dioksida.Razmnožavaju se vegetativno i polno. Kod polnog razmnožavanja trajne sporepadnu na morsko dno gde mogu preživeti nepovoljnu godišnju sezonu i aktiviratise kada nastupe povoljni uslovi.

Hrane se autotrofno. Na Zemlji ima 250 rodova bacilariofita. Staništa su imraznovrsna: na kopnu, u stajaćim i tekućim vodama, u slobodnoj vodi (plankton) ilina dnu (bentos). Mogu obraštati i potopljene predmete. Uopšteno, nalaze se uhladnijim morima, a u morima koja nisu hladna više su zastupljene u hladnijemdelu godine. Obzirom na strukturu ljušturice, delimo ih na Centricae koje imajuradijalnu strukturu u odnosu na centralnu tačku i Pennatae koje su izdužene. Prvesu pretežno planktonske dok druge preovladavaju u bentosu.Nakon što ćelije uginu, njena ljuštura pada na dno a tokom miliona godina na dnu sestvara dijatomejska zemlja. Smatra se da dijatomeje imaju važnu ulogu u kruženjuugljenika u morima i okeanima a takođe i u regulaciji biogeohemijskog ciklusasilikata u vodi. Silikatne alge se upotrebljavaju za proizvodnju izolacionihmaterijala, izradu paste za zube.

Najpoznatije vrste:Melosira varians-rasprostranjena u slatkimvodamaMelosira sulcata - rasprostranjena uJadranuSynedra ulnaCyclotella comensis

Dijatoma vulgareTabellaria fenestrataAsterionella formosa

Chlorophyta (zelene alge)Razdeo: ChloropytaKlasa: ChlorophyceaeOvaj razdeo obuhvata oko 500 rodova koje većinom žive u slatkim vodamaali su brojne i morske i terestrične vrste.

Caulerpa taxifoliaRazdeo: ChlorophytaKlasa: BryopsidophyceaeRed: BryopsidalesFamilija: CaulerpaceaeMorfolške karakteristike: fluorescentno zelena boja, puzajući kauloid, rizoidi,grozdasti filoidi dužine do desetak santimetara.Biologija: alga tropskih mora, raste na svim tipovima podloge.Značaj: invazivna alohtona vrsta u Jadranu, dovodi do promene biodiveryiteta,ekodiveryiteta. NAJVEĆA JEDNOĆELIJSKA ALGA

Caulerpa racemosaRazdeo: ChlorophytaKlasa: BryopsidophyceaeRed: BryopsidalesFamilija: CaulerpaceaeMorfolške karakteristike: fluorescentno zelena boja, puzajući kauloid,rizoidi, rasperjani filoidiBiologija: alga tropskih mora, raste na svim tipovima podloge.Značaj: invazivna alohtona vrsta u Jadranu, dovodi do promenebiodiverziteta, ekodiverziteta. MEĐU NAJVEĆIM JEDNOĆELIJSKIMALGAMA

Red VolvocalesOvaj red obuhvata jednoćelijske i kolonijalne flagelate u 110 rodova sa oko 1000vrsta. Ogromna većina živi u slatkim vodama, nekoliko i na kopnu i u morima.Nekoliko vrsta može se naći na snegu. Vode bogate nitratima, amonijakom ifosfatima su posebno bogate vrstama ovog roda. Vrlo su česte u eutrofičnimvodama i organski zagađenim vodama.Chlorogonium sp.Volvox sp.

Red: ChlorococcalesVećina vrsta roda Chlorococcum živi u slatkim vodama, u bentosu. Neke vrstemogu preživeti ekstremne uslove. Rod Chlorella obuhvata desetak vrsta. Žive uzemlji i slatkim vodama, kao endosimbionti na beskičmenjacima (sunđeri iParamecium). Vrste roda Chodatella žive u planktonu bara i jezera. Vrste iz rodaScenedesmus česte su u slatkim i brakičnim vodama.Scenedesmus sp.Chlorococcum sp.

Hydrodiction reticulatum je kolonijalna alga koja stvara velike cilindrične mrežeduge oko 20cm. Pojedinačne ćelije su cilindrične i duge do 1cm, a na svakomkraju su povezane sa dve druge ćelije. Vrste roda Pediastrum su vrlo česte posebnou slatkim vodama obogaćenim hranljivim materijama (đubrivima). Žive uplanktonu i između makrofita. Vrste roda Sphaeroplea formiraju nerazgranate,slobodno plutajuće filamente koje se sastoje od izduženih, cilindričnih ćelija dugihnekoliko cm.Hydrodiction reticulatumPediastrum boryanumSphaeroplea sp.

Red: CladophoralesVećina vrsta raste pričvršćena za stenovitu podlogu, dok nekestvaraju veliku, slobodnoplutajuću masu u stajaćim, eutrofnimvodama (lagune i bare).Cladophora glomerata je vrlo česta slatkovodna alga koja raste nastenama i drugom čvrstom supstratu u eutrofnim vodama, odmahispod površine vode.Cladophora glomerata

Red: ZynematalesJednoćelijske ili filamentozne alge. Poznato je oko 18 rodova sa 900 vrsta kojenastanjuju slatke vode, iako neke (Zygonium) rastu na vlažnom tlu. Većinom živena dnu bara, kanala ali i u planinskim potocima.Kod vrsta roda Mougeotia svaka ćelija sadrži jedan aksijalni pločasti hloroplast sanekoliko pirenoida, koji menjaju svoj položaj u ćeliji u odnosu na svetlo. Poznato je125 vrsta koje žive u slatkim vodama. Zygnema sadrži dva zvezdasta aksijalnahloroplasta koji nose po jedan pirenoid. Poznato je oko 140 vrsta koje se javljaju uslatkim vodama.Spirogyra sp.Mougeotia sp.Zygnema sp.

Red: DesmidialesOvo su posebno lepe alge koje su iyrayito brojne u slatkim vodama sapH 4-7. Vrste roda Cosmarium imaju polukružne, polueliptične itrapezoidne ćelije sa ravnim krajevima. Ovaj rod je vrlo bogat vrstamai do sada je opisano oko 1000 vrsta.Closterium ima savijene ćelije, koje su zašiljene na krajevima. U Evropije pronađeno 85 vrsta koje rastu u kiselim i u alkalnim vodama. Tipičnirodovi su i Staurastium, Desmidium, Hyalotheca.Cosmarium alpestre Staurastrum sp. Desmidium sp.Hyalotheca sp.Closterium sp.

NIŽE GLJIVE (FUNGI)Gljive u vodi uključuju gljive koje su delimično prisutne u vodi, kopnene gljivekoje ostavljaju spore u vodi i gljive koje celi život provode u vodi.Potpomažu razgradnji organske materije (mogu razgraditi celulozu i hitin) pa susa detritusom hrana vodenih beskičmenjaka. Neke uzrokuju bolesti vodenihorganizama i ljudi.Jedan od primera nižih gljiva je Saprolegnia sp. koja parazitira na ranjenimribama.

PROTOZOA (PRAŽIVOTINJE)Protozoa se mogu naći u svim vodenim ekositemima. Neki su autotrofni, nekiheterotrofni. Autotrofni bičari kao i zelene biljke koriste sunčevu svetlost. Pomoćuodređenih pigmenata apsorbuju i vežu svetlosnu energiju za posebne organeleplastide.Na taj način mogu iz ugljene kiseline i vode sintetisati ugljene hidrate pa odnjih uz kiseonik i fosfor sintetisati i druge organske materije, belančevine i masti.Heterotrofni uzimaju organsku materiju iz okoline.Iako je u zooplanktonskoj zajednici udeo protozoa po brojnosti i po biomasineznatan, mogu imati znatan udeo u produkciji. Tako je u jezeru Dalnea u Rusiji uperiodu nakon letnjeg maksimuma fitoplanktona došlo do intenzivnog razvojabakterijskih populacija, što je uslovilo intenzivan razvoj cilijata. Najveća biomasa jeutvrđena na dubini 10 i 20m i približavala se vrednosti ukupnoj vrednosti ostalogzooplanktona.

Cilijate mogu u određenim uslovima dominirati u zooplanktonskoj zajednici. Njihovabrojnost će biti veća u vrlo plitkim jezerima ili u dubljim slojevima u anaerobnimuslovima. U odnosu na ostale protozoe, cilijate se kreću vrlo brzo što im omogućava dabudu efikasniji u iskorišćavanju raspoložive hrane. Većina heterotrofnih cilijata sehrani bakterijama, algama, česticama detritusa i drugim praživotinjama.Vrlo česta vrsta oligotrofnih jezera je vrsta reda Diffugia. U zoni bentosa česte su vrsteroda Loxodes. Vrste Prorodon teres i Tetrahymena pyriformis žive u zagađenimbiotopima.Među maceriranim vodenim biljkama česta je Discophrya pyriformis. U barama isporotekućim vodama sa dosta bakterija česta je vrsta Stentor coerules. VrstaSpirostomum ambiguum živi u barama sa mnogo organske materije i u otpadnimvodama sa mnogo H 2 S. Hrani se bakterijama, bičarima i cilijatama.

Euglena viridisRazdeo: ProtozoaKlasa: MastigophoreaMorfolške karakteristike: na prednjem delu tela ima 1-2 biča, bezčvrstog ćelijskog zida, promenljivog oblika.Biologija: živi u stajaćim vodama bogatim hranljivim materijama.Značaj: pri masovnom razmnožavanju voda postaje zelena

Phacus pyrumRazdeo: ProtozoaKlasa: MastigophoreaMorfolške karakteristike: na prednjem delu tela ima 1-2 bičaBiologija: živi u vodama koje su siromašne hranljivimmaterijama.

Diffugia sp.Razdeo: ProtozoaKlasa: RhizopodaMorfolške karakteristike: Telo je smešteno u čahuru koja jeotvorena samo sa jedne strane.Biologija: česta u oligotrofnimi eutrofnim jezerimaVorticela microstomaRazdeo: ProtozoaKlasa: CiliataBiologija: većinom živi u kopnenim vodama.Poseduje hlorofil pa može vrđiti fotosintezu.Može živeti u uslovima zagađenjapolisaprobnazona, a nalazi se u velikombroju na vodenim biljkama i životinjama.

FUNGI (VIŠEĆELIJSKE GLJIVE)To su nefotosintetski organizmi čija je ćelija obavijena ćelijskim zidom koja je popravilu sastavljena od polisaharida i hitina. Zajedno sa bakterijama učestvuju urazgradnji organskih materija.Prema načinu ishrane gljive delimo na:Parazite na račun drugog živog organizmaSaprofite žive na mrtvoj organskoj materiji iz koje crpe materijuSimbionte ili mikorizne koje žive u zajednici sa različitim biljkama.Gljive odbiljaka uzimaju ugljene hidrate, biljka putem micelija postaje sposobnija zaupijanje vode i mineralnih materija, postaje otpornija i brže raste.U kopnenim i morskim vodama su prisutne uglavnom Ascomycetes.

LICHENES (LIŠAJI)Lišaj je jedinstven organizam nastao simbiozom algi i gljiva. Dele se u tri klase:Phycolichenes sa samo jednom vrstom Geosiphon pyriformeAscolichenes najbrojnija grupa sa rodovima Verrucaria, Cladonia, XantoriaBasidiolichenes obuhvata tropske vrsteAlge koje imaju sposobnost fotosinteze snabdevaju lišaj asimilatima a gljivehifama upijaju mineralne materije, vodu. Za podlogu su celom površinompričvršćeni strukturama koje liče na dlačice-hapterama ili urastaju u podlogu.Izuzetno su osetljivi na kvalitet vazduha pa imaju ulogu bioindikatora. Korisni suvišestruko: za dobijanje pigmenata, parfema, u medicini, u Japanu kao hrana.

Geosiphon pyriformeRazdeo: LichenesKlasa:PhycolichenesRed: GlomeromycotaFam: GeosiphonaceaeMorfološke karakteristike: plodna tela su crne boje prirasla uz podloguBiologija: predstavlja jedinu poznatu simbiozu između gljiva imodrozelenih algi. Ona je simbioza gljiva roda Geosiphon i algi rodaNostocZnačaj: živi na vlažnim mestima i močvarama na podlogama koje sukontaminirane teškim metalima. Smatra se da se može koristiti zaapsorpciju teških metala iz zemlje i doprinosi dekontaminaciji. FiksiraCO 2 i N 2 iz okoline

Verucaria adriaticaRazdeo: LichenesKlasa: AscolichenesRed: Verrucariales (Pyrenomycetes)Fam: VerrucariaceaeMorfološke karakteristike: crne bojeBiologija: nalazi se na tvrdoj podlozi u području udaranja talasaZnačaj: stvara karakterističan crni pojas

VIŠEĆELIJSKE ALGEU kopnenim vodama su zastupljene samo Conjugatae i Characeae kojih nema umorskim vodama. Višećelijske alge su znatno bolje zastupljene u moru. Tu se mogunaći alge svih grupa a Pheophyta i Rhodophyta su isključivo morske.U Jadranu raste 750 vrsta algi a samo dve su nejestive. Zelene, Codium dichotomumsluži za umake, a smeđe, kao Cystoseria compressa se jedu.Postoje tvrdnje o efikasnosti algi u lečenju ljudi. Preporučuju se za lečenjetuberkuloze, artritisa, prehlade, gripa.Vrste roda Laminaria i Sargassum se koriste u Kini u lečenju najgorih oboljenja.Extrakti vrsta roda Dumontiaceae inhibiraju herpes simplex virus, ali još nisutestirani ljudi.

Morske vrsteUlva lactuca (morska salata)Razdeo: ChlorophytaKlasa: UlvophyceaeRed: UlvalesFamilija: UlvaceaeMorfološke karakteristike: pljosnati talus, prirasla za podloguBiologija: razmnožavanje vegetativno poprečnom deobom ćelija. Živi u litoralnoj isublitoralnoj zoniZnačaj: značajan pokazatelj zagađenosti mora. Koristi se u ishrani.

Fucus virsoides (jadranski bračić)Razdeo: HeterokontophytaKlasa: PhaeophyceaeRed: FucalesFamilija: FucaceaeMorfološke karakteristike: višegodišnja alga razgranata, sadržiplivajuće mehuriće pune gasaBiologija: živi na tvrdoj podlozi mediolitoralaZnačaj: endemična jadranska vrsta

Padina pavonicaRazdeo: HeterokontophytaKlasa: PhaeophyceaeRed: DictyotalesFamilija: DictyoptaceaeMorfološke karakteristike: Listovi su tanki, spljoštena je dok jemlada, kasnije konkavna, odrasli oblici levkasti. Površina sluzavaBiologija: živi na hridinastom dnu u infralitoraluZnačaj: povećava elastičnost kože

Slatkovodne vrsteChara globularisRazdeo: CharophytaKlasa: CharophyceaeRed: CharalesFamilija: CharaceaeMorfološke karakteristike: pršljenasto razgranata, za bentalpričvršćena rizoidimaBiologija: raste u tvrdim vodama i to znatno dublje nego više vodenebiljke (25m)Značaj: raste nezapažena u ribnjacima, može biti prekrivena saCaCO 3 , miriše na sumporvodonik

Nitella confervaceaRazdeo: CharophytaKlasa: CharophyceaeRed: CharalesFamilija: CharaceaeMorfološke karakteristike: pršljenasto razgranata, za bentalpričvršćena rizoidimaBiologija: raste u tvrdim vodama i to znatno dublje nego viševodene biljke (10 m)Značaj: poželjna u ribnjacima, može biti prekrivena sa CaCO3,miriše na beli luk