Demokratija i njene granice Aleksis de Tokvil i ... - komunikacija

zadr`ati svoja graðanska prava, ali æe vam ona postati uzaludna; jerako budete za`eleli da vas vaši sugraðani izaberu, oni to neæe uèiniti;a ako budete zahtevali samo da vas poštuju, oni æe vam i to odreæi. Viæete ostati meðu ljudima, ali æete izgubiti ljudska prava. Kada se budetepribli`ili ljudima, oni æe be`ati od vas kao od neèastivog; i samioni koji veruju u vašu nevinost, ostaviæe vas, jer bi inaèe drugi njihizbegavali. Budite spokojni, jer vam ostavljam `ivot, ali æe vam onbiti gori od smrti.“ 50Na poèetku 20. veka Mojsej Ostrogorski æe upotrebiti reèi i izrazesliène Tokvilovima da bi upozorio na jedan od najveæih demokratskihporoka. Ispitujuæi funkcionisanje britanskog i amerièkogpolitièkog sistema u svome radu Demokratija i politièke partije,Ostrogorski je pisao: „Èovek koji ima hrabrosti da svoje mišljenje iska`ei brani, vrlo je redak u demokratiji; on treba da bude gotovo junakdana pa da izaðe pred gomilu: ona je tako mnogobrojna inametljiva; gde bi se on mogao ukloniti, od koga bi mogao tra`iti zaštite,kada svako njoj pripada? Dokle god je bila reè samo o spoljnojprinudi, koja je ugro`avala graðanina u njegovoj liènosti i imanju, svisu bili njegovi saveznici, nošeni k njemu apsolutnom jednakošæu svojihinteresa. Ali èim je reè o prinudi javnog mnjenja, ova se jednakostgubi u oèima velike mase i pojedinac ostaje pred njom usamljen. Zatou javnom `ivotu niko ne ide uzdignute glave: svako se šunja i vuèepored zida. U demokratiji nema nikoga ko bi mogao da ka`e vladaruono što su aragonski kortesi govorili svome kralju, pozdravljajuæi ga:’Mi koji vredimo koliko i Ti.’ Svi izjavljuju, meðu sobom se utrkujuæi,da su ponizne, vrlo ponizne sluge gomile.“ 51Javno mnjenje veæine postaje tako izvor duhovnog autoriteta.Osuda javnog mnjenja stavlja pojedinca u stanje potpune izdvojenostiili nemoæi. On poèinje da sumnja ne samo u sopstvenu moæ veæ i upravo da misli dukèije od veæine. Prilagodljivost više nije samo društvenanu`nost, veæ postaje duboka unutrašnja potreba pojedinca.Moralni oseæaj ustupa mesto prilagoðavanju zahtevima društva. 5250515228Isto, knj. I, str. 266-267.Mojsej Ostrogorski, Demokratija i politièke partije, Beograd, Štamparija Sv.Sava, 1921, str. 149-150.Lively, The Social and Political Thought of Alexis de Tocqueville, str. 88.