You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Reciklaža otpadnih guma<br />
<strong>Čista</strong> <strong>zarada</strong><br />
Srbija će polako početi da se oslobađa nagomilanih otpadnih guma i po svemu sudeći te zalihe će<br />
brzo biti potrošene. U biznisu zbrinjavanja guma će za godinu dana biti tri .rme koje, ako se ne<br />
odobri uvoz polovnih guma, mogu da ostanu bez sirovina<br />
Prerada starih guma pokazala se kao pro.tabilan i ekološki razuman biznis u razvijenim zemljama<br />
u poslednjoj deceniji, dok u Srbiji počinje da uzima zamah tek od prošle godine. Zbrinjavanjem<br />
otpadnih guma trenutno se bavi samo EcoRec, ćerka .rma cementare Holcim. EcoRec prikuplja<br />
oko 6.000 tona guma godišnje, a sve je namenjeno za potrebe novopopovačke cementare koja ih<br />
koristi kao alternativno gorivo. Iako ljudi iz cementne industrije ističu da je upotreba guma kao<br />
energenta ekološki ispravna, u razvijenim zemljama raste trend sve većeg okretanja reciklaži,<br />
odnosno pravljenju gumenog granulata od starih pneumatika. Čak i ako se koriste kao energent,<br />
ideja je da otpadne gume pre upotrebe prođu kroz proces reciklaže.<br />
Međutim, u Srbiji se reciklažom guma još niko ne bavi. Kompanija EcoRecycling iz Novog Sada<br />
najavljuje da će od aprila meseca početi sa recikliranjem u svom pogonu u Temerinu i da je<br />
kapacitet mašine koju su nabavili 15.000 tona. Najavu za ulazak na to tržište dala je i kompanija<br />
Tigar koja planira da uskoro otvori svoj pogon za reciklažu, kapaciteta nekoliko hiljada tona.<br />
Pirotska kompanija već pravi gumene proizvode od reciklirane gume, ali za sada sirovinu, gumeni<br />
granulat, uvozi. Sve tri kompanije zajedno, dakle, godišnje će prerađivati gotovo 30.000 tona stare<br />
gume. Postavlja se pitanje ko će opstati na srpskom tržištu na kom, prema zvaničnim statistikama,<br />
godišnje nastane oko 10.000 tona gumenog otpada. U prvom periodu, prerađivači gumenog<br />
otpada moći, da računaju i na takozvani istorijski otpad. To su stare gume, koje, za sada, stoje po<br />
srpskim deponijama. Tog otpada, prema procenama, ima oko 20.000 tona. Uz, to, treba imati u<br />
vidu da velika količina otpada nastaje u okviru korporacije Tigar, što pirotskoj kompaniji daje<br />
izvesnu prednost. Problem nedostatka sirovina, naravno, može lako da se reši ako se Ministarstvo<br />
za životnu sredinu odluči da izmeni član Zakona koji zabranjuje uvoz polovnih guma. Naime,<br />
Zakonom o zaštiti životne sredine je zabranjen uvoz polovnih guma, tačnije “otpad se može uvoziti<br />
samo ako ne može da se obezbedi u Republici, a neophodan je u proizvodnji kao sekundarna<br />
sirovina”. Proizvođači guma traže od Ministarstva za zaštitu životne sredine da ponovo dozvoli<br />
uvoz polovnih guma, koje im služe kao osnova za proizvodnju.
Od izmene zakona korist svakako ne bi imali samo proizvođači guma, pogotovo ako se uzme u<br />
obzir da, na primer u Bosni i Hercegovini ne postoje .rme koje se bave ovim poslom.<br />
Prvi na tržištu<br />
Kompanija Eco-Recycling osnovana je pre godinu dana i planira da u prvom kvartalu ove godine<br />
počne sa reciklažom. “Mašina za reciklažu nabavljena je od poznatog danskog proizvođača Eldan<br />
Recycling, a montaža treba da bude završena do marta”, kaže za ekonomist Vlatko Drča,<br />
predsednik Upravnog odbora te kompanije. Obim ulaganja koji uključuje kupovinu i montažu<br />
proizvodne linije, izgradnju proizvodne hale i obezbeđenje odgovarajuće infrastrukture iznosi oko<br />
četiri miliona evra.<br />
Kakav je potencijal reciklaže guma u Srbiji?<br />
Vlatko Drča: Potencijal reciklaže generalno, pa i reciklaže gume je ogroman. Do danas zakon o<br />
upravljanju otpadom nije usvojen, ali se Eco-Recycling ipak odlučio za to da uđe u taj biznis.<br />
Najbolji dokaz o tome koliki je potencijal u reciklaži gume su naši planovi da otvorimo još jednu<br />
fabriku ove godine u okolini Smedereva.<br />
Šta planirate da radite sa gumenim granulatom? Da li već imate sklopljene ugovore o prodaji?<br />
V. Drča: U saradnji sa Građevinskim fakultetom u Subotici radimo projekat mešanja granulata u<br />
asfaltnim bazama. Kvalitet tako dobijenog asfalta je mnogo bolji u odnosu na postojeće mešavine.<br />
Takođe, granulat ćemo koristiti za dobijanje „behaton“ ploča, za izgradnju sportskih terena kao i<br />
dobijanje materijala koji se koriste u građevinarstvu. Za početak imamo potpisana pisma o<br />
namerama sa kompanijama iz EU, na čijem tržištu nedostaju ogromne količine granulata.<br />
Kako ćete dolaziti do guma i koliko košta ceo proces recikliranja?<br />
V. Drča: Na lageru posedujemo oko 8.000 tona dotrajale gume, što je više od polovine godišnjeg<br />
kapaciteta mašine, tako da smo pokriveni za početak obrade. Za sada imamo potpisane ugovore<br />
sa pojedinim preduzećima koja za nas skupljaju gumu na području Vojvodine i Beograda. Cena po<br />
kojoj otkupljujemo otpadnu gumu zavisi od količine, kao i od udaljenosti lokacije, s obzirom na<br />
visoke troškove transporta. Proces reciklaže vrši se mehaničkom obradomhladna metoda.<br />
Pomoću mlinova, magnetnih separatora i vibro-sita izdvaja se gumeni granulat čistoće 99,99<br />
odsto, a isto tako i čelična žica, i platno koji takođe imaju svoju upotrebnu vrednost. Cena<br />
granulata se kreće od 150 evra po toni u zavisnosti od veličine i kvaliteta.<br />
Vaša kompanija nije jedina koja planira da se u Srbiji bavi reciklažom starih guma. Međutim, s<br />
obzirom na planove svih koji bi se tim poslom bavili, jasno je da na domaćem tržištu nema<br />
dovoljno sirovine. Kako mislite da prevaziđete taj problem?<br />
V. Drča: Ne treba zaboraviti da u Srbiji postoje i takozvane stare zalihe otpadnih guma koje se na<br />
ovom terenu nagomilavaju već decenijama. Ove istorijske zalihe nisu u potpunosti pogodne za<br />
granulaciju, te ih mogu iskoristiti drugi, naravno uz sve neophodne ekološke dozvole. Podaci o<br />
količini otpadnih guma, kao i godišnjem prometu variraju, jer ne postoji kontrola. Po nekim<br />
podacima, u zemlji se godišnje generiše više od 40.000 tona otpadne gume. Svako ko se bavi<br />
prikupljanjem i reciklažom otpadnih pneumatika, mora da računa na izuzetno velike troškove<br />
transporta sirovine. Stoga, potencijalne nove igrače iz Pirota ne vidimo kao rivale, s obzirom na<br />
geografsku dislociranost.<br />
Da li ste zainteresovani za uvoz guma ako bi tako nešto bilo omogućeno Zakonom?<br />
V. Drča: Ovo pitanje biće rešeno novim zakonom o upravljanju otpadom. U interesu našeg<br />
preduzeća, kao i svih građana Srbije je da prvo očistimo našu zemlju od guma, a tek posle toga<br />
možemo da pristupimo rešavanju pitanja uvoza dotrajalih pneumatika.
Kako radi EU<br />
Podaci za 2006. godinu pokazuju da je u 27 zemalja Evropske unije prikupljeno više od 3,2<br />
miliona tona starih guma, uključujući 486.000 tona u Velikoj Britaniji i 585.000 tona u Nemačkoj.<br />
Te godine se, prema podacima Asocijacije evropskih proizvođača gume European Tyre & Rubber<br />
Manufacturers’ Association (ETRMA), tretiralo 87 odsto otpadnih guma u EU, što je za tri odsto<br />
više u odnosu na 2005. godinu. Tome je najviše doprinela Direktiva o zabrani postojanja deponija<br />
guma doneta u julu 2006. godine kojim je zabranjeno odlaganje guma na deponijama. U Evropi u<br />
2006. godini 32 odsto otpadnih guma je iskorišćeno kao energent, 34 odsto je reciklirano, a 12<br />
odsto je preprodato. Podaci ETRMA pokazuju da je u poslednjih deset godina udeo recikliranja u<br />
tretiranju guma porastao za 23 odsto. Najviše guma reciklirano je u Velikoj Britaniji, 254.000 tona,<br />
dok je u Nemačkoj i Francuskoj koje imaju najveći promet guma u Evropi, reciklirano po 189.000<br />
tona. Nemačka, sa druge strane prednjači u spaljivanju guma, jer je u 2006. godine kao<br />
alternativno gorivo upotrebljena 321.000 tona starih guma.<br />
Tehnologija<br />
Reciklaža otpadne gume je postupak koji omogućava razdvajanje komponenata iz gume na<br />
ekološki bezbedan način. Dobijaju se granulat, loživi gas, lako gasno ulje, industrijska reciklovana<br />
čađ i sekundarna metalna sirovina. Obrada predstavlja kontinualni proces niskotemperaturne<br />
pirolitičke razgradnje, pri blagom potpritisku, u kome se razgradnja otpadne gume do komercijalnih<br />
komponenti radi u stacionarnom reaktoru. Stara guma se najpre seče, nakon čega se unosi u<br />
reaktor gde se, pod blagim vakumom i povišenom temperaturom, obavlja piroliza. Gasni proizvodi<br />
pirolize se utečnjavaju i nastale benzinske i dizelske frakcije se šalju u skladište. Gasna,<br />
nekondenzovana ugljovodonična faza se šalje u ložište gde se obezbeđuje potrebna toplota za<br />
reakciju. Čvrsti ostatak, čađ i metalna ojačanja iz gume odvode se u skladište.<br />
Izvor: Ekonomist magazin
Change language