Sistematika i ekologija lekovitih biljaka Sistematika i ... - Raka Web

Predispitne obeveze i sistem bodovanjaAktivnost na predavanjima 5Aktivnost na vežbama 5Test 1 (nakon prvih 5 predavanja) 20Test 2 (nakon drugih 5 predavanja) 20Seminar 10Završni ispitPraktični ispit 10Usmeni ispit 30

Literatura:Kovačević, N. (2004): Osnovi farmakognozije. Srpskaškolska knjiga. Treće izdanje.Grupa autora, (1989): Lekovite biljke Srbije. Srpskaakademija nauka i umetnosti. Beograd.Dopunska literatura:Gorunović, M. S., Lukić, P. B. (2001): Farmakognozija.Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet.Pavlović, S., Živanović, P. (1982): Sistematika lekovitih biljaka.Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd.Jakovljević, S. (1962): Sistematika lekovitih biljaka. Zavod zaidavanje udžbenika Narodne Republike Srbije. Beograd.Jančić, P. (2002): Botanika farmaceutika. JP Službeni listSRJ. Beograd.

Istorija i razvojupotrebe lekovitig biljaLečenje biljem je staro koliko i svet.Na pisanim spomenicima koji datiraju izdaleke prošlosti ostala su svedočanstva oupotrebi raznog bilja za lečenje kod mnogihnaroda (Kineza, Indusa, Egipćana, Grka,Rimljana).U periodu pre nove ere slavni grčki lekarHipokrat (459-370. god. p.n.e.) opisao je usvojim delima veštinu lečenja kod Grka ibiljke koje su u to vreme koristili (uglavnomnarkotike kao što su opijum, bunika imandragora).HIPOCRATES

Istorija i razvoj upotrebelekovitig biljaKod Rimljana je Celzus (I vek nove ere) opisao oko 250prirodnih lekova. Plinije Stariji (23-79. god. n.e.) je opisao usvojoj "Istoriji prirode" u 37 tomova svojstva lekovitog bilja.Galen (II vek nove ere), kogasmatramo ocem galenskefarmacije (veštine izradelekova), dao je recepte zaizradu lekova. Njegov rad jeuticao na razvoj medicine naZapadu tokom narednih vekova.GALENUS

Istorija i razvoj upotrebelekovitig biljaU srednjem veku dominirala je uloga manastira u čuvanjuveštine lečenja, izrade lekova i gajenja lekovitog i aromatičnogbilja.Dok je napredak Evrope bio neznatan uto vreme, arapski svet je prolazioperiod velike naučne aktivnosti.Najpoznatiji je bio lekar Avicena(Abu-Ali Ibi-Sina) iz 10. veka koji jeopisao upotrebu velikog broja biljnihlekova u delu "Kanon“.AVICENNANovi vek za naučnu farmaciju počinje tek posle Francuskerevolucije. Na polju lekovitog bilja, najpoznatiji naučnici bilisu Lavoazje, Šele, Pristli, Sertirner. Kasnije se izdvajaju onikoji proučavaju alkaloide i to: Peltije, Kaventu, Robike i drugi.

Istorija i razvoj upotrebelekovitog biljaTradicija upotrebe lekovitog bilja duboko je ukorenjena i unašem narodu.Hodoški kodeks (XIV vek)Hilandarski medicinski kodeks (XV i XVI vek)Zaharije Stefanović Orfelin (Veliki srpski travnik – 1783)Vuk Stefanović Karadžić (Srpski rečnik – 1818)Josif Pančić (Botanika – 1868; 1873)Vladan Đorđević (Narodna medicina u Srba – 1872)Sava Petrović (Lekovite biljke u Srbiji – 1883)Vasa Pelagić (Narodni učitelj)

Cacao semenDrogelekovite sirovineporeklom iz prirodeSuvi biljni ili životinjskidelovi ili organi (ređeminerani proizvodi) kojisadrže farmakološkiaktivna jedinjenja -organizovane droge(droge sa strukturom).Tab. 1 Primeri biljnih, životinjskih organa iminerala koji se koriste kao drogeBiljne drogeKoren i/ilirizomListCalendulae flosAnimalne drogeTrbušne žlezdemošusnog jelenaMenthae piperiritae foliumMineralnedrogeTalkBela glinaHerbaKredaCvast ili cvetCarvi fructusPlod ili deoplodaSeme

Drogelekovite sirovineporeklom iz prirodeU širem smislu pojamdroga obuhvata iproizvode koji iz biljnogili animalnog organizmamogu biti izdvojenijednostavnim procesomprerade (biljne gume,smole, masna ulja,etarska ulja, skrob itd.) –neorganizovane droge(droge bez strukture).Tab. 2 Nekoliko primera biljnih ianimalnih droga u širem smisluBiljne drogeMasna uljaVoskoviEtarska uljaSmoleBalzamiGumeSkroboviAnimalne drogeRiblje uljeSvinjska mastGoveđi lojŽelatin

DrogeNaziv droge se izvodi iz latinizovanog imenavrste ili roda koji se stavlja u genitiv idodaje se latinski naziv biljnog organa kojise koristi kao drogaTab. 3 Nazivi pojedinih biljnih drogaDrogeGentianae radixThymi herbaUvae ursi foliumMatricariae flosAnisi stelatifructusCacao semenQuercus cortexDroge u širom smisluMenthae piperitaeaetheroleumOlivae oleumOryzae amylumGummi arabicumGentianae radixMatricariae flos

Srpski naziv Latinski naziv PrimerKoren Radix Gentianae radixRizom Rhizoma Zingiberis rhizomarizom sa korenomRhizoma cumradicibusPrimulae rhizoma cumradicibusKrtola Tuber Salep tuberStabljikeslamaStipesStramentumDulcamarae stipesPapaveris stramentumdrvo (ksilem) Lignum Juniperi lignumKora Cortex Frangulae cortexList Folium Menthae foliumCvet Flos Sambuci flosnadzemni deo biljkeu cvetuHerbaHyperici herbaPlod Fructus Anisi fructusdeo ploda Pericarpium Citri pericarpiumSeme Semen Lini semen

DrogeSvaka zemlja poseduje svoje (ili koristi nekeinternacionalne) stručne propise o drogama,prirodnim, polusintetskim, sintetskim, organskimili neorganskim supstancama koje se koriste zaizradu lekova.Propisi su sakupljeni u farmakopeji, a sve što senalazi u njoj označeno je pojmom "oficinalno“.Trenutno je na snazi jugoslovenskafarmakopeja iz 2000. god. (Ph. Jug. V), kojapredstavlja prilagođeni prevod treće evropskefarmakopeje (Ph. Eur. III).Sve informacije o hemijskim, fizičkim ifarmakološkim karakteristikama supstanci kojese koriste za izradu lekova, kao i metode koje sekoriste za njihovo ispitivanje.

Tab. 4 Pregled droga oficinalnin po Ph. Jug. V1.Acaciae gummi2.Acaciae gummi dispersionedesiccatum3.Acidum alginicum4.Adeps lanae5.Adeps lanae cum aqua6.Adeps lanae hydrogenatus7.Adeps solidus8.Agar9.Alcoholes adipis lanaae10.Aloe barbadensis11.Aloe capensis12.Aloe extractum siccum normatus13.Althaeae radix14.Amygdalae oleum raffinatum15.Anisi aetheroleum16.Anisi stelati fructus17.Arachidis oleum18.Balsamum peruvianum19.Balsamum tolutanum20.Belladonnae folium21.Belladonnae pulvis normatus22.Carboxymethylamylum natricum A23.Carboxymethylamylum natricum B24.Carboxymethylamylum natricum C25.Carvi fructus26.Caryophylli floris aetheroleum27.Caryophylli flos1.Cera alba2.Cera carnauba3.Cera flava4.Chamomillae romanae flos5.Cinchonae cortex6.Cinnamomi cortex7.Digitalis purpureae folium8.Eucalypti aetheroleum9.Foeniculi amari fructus10.Foeniculi dulcis fructus11.Frangulae cortex12.Gentianae radix13.Glycyrrhizae radix14.Guar galactomannanum15.Hamamelidis foli16.Harpagophyti radix17.Hyoscyami folium18.Hyoscyami pulvis normatus19.Ipecacuanhae pulvis normaatus20.Ipecacuanhae radix21.Lacca22.Lanugo cellulosi absorbens23.Lanugo gossypii absorbens24.Limonis aetheroleum25.Lini semen26.Matricariae flos27.Maydis amylum1.Menthae piperitae aetheroleum2.Menthae piperitae folium3.Natrii alginas4.Olivae oleum5.Oryzae amylum6.Pancreatis pulvis7.Pepsini pulvis8.Polygalae radix9.Psyllii semen10.Ratanhiae radix11.Rhamni prushianae cortex12.Rhei rhizoma13.Ricini oleum14.Sennae folium15.Sennae fructus acutifoliae16.Sennae fructus angustifoliae17.Sesami oleum reffinatum18.Soiae oleum19.Solani amylum20.Stramonii folium21.Stramonii pulvis normatus22.Thymi herba23.Tiliae flos24.Tragacanth25.Tritici amylum26.Uvae ursi folium27.Valerianae radix

Proizvodnja drogaLekovite sirovine biološkog porekla se mogu dobitisakupljanjem iz prirode od samoniklih biljaka,divljih životinja i morskih organizama.Danas se samo jedan manji broj droga i daljesakuplja s prirodnih staništa• samo one biljke koje se koriste uograničenim, manjim količinama,• kada postoje problemi s plantažnomproizvodnjom.Problemi u vezi s plantažnim gajenjem, mogu bitipovezani sa• geografskim, geološkim i klimatskimspecifičnostima pojedinih vrsta,• s rentabilnošću i ekonomskom opravdanošćuovakve proizvodnje.Glycyrrhiza glabra L.Glycyrrhizae radix

Proizvodnja drogaEksploatacija samoniklihvrsta mora da bude• planirana,• dobro organizovana,• usaglašena sa stanjem ipromenama u prirodi,da ne bi došlo dooštećenja i uništavanjaprirodnih staništaZakonska regulativa o zaštiti samonikle floreSvet - Konvencija o međunarodnoj trgoviniugroženim divljim biljnim i životinjskimvrstama - CITES (1975)- Konvencija o biološkoj raznovrsnostiEvropa - Smernice veća EU 92/43/EEC (21. maj1992 god) – O čuvanju prirodnih staništa- Popis veća EU (EC) 338/9 (9. decembar1996 god) – O zaštiti vrsta divlje faune iflore putem regulisanja trgovineSrbija - Zakon o zaštiti životne sredine- Uredba o zaštiti prirodnih retkosti(Službeni glasnik 50/93)- Naredba o stavljanju pod kontrolukorišćenja i prometa divljih biljnih iživotinjskih vrsta(Službeni glasnik 50/93; 16/96 i 17/99)

Najveće količine biljne sirovine koja se preradi udroge ili se koristi za različite oblike ekstrakcije,dobija se organizovanom proizvodnjom.• plantaže biljaka,• farme životinja,• fermentacija mikroorganizama,• proizvodnja u bioreaktorima primenom in vitrokultura biljnih tkiva.Foeniculum vulgare Mill.Organizovana proizvodnja mora da obezbedi velikukoličinu kvalitetne sirove biljne mase na malojpovršini obrađenog zemljišta.Organizovanom proizvodnjom se• štite se prirodni resursi,• obezbeđuje se dovoljna količina sirovine,• sirovina je ujednačenog i ustaljenog kvaliteta.Foeniculi fructus

Biljke koje se gaje u Srbiji i CrnojGori radi proizvodnje drogaAngelika Angelica archangelica L. Morač Foeniculum vulgare Mill.Anis Pimpinella anisum L. Morač slatki Foeniculum vulgare L. var.dulceArtičoka Cynara scolimus L. Nana pitoma Mentha piperita L.Beli slez Althaea officinalis L. NanakudravaMentha spicataL.var.crispata SchardBlaženi čkalj Cnicus benedictus L. Neven Calendula officinalis L.Borač Borago officinalis L. Noćurak Oenothera bienis L.Bosiljak Ocimum basilicum L Odoljen Valeriana officinalis L.BosiljakeugenolniOcimum gratissimum L. Origano Origanum heracleoticum L.Buhač Pyrethrum cinerariaefolium Trev. Pelen Artemisia absinthium L.Bunika Hyoscyamus niger L. Perunika Iris germanica L.Crni slez Malva silvestris L. Peršun Petroselinum sativum Hoff.

Biljke koje se gaje u Srbiji i CrnojGori radi proizvodnje drogaČubar Satureja hortensis L. Piskavica Trigonella foenumgreacum L.DigitalisvunastiDigitalispurpurniDigitalis lanata Ehrh. Ruta Ruta graveolens LDigitalis purpurea L. Selen Levisticum officinaleKoch.Đurđevak Convallaria majalis L. SlačicabelaEhinaceaEchinacea angustifoliaDC.SlačicacrnaEstragon Artemisia dracunculus L. SlatkikorenSinapis alba L.Sinapis nigraGlycyrrhiza glabra L.Gorocvet Adonis vernalis L. [afranjika Carthamus tinctorius L.Izop Hyssopus officinalis L. Tatula Datura stramonium L.KamilicaChamomilla recutita(L.)RauschTatulaindijskaDatura innoxia Mill.

Biljke koje se gaje u Srbiji i CrnojGori radi proizvodnje drogaKantarion Hypericum perforatum L. Timijan Thymus vulgaris L.Kim Carum carvi L. Trandavilje Althaea rosea (L.)Cav.Korijandar Coriandrum sativum L. Velebilje Atropa belladonna L.Lavanda Lavandula vera DC. Vranilovka Origanum vulgare L.Lincura Gentiana lutea L. Vrijesak Satureja montana L.Majoran Majorana hortensis Moench. ZmijinatravaSilybum marianum L.Gaertn.Mak Papaver somniferum L. Žalfija Salvia officinalis L.Matičnjak Melissa officinalis L. ŽalfijamuskatnaMirođija Anethum graveolens L.Salvia sclarea L.

Prikupljanje biljnog materijalaTab. 5 Vreme sakupljanja pojedinih biljnih drogaVreme berbetreba da sepoklopi sanajvećimsadržajemaktivnihsastojaka uorganima biljkekoji seupoptrebljavajukao droge.Podzemni organi: rizom(rhizoma), koren (radix),krtola (tuber) ili lukovica(bulbus)Kora (cortex)List (folium)Lisni pupoljak (gemma)Herba (herba)Cvet (flos)Plod (fructus)suvsočanSeme (semen)Jesenji meseciProlećni meseci kadazapočinje novi životniciklus, ređe u jesenKad biljka počne da cvetaNeotvoren, rano u prolećeKad biljka počne da cvetaČim počne da se otvaraNeposredno predsazrevanjeKada je zreoKada su potpuno zrela

Prikupljanje biljnogmaterijalaPrilikom branja divljeg lekovitog biljatreba se pridržavati nekoliko pravila:Hypericum perforatum L.• koristiti suvo i lepo vreme• odstraniti odmah sve nečistoće, primese idrugo što umanjuje kvalitet droge• izbegavati istovremeno branje više vrstabiljaka• ostaviti najbolje primerke biljaka zasamorazmnožavanje• postupati obazrivo sa otrovnim biljem• stavljati obrano bilje bez nabijanja u korpe,kutije, sandučiće i sl.• transportovati obrano sveže bilje što preda se sušiHyperici herba

Sušenjekonzervisanje sirove biljne maseBiljna ćelija sadrži 60-95% vode injeno prisustvo je glavni uzrokkvarenja.Procesom sušenja se od sirovogbiljnog materijala dobijaju droge.Po propisu farmakopeja, količinavlage u drogama se kreće oko 10%.Izuzetno, ona mora biti manja; 5-6% (Belladonnae folium, Digitalispurpureae folium).Atropa belladonna L.Primarna vlaga - vlaga zaostala izsirovog materijala.Sekundarna vlaga - ako droganaknadno poprimi atmosfersku vlaguDigitalis purprea L.

Sušenjekonzervisanje sirove biljne maseValeriana officinalis L.Način sušenja biološkog materijala zavisi od vrste, klime,mogućnosti i namene. Vrši se na nekoliko načina:• slobodno na vazduhu i suncu• u hladu, zaklonjeno od sunca• toplim i suvim vazduhom• pomoću infracrvenih zraka• u sušnicama i vakuumu• kriodesifikacijom ili liofilizacijom

FermentacijaNeke sirovine presušenja treba da buduizložene procesufermentacije, pa tekposle osušene (Gentianaeradix, Cacao semen,Vanillae fructus)Gentianae radixOstavljanjem sirovogbiljnog materijala daodstoji nekoloko sati (donekoliko dana) presušenja, omogućava sedelovanje enzima ifermentacijaodgovarajućih sastojakaCacao semenVanillae fructus

StabilizacijaInaktivacija enzima je proces poznatkao stabilizacija biljne sirovine.Obavlja se pre sušenja i to izlaganjem sirovogbiljnog materijala delovanju vodene ili etanolnepare. Takođe, visoka ili niska temperatura izazivagotovo trenutnu inaktivaciju proteina.Juniperus communis L.SterilizacijaProcesom sterilizacije uklanjaju se živi organizmi(bakterije, gljive, odrasli insekti, larve i jaja) iz uzorka.Najčešće se sprovodi jonizacionim zračenjem iliizlaganjem materijala parama etilenoksida ili metilhlorida.Juniperi fructus

Pakovanje i čuvanje drogaDroge se pakuju u različituambalažu (drveni sanduci,jutene vreće, papirni džakovi,kartonske kutije i papirne kese;etarska i masna ulja se pakuju ualuminijumsku burad, balone,flaše ili u staklenu ambalažu).Dobro zapakovana droga se čuvana suvom mestu, u prostorijikoja se može provetravati.Relativna vlažnost vazduhatreba da je ispod 60%, atemperatura ne viša od 25°C.Rok čuvanja nije za sve drogeisti.Tab. 6 Najduži rok čuvanja nekih drogaDrogaBelladonnae folium 1Tiliae flos 1Althaeae radix 2Chamomillae flos 2Origani herba 3Equiseti herba 4Uvae ursi folium 5Gentianae radix 5Salep tuber 6Glycyrrhizae radix 10GodinaČuvanje pojedinih droga u našimapotekama je regulisano propisima Ph.Jug. IV.

FITOPREPARATIOblici terapije• Tradicionalana ili narodna medicina• Alopatska ili konvencionalna medicina• Homeopatska medicina• Alternativna medicina• FITOTERAPIJA (oblik tradicionalne i konvencionalnemedicine)Pojam fitopreparata obuhvata:• droge (monokomponentni čajevi, čajne mešavine, sprašenei praškaste droge)• ekstrakti (tečni, polutečni i suvi ekstrakti, tinkture)• dozirani farmaceutski oblici = pravi fitopreparati

ČajeviMonokomponentničajevi; Čajne mešavineČajevi se pripremaju u obliku jednostavnih galenskih oblika,dekokta i infuza, ređe kao hladni macerati.Dekokt – odgovarajuća količina usitnjene droge se prelijehladnom vodom, zagreva skoro do ključanja i greje uzpovremeno mešanje 15-30 min. Posle ceđenja pije se zaslađenili nezaslađen.Infuz – Određena količina usitnjene droge se prelije vodomzagrejanom do ključanja i u zatvorenom sudu ostavi 15-30 min.Posle ceđenja pije se zaslađen ili nezaslađen.Hladna maceracija – određena koločina droge se prelijeprokuvanom, ali ohlađenom vodom i ostavi tokom kraćeg (30min) ili dužeg vreneskog perioda (12h), procedi i pije.

ČajeviNajvažniji primeri su:• koren belog sleza (Althaeaeradix) se preliva prokuvanom iohlađenom vodom, ostavi dastoji određeno vreme, cedi ikoristi (kuvanjem bi se razložilesluzi i skrob prisutni u drogi).• list uve (Uvae ursi folium) seusitni i preliva prokuvanom iohlađenom vodom, stoji prekonoći, cedi i pije nezaslađen(ovakvom pripremom izbegavase ekstrakcija velike količinetanina koji napitak čine oporim ineprijatnim).Altheaae radixUvae ursi folium

PraškoviDroge mogu biti usitnjene do konzistencije praška. Postojetri stepena usitnjenosti sprašenih droga: grub (0.75 mm),fini (0.33 mm) i veoma fini prašak (0.15 mm).Nekada su droge same po sebi praškaste: skrob, kvasac,spore, žlezdane dlake i sl.Ako se posmatra primena postoji nekoliko kategorija droga uprašku:• za direktnu per os primenu• za izradu napitaka za per os primenu• za parenteralnu primenu• za spoljašnju primenu u vidu obloga

EkstraktiKoncentrovani pripravci koji mogu imati tečnu, polučvrstu ičvrstu konzistenciju, a dobijaju se iz biljnih ili animalnihdroga.Pre pocesa ekstrakcije droga mora biti usitnjena dokonzisrencije grubog praška, stabilizovana (enzimi moraju bitiinaktivisani) i obezmašćena.Koristeći različite rastvarače (voda, alkoholi različitekoncentracije, propilenglikol, masno ili mineralno ulje) iz drogese ekstrahuju aktivni sastojci sa većom ili manjom količinombalasnih materija.Odnos droga/solvens je specifičan za svaku sirovinu idefinisan je farmakopejom.

EkstraktiTečni ekstrakt– kao sredstvo za ekstrakciju najčešće sekoristi voda i razblaženi alkohol. Odnos droge i solvensa jenajčešće 1:1Polučvrsti ekstrakt – dobija se delimičnim otparavanjemsolvensa koji je korišćen za ekstrakciju. Treba da ima najmanje70% suvog ostatka posle sušenjaSuvi, praškasti ekstrakt – dobija se potpunim otparavanjemsolvensa korišćenog za ekstrakciju. Treba da ima najmanje 95%suvog ostatkaTinktureTečnosti dobijene od suvih biljnih ili animalnih droga.Pre izrade tinktura droga mora biti usitnjena, stabilizovana iobezmašćena. Kao solvens se koristi razblaženi alkohol.Ono što je specifično za tinkture jeste odnos droge i solvensa,najčešće 1:10, a može biti i 1:5.

Pravi fitopreparatiDozirani farmaceutski oblici kod kojih glavne delotvornesastojke predstavljaju ekstrakt, ređe tinktura, sprašenadroga, etarsko ili masno ulje.Tečni dozirani oblici: ekstrakti i mešavine tečnihekstrakata, tinkure i mešavine tinktura, sirupi, medicinskaulja itd.Čvrsti dozirani oblici: granule, tablete, obložene tablete(dražeje), kapsule, pastile.Biljni ekstrakti se ugrađuju i u polučvrste preparate,najčešće namenjene dermatološkoj primeni: mast, kremu, geli melem.