Demokratija i njene granice Aleksis de Tokvil i ... - komunikacija

Demokratija i njene graniceAleksis de Tokvil i problem tiranije veæineTokvilov odnos prema demokratijiDemokratska revolucija, to je vodeæa tema politièke filozofijeAleksisa de Tokvila. 1 Savremenik nastajanja i uspona demokratije uprošlom veku, Tokvil je uzeo da ispita uticaj modernog društva natradicionalni društveni poredak, kao i da otkrije izglede modernihdemokratskih društava. Pri tome je njegovo prouèavanje demokratskogdruštva bilo podstaknuto te`njom da se pronaðe odgovor najedno drugo pitanje – na pitanje da li je moguæna sloboda u demokratiji.2 Pitanje moguænosti i karaktera slobode u demokratskom poretkunajva`niji je problem Tokvilove politièke filozofije.Problem demokratije, odnosno moguænosti slobode u demokratijiu celokupnom Tokvilovom delu podseæa na one muzièke motivekoji se stalno i iznova javljaju, koji na trenutak išèeznu da bi ponovoizbili u prvi plan. Ipak, ovaj je problem najpotpunije i najbolje obra-12Ovaj rad ne predstavlja celovit prikaz Tokvilove politièke filozofije, veæ, kao što isâm naslov upuæuje, pretresanje jednog od pitanja pokrenutih u njoj. Kako je ovoistovremeno i deo jednog šireg razmatranja o Tokvilovoj politièkoj filozofiji, toovde nije bilo moguæno ulaziti u blie i podrobnije objašnjenje nekih drugih va-nih tema u Tokvilovom delu. U ovom radu, takoðe, biæe samo reèi o pojavi tiranijeveæine, a ne i o sredstvima kojima se, prema Tokvilovom mišljenju, moesuprotstaviti tiraniji veæine.Veoma podsticajan i širok osvrt na ovaj problem u istoriji politièke filozofijemoe se naæi u radu Koste Èavoškog „Problem slobode u demokratiji“, Filozofskestudije 1973, str. 3-69.9

sklonosti i ideja, veæ samo da ustanovi u kojoj je meri jednakost ovepojave preinaèila. 7Glavno naèelo evropske istorije poslednjih sedam vekova jeste,prema Tokvilu, izjednaèavanje društvenih redova. Dok se plemstvostalno spušta, graðanstvo se neprekidno uzdiè na društvenoj lestvici.Veæi deo evropskog srednjeg veka istorija je njihovog pribliàvanja.Prebirajuæi po stranicama istorije toga perioda jedva da moèmonaiæi na dogaðaj koji nije doprineo širenju jednakosti. Jaèanje politièkemoæi sveštenstva koje je otvorilo svoje redove razlièitim društvenimslojevima; uspon pravnika sa uslo`njavanjem društvenihodnosa; širenje trgovine praæeno bogaæenjem i uzdizanjem graðanstva;protestantizam sa svojim ukidanjem hijerarhijskih odnosa ukrilu crkve; pronalazak štampe i jaèanje sredstava opštenja; verovanjeu ljudski duh kao èinilac društvenog napretka i uticanja na voðenjedràvnih poslova u vreme prosveæenosti – sve su to primeriširenja jednakosti.Širenje jednakosti doprinelo je širenju demokratije. Pod demokratijomTokvil je podrazumevao pre svega stanje koje obeleàva odsustvoaristokratskog naèela u ureðenju društva. Suština demokratskerevolucije jeste u prelasku aristokratskog (feudalnog) društva u demokratskodruštvo. Posledice tog širenja jednakosti ne mogu se svestiu okvire politièkog delovanja, veæ utièu na najrazlièitije strane društvenogkulturnog ìvota. U razvalinama, u ostacima starog društvenogporetka, Tokvil je nazirao obrise novog ureðenja društva. On jeisto tako smatrao da je u savremenom svetu demokratija koja se temeljina jednakosti neizbe`na. Kao snaàn vihor koji sve pred sobomobara i nosi, kao nabujala reka, ona se ne moè zaustaviti. U stvaranjudemokratskog poretka društva uèestvuju namerno ili nenamerno,voljno ili nevoljno svi. Delovanje i pristalica i protivnika demokratijeide u jednom smeru; svi oni, hteli to ili ne, rade na istoj stvari. Razvoju pravcu jednakosti zato je neminovan, odnosno èinjenica je proviðenja(fait providentiel); taj razvoj je opšti, postojan i izmièe ljudskojmoæi, a svi ljudi i zbivanja doprinose njegovom napretku. 8 1178Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 7.Isto, knj. I, str. 4.

demokratskih ustanova – u tiraniji veæine. Tiranija veæine, prema Tokvilu,najveæi je nedostatak demokratskog ureðenja društva. U njegovomdelu ova pojava je donekle i zbirni naziv za skoro sve mane demokratijekoje dovode u pitanje moguænost slobode.U drugoj knjizi Demokratije u Americi Tokvil je izbegavao daimenuje pojavu, koju je prvobitno oznaèio kao tiraniju veæine. Ta pojavaje sasvim nova i nesvodljiva na pojave i odnose starog društvenogporetka. Stare reèi „despotizam“ i „tiranija“ neprikladne su da jeoznaèe. 13 Kloneæi se u drugoj knjizi Demokratije u Americi upotrebeizraza „tiranija veæine“, Tokvil je ispitivao oblike pojave o kojoj jereè. Preveden na reènik današnje društvene nauke Tokvilov pojamtiranije veæine obuhvata pojave masovnog društva, izdvojenost pojedincai propadanje zajednice, preovlaðivanje konformizma i osrednjosti,sveopštu racionalizaciju i birokratizaciju društvenog ìvota isvemoæ dràve.Tokvil je smatrao da je demokratija nezaustavljiva, ali ne i neukrotiva.Ljudi ne mogu da drè pod nadzorom napredovanje demokratijeali oni, ipak, mogu da kontrolišu i njene štetne i njene korisneposledice. Oni ne mogu da iskljuèe dejstvo prirodnih sila, ali mogu daga uèine korisnim. Štetne posledice demokratije, odnosno širenje jednakostibez slobode, mogu se obuzdati pomoæu više društvenih i politièkihsredstava. Ta su sredstva pre svega lokalna samouprava,društveno i politièko udruìvanje, sloboda štampe, nezavisno sudstvo,poštovanje pravno propisanih postupaka i formi. Tako izlazi da iopasnosti po slobodu u demokratski ureðenim društvima, kao i sredstvada se ove opasnosti preduprede i otklanjanju, izviru iz samogtoga društva. Iz njega izviru i pretnje njemu samom i njegov spas. 14Savremena društva i pojedinci ne mogu se, dakle, odupreti te`njii kretanju u pravcu jednakosti uslova, odnosno demokratije. Jedinood njih zavisi, meðutim, da li æe se to putovanje završiti u ropstvu ilislobodi. 15 Time dodirujemo pitanje vrednosnih pretpostavki Tokviloveanalize demokratije. Nasuprot konzervativcima i reakcionarima131415Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 324.Volkmann-Schluck, Politièka filozofija, str. 124.Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 339.13

svoga vremena, Tokvil je bio nepokolebljivo ubeðen u nezadrìvostdemokratske revolucije. Za razliku od veæine liberala i privrènikademokratije, Tokvil je upozoravao da je te`nja ka jednakosti u demokratijispojiva sa neslobodom kao i sa slobodom. Razvoj jednakosti,po njegovom mišljenju, ne znaèi i neopozivo ukidanje moguænostitiranije. Naprotiv, razvoj jednakosti utire puteve novim, još nepoznatimvidovima tiranije.Protivnicima demokratije Tokvil je nastojao da ukaè ne samo daometanje društvenog razvoja u pravcu demokratije nije više u ljudskojmoæi veæ i to da je demokratija praviènija od starog društvenog poretka.Negirajuæi najuzvišenija svojstva ljudskog duha u manjem obimunego što je to bio sluèaj u starim tipovima društva, sama demokratijase odlikuje osobenom uzvišenošæu, jer dovodi do širenja umerene kolièinesreæe meðu svim ljudima. Za razliku od slobode u starim društvima,sloboda u demokratskim društvima oslanja se na jednakost. Zarazliku od slobode starih naroda, koja je bila sloboda u nejednakosti,sloboda modernih naroda moè biti samo sloboda u jednakosti. Pristalicamademokratije, s druge strane, Tokvil je skretao pa`nju na njenemane i pretnje po slobodu koje demokratija nosi u sebi.Tokvilova nepristrasnost u odnosu prema demokratiji naroèitoje lepo izraèna u pismu prijatelju i prevodiocu Demokratije u Americina engleski Henriju Rivu: „Pišem u zemlji i za zemlju u kojoj jerazlog jednakosti pobedio – bez moguænosti vraæanja u aristokratskiporedak. Pri ovakvom stanju stvari, du`nost mi je naroèito da istaknemrðave te`nje, koje jednakost moè izazvati, da bih spreèio svojesavremenike da pred njima klonu. Ovo je jedini èastan zadatak zasve koji pišu u zemlji u kojoj je borba okonèana. Usuðujem se da iznosimteške istine o sadašnjem francuskom društvu i o demokratskimdruštvima uopšte, ali sve ovo kazujem kao prijatelj a ne kaokritièar. Kao prijatelj o ovome smem da govorim. Vaš prevod trebada potpomogne moje gledište; ovo ne traìm od prevodioca veæ odèoveka. Èini mi se da ste u prevodu poslednje knjige (misli na prvuknjigu Demokratije u Americi – V. K.) ne èleæi to, a povodeæi se zasopstvenim pobudama, dosta ulepšali ono što je suprotno demokratiji,a ublaìli ono što bi moglo da naškodi aristokratiji. Preklinjem vasiskreno da, makar se borili i protiv samoga sebe, saèuvate pravi14

karakter moje knjige, koji èini stvarna nepristrasnost teorijske ocenedva društva, starog i novog, pa èak i iskrena èlja da se doìvi uspostavljanjenovog društva.“ 16Ipak, baš je ovakav Tokvilov nepristrasan odnos prema demokratijidoveo do nesporazuma u tumaèenju njegovog dela, do toga dase predstavnici razlièitih ideologija i politièkih pravaca pozivaju naTokvila. Nesuglasice oko Tokvilovog dela traju do danas. Pogrešnashvatanja i tumaèenja ispoljavaju se u naše vreme u pogledima onihkoji Tokvila smatraju konzervativcem, èistim liberalom, pa èak iumerenim ili konzervativnim socijalistom. Te nesuglasice su prisutnei u razjašnjavanju odnosa izmeðu Marksovih i Tokvilovih shvatanja– od onih pisaca koji teè da što više suprotstave Tokvila Marksu,do onih drugih koji gledaju da Tokvila što više pribliè Marksu. Tokvilovapolitièka filozofija, meðutim, izmièe veæini uobièajenih i nemaštovitihpodela politièkih doktrina. Ona jeste sinteza razlièitihpogleda i tumaèenja graðanskog društva i politike u prošlom veku,ali je samosvojna. Sa veæinom predstavnika liberalizma ona ne deliverovanje u neizbe`nost pomirenja i spajanja demokratije i slobode,niti prihvata èisto negativno shvatanje slobode, koje je opet karakteristiènoza klasièni liberalizam.Ovaj pokušaj saètog odreðivanja Tokvilovih društvenih i politièkihideala zahteva jednu dopunu. Svedok demokratske revolucije iborbe dva razlièita društvena poretka i suprotstavljenih sistemavrednosti, Tokvil je – po svome poreklu pripadnik „staroga reìma“– izraàvao u svome delu i ìvotu napetost izmeðu tradicionalnih imodernih vrednosti. To što je Tokvil pisao više o manama demokratijenego o njenim preimuæstvima, nije bilo izazvano samo te`njomda se upravi pa`nja na neka po slobodu pogibeljna svojstva demokratijeveæ i razoèaranošæu saznanjem da nastupanje savremene demokratijeodnosi neke vrednosti koje je staro društvo razvilo. Ovounutrašnje razdiranje vidno je na više mesta u Tokvilovim radovima.U jednoj liènoj, za ìvota neobjavljenoj belešci, sâm je Tokvil, nanaèin po otvorenosti blizak Paskalovom, istakao svoju razumsku16Alexis de Tocqueville, Oeuvres complètes: Correspondance anglaise: Correspondanced’Alexis de Tocqueville avec Henry Reeve et John Stuart Mill, Paris,Gallimard, 1954, tom VI, knj. I, str. 47.15

opredeljenost za demokratiju, istovremeno sa instinktivnom naklonošæuaristrokratskim vrednostima. 17Upozoravajuæi na ovakve protivureènosti u Tokvilovom delu neporièemo da je Tokvil stalno stremio tome da što nepristrasnije iotvorenije razjasni suštinu demokratije i njene izglede. U sudaru politièkihideologija i programa, usred pomame stranaèkih strasti, -Tokvil se trudio da pogledom što dalje dopre; on se nije tolikozanimao sadašnjošæu koliko je stalno motrio na buduænost. 18 Tokvilovapolitièka filozofija, pre svega njegova razmatranja u Demokratijiu Americi, nisu samo zadivljujuæi prodor u razumevanje itumaèenje demokratskog poretka graðanskog sveta u prvoj poloviniprošlog veka veæ i neobièan nagoveštaj buduænosti toga sveta. Zatoje shvatljivo i sve èešæe vraæanje i obraæanje Tokvilu u naše vreme.Politièka tiranija veæineOtkrivajuæi zapreke koje demokratija nosi sama u sebi, opasnostipo slobodu koje su demokratiji svojstvene, Tokvil je, kao što jeveæ izneto, najviše bio obuzet problemom tiranije veæine. Sâm nazivove pojave, treba odmah to reæi, više zbunjuje nego što razjašnjava.On dovodi u nedoumicu spajajuæi u sebi oèigledno razlièite stvari.Pod samom tiranijom veæ je uobièajeno podrazumevati oblikpolitièkog ureðenja koji se odlikuje nepostojanjem ogranièenja vlastii vlastodràca. I Platon i Aristotel svrstavali su tiraniju u iskvareneoblike vlasti. Tiranija je, po Aristotelu, monarhija koja ima samou vidu interese monarha; ona je despotska vlast jednog èoveka naddràvnom zajednicom. Tiranija nema u vidu opšte interese, osim akoje u pitanju lièna korist tirana. 19Prvobitno, tiranija je vezivana za odreðeni oblik sticanja i vršenjavlasti od strane jednog èoveka. Ali u iskvarene oblike vlasti,17181916Vidi Antoine Redier, Comme disait Monsieur de Tocqueville, Paris, Librairie Perrinet C ie , 1925, str. 45-50.Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 14.Aristotel, Politika, Beograd, Kultura, 1960, 1279b, 1311a.

prema Aristotelu, nije spadala samo vladavina pojedinca (tiranija) imanjine (oligarhija) u sopstvenom interesu i nad veæinom veæ i vladavinasiromašne veæine u sopstvenom interesu i nad manjinom(demokratija). U ovakvom obliku demokratije narod (demos) vladasâm ne potèinjavajuæi se zakonu, pa njegova vlast postaje despotska.Takva vrsta demokratije je ono što je tiranija meðu monarhijama;karakter tih dveju vlasti je isti. 20 Iz onoga što je Aristotel pisao proizašlobi, dakle, da je isto onako kao što je moguæna tiranija jednogèoveka, moguæna i tiranija mnoštva, veæine. Pri tome, naravno, dovoljnoje poznato da Aristotel za pojavu o kojoj je ovde reè nije upotrebljavaoizraz „tiranija veæine“.Tek u doba prvih graðanskih revolucija za društveno stanje kojeje karakterisao veæi ili manji stepen tlaèenja manjine od strane veæinepoèeo je da se koristi izraz „tiranija veæine“. Meðu prvima su naopasnost da veæi deo društva moè da tlaèi manji, kao što manji deomoè da tlaèi veæi, ukazali Hamilton i Medison u Federalistièkimspisima. Samovolja i obest nisu samo svojstvo apsolutnih vladara,veæ se i u demokratskom poretku moè govoriti o vlastoljubivoj veæini.„Nagomilavanje celokupne vlasti, zakonodavne, izvršne i sudskeu istim rukama, bez obzira na to da li je u pitanju pojedinac,nekolicina ili mnoštvo, i bez obzira na to da li je u pitanju nasledna,samopostavljena ili izabrana vlast, moè se uzeti za samu definicijutiranije“, pisao je Medison. 21 Do sliènih zakljuèaka došao je i Berk usvojim Razmišljanjima o revoluciji u Francuskoj: „U demokratiji jeveæina graðana u stanju da najsurovije tlaèi manjinu kad god u tojvrsti politièke zajednice preovlaðuju oštre razlike do èega, opet,èesto dolazi; nasiljem nad manjinom obuhvaæen je daleko veæi brojpojedinaca i ono se vrši mnogo èšæe, nego što se ikada moglo oèekivatiod vlasti jednog èoveka.“ 22Nije neobièno što je tek Tokvil na tako potpun i snaàn naèinukazao na zabrinjavajuæe posledice tiranije veæine u demokratiji.202122Isto, 1292a.Alexander Hamilton, James Madison, John Jay, The Federalist Papers, NewYork, New American Library, 1961, No. 47, str. 301.Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France, London, Dent, 1971, str.121-122.17

nika od naroda. Ali, kako ogranièiti veæinu? Kako spreèiti zloupotrebuvlasti od strane onih koji su je demokratskim putem stekli? Ovo je jednood središnjih pitanja u Federalistièkim spisima,kaoiuTokvilovojpolitièkoj filozofiji. „Zaštititi opšte dobro i prava graðana od jedne takveskupine, i istovremeno oèuvati duh i oblik narodne vlade – jeste,dakle, veliki cilj ka kome su upravljena naša istraìvanja“, pisao jeMedison. 24 Prema Federalistièkim spisima, tiraniju veæine mogu daspreèe dve stvari: isprepletanost i sloènost samih društvenih interesa,i naèelo podele vlasti. Tiranija veæine ogranièava se u dva podruèja: udruštvu i u oblasti politièkih ustanova.Pisci Federalistièkih spisa najviše se bave pitanjem kako spreèititiraniju veæine i iznose kako bi trebalo urediti odnose u jednoj konkretnojpolitièkoj zajednici. Sve je ovo uslovljeno politièkimzadatkom koji su ovi spisi imali da obave u vreme donošenja amerièkogustava. Tokvil, nasuprot ovome, više izuèava tiraniju veæine injene uzroke. Prema piscu Demokratije u Americi, neogranièenavlast veæine svojstvena je demokratiji, ona je prirodna, èini njenusuštinu. Van veæine u demokratskom poretku nema nièeg što bi bilou stanju da joj se odupre. Narod vlada politièkim svetom u demokratijiisto onako kao što Bog upravlja svetom. U demokratiji narod jeizvor i utoka svega. 25 Kao što je monarhiji bila svojstvena izreka dakralj ne moè da greši, u demokratiji vaì naèelo da je narod (veæina)uvek u pravu. 26Moralni autoritet veæine zasniva se delom na ideji da ima višesposobnosti u više ljudi, odnosno da je broj onih koji upravljaju va-`niji od drugih njihovih svojstava. 27 Istovremeno, autoritet veæineima za svoj osnov i naèelo da interesi veæine ne treba da budu pretpostavljeniinteresima manjine. Prema Dèmsu Brajsu, koji je o demokratijiu Americi pisao pribli`no pola veka posle Tokvila, širokorazvijena sloboda mišljenja i raspravljanja takoðe potpomaè svemoæveæine. Niko ne moè poreæi da nije imao priliku da se njegova24252627Isto, No. 10, str. 80.Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 56, 257.Alexis de Tocqueville, Oeuvres complètes: Voyages en Sicile et aux Etats-Unis,Paris, Gallimard, 1957, tom V, knj. I.Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. 1, str. 258.19

eè ili bar glas èuju. U nedemokratskim reìmima oseæanje nezadovoljstvai nepravde potpaljuje iskru otpora u grupi koja je izloènanapadima. Oni koje veæina u demokratiji nipodaštava ili osuðuje nemajuviše kome da se àle, jer su iscrpli sve moguænosti odbrane vlastitoggledišta. Oni više nemaju pravo priziva. Roma locuta causafinita. 28 U stvari, Brajs ovde samo ponavlja objašnjenje koje je Tokvilizneo sledeæim reèima: „Kad se nekom èoveku ili nekoj strankiuèini nepravda u Sjedinjenim Dràvama, kome da se obrati za pomoæ?Javnom mnjenju? Ali ono obrazuje veæinu. Zakonodavnomtelu? Ali ono predstavlja veæinu i slepo joj se pokorava. Izvršnoj vlasti?Ali nju postavlja veæina kojoj ona sluì kao pasivno oruðe. Snagamajavnog reda? Ali one nisu ništa drugo nego veæina podoru`jem. Poroti? Ali porota je veæina kojoj je dato pravo da izrièepresude; u pojedinim dràvama, veæina postavlja i same sudije. Makako da je nepravedna i besmislena mera koja se protiv vas upotrebljava,opet joj se, dakle, morate pokoriti.“ 29Ovako èvrst autoritet veæine u demokratskom poretku pratiumanjivanje va`nosti manjine i pojedinaca koji su drugaèijeg mišljenja.U demokratiji je poloàj pojedinca koji se ne slaè sa odlukamaveæine protivreèan. Kao demokrata, on tvrdi da su svi ljudi jednaki,da bi u isto vreme, kao onaj koji se ne slaè, pokušao da dokaè dasâm bolje zna od veæine šta je ispravno ili da ubedi da je više u pravuod same veæine. Èineæi ovo, pojedinac koji se ne slaè stavlja u pitanjenaèelo jednakosti. Njegova nepopustljivost (i nedoslednost)samo izaziva veæinu, potpaljujuæi njen gnev. Ovakav moguæan ishodstvari tera u demokratiji svakog pojedinca koji misli drukèije da seprikloni stavu veæine. Naèelo jednakosti, na ovaj naèin posmatrano,dovodi do rezultata suprotnih onima za kojima se išlo. Pojedinci sujednaki, ali ipak, kako Dejvid Spic tumaèi Tokvilova razmatranja tiranijeveæine, ti isti pojedinci padaju nièice pred jednim autoritetomiznad svih – pred mišljenjem veæine. 3028293020James Bryce, The American Commonwealth, New York, Macmillan, 1920, knj.II, str. 338-346. Ovo Brajsovo delo prvi put je objavljeno 1888. godine.Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 263.David Spitz, Democracy and the Challenge of Power, New York, Columbia UniversityPress, 1958, str. 19-21.

opasnosti za demokratiju leè u potèinjavanju zakonodavca volji izbornogtela i u usredsreðivanju sve vlasti u rukama zakonodavca. 33Kao i Monteskje i pisci Federalistièkih spisa, i Tokvil je smatraoda se tiranija veæine u oblasti politièkih ustanova moè umeriti primenomnaèela podele vlasti. Nema na zemlji vlasti koja bi bila dostojnatolikog poštovanja ili èije bi pravo bilo toliko sveto da bi jojtrebalo dopustiti da vlada nekontrolisano. 34 Prirodnu snagu veæinetreba, prema Tokvilu, veštaèki umanjiti, stvaranjem odgovarajuæihpolitièkih ustanova. To se moè postiæi tako što æe vlast u okviru dr-àve biti razbijena u više grana koje se suprotstavljaju jedne drugimai meðusobno se ogranièavaju, tako da jedna vlast zaustavlja druguvlast. Prouèavajuæi u Demokratiji u Americi amerièke politièke ustanove,Tokvil je smatrao da vlast veæine, olièenu u zakonodavnomtelu, mogu najviše da ogranièe sna`na izvršna vlast i jako i samostalnosudstvo.Društvena tiranija veæineTokvilovo izuèavanje tiranije veæine u savremenom društvu nezavršava se prouèavanjem moguænosti da veæina u demokratskomporetku zloupotrebi vlast i ukazivanjem na sredstva koja tu zloupotrebumogu spreèiti. Da se bavio samo ovom, politièkom stranom tiranijeveæine, Tokvilov prilog socijalnoj i politièkoj filozofiji bio bineuporedivo skromniji. Tokvila daleko više, meðutim, uznemiravadruštvena strana tiranije veæine. Njegova razmatranja imaju znaèajpre svega tamo gde ima u vidu tiraniju veæine kao društvenu pojavu.Niko drugi do Dòn Stjuart Mil, Tokvilov savremenik i prijatelj, priznaoje da je Tokvilovo upravljanje pa`nje na tiraniju veæine u društvenomznaèenju bio jedan od prelomnih trenutaka u njegovomduhovnom razvoju i da je veoma uticao na njegov ogled O slobodi. 3533343522Isto, knj. I, str. 158.Isto, knj. I, str. 263.Vidi John Stuart Mill, Autobiography, Oxford, Oxford University Press, 1969, str.115-116.

Po tome što ispituje ne samo politièku veæ i društvenu stranu tiranijeveæine, Tokvilovo delo se razlikuje od Federalistièkih spisa.Hamilton i Medison hteli su da utvrde kako spreèiti da veæina zloupotrebiprava i da prava manjine budu ogranièena. Kako u demokratskomporetku zaštititi prava manjine ne dovodeæi u pitanje vlastveæine? U ovom znaèenju problem tiranije veæine naroèito se postavljau društvima koja su tokom svoje istorije tako podeljena da skoronemaju zajednièkih vrednosti i verovanja. Ovo je bio sluèaj s revolucionarnomi postrevolucionarnom Francuskom, u kojoj se podela najakobince i antijakobince u razlièitim oblicima stalno obnavljala.Kako spreèiti u ovakvim politièkim reìmima – u kojima je javnomnjenje u toj meri podvojeno da veæina stalno dovodi u pitanjeopravdanost delovanja manjine, a manjina osporava legitimnost vlastiveæine – da dolazak na vlast jedne od dveju suprotstavljenih silane dovede do gušenja prava manjine? Koja oruða dati u ruke manjinida zaštiti svoja prava, ne dovodeæi u pitanje volju veæine i efikasnostvlasti? Zato se u širem smislu moè prihvatiti tvrðenje da tamo gdeTokvil govori o tiraniji veæine kao politièkoj pojavi, on više misli naFrancusku nego na Ameriku. 36U Americi u prvoj polovini 19. veka ovaj se problem za Tokvilapostavljao drugojaèije. U amerièkom društvu, koje je za razliku odfrancuskog bilo srazmerno homogeno, nije postojala bojazan od tiranijepolitièke (brojèane) veæine, veæ je „moguænog tiranina“ èinilocelo društvo. Drugim reèima, Tokvil nije imao na umu brojèanu ilipolitièku veæinu, veæ tiraniju demokratskog društva nad manjinama ipojedincem. Suštinu te pojave nije èinila tiranija veæine nad manjinom,koliko tiranija javnog mnjenja nad autonomijom pojedinca.Osnov ove nove pojave je, po Tokvilu, u jednoj od odlika savremenog,demokratskog društva, u njegovom individualizmu. 37 Glavnadruštvena promena koju donosi širenje jednakosti u novomdruštvenom poretku jeste individualizam. Individualizam je posledica3637M. Horwitz, „Tocqueville and the Tyranny of the Majority“, The Review of Politics,3, 1966, str. 293-307.Uz dalje izlaganje o individualizmu demokratskog društva vidi Jack Lively, TheSocial and Political Thought of Alexis de Tocqueville, Oxford, Clarendon Press,1962, str. 71-85.23

jednakosti ili èak, mo`da, i drugo lice ove pojave. Prema Tokvilu,dve su osnovne strane individualizma: vera u moguænost i snagu pojedinaènograzuma, i naèini mišljenja i ponašanja usmereni ka samomesebi, ka liènim interesima. Sjedne strane, dakle, individualizamdolazi do izraàja u slobodnom razmišljanju svakog pojedinca kojese suprotstavlja društvenim podelama, razlikama i autoritetu dogme,a s druge strane u te`nji pojedinca da svekolika svoja razmišljanja ipostupke upravi na samoga sebe. U prvom sluèaju, individualizamznaèi izlaènje pojedinca iz društvenih okvira koji su ogranièavalinjegovo kretanje i misao u feudalnom društvu (iz okvira staleà,struka, teritorijalnih zajednica), rušenje hijerarhijskog ustrojstvasrednjovekovlja, a u drugom znaèi zatvaranje pojedinca u sopstvenisvet i vrednosti (pre svega materijalnog karaktera).Dok se u feudalnom društvu pojedinac iznad svega oseæao kaopripadnik odreðenog društvenog sloja, poziva ili porodice, sa raskidanjemveza koje odvajaju ove društvene grupe jedne od drugih i poduticajem naèela jednakosti pojedinac poèinje sve više da posmatra sveoko sebe kroz prizmu sopstvenih interesa. U feudalnom društvu ljudisu bili nejednaki i pripadnici grupa koje su ih razdvajale. Ovo društvostajalo je u znaku „kolektivnog individualizma“. U savremenom društvusredište svega je u svakom pojedincu, uzev za sebe. „Kolektivni“individualizam zamenjen je „jediniènim“ individualizmom.Uzdiùæi razum pojedinca, individualizam savremenog društva,prema Tokvilu, ruši verovanja (ne samo religijska). Ova verovanja,meðutim, neophodna su i društvu i pojedincu. Ona im daju odreðenupostojanost, sigurnost i oslonac usred promena koje se zbivaju unjima i oko njih. Bez zajednièkih verovanja nijedno društvo ne moèda opstane, jer bez njih nema ni zajednièkog delovanja. Zato i u savremenomdruštvu nezavisnost mišljenja pojedinca moè biti manjaili veæa, ali ne i neogranièena. Ni u modernom demokratskom poretkudruštva ne postavlja se pitanje postojanja duhovnog autoriteta,veæ pitanje gde se on nalazi i koje su mu granice. 38U feudalnom, hijerarhijski ureðenom društvu nosioci duhovnogi moralnog autoriteta su pojedine društvene grupe. U demokratskomporetku, pojedinci ne priznaju više stare autoritete. Pojedinca ispu-3824Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 16-17.

njava gordost što je jednak sa ostalima, ali uporeðujuæi se sa drugimpripadnicima zajednice on u isto vreme doìvljava oseæaj slabosti ibeznaèajnosti. Ista pojava (jednakost) koja ga èini nezavisnim oddrugih, èini ga i izdvojenim, nezaštiæenim i slabim pred mnoštvom.Pojedinac zato poèinje da poklanja sve veæu pa`nju zajednièkommišljenju. Broj sve više postaje glavni autoritet koji izaziva poštovanje.Javno mnjenje sve više zamenjuje stare dogme sveštenika i filozofa.Vera u javno mnjenje postaje vrsta religije, a veæina je njenprorok. 39 Zato se i uticaj mnoštva ili veæine na svest pojedinca nemoè meriti ni sa èim sliènim u feudalnom društvu, „javno mnjenjeogromnom snagom vrši pritisak na svest svakog pojedinca; ono jeobuhvata, usmerava i tlaèi.“ 40Poredak demokratije je zbog svega ovoga izgraðen na jednojprotivreènosti. Stavljajuæi pojedinca u središte svega, demokratijana kraju ogranièava njegovu nezavisnost i snagu. Pojedinac je takoprogutan u mnoštvu jednakih pojedinaca, on se „gubi u gomili“ 41 ,postajuæi i doslovno „èovek gomile“. 42 Posle više od jednog veka otkakoje Demokratija u Americi objavljena, amerièki sociolog DejvidRisman, nadahnut Tokvilovim delom, video je savremeno, razvijenodruštvo Zapada kao „usamljenu gomilu“. 43Baš zato što je veæina u demokratskom društvu svemoæna, i poloàjonih koji se sa njom ne slaù je bezizgledan. Oni su prepušteniosudi društva, a teìna te osude ni sa èim se sliènim ne moè porediti.Osuda je mnogo teà od one kojoj su pojedinci i grupe ljudi izvrgnutiu nedemokratskim reìmima. Još pre Tokvila ovakvo poreðenje jepravio Berk, pišuæi da su „pojedinci koji trpe stavljeni osudom društvau mnogo gori poloàj od bilo koga drugog. Pod surovim vlastodršcemblagotvorno saoseæanje èoveèanstva smiruje bol njihovihrana, a podrška naroda bodri ih u njihovoj plemenitoj postojanosti;3940414243John Stuart Mill, „M. De Tocqueville on Democracy in America“, On Politicsand Society, Gerraint Williams ed., London, Fontana, 1976.Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 267.Isto, knj. II, str. 298.Motiv „èoveka gomile“ sna`no je dat u istoimenoj pripovetki Edgara Alana Poa.Vidi Edgar Alan Po, Odabrana dela, Beograd, Nolit, 1973, str. 89-99.Dejvid Risman, Usamljena gomila, Beograd, Nolit, 1964.25

oni koji su, meðutim, podvrgnuti nepravdi mnoštva, lišeni su svakespoljne utehe. Èoveèanstvo ih napušta, oni su nadvladani zaveromcele ljudske vrste.“ 44U aristokratskom (srednjovekovnom) društvu, prema Tokvilu,ima ljudi koji se odlikuju velièinom ili snagom. Ukoliko se takvi pojedincisukobe sa mišljenjem veæine, oni se povlaèe u sebe i u sebi samimanalaze dovoljno unutrašnje potpore i utehe. U demokratiji jeobrnuto. Povoljan sud javnosti tu je neophodan kao vazduh koji udišemo,i ìveti u sukobu sa mnoštvom isto je što i ne ìveti. 45 Sve ovoutièe na postojanost javnog mnjenja. Oni koji su prvobitno odbacivaliovo mišljenje kao pogrešno polako mu se priklanjaju, a oni koji se idalje ne slaù, skrivaju svoje nezadovoljstvo duboko u sebi, svesnibezizglednosti svakoga otpora. Tako savremeno društvo, u koje jednakosti potraga za materijalnim bogatstvom unose stalni nemir i promene,stièe svojevrsnu postojanost, pa i nepokretnost, zahvaljujuæidelovanju javnog mnjenja. 46 Prema Tokvilu, u srednjovekovnomdruštvu ima više raznolikosti u ponašanjima, idejama i oseæanjimanego u savremenom. I zato je, po njegovom sudu, amerièko društvo,kao tada najrazvijenije demokratsko društvo, bilo u isto vreme i uzburkanoi monotono. 47Ništa se ne moè meriti sa snagom kojom sud javnog mnjenja pritiskapojedinca i manjinu u demokratskom poretku. Tiranija društveneveæine jaèa je od tiranije politièke veæine. Da Tokvil daje prednost prvomobliku tiranije veæine nad drugim vidi se iz primera sa kojim sesusreo u politièkom ìvotu jedne od amerièkih dràva. Tamo su crnci,i pored toga što su imali pravo glasa, odustajali od uèešæa na izborima,plašeæi se nasilja belaca. Zakon nije bio u stanju da odrì svoj autoritetbez podrške veæine. Tokvil se, pri tome, išèuðava nad èinjenicom daveæina, koja ima iskljuèivo pravo da donese zakon, hoæe još da uìvaslobodu da mu se ili pokorava ili da tu pokornost uskrati. 48444546474826Burke, Reflections on the Revolution in France, str. 122.Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 267.Isto, knj. II, str. 268.Isto, knj. II, str. 236-237.Isto, knj. I, str. 263-264.

Tiranija društvene veæine nije samo jaèa od tiranije politièkeveæine, veæ je, u izvesnom smislu, obuhvatnija od tiranije manjine.Veæina moè da tlaèi manjinu, jer ima materijalnu i moralnu moæ;ona ne samo da utièe na ponašanje ljudi veæ èesto spreèava i samodelo i èlju za delovanjem pojedinca. Nije otuda neobièno što Tokvilpiše da ne poznaje nijednu zemlju u kojoj ima manje nezavisnostiduha i slobode raspravljanja nego u Americi, a ona je, u njegovo vreme,primer najrazvijenijeg demokratskog društva. 49Postoji jedno mesto u Demokratiji u Americi u kome je naroèitoslikovito izneto pišèevo shvatanje društvene tiranije veæine, tako daga ovde valja navesti u celini:„Veæina obeleàva mislima vrlo veliki krug. U tim granicamapisac je slobodan; ali teško njemu ako se drzne da ih prekoraèi. On netreba da se plaši inkvizicije, ali je izloèn razlièitim neprijatnostima isvakodnevnom proganjanju. Politièka karijera mu je zatvorena, jerje uvredio jedinu silu koja moè da mu je otvori. Sve mu se odrièe, pai sama slava. Pre nego što je obznanio svoje misli, verovao je da imapristalica, a sada, pošto je svima pokazao šta misli, èini mu se da ihviše nema; jer oni koji ga osuðuju, èine to javno, a oni koji misle sliènonjemu, a nisu smeli kao on, æute i udaljavaju se. On ustupa, podle-è svakodnevnom pritisku, i prestaje da govori kao da ga grize savestšto je kazao istinu.Lanci i dèlati bili su gruba oruða kojima se nekada tiranija slu-ìla, ali u naše vreme civilizacija je usavršila i sâm despotizam zakoji je izgledalo da nema više šta da nauèi.Vladari su materijalizovali nasilje; demokratske republike našegadoba uèinile su ga isto tako umnim kao i ljudsku volju koju onohoæe da uguši. Pod neogranièenom vladom jednoga, despotizam jegrubo zlostavljao telo da bi došao do duše; a duša do koje njegoviudari nisu stizali uzdizala se slavno nad njim. Ali u demokratskim republikama,tiranija ne postupa tako; ona ostavlja telo po strani i idepravo ka duši. Gospodar njima ne kaè: Ili æete misliti kao ja ili æeteumreti, nego veli: Slobodni ste da ne mislite kao ja; vaš ìvot, vašadobra, sve vam ostaje, ali vi ste od danas stranci meðu nama. Vi æete49Isto, knj. I, str. 266.27

zadràti svoja graðanska prava, ali æe vam ona postati uzaludna; jerako budete zaèleli da vas vaši sugraðani izaberu, oni to neæe uèiniti;a ako budete zahtevali samo da vas poštuju, oni æe vam i to odreæi. Viæete ostati meðu ljudima, ali æete izgubiti ljudska prava. Kada se budetepribliìli ljudima, oni æe beàti od vas kao od neèastivog; i samioni koji veruju u vašu nevinost, ostaviæe vas, jer bi inaèe drugi njihizbegavali. Budite spokojni, jer vam ostavljam ìvot, ali æe vam onbiti gori od smrti.“ 50Na poèetku 20. veka Mojsej Ostrogorski æe upotrebiti reèi i izrazesliène Tokvilovima da bi upozorio na jedan od najveæih demokratskihporoka. Ispitujuæi funkcionisanje britanskog i amerièkogpolitièkog sistema u svome radu Demokratija i politièke partije,Ostrogorski je pisao: „Èovek koji ima hrabrosti da svoje mišljenje iskaèi brani, vrlo je redak u demokratiji; on treba da bude gotovo junakdana pa da izaðe pred gomilu: ona je tako mnogobrojna inametljiva; gde bi se on mogao ukloniti, od koga bi mogao traìti zaštite,kada svako njoj pripada? Dokle god je bila reè samo o spoljnojprinudi, koja je ugroàvala graðanina u njegovoj liènosti i imanju, svisu bili njegovi saveznici, nošeni k njemu apsolutnom jednakošæu svojihinteresa. Ali èim je reè o prinudi javnog mnjenja, ova se jednakostgubi u oèima velike mase i pojedinac ostaje pred njom usamljen. Zatou javnom ìvotu niko ne ide uzdignute glave: svako se šunja i vuèepored zida. U demokratiji nema nikoga ko bi mogao da kaè vladaruono što su aragonski kortesi govorili svome kralju, pozdravljajuæi ga:’Mi koji vredimo koliko i Ti.’ Svi izjavljuju, meðu sobom se utrkujuæi,da su ponizne, vrlo ponizne sluge gomile.“ 51Javno mnjenje veæine postaje tako izvor duhovnog autoriteta.Osuda javnog mnjenja stavlja pojedinca u stanje potpune izdvojenostiili nemoæi. On poèinje da sumnja ne samo u sopstvenu moæ veæ i upravo da misli dukèije od veæine. Prilagodljivost više nije samo društvenanu`nost, veæ postaje duboka unutrašnja potreba pojedinca.Moralni oseæaj ustupa mesto prilagoðavanju zahtevima društva. 5250515228Isto, knj. I, str. 266-267.Mojsej Ostrogorski, Demokratija i politièke partije, Beograd, Štamparija Sv.Sava, 1921, str. 149-150.Lively, The Social and Political Thought of Alexis de Tocqueville, str. 88.

Ovu potrebu za stalnim podešavanjem i prilagoðavanjem svogaponašanja ponašanju veæine, koja u pojedincu sve više potiskuje iguši neka izvorna svojstva i menja njegovu prirodu, Tokvil je na jednommestu oznaèio kao udvorièki duh. Kao što su glavne odlike liènostikoje su na dvoru okruàvale vladara bile osrednjost i preteranasavitljivost i snishodljivost, tako se i u demokratskom poretku istiovakav duh sve više rasprostire u društvu. Razlika je u tome što u demokratijiovakav oblik svesti i ponašanja nije više vezan za jednu u-ù društvenu sredinu, veæ obuhvata celo društvo. U apsolutnim monarhijamaudvorièki duh okruàva vladara kao nosioca suvereniteta,dok u politièkom poretku u kome je suveren prisutan svuda, u reìmuzasnovanom na naèelu narodnog suvereniteta, udvorièki duh proìmasve redove društva. 53Pitanje društvene tiranije veæine je i pitanje autonomije pojedincai širenja konformizma u demokratskom društvu. Tokvil je s pravomistakao, da je vladavina veæine (mase) znaèila istovremeno iviše individualizma i manje individualnosti. Više individualizma, jerje ukidanje srednjovekovnih privilegija pruìlo moguænost napredovanjasna`nim pojedincima. Manje individualnosti, jer ùdnja zajednakošæu vodi u konformizam, u stanja u kojima je uslov napredovanjaprihvatanje merila proseènosti. 54Pišuæi o pojavi konformizma, neki savremeni sociolozi (osobitopredstavnici kritièke teorije društva) izneli su da je autoritet u naševreme izmenio svoj lik, da on nije ni nalik autoritetu kojim su se rukovodililjudi u prethodna dva veka. Prema Erihu Fromu, u 18. i 19.veku postoje dve vrste autoriteta: racionalni i iracionalni. Obe vrsteautoriteta ispoljavaju se javno. Taèno se zna ko zabranjuje odnosnonareðuje. Autoritet u naše doba sasvim je drugojaèiji: on nije više javan,veæ je nevidljiv, otuðen, bezlièan. U savremenim demokratskimreìmima autoritet crpe svoju snagu iz èinjenice da je anoniman. Nikonije autoritet, veæ je to „nešto“. Ali kako moèmo da ustanemo protivneèega što izmièe veæ samoj moæi našeg opaànja? Kako moèmo da5354Tocqueville, Voyages en Sicile et aux Etats-Unis.Harold Laski, „Alexis de Tocqueville and Democracy“, u F. J. C. Hearnshaw, ed.,The Social and Political Ideas of Some Representative Thinkers of the VictorianAge, London, Harrap, 1935, str. 104.29

se pobunimo protiv nikoga? 55 Kao i Tokvil, i savremeni sociolozimisle da takav autoritet u demokratiji moè da pritiskuje pojedinca ipotisne njegovu liènost, više nego prinuda u autoritarnim reìmima.Na jednom mestu u svome Zdravom društvu From opisuje anonimniautoritet na naèin koji neodoljivo podseæa na Tokvilovo zgraànjenad neslobodom pojedinca u demokratskom društvu. „Konformizamje“ – piše From – „mehanizam pomoæu koga deluje anonimni autoritet.Ja moram da èinim ono što svako èini, prema tome, moram da sesaglasim, ne smem da budem drukèiji, ne smem da ’strèim’; moramda budem spreman i voljan da se menjam prema promenama standarda;ne smem da pitam da li sam u pravu ili nisam, veæ da li sam se prilagodio,da nisam nešto ’izuzetno’, nešto razlièito. Jedino što je stalnou meni jeste baš ova spremnost za promenu. Niko nema moæi nadamnom izuzev gomile, èiji sam deo i kojoj se potèinjavam.“ 56Sliènost izmeðu Tokvilovih i savremenih nalaza o delovanjukonformizma u demokratskom društvu zahteva neka dalja objašnjenja.Kako je bilo moguæno da u sasvim razlièitim društveno-istorijskimsituacijama Tokvil i više savremenih sociologa doðu dopodudarnih zakljuèaka? Ostanimo za sada na ukazivanju na to da seTokvilova i neka današnja prouèavanja bar u jednoj taèki ukrštaju.Prouèavanja masovnog društva i konformizma u naše vreme polazeod datog stanja stvari. Ona opisuju savremeno, razvijeno graðanskodruštvo onakvo kakvo ono jeste. I kada sadrè u sebi kritiku toga društvai kada se dvoume nad njegovim moguænostima, ona iznad sveganude sliku toga društva. Tokvilov postupak je drukèiji. U Demokratijiu Americi on nam pokazuje kako æe demokratsko društvo izgledati.U vreme kada je demokratija bila još u zaèetku, Tokvil nas daleko višeuvodi u svoja predviðanja, nego što nam daje stvarnu sliku demokratskogdruštva. Ta njegova predviðanja toliko su ìva i uverljiva da je isâm u pojedinim trenucima, kako izgleda, poèinjao da veruje u njihovustvarnost – da zamenjuje ono što æe biti onim što jeste.Tokvil se ne zadràva samo na opštem opisu tiranije javnogmnjenja, veæ se bavi i njenim posledicama. Predmet njegovog prou-555630Erich Fromm, Zdravo društvo, Beograd, Rad, 1963, str. 157-158.Isto, str. 158.

èavanja nisu samo promene koje tiranija javnog mnjenja izaziva upojedincu veæ i društvene posledice ove pojave.Prva posledica tiranije javnog mnjenja jeste preovlaðivanjeosrednjosti u društvenom i politièkom ìvotu. Širenje konformizmadovodi do toga da u prvi plan izbijaju pojedinci koje odlikuje baš odsustvosposobnosti praæeno veštinom prilagoðavanja i saglašavanja.Demokratiji ne samo da nedostaje snaga rasuðivanja koja je neophodnada se izaberu ljudi koji zasluùju njeno poverenje veæ i èljada se to uèini. Demokratske ustanove razvijaju oseæanje zavisti u ljudima.Razbuðujuæi strast jednakosti, demokratske ustanove je nikadapotpuno ne zadovoljavaju. Zbog toga narodu (veæini) „sve što jema u èemu uzvišeno nad njim izgleda kao smetnja njegovim èljama,i nikakva uzvišenost nije toliko legitimna da mu ne umara oèi.“ 57Dok su najgorljiviji branioci demokratije u Tokvilovo vremeproricali da æe ona na vrh izbaciti najsposobnije i najzaslu`nije, jer jeto u interesu naroda, Tokvil upozorava na nešto sasvim drugo. Neæedemokratija izbaciti na svoje èelo najvrednije, veæ najproseènije. Veæinau demokratiji ne diskriminiše sposobne i nije nemarna premanjima. Ona im zavidi. Zbog svega ovog i interes za vršenje javnih poslovanije izuzetan. On ne donosi ni materijalne pogodnosti ni uticajkoji bi se mogao poèleti, pa èak ne jamèi ni trajnost. Duh proseènosti,koji je toliko tipièan za demokratiju, i posebno dolazi do izraàjau svetu politike, nagoni izuzetne pojedince da se klone politike kaopoziva. Sposobnost, iskrenost i nezavisnost misli koji su obeleàvaliperiod Amerièke revolucije, sve više usahnjuju sa širenjem demokratije.U vreme revolucije, prema Tokvilu, izuzetne liènosti pridru-ìle su se svojevoljno pokretu, rasprostiruæi svoj sjaj na narod i nepozajmljujuæi ga od njega. Javno mnjenje (veæina) rukovodilo setada voljom pojedinaca, ne vršeæi pritisak na njih. U novije vremenaroèito je Rajt Mils, slièno Tokvilu, na više upeèatljivih primeraskrenuo pa`nju na duhovno i moralno zaostajanje i pad savremenepolitièke elite u Americi u odnosu na prve tvorce amerièkog ustava ipolitièkih ustanova. 58 315758Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 204.Vidi S. Rajt Mils, Elita vlasti, Beograd, Kultura, 1964.

Svoju ozbiljnu zabrinutost zbog išèezavanja istaknutih ljudi idela i širenja proseènosti, Tokvil je izneo na snaàn naèin u eliptiènomobliku još u svojim zabeleškama sa putovanja po Americi: „Zaštodok se obrazovanost širi, izuzetni pojedinci postaju sve reði? Zašto,u vreme kada su dostignuæa svima pristupaèna, veliki intelektni talentipostaju reði? Zašto, kada više nema niìh klasa, nema ni viših klasa?Zašto, kada znanje o tome kako treba upravljati stigne do masa,nema više velikih sposobnosti u upravljanju društvom? Amerika javnopostavlja ova pitanja. Ali ko moè da odgovori na njih?“ 59Posebno su vidne posledice tiranije javnog mnjenja na podruèjukulture, zbog toga što ova oblast ljudskog duha zahteva izuzetne oblikedelovanja i izuzetne pojedince. Tiranija javnog mnjenja ne samoda smanjuje broj ovakvih ljudi i dela, nego uopšte menja prirodu razlièitihoblika kulturnog stvaranja. Tu su posledice tiranije javnogmnjenja najpogubnije. 60Dok je u aristokratskom društvu, prema Tokvilu, nauèno saznanjeimalo opštiji karakter, u savremenom demokratskom društvu svemanje ima nauènog istraìvanja koje je samo sobom nadahnuto.Društvo i nauku više zanima praktièna primena nauènih saznanjanego samo saznanje. U oblasti nauke sve se više istièu praktiène i poslovnecrte. Nemir i uzburkanost demokratskog društva, borba za sticanjemoæi i materijalnih dobitaka, sve više oteàvaju predavanjesmirenom razmišljanju koje je od tolikog znaèaja za razvoj teorije.Odsustvo vremena i mira, koji su toliko potrebni u nauci kao pozivu,utièe da u demokratskom poretku u oblasti nauke ima sve manje596032Tocqueville, Voyages en Sicile et aux Etats-Unis.Mada se slagao sa Tokvilom u oceni štetnosti preovlaðivanja osrednjosti u društvenomìvotu i kulturi, Mil je smatrao da osrednjost u politièkom ìvotu sama posebi ne mora uvek biti nešto rðavo. Tako je, prema Milu, Americi èetrdesetih godinaprošlog veka bio potreban srazmerno mali aparat vlasti, jer ta zemlja nijeuèestvovala u ratovima, nije imala sloène meðunarodne odnose i neprijatne susede,nije bila optereæena ostacima starog (aristokratskog) društva kojih bi se trebalooslobaðati, niti je imala veæi broj siromašnih i neobrazovanih graðana. Uovakvoj sredini traìle su se proseène sposobnosti, i mo`da su Amerikanci na mudarnaèin bili štedljivi kad se nisu obraæali izuzetnim pojedincima za nešto što su iproseèni politièari bili u stanju da uèine. Mill, „M. De Tocqueville on Democracyin America“, On Politics and Society, str. 211-213.

velikih duhova. Ipak, prema Tokvilu, ovo ne znaèi da nauka – spolja ikvantitativno posmatrano – zaostaje, da je sve slabija i nemoænija. Nigovora o tome. U demokratskom društvu sve je više onih koji se naukombave, a nauka sama, baš zbog svoje praktiène usmerenosti, vršisve veæi uticaj na društvene odnose. Nekada rezultat pojedinaènih napora,nauka postaje sve više veliko zajednièko preduzeæe. Njena moæje u stalnom porastu. Demokratsko društvo ne samo da ne dovodi upitanje nauku, veæ podstièe njen rascvat. Premda je to, kako Tokvilpiše, drukèiji vid nauke: „Dela èesto nisu savršena, ali su pokušaji nebrojeni;i mada su rezultati pojedinaènih napora po pravilu veomamali, opšti rezultat je uvek vrlo veliki. Zato je pogrešna tvrdnja da suljudi koji ìve u demokratskim vremenima po prirodi nezainteresovaniza nauku, knjièvnost i umetnost; samo mora da se prizna da ih onineguju na sebi svojstven naèin i unose u njih svoje vrline i mane.“ 61Kao i nauka, i knjièvnost odraàva duh vremena. Kao i društvo,i ona je nagrizena demokratskim duhom. Tokvil ovde, kao i u drugimocenama kulturne situacije demokratskog duštva, ima pre svega naumu stanje u Americi kao najrazvijenijem demokratskom društvu. 62Demokratija, po njegovom mišljenju, ne samo da usaðuje interes zaknjièvnost u industrijsku klasu (buròaziju) veæ unosi industrijskiduh i u knjièvnost. Veæina ljudi zato na knjièvnost gleda kao na industriju;pored nekoliko velikih pisaca koji krase knjièvnost, preovlaðujusitni „trgovci idejama“. Broj knjièvnih dela se umnoàva ipreovlaðuju manje vredna dela. Pisci više obraæaju pa`nju na brzinupisanja nego na usavršavanje pojedinosti. Njihov je cilj da iznenade iuznemire strasti, a ne da opèine ukus. Zbog svega ovoga u demokratskimvremenima javnost èesto postupa sa svojim piscima onako kaošto su kraljevi postupali sa svojim dvoranima: ona ih plaæa i prezire. 63616263Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 45.Tokvilova ocena knjièvnog stanja u Americi naroèito je bila nepovoljna. Izuzevšiklasièna engleska dela, Amerikanci, prema njegovom sudu, nisu imali vrednijihpisaca i knjiga. Amerièka knjièvnost nije tada prevazilazila nivo novinskogpisanja. Istini za volju treba reæi da su se u Americi, u vreme kada je Tokvil izneosvoj sud, veæ javljali ili su se ubrzo pojavili pisci kao što su Po, Melvil, Hotorn,Emerson i Toro.Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 60-66.33

U nauci pripadnici demokratskog društva stavljaju praktièno saznanjeiznad teorijskog; u umetnosti korisno (praktièno) stoji iznadlepog. Stavljajuæi korisno iznad lepog, demokratija zahteva da i lepobude korisno. Neguju se oni oblici umetnièkog izraza koji ìvot èinelakšim, nasuprot onima koji ga ulepšavaju. Stari slikari (Rafael naprimer) teìli su, prema Tokvilu, da prevaziðu prirodu, stremeæi kaneèem što je bolje od prirode. Oni su nastojali da od èoveka uèinenešto što je više od njega. Slikari prizora iz Francuske revolucije(David i njegovi uèenici) odlièno su prikazali modele koje su imalipred sobom, ali su retko zamišljali nešto izvan njih. 64Slièno umetnosti uopšte, i pesništvo ima zadatak da stvarnostuèini lepšom. Srednjovekovno društvo, prema Tokvilu, èini povoljnijetlo za razvoj poezije zbog svoga odnosa prema prošlosti. Izazivajuæiu ljudima odvratnost prema prošlosti i lišavajuæi pesništvonjegovog dotadašnjeg ambijenta, naèelo jednakosti oduzima pesništvui deo sadašnjosti. U nemoguænosti da u demokratskom društvunaðe stvaralaèko nadahnuæe u mnoštvu jednakih ljudi koji ga okru-ùju, pesnik se okreæe prirodi; „pošto su sa vidika išèezli bogovi i heroji,pesnici su se bacili na posao da opišu bujice i planine“. Ali ovaje (opisna) poezija za demokratska društva samo privremeno rešenje.Ukoliko je prošlost kao izvor pesništva izgubljena, ostaje neštodrugo dostojno pesnièkog nadahnuæa. To je buduænost. Ljudi u demokratskomdruštvu zaokupljeni su buduænošæu. Pošto su svi ljudijednaki i pojedinaèno uzev beznaèajni, narod æe postati predmet poezije.Predmet pesništva u demokratiji treba da postane èovek, odnosnoèoveèanstvo uopšte uzev. 65Tokvilova zamisao o društvenoj tiraniji veæine ili o tiraniji javnogmnjenja imala je velikog odjeka. Ona je pre svega uticala na razmatranjeDòna Stjuarta Mila. 66 Bio je to Mil koji je napisao najobimnijeosvrte na obe knjige Demokratije u Americi i koji je u svojoj Autobio-64656634Isto, knj. II, str. 53-61.Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 76-81.Prepiska izmeðu Mila i Tokvila objavljena je u Alexis de Tocqueville, Oeuvrescomplètes. Correspondance anglaise: Correspondance d’Alexis de Tocquevilleavec Henry Reeve et John Stuart Mill, Paris, Gallimard, 1954, tom VI, knj. I.

grafiji izneo va`nost Tokvilovog promišljanja problema društvenetiranije veæine za dalji razvoj svojih pogleda. Znaèaj Tokvilove knjige,prema Milu, ne leì samo u tome što je u njoj istaknuta vrednostdemokratije na sna`niji naèin nego u reèima i delovanju njenih najoduševljenijihprivrènika veæ i u tome što je Tokvil upozorio na opasnostkoju sa sobom nosi razvoj demokratije, i to ne zato da bi se njenrazvoj zaustavio (što je prema Tokvilu nemoguæe), veæ da bi se podstreknulepozitivne nasuprot negativnim stranama demokratije. 67Veæ na samom poèetku ogleda O slobodi Mil je priznao da je nekadai sam smatrao da se problem slobode iscrpljuje u zaštiti podanikaod tlaèenja vlastodràca. 68Po Milu, nekada se polazilo od pretpostavke (izuzetak u ovompogledu bila je demokratija u Grèkoj) da su oni koji vladaju nu`no uneprijateljskom odnosu prema onima nad kojima vladaju. Ogranièavanjevlasti u to vreme postizalo se na dva naèina: priznavanjem odreðenihprava i sloboda društvu, odnosno pojedinim njegovimpripadnicima i, nešto kasnije, uslovljavanjem odluka vlasti pristankomodreðenih društvenih grupa. Sa uspostavljanjem demokratije usavremenom društvu, meðutim, na upravljaèe i one kojima se upravljane gleda se više kao na suprotstavljene grupe. Umesto da budunjihovi protivnici, upravljaèi postaju predstavnici onih kojima upravljajui njima su odgovorni. Savremeno shvatanje ide za tim da seupravljaèi poistovete sa narodom, da njihov interes i volja budu interesi volja naroda. Pošto nema potrebe da se narod štiti od svoje sopstvenevolje, nema ni bojazni da bi on sâm sobom mogao tiranski daupravlja. Tako, prema Milu, stoje stvari posmatrane iskljuèivo teorijski.U stvarnosti je problem predstavnièke demokratije daleko zapleteniji.Sa širenjem demokratije sve više sazreva svest da su izrazi„samouprava“ i „vlada naroda nad samim sobom“ u sebi protivreèni,jer oni ne oznaèavaju upravljanje svakoga samim sobom, veæ vladavinunajveæeg dela društva nad njegovim ostatkom. A tu se veæ, kaoi kada je reè o drugim oblicima vlasti, pomalja moguænost zloupotrebe6768Ima više radova o Tokvilovom uticaju na Mila, pa i preterivanja (u smislu precenjivanjaili potcenjivanja) u oceni toga uticaja, o èemu ovde neæe biti reèi.Vidi John Stuart Mill, Utilitarianism. On Liberty. Considerations on RepresentativeGovernment, London, Dent, 1972, str. 65-68.35

i tiranije onih koji vlast imaju nad onima koji njome ne raspolaù.Tako je i Mil, slièno piscima Federalistièkih spisa i Tokvilu, došaodo zakljuèka da, pošto je volja naroda samo volja veæine, i narod(odnosno njegova veæina) „moèdateì da tlaèi jedan svoj deo; takoda su mere opreznosti neophodne protiv ove kao i protiv svake drugezloupotrebe vlasti.“ 69Pošto veæina moè da tlaèi manjinu isto onako kao što manjinamoè da tlaèi veæinu, Mil je upozoravao i na razliku izmeðu tiranijeveæine i tiranije manjine. Kada celo društvo postane tiranin onda se isredstva tlaèenja menjaju i razlikuju od onih koja primenjuju uèskupine pojedinaca. Postoje neke granice u kojima je opravdan uticajkolektivnog mišljenja na delovanje i mišljenje pojedinca. Zato je istotako va`no obezbediti odreðeno podruèje autonomije pojedinca, kaošto je neophodno osigurati društvo od tiranije manjine.Baveæi se tiranijom veæine, Mil je, kao i Tokvil, uoèio razliku izmeðutiranije politièke veæine i tiranije javnog mnjenja. Kada je reè oprvoj, Mil je imao na umu i neke konkretne ustanove, kojima se ovapojava moè onemoguæiti. U svome delu O predstavnièkoj vladi Milje naroèito isticao da srazmerno predstavljanje smanjuje moguænosttiranije politièke (brojèane) veæine, obezbeðujuæi da i manjine srazmernosvojoj stvarnoj snazi budu predstavljene u parlamentu. Naovaj naèin parlament bi predstavljao verniji odraz društva, a ne iskrivljenusliku, prema kojoj su stvarni izborni rezultati manjine (u razmeramacelog društva) znatno umanjeni u parlamentu (s obzirom nabroj poslanièkih mesta). 70Mada je pisao o politièkoj tiraniji veæine, Mil je zapazio da je va-`niji i daleko sloèniji problem, koji sa sobom nosi nastupanje demokratije,pitanje društvene tiranije veæine, „tiranije vladajuæegmišljenja i raspoloènja“ 71 . Kao i Tokvil, i Mil je podvlaèio da onošto je najtegobnije u društvenoj tiraniji veæine jeste da se radi o duhovnojtiraniji; to je „tiranija ne nad telom veæ nad duhom“ 72 .6970717236Mill, On Liberty, str. 68.Mill, Considerations on Representative Government, str. 256-275.Mill, On Liberty, str. 68.Mill, „M. De Tocqueville on Democracy in America“, On Politics and Society,str. 216.

Mišljenje veæine u demokratiji sve je postojanije i manje podlo-`no promeni (Mil govori ovde o „despotizmu obièaja“), a time suljudi sve više izloèni opasnosti gubljenja moralne hrabrosti i ponosa,koji èine glavne odlike autonomije pojedinca. Ono što izaziva zabrinutostjeste preterana spremnost na potèinjavanje i pokornost, kaoi to što sa razvojem demokratije mišljenje postaje sve ukorenjenije,teè promenljivo. Mil je posebno bio zabrinut zbog širenja osrednjosti.Njegove reèi zvuèe na mah kao daleki odjek Tokvilovih strahovanja:„Opšta te`nja širom sveta sastoji se u tome da proseènostpostaje uzlazna sila èoveèanstva. U drevnim vremenima, u srednjemveku, i sve manje i manje tokom dugog prelaza od srednjeg veka dodanas, bio je to pojedinac koji je sâm po sebi predstavljao moæ; a akoje bio izuzetno sposoban ili se nalazio na istaknutom društvenom poloàju,njegova moæ bila je znatna. Danas su pojedinci izgubljeni ugomili. Reæi u politici da javno mnjenje vlada svetom postalo jeobièna stvar. Jedina snaga dostojna toga imena danas jeste moæ masâi moæ dràvâ, sve dok su one sredstva za ostvarivanje èlja i te`njimasâ. 73 Na stvaranje javnog mnjenja ne vrši skoro nikakav uticajmišljenje izuzetnih pojedinaca ili mišljenje izneto u knjigama; mnjenjemasâ stvaraju ljudi njima nalik, koji im govore posredstvomštampe pod pritiskom potreba datog trenutka.Tako se, na kraju, i za Mila, kao i za Tokvila, suština problematiranije javnog mnjenja sastoji u tome da se što više otkloni ili umanjiodmazda veæine društva nad manjinom i pojedincima koji misle drugaèije.Javno mnjenje ne treba da bude ono što nije. Ono mora ostativladajuæa sila u demokratiji. Ali baš radi stvaranja najboljeg javnogmnjenja mora biti zajamèena velika društvena podrška mišljenjima iraspoloènjima koja su razlièita od onih što ih ima veæina.Društvena tiranija veæine i svemoæ dràveTokvilovo razmatranje problema društvene tiranije veæine nezavršava se nabrojanim oblicima ispoljavanja ove pojave i njenim73Mill, On Liberty, str. 123.37

glavnim posledicama u društveno-politièkom i kulturnom ìvotu demokratije.Demokratija raða još jednu pojavu koja je dovodi u pitanje– svemoæ dràve. Na osnovu nekih mesta u Tokvilovom delumogao bi se èak izvesti zakljuèak da se radi o dve strane jedne istepojave ili, bar, da su tiranija javnog mnjenja i svemoæ dràve dve pojavetesno povezane zajednièkim korenima. 74 Nešto kasnije pokazaæemoda je ovakvo objašnjenje i stavljanje u odreðeni odnos tiranijejavnog mnjenja i onoga što danas èesto nazivamo birokratizacijomdruštvenog ìvota stavljalo u nedoumicu mnoge tumaèe Tokvilovogdela, pa je dovelo i do njegovih razlièitih tumaèenja. Pre toga pogledajmokako Tokvil objašnjava pojavu svemoæi dràve. 75Izjednaèavanje društvenih uslova i umanjivanje društvenih razlikaistovremeno je uèinilo pojedince jednakim i slabim u odnosu nadruštvo, a posebno na javno mnjenje. Èineæi pojedince jednakim islabim, a društvo jakim, demokratija navodi pojedince na zakljuèakda je vlast koja predstavlja društvo prosveæenija i mudrija od ma kogpojedinca, te da zato ona ima ne samo pravo veæ i du`nost da upravljapojedincima. Tokvil doslovce kaè da je pravo i du`nost dràveda „uzme svakog pojedinca za ruku i vodi ga“ 76 .Pokazali smo veæ kako je Tokvil društvenu tiraniju veæine, pojavusvojstvenu demokratskom ureðenju društva, objašnjavao širenjemjednakosti – glavnim naèelom demokratije. Isto tako, centralizacijavlasti i podreðivanje pojedinca rastu u srazmeri sa širenjem jednakosti.Da bi se vlast centralizovala, pre svega je potrebno da graðani -ùde za jednakošæu. Centralna vlast je veæ po svojoj prirodi naklonjenajednakosti i podstièe je, jer jednakost izvanredno olakšava, širi iosigurava uticaj centralne vlasti. 77Izgleda, veli Tokvil, da se u vreme demokratije odvijaju dve revolucije:jedna stalno slabi vlast, druga je jaèa. Ruše se i ogranièavaju7475767738Ima mišljenja da je Tokvilovo prouèavanje svemoæi dràve još va`nije i originalnijeod njegovih razmatranja o tiraniji javnog mnjenja. Vidi Jirgen Habermas,Javno mjenje: Istraìvanje u oblasti jedne kategorije graðanskog društva, Beograd,Kultura, 1969, str. 173-174.Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 293-339.Isto, knj. II, str. 298.Isto, knj. II, str. 302-309.

najjaèe vladarske dinastije, ukidaju se staleške razlike i vekovne privilegije;a u isto vreme neprekidno rastu prerogativi vrhovne vlasti.Onaj isti narod, koji je uzdrmao i srušio vladajuæi poredak stvari, poniznose priklanja pred najsitnijim èinovnikom. Dve revolucije, okojima Tokvil govori, uzajamno su povezane svojim zajednièkim poreklomi, mada idu razlièitim smerovima, vode istim ishodima. Staroaristokratsko društvo zasnivalo se na naèelu nejednakosti i privilegija.Da bi postali jednaki, ljudi su morali da budu slobodni. Ali u meri ukojoj se jednakost sve više širila u savremenom društvu uz pomoæ slobode,samu slobodu bilo je sve teè odràti. Rušeæi staru dràvnuvlast, narod popušta pred novom vlašæu koju je sam stvorio. Ta novavlast postaje ne samo sve jaèa veæ i sve brojnija; u meri u kojoj se uveæavacentralna vlast raste broj javnih slu`benika koji tu vlast vrše.Centralizacija vlasti ipak nije podjednaka u svim demokratskimdruštvima. Ona zavisi od odnosa izmeðu jednakosti i slobode u pojedinimdruštvima. U Americi sloboda je starija, a jednakost srazmernonovija pojava. Prvi doseljenici na obale Amerike veæ su bilinauèili da uèestvuju u javnim poslovima, poznavali su naèela vladavineprava, sudske garantije, slobodu govora i štampe, liène slobode.Drugojaèije je bilo u Evropi, a posebno u Francuskoj. Tu je jednakostprethodila slobodi, a pobornici jednakosti bili su apsolutni vladari.Narod se tu navikao na jednakost (u smislu ukidanja staleškihprivilegija i jaèanja vladaoèeve vlasti) znatno pre nego što je idejaslobode doprla do njegove svesti.Isto tako, centralizacija vlasti u demokratiji ne zavisi samo odredosleda pojave i meðusobnih odnosa jednakosti i slobode veæ i odnaèina na koji se jednakost uvodi. Tamo gde se ona uvodi revolucionarnimmerama vlast je jaèa i više centralizovana. Napoleon, smatraTokvil, ne zasluùje ni osudu ni pohvalu zato što je u svojim rukamausredsredio celokupnu vrhovnu vlast, jer je posle nestanka odreðenihdruštvenih staleà sva njihova vlast prešla na dràvu. U Americi,gde narod nije prošao kroz revoluciju i od poèetka je sâm upravljao,nije ni bilo potrebno da se u toj meri poziva na dràvu kao na èuvaraslobode.To što su pojedinci u demokratiji nezavisni ispunjava ih samopouzdanjemi gordošæu. To što su oni istovremeno slabi primorava ih39

da pomoæ ne oèekuju od sebi ravnih (i takoðe slabih) ostalih pojedinaca,veæ od dràve. Njihove èlje i slabost stalno ih podseæaju na dr-àvnu vlast, u kojoj oni na kraju vide lek za sopstvenu nemoæ. Samaèinjenica da demokratski narodi priznaju i mrze privilegije pomaèusredsreðivanju svekolike vlasti u rukama dràve. Tokvil je isto takozapazio da se u demokratskim društvima pojedinci malo interesujuza javne stvari i da ih lako prepuštaju jedinom vidljivom i trajnompredstavniku celoga društva – dràvi. U meri u kojoj interes za javnestvari i politièko uèestvovanje slabi u demokratskim društvima, jaèaljubav prema javnom miru. Ova strast prirodno èini ljude sklonim dasvoja prava sve više ustupaju središnjoj vlasti. Strah od uznemiravanjai potreba za blagostanjem neosetno navode narod da poveæavafunkcije središnje vlasti kao jedine vlasti za koju se pokazuje da jedovoljno jaka, obrazovana i sigurna da ih zaštiti od anarhije.Dok je u srednjovekovnom društvu bilo više središta koja su delilavlast izmeðu sebe (porodice, staleì, cehovi) i sa dràvom, u savremenomdemokratskom društvu vlast dràve je neogranièena. Kaoi Monteskje 78 pre njega, i Tokvil iznosi da je u srednjovekovnomdruštvu postojalo više društvenih snaga koje su se nalazile izmeðupojedinca i dràve, i štitile ga u odnosu na dràvu; u savremenomdruštvu ovakve snage, odnosno „drugostepene vlasti“ (pouvoirs secondaires)ne postoje. U savremenom društvu preovlaðuje shvatanjeo jednoj središnjoj vlasti, koja neposredno upravlja celom zajednicom.U srednjovekovnom društvu dràva uspostavlja odnos sa društvompreko niza društvenih grupa i organizacija kojima pojedincipripadaju; u savremenom društvu ona upravlja mnoštvom meðusobom jednakih pojedinaca.Sve revolucije i kontrarevolucije u Evropi krajem 18. i poèetkom19. veka bile su, prema Tokvilu, u jednome sliène. One su razorilei uzdrmale drugostepene vlasti. Pri tome, sva prava i privilegijekoje su išèupane iz ruku staleà, cehova, porodica i pojedinaca, nisuposluìla da se uspostave nove drugostepene vlasti na demokratskojosnovi, veæ su usredsreðene u rukama centralne vlasti. Dràva je ta7840Vidi Montesquieu, De l’Esprit des Lois, Paris, Gallimard, 1970, knj. II, gl. IV, str.55-58.

koja zadobija sve veæu i veæu kontrolu nad graðanima i sve iskljuèivijuvlast upravljanja u najsitnijim pojedinostima njihovog ìvota.Uništavanjem sekundarnih vlasti i uzdizanjem dràve, rasprostiranjemmaterijalistièke i individualistièke usmerenosti u društvenomìvotu, demokratija guši i duh zajedništva u društvenom ìvotu. U19. veku sa slabljenjem ideje o ugovoru jaèa ideja zajednice. Ovaideja, o kakvom god da se obliku zajednice radilo (stvarnoj ili imaginarnoj,tradicionalnoj ili izgraðenoj zajednici), poèela je da se poklapasa predstavom o dobrom društvu. Njome su legitimisani razlièitioblici društvenih veza i udruìvanja. 79 Kidajuæi stare društvene veze,dràva je ta koja treba da ih nadomesti. Ona, meðutim, nema nièegistorodnog sa zajednicom. Ona je, kako je pisao Marks u Nemaèkojideologiji, surogat zajednice ili prividna zajednica. 80 Prema Dirkemu,politièka dràva je nadìvela Francusku revoluciju kao usamljenièinilac kolektivne organizovanosti. Pravi društveni poredak jeišèezao i dràva se javlja samo kao kolektivno organizovana aktivnostdruštvenog karaktera. 81Iz shvatanja o jedinstvenoj i središnjoj vlasti dràve, koje je prevagnulou demokratsko doba, proizlazi i shvatanje o jednoobraznomzakonodavstvu. Pošto je svaki pojedinac svestan toga da se veomamalo razlikuje od ostalih, on smatra da ista pravna pravila moraju dabudu primenljiva na sve. Dok su u srednjem veku za razlièite staleèvaìli razlièiti propisi, u demokratskom društvu za sve pojedince va-è ista pravila, svi su „jednaki pred zakonom“.U aristokratskom, srednjovekovnom društvu vrhovna vlast zadovoljavalase upravljanjem i nadzorom nad zajednicom u onome štose ticalo opštih interesa; u pogledu svega drugog pojedinci su bili slobodni.Vlast je imala nemaran odnos prema liènim nedaæama i patnjamapojedinaca, ne pitajuæi se uopšte u kojoj meri one mogu da utièuna postojanost i razvoj jedne zajednice. Demokratska društva krenulasu drugim pravcem. Dràva se u demokratskom poretku ne zadovo-798081Vidi Robert Nisbet, The Quest for Community, New York, Oxford University Press,1953 i The Sociological Tradition, New York, Basic Books, 1966, str. 47-106.Karl Marx, Friedrich Engels, Rani radovi, Zagreb, Naprijed, 1961, str. 398.Émile Durkheim, Le Suicide, Paris, Alcan, 1897, str. 449. Navedeno prema:From, Zdravo društvo, str. 211-212.41

ljava da narodom upravlja kolektivno; ona se oseæa pozvanom i dauðe u lièni ìvot i probleme svojih graðana. Upravljajuæi, dràva nastojida graðane obrazuje u razlièitim trenucima njihovog ìvota i daosigura njihovu sreæu bez obzira na njihov pristanak. Jedna od glavnihparola u Hakslijeom Vrlom novom svetu biæe da je svako sreæan,jer ljudi dobijaju ono što èle i nikad ne èle ono što ne mogu dobiti.Prema Tokvilu, pak, vlast u demokratiji postaje sve više centralizovana,obuzeta pojedinostima i inkvizitorska. 82 Stavljajuæi svakogpojedinca pod svoje okrilje i oblikujuæi ga po svojoj volji, vlast serasprostire nad celom zajednicom. Ona nad društvom širi mreù jednoobraznih,sloènih i do tanèina razraðenih pravila iz kojih izuzetnipojedinci nisu u stanju da se išèupaju i oslobode. Dràvna vlast uovom pogledu deluje kao tiranija javnog mnjenja. Ne prisiljavajuæiljude da deluju, dràva ih stalno spreèava da deluju. Ona samu èovekovuvolju razmekšava, savija je i njome upravlja. Takva vlast kaomora pritiska društvo „sve dok narod nije sveden na ništa više odstada plašljivih i vrednih ìvotinja, èiji je pastir dràva.“ 83Kako je bilo moguæno da èovek u doba demokratije tako niskopadne? I na osnovu èega se još savremeno društvo, sa slikom kakvaje ovde data, moè nazvati demokratskim? Tokvil nudi sledeæe objašnjenje:Èovek u demokratskom poretku u osnovi je protivreèan.Njega istovremeno raspinju dve razlièite te`nje: on èli da bude voðeni da ostane slobodan. I jedna i druga te`nja proizvod su onoga štoje svojstveno savremenom društvu – jednakosti. Jednaki meðu sobom,pojedinci su svesni svoje slobode i ponosni su na nju. Jednakimeðu sobom i svesni svoje nemoæi u odnosu na ostale pojedince idruštvo, oni stavljaju svoju sudbinu u ruke starateljskoj vlasti, kojusu sami odabrali. Èak i kada se gnušaju onih koji tu vlast vrše, oni tuvlast podupiru. 84 Tako nastaje nov tip politièkog poretka koji u sebiobnavlja protivreènost èoveka demokratskog vremena. Kao što se uljudskoj prirodi bude dve suprotstavljene te`nje, tako se i društvotemelji na dvama protivreènim naèelima: na naèelu narodnog suverenitetai na naèelu centralizacije.82838442Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 313.Isto, knj. II, str. 324-325.Isto, knj. II, str. 302.

Poznata je Rusoova èstoka kritika predstavnièke demokratije injegova misao da je engleski narod slobodan samo za vreme izboraèlanova parlamenta, da bi odmah po njihovom izboru pao u ropstvo. 85U Demokratiji u Americi nailazimo na jedno mesto koje veoma podseæana Rusoa. U demokratiji, piše Tokvil, ljudi se oslobaðaju svojezavisnosti toliko dugo koliko im je potrebno da izaberu gospodara, atada ponovo padaju u zavisnost. Ukoliko se podsetimo Tokvilovogstava da savremena demokratija moè biti samo predstavnièka, ondajoš više padaju u oèi njegove zamerke na raèun predstavljanja. Omoguæujuæipojedincima da povremeno sudeluju u odluèivanju u va`nijimstvarima, demokratija ih potiskuje u manjim i liènijim pitanjima.Ono što je naroèito opasno jeste zarobiti ljude u malim pojedinostima,razdeocima njihovih ìvota. A to je baš ono što dràva-pastir èini.Poslušnost koja se povremeno ispoljava u velikim stvarima nije nipribli`no tako opasna kao poslušnost u malim stvarima. Da li æe èovek,èiji ìvot do najsitnijih tanèina odreðuje i ureðuje dràva, biti ustanju da se uzdigne i svesno i samostalno izabere svoje upravljaèe?Da li on to uopšte moè? Tokvil odgovara: „Uzalud zaduùjete te istegraðane, koje ste uèinili toliko zavisnim od centralne vlasti, da s vremenana vreme izaberu predstavnike vlasti; to toliko va`no, ali takokratko i retko obavljanje slobodnog izbora, neæe ih spreèiti da postepenogube sposobnost mišljenja, oseæanja i delanja i tako malo pomalo padnu ispod nivoa ljudskosti.“ 86 Tako je snaga dràve u demokratskomporetku nešto što se ne moè ni sa èim sliènim porediti. Ni ujednom ranijem obliku politièkog ureðenja nije dràva bila u stanjuda upravlja iskljuèivo preko svojih organa, bez pomoæi meðuvlasti.Niti je mogla sistemom jednoobraznih pravila da obuhvati sve svojepodanike i da podrobno reguliše i njihov lièni ìvot. Društvena nejednakost,nedostatak odgovarajuæih obaveštenja i nesavršenost administrativnogsistema onemoguæavali su u prošlosti ovakav naèinupravljanja. Èak i kada je Rimska imperija bila u zenitu svoje moæi,pokoreni narodi saèuvali su svoje obièaje i njihovim podruèjimaupravljalo se odvojeno, a ne iskljuèivo iz jednog središta. Ma koliko8586àn-àk Ruso, Društveni ugovor, Beograd, Prosveta, 1949, knj. III, gl. XV, str. 74.Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 326.43

ila velika i beskompromisna, a u pojedinim razdobljima samovoljnai surova, vlast rimskih vladara bila je ogranièena, ili je, taènije reèeno,takav bio njen opseg; odnoseæi se na nekoliko predmeta, ta vlast je zanemarivalaostale.Moguænosti tlaèenja koje su sadràne u vlasti savremene dràveu demokratiji nešto su sasvim novo, bez presedana u dosadašnjojistoriji. Ovako, po Tokvilu, izgleda ta slika dràve koja se kao nemannadvila nad savremenim društvom:„Zamišljam u kojim bi novim vidovima despotizam mogao dase pojavi u svetu: vidim jednu nebrojenu masu sliènih i jednakihljudi koji su bez prestanka okrenuti sami sebi da bi sebi priuštili malai niska zadovoljstva kojima ispunjavaju dušu. Svakome od njih posebnouzev tuða je sudbina ostalih: njegova deca i prijatelji za njegasu cela ljudska vrsta, a što se tièe njegovih sugraðana, mada je okru-èn njima, on ih ne vidi, on ih dotièe ne oseæajuæi ih nimalo; postojisamo on za sebe, i ukoliko još uvek ima porodicu, najmanje što semoè reæi jeste da je bez otad`bine.Iznad pojedinaca uzdiè se neogranièena i starateljska vlast èijije jedini zadatak da omoguæi njihovo zadovoljstvo i bdi nad njihovomsudbinom. Ta vlast je apsolutna, podrobna, pravièna, bri`na iblaga. Bila bi slièna oèinskoj vlasti da, kao ova, teì da pripremi ljudeza zrelo doba; naprotiv, ona nastoji da ih zanavek zadrì u detinjstvu;ona èli da se graðani zabavljaju kako ni na šta drugo osim nazadovoljstva ne bi pomišljali. Ta vlast drage volje radi na sreæi svojihgraðana, ali èli pri tome da bude njihov jedini zastupnik i sudija;ona se stara o njihovoj sigurnosti, zadovoljava njihove potrebe, pru-à im zadovoljstva, vodi raèuna o njihovim brigama, upravlja njihovimposlovima, ureðuje nasleðivanje i raspodeljuje nasledstva, ne bili ih u potpunosti lišila nemira razmišljanja i tegobe ìvljenja.“ 87Razmatranje mesta i uloge dràve koje daje Tokvil nagoveštavaVeberovo prouèavanje racionalizacije i birokratizacije društvenog -ìvota i sumorne vizije koje izviru iz Kafkinog dela. Ipak, ni opštiutisak koji ostavlja Demokratija u Americi, ni poslednje straniceovoga dela, nisu pesimistièke. U poslednjem poglavlju Demokratije u8744Isto, knj. II, str. 324.

Americi Tokvil piše da niko sa sigurnošæu ne moè tvrditi da je novisvet bolji od staroga, veæ samo da je drukèiji. 88 Poreðenja koja on praviizmeðu aristokratskog i demokratskog poretka u nekim stvarimastavljaju demokratiju iznad društvenog poretka koji išèezava:„Dobro i zlo prilièno se podjednako raspodeljuju u svetu. Velikabogatstva nestaju; broj malih bogatstava raste; èlje i uìvanja se poveæavaju,nema više izvanrednog blagostanja niti nesavladive bede.Ambicija je sveopšte oseæanje; malo je velikih ambicija. Svaki pojedinacje usamljen i slab; društvo je ìvo, vidovito i sna`no; pojedincise bave malim stvarima, a dràva velikim.Duše nisu sna`ne ali su obièaji i ljudski zakoni blagi. Ako se nailazina malo odanosti, uzvišenih, sjajnih i èistih vrlina, zato su obièajivaljani, nasilje je retko, a surovost gotovo nepoznata. @ivot ljudipostaje duì i njihova svojina sigurnija. @ivot nije suviše lep ali jeugodan i miran. Malo je veoma otmenih i veoma prostih uìvanja,malo je uljudnosti u ophoðenju i malo grubosti u ukusima. Ne nailazise èesto na veoma uèene ljude niti na veoma neznalaèku svetinu. Genijalnostje postala retka, a znanje rasprostranjenije. Ljudski duh serazvija malim naporima u kojima sudeluju svi ljudi, a ne moænimpodsticajem nekolicine meðu njima. Manje je savršenosti, a više rezultatau delima. Sve veze rase, klase, domovine slabe; velika vezaèoveèanstva jaèa…Gotovo sve krajnosti se ublaùju i otupljuju; gotovo sva istaknutamesta se potiru, da ustupe mesto neèem osrednjem, koje je istovremenoi manje visoko i manje nisko, manje sjajno, ali i manjesumorno od onoga što je do sada bilo.“ 89Poslednje stranice Demokratije u Americi odišu àlom za vrednostimai ustanovama starog društvenog poretka, ali takoðe iznosena svetlo dana ne samo neminovnost demokratije, veæ i njene vrline:„Stanje jednakosti mo`da je manje uzvišeno, ali je pravednije, i unjegovoj pravednosti sadràna je njegova velièina i lepota.“ 90 O pravednostidemokratije moè se govoriti samo u onim demokratskimdruštvima u kojima se jednakost ostvaruje u savezu sa slobodom.888990Isto, knj. II, str. 338.Isto, knj. II, str. 336-337.Isto, knj. II, str. 338.45

Znaèaj Tokvilovog prouèavanja tiranije veæineRazmatranje Tokvilovog shvatanja tiranije veæine povlaèi, kaošto je u više navrata izneto, razlikovanje izmeðu politièkog i društvenogznaèenja ove pojave. Prvom, politièkom tiranijom veæine, Tokvilje bio manje zaokupljen nego drugom, društvenom tiranijomveæine, odnosno tiranijom javnog mnjenja. 91 Razvoj savremenogdruštva pokazao je da su mesto i uticaj prve pojave manji od mesta iuticaja druge. Ipak, u pokušaju da se grupišu i navedu glavne prednostii nedostaci Tokvilovog tumaèenja tiranije veæine u demokratskomporetku ne mogu se zaobiæi ni ocene koje se odnose na njegovo ispitivanjepolitièke tiranije veæine.Shvatanja o politièkoj tiraniji veæine, pa i Tokvilovo, kako danasizgleda, imaju više mana. Kada je pisao o tiraniji politièke veæine udemokratiji, Tokvil je pošao od pretpostavke da je postojeæa demokratijaporedak u kome vlada veæina, ako ne neposredno, a ono makarposredno. Dalji razvoj u prouèavanju demokratije pokazao je dau njoj narod ne vlada ni posredno. Ono što daje osnovni ton savremenojdemokratiji jeste takmièenje više politièkih manjina za glasoveveæine. Za razliku od autoritarnih reìma ona nije vladavina manjine,ali nije ni vladavina veæine. Karl Manhajm i Jozef Šumpeter su udruštvenoj nauci prvi i najjasnije ukazali na ovu crtu graðanske demokratije.92 Kasnije je ova zamisao dodatno razvijana i iskustvenoproveravana u okviru jednog shvatanja koje je postajalo vladajuæe upolitièkoj nauci Zapada. Ovom se shvatanju, tzv. teoriji demokratskogelitizma, prebacuje da svojstva savremene demokratije brka saprirodom demokratije uopšte. 93 Ne moè se, meðutim, poreæi da je91929346Pri tome, mora se istaæi, Tokvil nije uvek sasvim razlikovao prvi od drugog oblikatiranije veæine. Baveæi se tiranijom javnog mnjenja, on se èesto vraæao na problempolitièkih veæinâ, mešajuæi ove dve pojave, i nudeæi za spreèavanje tiranijeveæine neka sredstva (bolju organizaciju vlasti) kojima se jedino svemoæ politièkihveæinâ mo`da moè obuzdati. Na ovo je veoma jasno skrenuo pa`nju Ostrogorski,Demokratija i politièke partije, str. 152-153.Vidi naroèito Karl Mannheim, Essays on the Sociology of Culture, London, Routledgeand Kegan Paul, 1956, i Jozef Šumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokratija,Beograd, Kultura, 1960.Jedan od najboljih kritièkih osvrta na ovo shvatanje iznet je u knjizi Peter Bacrach,The Theory of Democratic Elitism, London, University of London Press, 1969.

aš ovo shvatanje mnogo uèinilo na razoblièavanju stvarnosti savremenedemokratije.Rušeæi mit o tome da u demokratiji vlada veæina, predstavniciovoga gledanja u politièkoj misli doveli su u pitanje još jedan mit –mit o moguænosti tiranije veæine. Ako je vladavina veæine mit, ondaje i tiranija veæine mit. Ako veæina ne moè da vlada, onda ona ne mo-è biti ni tiranska. Svi oni koji su krajem 18. i poèetkom 19. veka pisalio tiraniji veæine, pa i Tokvil, grešili su utoliko što se u demokratijiuopšte ne postavlja pitanje da li æe veæina nametnuti svoju volju manjini,veæ u kojoj meri razlièite manjine jedna drugu ogranièavaju uzveæu ili manju zainteresovanost veæine. Prema Robertu Dalu, „donošenjedràvnih odluka nije velièanstveno nastupanje velikih veæinaujedinjenih oko nekih osnovnih politièkih naèela. Naprotiv, to je stalnoumirivanje srazmerno malih grupa. I onda kada sabrane u vremeizbora ove grupe zaista èine veæinu, ne bi trebalo tumaèiti ovu veæinukao nešto više od aritmetièkog izraza... Brojèana veæina nije u stanjuda preuzme bilo kakvu usklaðenu delatnost. Razlièiti delovi brojèaneveæine jedini raspolaù sredstvima delovanja.“ 94Sve u svemu, Tokvilova bojazan od tiranije politièke veæine posmatranaiz ugla savremene politièke misli i iskustva sve je manjeosnovana. U ovoj oblasti, razmatranja u Demokratiji u Americi iFederalistièkim spisima zanimljivija su u meri u kojoj se bave razlièitimpolitièkim i pravnim ustanovama kao sredstvima koja treba daspreèe da jedna grupa nametne svoju volju drugoj. Naèelo podelevlasti i sredstva za njegovo ostvarivanje znaèajni su utoliko štojamèe odreðena prava grupama, a ne zato što brane manjinu od tiranijeveæine. Tokvilovo bavljenje problemom podele vlasti manje jeoriginalno i ono ide za onim idejama èiji su tvorci Lok i Monteskje,odnosno krajem 18. veka Hamilton i Medison u Americi. U ovojoblasti baš su se neka Tokvilova predviðanja (na primer o slabostiizvršne vlasti u Americi) pokazala netaènima, što je navelo neketumaèe Tokvilovog dela, koji nisu proniknuli u njegove najdubljeporuke, da umanje znaèaj Demokratije u Americi. U red ovakvih94Robert Dahl, A Preface to Democratic Theory, Chicago, The University of ChicagoPress, 1964, str. 146.47

prilaza Tokvilovom delu ide i poznati Brajsov rad o predviðanjimaHamiltona i Tokvila. 95 ***Snaga Tokvilove misli nije danas, dakle, u analizi tiranije politièkeveæine, veæ u izuèavanju jedne druge strane tiranije veæine – uupozorenju na opasnosti koje sobom nosi tiranija javnog mnjenja.Tokvil je bio svestan èinjenice da, za razliku od politièkih veæinâ, udemokratiji postoji i ima prvenstveni znaèaj društvena veæina. Zarazliku od prve veæine koja je promenljiva i privremena, druga jetrajna i nepromenjiva. Dok prve veæine nastaju i nestaju, druge susrazmerno stalne. Promene politièkih veæina zbivaju se u sklopuutvrðenih ubeðenja. Za razliku od mnogih svojih savremenika,Tokvil se nije bojao nepostojanosti društvenih veæina, veæ, naprotiv,njihove preterane postojanosti. Dve su stvari zaèuðujuæe premaTokvilu: „promenljivost velikog dela ljudskih akcija i osobita nepromenljivostizvesnih naèela. Ljudi su u stalnom pokretu; ljudski um jeskoro nepokretan.“ 96Baveæi se pitanjem tiranije javnog mnjenja, Tokvil je tvrdio daje ona rezultat ne onoga što ljudi èine, veæ onoga što oni ne èine; nenjihovog mišljenja, veæ nesposobnosti da misle. Moæ javnog mnjenjagoni pojedince da više nastoje da se prilagoðavaju uslovima iokolnostima svoga ìvota nego da ih menjaju. Celokupan ìvot pojedincapretvara se u te`nju da se ispunjavanje liènih interesa i sitnihzadovoljstava uskladi sa društvenim i moralnim zahtevima veæine.Ovakav naèin ìvota vodi gubljenju liènosti i strahovitom uticajujavnog mnjenja i opšteprihvaæenih vrednosti.Opisujuæi na snaàn i uverljiv naèin moæ javnog mnjenja, trebaodmah to reæi, Tokvil nije ulazio podrobnije u pitanje izvora javnogmnjenja. Kada je prouèavao javno mnjenje njega je pre svega zanimaloizraàvanje ove pojave i njene društvene posledice. On nije zapazio,kako primeæuje Nizbet, da javno mnjenje moè biti krivotvoreno959648James Bryce, „The Constitution of the United States as Seen in the Past. The Predictionsof Hamilton and Tocqueville“, Studies in History and Jurisprudence,Oxford, At the Clarendon Press, 1901, knj. I, str. 361-429.Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 264.

delovanjem uìh društvenih grupa. 97 Ovaj nedostatak u analizi rezultatje Tokvilovog gledanja na sastav demokratskog društva, o èemu æejoš biti reèi. Slièno glavnim predstavnicima politièkog liberalizmaTokvil je polazio od pretpostavke da je savremeno društvo pre svegaskup velikog broja pojedinaca, a ne društvenih grupa i organizacija.Zato je on bio i manje spreman da u uìm društvenim skupinama vidistvaraoce javnog mnjenja.Samo Tokvilovo razmatranje tiranije javnog mnjenja upuæuje naviše pitanja. Da li je tiranija javnog mnjenja iskljuèivo vezana za demokratskiporedak? Da li se širenje tiranije javnog mnjenja moèobjasnitisamo širenjem jednakosti u demokratskim društvima? Ima likonformizma i izvan demokratski ureðenih zajednica?Prema jednom mišljenju, Tokvil nije bio u pravu kada je vezivaokonformistièko ponašanje iskljuèivo za demokratska društva. Konformizamje, naprotiv, karakteristièan za sva društva, pa i za ona ukojima nema ni najmanje društvene i politièke jednakosti, i za autoritarnadruštva. 98 Moè li se prihvatiti ovakvo gledište?Nesporno je da su konformizam i pritisak vladajuæih shvatanjaprisutni u svim tipovima društva i vlasti, ali je opet taèno i to da senajpovoljniji uslovi za tiraniju javnog mnjenja stièu u demokratskojzajednici. Tiranije javnog mnjenja ima tamo gde se odreðena vladajuæashvatanja i vrednosti srazmerno slobodno uoblièavaju i utvrðuju,bez uticaja dràvnog autoriteta i prinude. To je ono što je Tokvilimao na umu. U demokratiji dràva naknadno sankcioniše odreðenaverovanja i vrednosti veæine, mada ni to ne mora uvek biti sluèaj. Pojedinistavovi javnog mnjenja mogu èak biti u neskladu sa tekuæomdràvnom politikom. Sud javnog mnjenja èesto dopire dalje od merakoje dràva preduzima. Drugaèije je, meðutim, u autoritarnim dràvama.Tu na uoblièavanje stavova javnog mnjenja od poèetka presudanuticaj vrši dràva. Zato i ne postoji moguænost nesaglasnostiizmeðu stavova javnog mnjenja i dràve. Ono što pada u oèi u autoritarnimreìmima jeste tiranija i despotizam dràve. Nasuprot tiranijijavnog mnjenja u demokratiji stoji tiranija dràve u autoritarnim9798Nisbet, „Tocqueville, Alexis de“, International Encyclopedia of the Social Sciences,knj. 16, str. 91-92.Spitz, Democracy and the Challenge of Power, str. 50-51.49

oblicima vladanja. Sve ovo daje za pravo više Tokvilu nego pojedinimnjegovim kritièarima. Konformizma ima tamo gde postojikakva-takva moguænost izbora. Tamo gde ove moguænosti više nema,tamo gde nonkonformizam predstavlja suviše veliki rizik za pojedinca,gde su odsustvo pravih obaveštenja, la` i zastrašivanje onihkojima se upravlja poèeli da guše i samu posebnost pojedinaène svesti,nema ni konformizma.Slikajuæi demokratsko društvo Tokvil je drào da je u njemu tiranijaveæine praæena apatiènošæu pojedinca. Svest o svemoæi veæine,odnosno javnog mnjenja, dovodi do uzmicanja pojedinaca, dopriznavanja moralne i politièke nadmoænosti vladajuæeg mišljenja.Pojedinac nema ša da traì u stvarima u kojima je veæina ljudi izreklasvoj sud; èak je mo`da varljiva i sama nada da bi se u toku stvaranjaovoga mišljenja njegovi predlozi i razlozi mogli osetiti. Na pojedincuje da se prikloni odlukama koje natkriljuje oreol veæine, da svojeponašanje i mišljenje tako preuredi da ne odudara nepotrebno od stavovaveæine.Predstavljajuæi na ovaj naèin tiraniju društvene veæine, smatraoje jedan broj kritièara, Tokvil je grešio tvrdeæi da su tiranija javnogmnjenja i apatija pojedinca blisko povezane pojave. Postoji, meðutim,ili jedno ili drugo. Tamo gde su pojedinci apatièni nema pritiskajavnog mnjenja, odnosno nije ni potreban pritisak na njegovu svest.Tamo gde se, pak, ovaj pritisak sreæe, pojedinci su oèigledno nesaglasni,otporni na taj pritisak. Moè biti ili jedno ili drugo, ali nikakoobe pojave istovremeno. Jedan od prvih koji je ovaj prigovor uputioTokvilu bio je Dèms Brajs. U svome delu Amerièka dràva, Brajs jepisao o tiraniji veæine više da bi pokazao da je Tokvilov strah od tepojave preteran. 99Još pre Brajsa, treba na to podsetiti, Mil je smatrao da je nemoæpojedinca u savremenom društvu osobito izazvana mnogoljudnošæudanašnjih društava. Pri tome je Mil (a kasnije i Brajs) bio mišljenjada se ne moè prihvatiti Tokvilovo objašnjenje nemoæi pojedinca usavremenom društvu. Prema Tokvilu, u demokratiji su ukinute porodiènei staleške razlike i pojedinci su usamljeni i jednaki. Baš zato9950Bryce, The American Commonwealth, knj. II, st r. 347-356. Uporedi i Spitz, Democracyand the Challenge of Power, str. 47-56.

što su jednaki, baš zato što ne postoje tradicionalne veze koje bi ihrazlikovale, pojedinci su nemoæni. Oni su jednaki u svojoj nemoæi.Pošto su pojedinci nemoæni, uticaj veæine postaje preovlaðujuæi.Prema Milu, pojedinci nisu nemoæni zato što su jednaki, veæ zato štoje masa toliko narasla da su pojedinci siæušni u suoèenju sa njom.U odnosu na društvo njegov pripadnik je nalik zrnu peska na nepreglednojmorskoj obali. Kasnije æe Dirkem govoriti o društvu kao o„neorganizovanoj prašini pojedinaca“ 100 . Slabost pojedinaca je uusamljenosti, snaga u pripadanju. Kako je društvo, zahvaljujuæi tehnièkimusavršavanjima, postalo sposobno da istovremeno deluje naviše njih, ono moè da potèini sebi ne samo pojedinca nego i veæibroj pojedinaca. 101Oseæaj nemoæi koji pojedinac doìvljava moè se, prema Brajsu,porediti sa oseæanjem beznaèajnosti koje nas obuzima kada noæuposmatramo zvezdano nebo. Va`nost i premoæ veæine u demokratijiisto tako povlaèi za sobom ocenu da je uzaludno suprotstavljati jojse. Polazeæi od toga da æe veæina preovladati i da, pošto æe preovladati,mora da bude u pravu, pojedinac u demokratiji prihvata mišljenjeveæine i priklanja mu se. Ova usmerenost na prilagoðavanjejavnom mnjenju, pristajanje na njega i podreðivanje njemu, kao ioseæaj uzaludnosti pojedinaènih napora, nepravilno se, prema Brajsu,naziva tiranijom veæine. Bolje bi joj pristajao naziv „fatalizammnoštva“ (fatalism of multitude).U fatalizmu mnoštva, prema Brajsu, nema obesti, nepouzdanosti,drskosti i oholosti koje su karakteristiène za tiranski tip vladanja.Fatalizam mnoštva, doduše, èini zloupotrebu vlasti veæine lakšom(tiranija politièke veæine), ali ne ukljuèuje u sebe prinudu. „U fatalizmumnoštva nema ni pravne ni moralne prinude; karakteristièno jesamo odsustvo moæi otpora, umanjen oseæaj liène odgovornosti i du-`nosti da se vodi borba za sopstveno mišljenje, što je u nekih narodarazvijeno verovanjem u moæ sudbine.“ 102 Mali broj pojedinaca èvrstihubeðenja odbijaæe da se prikloni volji veæine ukoliko se sa njom100 Durkheim, Le Suicide, str. 448. Navedeno prema: From, Zdravo društvo, str. 212.101 Mill, „M. De Tocqueville on Democracy in America“, On Politics and Society,str. 200-201.102 Bryce, The American Commonwealth, knj. II, str. 352.51

ne slaè. Ali i takvi pripadnici demokratskog društva drugojaèijegledaju na svoju stvar pošto je poraèna, nego što su èinili dok je jošimala izgleda na uspeh. „Èovek od ubeðenja mo`da æe ostati pri stavuda su razlozi obe strane posle izbora isti kao i pre. Ali proseèanèovek æe ponavljati svoje razloge s manje vere, manje àra, i više pritajenogstraha da mo`da nije u pravu, nego što je to èinio dok je veæinabila još sporna; njegova spremnost za borbu bivaæe sve manjasvaki put kada veæina iznova potvrdi svoj sud.“ 103 Što je šira društvenasredina u kojoj dolaze do izraàja ove te`nje, to je veæi njihov uticaj.Ovaj uticaj je još veæi u odnosu na pojedince nego na manjinskegrupe, koje su unutar sebe èvršæe povezane.Tako Brajs ne izjednaèava, kao Tokvil, tiraniju javnog mnjenja iapatiju. Prema Brajsu, apatija se svodi na pokoravanje „fatalizmuveæine“. Pošto su u demokratiji sva mišljenja jednake vrednosti, sporovise rešavaju odreðivanjem veæine. Pogotovo u velikim društvima,veæina je ogromna, i malo æe se koji pojedinac odvaìti da joj sesuprotstavi. Ovakvo potèinjavanje pojedinca, koje se ispoljava u njegovojapatiènosti, nije isto što i tiranija. Pored toga što ne pristaju svida se pokore, pored toga što ima onih koji istrajavaju u svome neslaganju,pojedinac koji se pokorava èini to po svojoj volji. Samo tamogde ovaj pritisak znaèi prisilno nametanje pojedincu odreðenog gledištaogranièavanjem njegove slobode da se ne slaè, opravdano jegovoriti o zloupotrebi vlasti i tiranije. Nepravedno vršenje vlasti jejedna stvar, a duhovno stanje koje prisiljava pojedinca da se pokoripre nego što do takvog, nepravednog vršenja vlasti doðe, i bez obzirana nju, nešto je sasvim drugo.Moglo bi se reæi da Brajs u jednoj stvari ima pravo. „Tiranija veæine“je mo`da nepodesan izraz za pojavu o kojoj je ovde reè. Kao imnogi drugi izrazi metaforiènog znaèenja, izraz „tiranija veæine“podstièe ljudsku uobrazilju i ovu pojavu prikazuje u ìvim bojama.Podseæajuæi istodobno na neke druge pojave u politièkom ìvotu (natiraniju), izraz „tiranija veæine“ nas pomalo udaljava od suštine pojavekoju izuèavamo. Jasno je da je za pojavu koju prouèavamo karakteristièanjak uticaj na svest i ponašanje pojedinca i manjine, kojidovodi postepeno i unapred do njihovog prilagoðavanja raspoloè-103 Isto, knj. II, str. 351.52

nju i mišljenju veæine. Da li je, meðutim, ova moæ veæine tiranskeprirode? Da li je pojava kojom se bavimo jedan od oblika tiranije?Na oba pitanja moè se dati jedino odreèan odgovor.Doduše, treba takoðe imati na umu da je upotrebljavajuæi izraz„tiranija veæine“ i sam Tokvil bio svestan toga da se radi o metafori.Pada posebno u oèi da je on ovaj izraz koristio u prvoj knjizi Demokratijeu Americi, dok se u drugoj knjizi, objavljenoj pet godina kasnije,taj izraz uopšte ne sreæe. Opisujuæi nastajanje jednog novogsveta, Tokvil je oskudevao u pojmovima kojima bi obuhvatio novepojave. Taj novi svet, koji je pred njegovim oèima rastao, a u èiju jesudbinu on tako pomno teìo da pronikne, teško je bilo opisati pomoæupojmova koji su pripadali jednom drugom vremenu. Tokvilov zadatakbio je tim teì što su njegovi savremenici upotrebljavali jošuvek mnoge stare pojmove i reèi za oznaèavanje novih pojava, a da ine govorimo o onima koji su, svesno ili ne, odbijali da priznaju isamu stvarnost novog sveta.Tokvil je bio veoma svestan svega ovoga. „Ljudski um“ – premanjemu – „lakše otkriva stvari nego reèi: otuda dolazi do upotrebe tolikoneodgovarajuæih reèi i nepotpunih izraza.“ 104 Pri kraju drugeknjige Demokratije u Americi Tokvil je pisao da se oblik ugnjetavanjakoji je karakteristièan za demokratska društva ne moè poreditini sa èim sliènim. Uzalud tragajuæi za izrazom kojim bi obuhvatioovu pojavu, Tokvil moè samo da tvrdi da su stare reèi „despotizam“i „tiranija“ neodgovarajuæe, da je stvar nova i da, pošto ne moèdaseimenuje, preostaje jedino da se pokuša da se ona definiše. 105Nije samo Brajs sumnjièav u pogledu prikladnosti izraza „tiranijaveæine“ nego i sam Tokvil. Slaùæi se u ovome, Brajs i Tokvil se,meðutim, razilaze u tumaèenju pojave kojom se bave. Brajs smatrada nezainteresovanost za politièke stvari, koja èini stalno obele`jeljudske prirode, naroèito uzima maha u demokratiji. Ne ulazeæi u svaobjašnjenja politièke nezainteresovanosti (apatije), Brajs je mišljenjada sâm naèin odluèivanja u demokratiji (veæinski) i mnogoljudnostsavremenih demokratskih zajednica odvraæaju pojedinca,izmeðu ostalog, od zanimanja za politièke stvari. Ako veæina u104 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 160-161.105 Isto, knj. II, str. 324.53

demokratiji preovlaðuje, pojedinac odstupa svestan vlastite nemoæiu odnosu na veæinu. Snaga je u mnoštvu, veæini, a pojedinac predtom snagom uzmièe i prilagoðava joj se. On se miri sa „ogranièavajuæomsnagom brojeva“. Moæ i brojnost mase su za pojedinca u demokratijifatalni; kao i kada je reè o verovanju u moæ sudbine, takoisto i kada je veæina u pitanju, pojedinac drukèijeg mišljenja ne vidinikakav drugi izlaz, nikakvo drugo rešenje. Sudbini se ne moè odupreti,volja veæine se ne moè preinaèiti. Demokratskom društvuzato je svojstven fatalizam mase.Drukèije je stvari, kao što smo videli, ocenjivao Tokvil. Premanjegovom sudu, pojedinac je u demokratskom društvu smrvljen snagomizvesnih široko prihvaæenih ubeðenja, metaforièno reèeno – „tiranijomveæine“ ili „tiranijom javnog mnjenja“. I to ne zbog toga štoje manjina obeshrabrena brojnošæu veæine, veæ zato što preovlaðujuæamišljenja odlikuje snaga koja slama svaki otpor. Nije problem, kako jeBrajs pomalo naivno verovao, u kolièini, veæ u svojstvima veæine udemokratiji. I nisu samo pojedinci apatièni pred „ogranièavajuæomsnagom brojeva“, veæ pred stvarnom snagom demokratskih veæinâ.Za Brajsa u demokratiji ima apatije, ali ne i tiranije veæine. PremaTokvilu, obe pojave nastaju u demokratiji i uzajamno se pojaèavaju.Krajnji ishod ovih pojava je gubljenje liènosti, preovlaðivanje osrednjostii konformistièkog, heteronomnog ponašanja. Brajsova ocenaizgleda savremene demokratije zato je više optimistièka, Tokvilova jeviše uzdràna. Brajsova slika demokratije je vedra, Tokvilova obazriva.Ove razlike u opisu demokratije nisu neobjašnjive imamo li u viduda je Brajs pisao u „herojsko“, uzlazno doba demokratije. Upravo jeBrajs jedan od politièkih pisaca koji je zastupao shvatanje o neminovnomi nezadrìvom napredovanju demokratije, o tome da je demokratijanormalan politièki oblik koji treba da preovlada, isto onako kaošto se uzima da je zdravlje normalna pojava u èovekovom ìvotu.U Brajsovo vreme pojave kao što su masovno i potrošaèko društvo,širenje konformizma i osrednjosti, preterana organizovanost i birokratizacijadruštvenog ìvota, nisu još uvek bile uzele maha.U vreme uspona demokratije i interesovanje za Tokvilovo delobilo je opalo. Demokratija u Americi imala je odjeka u vreme kada jeobjavljena i kada je demokratija bila jedna nova pojava, pojava u54

nastajanju. Tada su i Tokvilova upozorenja na opasnosti sadràne uovom novom obliku društvenog poretka bila blià njegovim savremenicima.Ona su izazivala interesovanje i reagovanje bez obzira nastav pojedinaca prema demokratiji. Vremenom je ovaj interes zaTokvilova razmatranja splašnjavao. U doba uèvršæivanja i napredovanjagraðanske demokratije sve se više èinilo da je Tokvil u demokratijivideo nešto što joj uopšte nije svojstveno.Tek sa produbljivanjem krize savremenog društva, sa izbijanjemna površinu svih onih zala demokratije koja su Tokvila onespokojavala,potvrdilo se koliko je Brajsov optimizam bio neobazriv, aTokvilovo strahovanje razlo`no. Pišuæi o demokratiji u prvim decenijama19. veka Tokvil je otkrivao i nasluæivao neke crte demokratijekoje æe izbiti na videlo u naše doba. Baš ovo danas i podstièe obnavljanjeinteresovanja za Tokvilovo delo.Od posebnog je znaèaja za razumevanje Tokvilovog shvatanjatiranije veæine njegova analiza sastava savremenog društva. Razaranjestaleškog sastava društva i širenje jednakosti uslova dovelo je, poTokvilu, do atomizacije društva, do njegovog raspadanja na mnoštvopojedinaca, umesto podeljenosti društva na više oštro razdvojenihgrupa. Slièno osnovnim postavkama politièkog liberalizma, i Tokvilje polazio od pretpostavke da savremeno društvo èini skup velikogbroja pojedinaca, a ne društvenih grupa i organizacija. Društvenegrupe, a posebno organizacije, zauzimaju srazmerno ogranièenomesto u Tokvilovim razmatranjima. Pojedinac je taj koji predstavljaosnovnu jedinicu analize.Prema Tokvilu, društvo njegovog doba nije klasno društvo. Celonjegovo objašnjenje sastava savremenog društva moglo bi se ovakoizraziti: postoje društvene razlike, ne postoje društvene klase. Onošto nedostaje skupinama èije je prisustvo oèigledno u demokratskimdruštvima (srednji slojevi, industrijska buròazija, radništvo) jesuzajednièka oseæanja i ciljevi, tradicije i išèekivanja. Postoje bogati,ali ne i klasa bogatih; postoje siromašni, ali ne i njihova klasa. Postojedakle èlanovi, ali ne i zajednica. 106 Istovremeno, ne samo da ne postojeèvršæe veze izmeðu pojedinaca srazmerno istog bogatstva, veænema ni „prave“ veze izmeðu pojedinaca i grupa razlièitog imovin-106 Isto, knj. II, str. 166.55

skog stanja. Za Tokvila, a nasuprot Marksu, prava klasa postoji samotamo gde ima uzajamnosti, saradnje i meðusobne zavisnosti izmeðurazlièitih društvenih grupa. Dok Marks smatra da odsustvo uzajamnostiizmeðu radnika i kapitalista govori da klase postoje, po Tokvilubaš zbog odsustva uzajamnosti o njima ne moè biti reèi. Marks i Tokvil,drugim reèima, slièno vide društvenu situaciju svoga vremenaali je sasvim razlièito objašnjavaju. 107Za predmet našeg rada, meðutim, posebno je vaàn jedan drugideo Tokvilove slike graðanskog društva. Reè je, naime, ne o podruèjuneorganizovanih društvenih grupa (klasa, slojeva), veæ o organizovanomodseku društvenog ìvota. I tu, prema Tokvilu, ne nailazimo nadruštvene kolektivitete, veæ na usamljene pojedince. Presek savremenogdruštva, kao što danas znamo, jeste drukèiji. U njemu preovlaðujuorganizovane grupe, a pojedinac je u drugom planu. U takvomdemokratskom društvu, prema mišljenju jednoga od Tokvilovih kritièara,108 nonkonformista nije èovek koji ne usvaja opšta društvenamerila, veæ pojedinac koji usvaja poseban, razlièit sistem merila. Odbacujuæivrednosti šire društvene sredine, nonkonformisti u demokratijise drè vrednosti svoje uè sredine. Tipièno je za demokratskodruštvo da dozvoljava ovakve oblike nonkonformizma. I baš zato udemokratiji nema tiranije veæine nad manjinom, ili bi se moglo reæida je prostor za takvu tiraniju suèn. Pojedinac koji je u stanju da bezsmetnji pripada jednoj organizaciji i bori se za ostvarenje njenih ciljeva,ovako podràn moè spremno da se suprotstavi neraspoloènju iosudi veæine. On više nije usamljen i skrhan pojedinac.Tamo gde pojedinci ne mogu da se udruùju, da zajednièkimsnagama podupiru gledišta koja se razlikuju od stavova veæine, preovlaðujuautoritarni oblici upravljanja. Tamo gde slobodu mišljenja iizraàvanja prati sloboda organizovanja i udruìvanja moè se govoritio demokratskom upravljanju. Udruènja i politièke stranke pru-àju utoèište manjini pred moguænom tiranijom politièke veæine.Stranke i druge društvene i politièke organizacije su sredstva pomoæukojih manjina moè trajno da osporava vlast veæine i time da onemoguæida se ova izmetne u tiraniju veæine. Tamo gde manjini ne107 Nisbet, The Sociological Tradition, str. 186.108 Spitz, Democracy and the Challenge of Power, str. 46-57.56

stoji na raspolaganju pravo organizovanja i udruìvanja zaèinje seopasnost od tiranskog naèina vladanja.Pisac Demokratije u Americi potcenio je ulogu udruènja i organizacijau demokratiji – eto suštine zamerki Dejvida Spica. Tamo gdepostoji razvijena mreà udruènja i organizacija, pojedinci koji se neslaù sa stavom veæine imaju moguænost ne samo da svoje mišljenjeiznesu veæ i da njime utièu na javnost. Drukèije reèeno, nikako se nesme smetnuti s uma razlika izmeðu demokratskog i nedemokratskogdruštva u ovom pogledu. U zavisnosti od toga da li je i u kojoj meridopušteno zastupanje razlièitih politièkih pogledâ moè se govoriti oveæoj ili manjoj razvijenosti demokratije u jednom društvu.Da li je Tokvil doista potcenio va`nost slobode udruìvanja i organizovanjau demokratiji? Po našem mišljenju, pre bi se moglo reæida Tokvilov prikaz sastava demokratskog društva nije do kraja razvijen,da nije lišen izvesnih protivreènosti. Po Tokvilu, naime, društvoje u demokratiji razmrvljeno; ono je više skup usamljenih pojedinacanego grupâ razlièite društvene moæi, bogatstva i statusa. U aristokratskomdruštvu osnovnu društvenu æeliju èinila su razlièita društvenatela (staleì, esnafi, porodice). U demokratskom društvuosnovnu æeliju društva èini pojedinac. Nemoæ pojedinca pred veæinom,pred društvom, pred dràvom, moè se u demokratiji nadoknaditijedino udruìvanjem pojedinaca. Dok u aristokratskom poretkutlaèenje od strane dràve ogranièava èinjenica da pojedince spajajurazlièite prirodne veze, koje se kao neke „drugostepene vlasti“(pouvoirs secondaire) suprotstavljaju „prvostepenoj“ vlasti dràve,u demokratiji, pošto su ove prirodne veze pokidane, ostaje da onebudu zamenjene veštaèkim vezama. Glavni oblik tih veštaèkih vezeu demokratiji èine razlièite vrste javnih i privatnih udruènja i organizacija.Malo ko je posle Monteskjea toliku va`nost pridavao udru-ènjima kao „meðuvlastima“ (pouvoirs intermediaries), koje trebada onemoguæe tlaèenje od strane veæine i centralne vlasti. Po Tokvilovimreèima, „u demokratskim društvima umeæe udruìvanja jeosnovno umeæe (la science mère); napredak svih drugih umeæa zavisiod njegovog napredovanja.“ 109 Politièko iskustvo i postignuæa109 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 117.57

amerièke demokratije u oblasti slobodnog udruìvanja i organizovanja,Tokvilu su ulivali velike nade. Moè li se, ako sve ovo znamo,odràti prigovor da je Tokvil zanemario znaèaj udruìvanja u demokratijii tako preuvelièao opasnost tiranije veæine?Tokvil stalno istièe znaèaj drugostepenih vlasti za demokratiju,ali baš pri tome u svojim izlaganjima pada u jednu protivreènost. Taprotivreènost mogla bi se saèti u jednom pitanju: koliko je umesnoišèekivati da drugostepene vlasti nadoknade društvu ono što je društvosvojim usitnjavanjem izgubilo? Moè li se oèekivati da æe razdvojenii usamljeni pojedinci, suoèeni sa ogromnom veæinom ijakom dràvom, biti u stanju da izgrade mreù sekundarnih vlasti,koja æe biti podesna brana od tiranije veæine? Ima li mesta nadanju dabi ove meðuvlasti mogle da postanu bezbedna utoèišta pred najezdomvladajuæih verovanja i pojavom stalno rastuæe birokratizacije icentralizacije društvenog ìvota?Još je Aristotel pisao da tiranin, da bi se odrào, „treba da uèinisve da ljudi što manje upoznaju jedni druge, jer meðusobno poznavanjeraða uzajamno poverenje“. 110 Kako se mogu upoznati i povezatipojedinci koji su stranci jedni drugima? Tokvilov savremenik, voðaengleskih konzervativaca Dizraeli, ostavio je u svome romanu Sibilovakvu sliku pojedinca u savremenom društvu: „U velikim gradovimaljude zbliàva pohota za zaradom. Kada je reè o bogaæenju, oninisu u stanju saradnje, veæ izdvojenosti. U svemu ostalom oni su nemarniprema svojim bli`njima. Hrišæanstvo nas uèi da volimo bli-`njeg kao samog sebe. Savremeno društvo, meðutim, ne priznaje bli-`nje“ 111 . Mogu li oni koji nisu meðusobno bliski to postati u javnomìvotu? Da li dràva, ta „prvostepena vlast“ dopušta da se samostalnostvaraju razlièite „drugostepene“ vlasti? Ili ona moè da trpi samoodreðeni tip udruènja i drugostepenih vlasti koji ne dovode u pitanjenjen autoritet i legitimnost? Sve su to pitanja na koja se u Tokvilovomdelu ne mogu naæi odgovori. Odsustvo tih odgovora moèseobjasniti istorijskom situacijom u kojoj je Demokratija u Americi pisana,kao i idejnim okvirima tog dela.110 Aristotel, Politika, 1313b.111 Navedeno prema: Nisbet, The Sociological Tradition, str. 52.58

Tokvil, treba na kraju i to reæi, nije predvideo da i udruènja graðanamogu da podlegnu procesima kojima je davno obuhvaæena dr-àvna vlast – preteranoj organizovanosti i birokratizaciji. Umesto dase u njima otkrivaju, pojedinci se u „svojim“ udruènjima i organizacijamagube. Umesto da se zbliè, oni se samo udaljavaju. Poèetkomovoga veka Mihels je na primeru pojedinih organizacija (stranaka)pokazao da isti oni zakoni koji vladaju u dràvi, vladaju i u pojedinimdruštvenim organizacijama. Umesto da pojedinca uzdignu, drugostepenevlasti ga ponizuju.Tokvilova prouèavanja razlièitih strana tiranije veæine suoèavajuse sa izvesnim protivreènostima u njegovom delu koje nije uveklako pomiriti. Prva poreðenja Tokvilovih zakljuèaka o tiraniji javnogmnjenja sa njegovim opisom svemoæi savremene dràve skreæu pa-`nju na jednu od mo`da najveæih protivreènosti u Demokratiji uAmerici. Pitanjem tiranije javnog mnjenja Tokvil se bavi u prvojknjizi. Centralizacija i birokratizacija dràvne vlasti predmet su naroèitoposlednjih osam glava druge knjige. Protivreènost koja jeovde nagoveštena tako je, zapravo, protivreènost izmeðu prve i drugeknjige Demokratije u Americi.Utisak koji prva knjiga Demokratije u Americi ostavlja jeste da jeveæina u demokratiji svemoæna. Ono što dovodi u pitanje opstanakdemokratije nije nemoæ veæine, veæ, naprotiv, njena svemoæ. Rezultatsvemoæi veæine u demokratiji je taj da sve manje ima izuzetnih liènosti(i na podruèju politike i u kulturnom ìvotu), da su u društvu uzelimaha osrednjost, konformizam, da su pojedinci nezaštiæeni. Èovek jeu demokratiji slab, a uticaj veæine na njega podseæa na huènu bujicupred èijim je besom svaki pojedinaèni napor osuðen na neuspeh. Zatoi treba tragati za sredstvima (politièko-pravnim, moralnim i verskim),koja bi ovu bujicu mogla da usmere u odreðenom pravcu.Drukèiji utisak ostavlja druga knjiga, a naroèito završna poglavljaDemokratije u Americi. U prvoj knjizi istièe se velika moæ, pa idrskost veæine. Dok je u prvoj knjizi demokratija svemoæna, u završnimrazmatranjima ona postaje nemoæna. Ako je veæina u demokratijinemoæna, ko je onda svemoæan? Ko svojom moæi ugroàvademokratski poredak stvari? Završna poglavlja Tokvilovog dela izgledada nude samo jedan odgovor: dràva. Dràva u demokratiji59

postaje sve, dok pojedinac nije ništa. Dràva je ta koja pojedinca odr-àva u stanju trajne nepunoletnosti, veèitog detinjstva. Tokvil svemanje ukazuje na društvenost pojedinca, a sve više podvlaèi njegovupojedinaènost i prepuštenost samome sebi. On, koji je isticao va-`nost pripadnosti pojedinca razlièitim društvenim grupama i udruènjima,kao i ukorenjenost pojedinca u vladajuæoj veæini, sve više poèinjeda istièe izdvojenost i lomnost pojedinaènog iskustva idelovanja. Tako je masa prodornih, glasnih, misaonih i buntovnihpojedinaca išèezla iz Tokvilove uobrazilje, da bi je zamenila predstavao pojedincu kao èestici bez snage, bez volje i cilja.Prema mišljenju Simora Drešera, jednog od onih koji su se podrobnobavili Tokvilovim socijalnom i politièkom filozofijom, razlikeu objašnjenju demokratije podstaknute su prilikama u kojima sudve knjige Demokratija u Americi pisane. 112 Prva knjiga pojavila seu vreme još uvek jakih revolucionarnih vrednosti i raspoloènja,koja podstièu veru mase u sopstvenu moæ. To je vreme pobuna u Parizui Lionu. Druga knjiga, objavljena pet godina kasnije, pisana je uvreme opadanja revolucionarnog poleta. Politika u Francuskoj, kakosu istovremeno upozoravali Tokvil i Marks, nije tada prelazila meruparlamentarnih spletki. Odsustvo lokalne politike i nerazvijenost politièkihudruènja i stranaka glavna su obele`ja ovog perioda. Mrtvomore – to je, prema Tokvilu, pravi izraz za politiku u prilikama kojesu prethodile revolucionarnoj 1848. 113Sam Tokvil je pisao da se i, pored toga što je predmet prve knjigeDemokratije u Americi svet politike, a druge graðansko društvo, tedve knjige dopunjuju èineæi jedinstveno delo. 114 Prema mišljenjunekih tumaèa Tokvilovog dela, na primer Drešera, razlike izmeðu ovedve knjige su takve da se èak moè govoriti o dve Demokratije uAmerici. Tako se problem svemoæi dràve i centralizacije pomerao usredište Tokvilovog shvatanja demokratije. U prvoj knjizi centralizacijaje karakteristièna za zaostala i primitivna društva ili postrevoluci-112 Vidi uz dalje izlaganje Seymour Drescher, „Tocqueville’s Two Démocraties“, Journalof the History of Ideas 2, 1964, str. 201-217.113 Vidi Tocqueville, Souvenirs i J. P. Mayer, Alexis de Tocqueville: A BiographicalEssay in Political Science, New York, The Viking Press, 1940, str. 75-80.114 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 7.60

onarni razvoj pojedinih društava. U završnim razmatranjima drugeknjige Demokratije u Americi više se pa`nje poklanja centralizacijinego demokratiji. U prvoj knjizi, a naroèito u predgovoru, jednakostuslova, odnosno demokratija, jeste stanje ka kome èoveèanstvo nezadrìvostremi. Na kraju druge knjige to je centralizacija. Protivreènostizmeðu prve i druge knjige posledica je postepenog probijanja novihideja u stari okvir, sve dok one nisu promenile i sam okvir. Ova promenane primeæuje se samo izmeðu prve i druge knjige, veæ i izmeðuprvih i završnih poglavlja druge knjige. Promena je tako postepena daje ni sam Tokvil nije bio u potpunosti svestan. Pišuæi 1838. godine zakljuènorazmatranje – „Uticaj demokratskih ideja i oseæanja na politièkodruštvo“ – Tokvil nije ni oèekivao da æe mu umesto jednog bitipotrebno osam poglavlja da zaokruì svoj zakljuèak. Strahopoštovanjeprema demokratiji iz predgovora za prvu knjigu Demokratije uAmerici poèelo je da nestaje, tako da je Tokvil u jednom pismuRoaje-Kolaru 1841. mogao da napiše da mòru našeg doba èini to štonismo u stanju da predvidimo ništa što bismo voleli ili mrzeli, veæsamo nešto što preziremo. 115Kada govorimo o izvesnim protivreènostima izmeðu Tokvilovogshvatanja tiranije javnog mnjenja i dràvne svemoæi ne bismosmeli, naravno, ispustiti iz vida neka mesta na samom kraju Demokratijeu Americi u kojima se, posle svega, upuæuje na moguænostslobode u demokratskom poretku. Niti na ono dobro znano i veæ navoðenomesto u kome je Tokvil uzvišenosti starog reìma suprotstavljaolepotu novog društvenog poretka, koja se ogleda u njegovojpravednosti. Isto tako, ne treba kriti ni to da Tokvilova socijalna i politièkafilozofija uopšte sadrì u sebi više protivreènih mesta i zakljuèaka.Ima tu nesaglasnosti izmeðu onoga što je Tokvil iznosio upismima svojim savremenicima, s jedne strane, i objavljenih dela,s druge. Ima razlike u stavovima izmeðu pripremne graðe i nacrta, sjedne, i dovršenih dela, s druge strane. Ima kod Tokvila i suprotnostiu razmatranju jednog pitanja u okviru istog dela.Svesno, a èesto i nesvesno, Tokvil je izraàvao protivreènostisvoga vremena. On je to èinio tumaèeæi i objašnjavajuæi jedno novo115 Drescher, „Tocqueville’s Two Démocraties“, Journal of the History of Ideas 2,1964, str. 216.61

društvo koje je bilo u nastajanju, društvo èija je sadašnjost bila jošuvek nedovoljno jasna, a buduænost zamagljena. „Mada je revolucijakoja se odvija u društvu, zakonima, idejama, oseæanjima ljudi, jošuvek veoma daleko od svoga kraja“ – pisao je Tokvil – „ipak veæsada ne bismo mogli uporediti njena postignuæa sa neèim sliènim štobi se moglo naæi u prethodnom svetu. Vraæao sam se iz veka u veksve do najdaljeg drevnog vremena i nisam zapazio ništa što bi lièilona ono što nalazim pred sobom. Prošlost ne osvetljava buduænost, anaš um luta po tmini.“ 116 Kako objasniti pojavu kojom se bavimo,ako se ona ne moè svesti na ono što je bilo niti se moè izvesti iznjega? Šta æe biti oslonac, polazna taèka, kada ništa još uvek nijepostojano i èvrsto? Odakle krenuti? Kuda poæi? Pišuæi u jednom vremenskomrasponu karakteristiènom po tolikim društveno-istorijskimpromenama, da li je i bilo moguæno izbeæi ove nedoslednosti uzakljuèivanju? Razmatrajuæi iskustva razlièitih tipova graðanskogdruštva i politike (Francuske, Engleske i Amerike), da li je bilo imoguæno ne uneti ove razlike u samo zakljuèivanje?Ali, objašnjenje za protivreènosti u Tokvilovim radovima, pa i uDemokratiji u Americi, ne treba traìti jedino u prilikama u kojima sunastajali. Ono što je Tokvila stalno privlaèilo bio je stvarni društvenii politièki ìvot njegovog vremena. Shvatajuæi, kao Montenj, razmišljanjekao sumnju, ne robujuæi jednoj ideologiji ili doktrini, Tokvil jeodbacivao prividno jednostavna rešenja društvenih pitanja. On se nikadanije kruto drào jedne odreðene mreè pojmova i tvrdnji kojombi pokušao da obuhvati i zaustavi stvarni, zapenušani ìvot. Tokvilovpristup društvenim i politièkim zbivanjima zato pomalo podseæa naMontenjev naèin zagledanja u ljudsku dušu. Zato, kao i Montenj, Tokvilprotivreèi sebi, ali ne protivreèi istini. Zato i on, kao Montenj, neoblikuje pojavu kojom se bavi, veæ je opisuje. 117 Ima u toj njegovojslici demokratije i njenog ìvota neskladnih pojedinosti i odudarajuæihboja, ali opšti utisak o ubedljivosti, snazi i lepoti slike ostaje isti.116 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 336.117 Vidi Mišel de Montenj, Ogledi, Sarajevo, Veselin Masleša, 1964, str. 167-168.62

Demokratija i njene granice Aleksis de Tokvil i ... - komunikacija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?