Hidrobiologija 2 - Raka Web

HIDROBIOLOGIJAPredavanje 2.Karakteristike vodenih basena u odnosu na abiotičkekarakteristike, ekološke karakteristike, kao i uodnosu na organizme koji žive u njima

‣Površinske vode su sepojavile tek poslenastanka kopna‣Nastale su odatmosferskih padavina iliotapanjem lednika‣Međusobno suizolovane i prolaznog sukaraktera

‣Prema dinamizmukopnene vode se dele natekuće i stajaće‣Većina reka je nastala uprocesima koji su sedogađali u zadnjempostglacijalu‣Formiraju se na računatmosferskih taloga,otapanjem snežnika, ili odtaloga i snežnikakombinovano

‣Rečni tokovi nisu imali uvek isti položaj, naročitoravničarske reke‣Postoje reke koje su potopljene i u čije je korito ušlo more

‣Nauka koja proučava vodene tokove, postanak, osobine,promene, odlike rečne vode, rečne režime i ćivi svet naziva sehidrologija ili potamologija (potamos=reka)OSOBINE REČNE VODE‣Većina pripada hidrokarbonatnom tipu‣Neutralne ili slabo alkalne, pH od 7 do 8,5‣Alkalitet je najveći u izvorišnom području a nizvodno sesmanjuje jer se duž toka taloži krečnjak a oslobađa ugljenakiselina

‣Koncentracija kiseonika je obrnuto srazmerna temperaturi ibroju potrošaća‣Dnevni ritam koncentracije kiseonika-najviše ga ima upodnevnim časovima-najveća asimilacija‣U toku dana nekad nema dovoljno ugljen (IV)-oksida a predzoru ga ima najviše

‣Svetlost u rekama prodire do različitih dubina od nekolikosantimetara do nekoliko metara‣Od svetla zavisi i boja vode‣VODNI REŽIM predstavlja kompleks pojava koje se odnosena snabdevanje vodom i njihovog stanja: vodostaja, vodostanjai proticanja‣Vodostaj predstavlja visinu nivoa vode u onosu na nekuuslovnu ravan u datom trenutku‣Vodostanje je kolebanje vodostaja u toku izvesnog perioda

‣Brzina protoka vode je količina vode koja u rečnom korituprođe pored neke određene tačke u jedinici vremena. Zavisiod nagiba terena i mase vode

ŽIVOTNE ZAJEDNICE GORNJEG TOKA REKE‣Adaptacije osim na vodenu sredinu (tanka kutikula,respiraciona površina na spoljašnjoj strani kod životinja,bočna linija, riblji mehur i sl.) i na brzinu strujanja vode‣Adaptacija protiv otplavljivanja‣Voda je hladna i brza, vegetacija slabo razvijena‣Mali broj vrsta sa velikim brojem individua

‣Od jednoćelijskih algi najčešće silikatne i modrozelene‣Višećelijske alge i mahovine imaju pljosnat talus sa jednestrane ptičvršćen za podlogu a sa druge produžen u pravcustrujanja vode. Stvaraju guste busenaste prevlake kojepokrivaju veće površine‣Najveći deo životinja u ovom delu živi na dnu ili nešto iznaddna‣Životinje su se prilagodile na strujanje vode oblikom tela,organima za pričvršćivanje ili povećanjem telesne mase

‣Mikroskopski sitne životinjice, praživotinje, bičari,rotatorije, nemaju posebne adaptacije i održavaju se naneznatnoj udaljenosti od dna gde je strujanje vode najmanje‣Žvotinje većih dimenzija koje se aktivno kreću imajuizduženo, na preseku okruglo telo i jake mišiće kojimasavladavaju otpor vode

ŽIVOTNE ZAJEDNICE SREDNJEG I DONJEGTOKA REKE‣U ovom delu reka je sa smanjenom brzinom vode,peskovitim ili muljevitim dnom, višom temperaturom imanjom prozirnošću‣Makrovegetacija se razvija na plavnim zonama uz obalu‣Sastoji se od biljaka koje čine prelaz ka močvarnimlivadama

Scirpus lacustrisTypha latifolia

Nymphea alba‣Na njih se nadovezuje pojas plivajućih biljaka

‣Rasprostranjenost biljaka u rekama zavisi od svetla kojedopire prosečno do dubine od 2,5 m‣Naselje dna čine modrozelene, zelene i silikatne alge, a odkončastih ulotriks i kladofora‣U jako mirnim i sporim delovima toka stvara se uslov zaplanktonske zajednice‣Životinjski organzmi tekućih voda koji žive u slobodnojvodi i mogu snagom mišića savladati njen otpor sačinjavajuPOTAMONEKTON

Abramis brama‣Koža kod ovih riba izlučuje veću količinu sluzi što smanjujetrenje‣Telo im je bočno sljošteno i relativno visoko

‣Naselje dna u ovom delu reke zavisi odvrste podloge‣Podloga je mekša pa se u nju životinjeukopavaju i uglavnom pripadajueuritermnim vrstama koje možemo sresti i ustajaćim vodama‣Predmeti koje čovek unosi u vodu ili nadrugi način tu dospevaju, plovni objekti,stubovi mostova, i slično pokriveni suposebnom zajdnicom biljaka i životinja kojunazivamo PERIFITON

STAJAĆE VODE‣Sajaće vode se mđusobnorazlikuju po načinu postanka,veličini, dubini i fizičko-hemijskim uslovima‣U stajaće vode se ubrajaju sve vrste jezera i male staaćevode kao što su bare, ritovi i močare‣Jezera su prirodna udubljenja na kopnu ispunjena vodomkoja se prividno ne kreće.‣Po načinu postanka dele se u tektonska, erozivna,akumulativna, veštačka

‣TEKTONSKA ili kotlinska jezera su nastala radomenogenih sila, tangentnim i radijalnim pokretima litosfere‣Kada se tektonska potolina ispuni vodom, nastaje jezeroBajkalsko jezero

‣U tektonska jezera se ubrajaju vulkanska i reliktna‣Reliktnog tipa su ona koja su ostaci moraKaspijsko, reliktno jezerovulkansko jezero

‣EROZIVNA JEZERA su nastala radom erozivnih sila‣Erozijom lednika za vreme ledenog doba nastala su lednička iliglacijalna jezera‣Erozijom se stvaraju cirkovi ili valovi‣U postglacijalnom periodu u cirkovima se zadržala voda isrtvorila cirkusna jezera ili gorske oči (Crno jezero na Durmitoru)‣U preizdubljenim delovima nastala su valovska erozivnajezera(Bohinjsko i Bledsko)

Crno jezero

Bledsko jezero

Bohinjsko jezero

‣Rečna erozivna jezera nastaju u odsečenim rečnimmeandrimaObedska bara

‣Kraška erozivna jezeraobrazuju se u vrtačama,uvalama i poljima‣Skadarsko jezero je nastalopotapanjem kraškog polja‣Pećinska jezera su malihdimenzija i nastala su radomreka ponornica

‣AKUMULATIVNA JEZERA su postala akumulacijom rečnog ililedničkog materijala‣Rečna akumulativna jezera nastaju taloženjem rečnih nanosa ilistvaranjem sedrenih barijeraPlitvička jezera

‣Veštačka jezera stvaraju se pregrađivanjem rečnih dolinanasipima‣Veličina jezera vrlo različita – Kaspijsko 436.000 km 2‣Dubina jezera vrlo različita – Bajkalsko jezero 1741 m‣Odnos veličine i dubine jezera tj odnos vodene mase premapovršini dna je veoma značajan i od njega zavisi organskaprodukcija jezera‣Vodni bilans jezera zavisi od snabdevanja i načina gubljenjavode

‣Svako jezero ima priobalnu zonu ili litoral koji se blagospušta prema dnu‣Litoral može da ima različitu širinu a spušta se u proseku dodubine od 20m‣Raznovrsna podloga, oseća se dejstvo talasa‣Osvetljena je skoro do dna a temperaturna kolebanja velika

‣Na litoralnu zonu se nadovezuje sledeća zona – sublitoralkoja se strmo spušta prema dnu i dostiže dubino do 50 m‣Ovde se talože fini sedimenti pa je podloga mekana‣Ovde nema dovoljno svetla pa nema ni vegetacije‣Vodeni pokreti se ne osećaju već samo strujanja‣Temperatura je jednačena sa manjim variranjima u tokugodine

‣Limnetička zona ili zona slobodne vode obuhvata vodenumasu od površine do dna‣Površinski osvetljeni sloj – TROFOGENI SLOJDublji neosvetljeni sloj slobodne vode – TROFOLITIČKI‣Fizičko – hemijske osobine jezera jako variraju‣Prema termičkom režimu jezera se dele na tropska,suptropska, umereno topla subpolarna i polarna

‣Biološki procesi u jezerima mogu biti veoma različitogintenziteta pa jezera mogu biti sa većom ili manjom biološkomprodukcijom‣Oligotrofna jezera oskudevaju u organskim materijama-Ohridsko jezero‣Eutrofna jezera imaju intenzivnuorgansku produkciju – Dojran,Skadar, Palić‣Distrofna jezera su siromašna u organskim materijama jer im jepH reakcija kisela, u našoj zemlji ih nema, najviše ih ima naseveru Evrope