Demokratija i njene granice Aleksis de Tokvil i ... - komunikacija

da pomoæ ne oèekuju od sebi ravnih (i takoðe slabih) ostalih pojedinaca,veæ od dr`ave. Njihove `elje i slabost stalno ih podseæaju na dr-`avnu vlast, u kojoj oni na kraju vide lek za sopstvenu nemoæ. Samaèinjenica da demokratski narodi priznaju i mrze privilegije poma`eusredsreðivanju svekolike vlasti u rukama dr`ave. Tokvil je isto takozapazio da se u demokratskim društvima pojedinci malo interesujuza javne stvari i da ih lako prepuštaju jedinom vidljivom i trajnompredstavniku celoga društva – dr`avi. U meri u kojoj interes za javnestvari i politièko uèestvovanje slabi u demokratskim društvima, jaèaljubav prema javnom miru. Ova strast prirodno èini ljude sklonim dasvoja prava sve više ustupaju središnjoj vlasti. Strah od uznemiravanjai potreba za blagostanjem neosetno navode narod da poveæavafunkcije središnje vlasti kao jedine vlasti za koju se pokazuje da jedovoljno jaka, obrazovana i sigurna da ih zaštiti od anarhije.Dok je u srednjovekovnom društvu bilo više središta koja su delilavlast izmeðu sebe (porodice, stale`i, cehovi) i sa dr`avom, u savremenomdemokratskom društvu vlast dr`ave je neogranièena. Kaoi Monteskje 78 pre njega, i Tokvil iznosi da je u srednjovekovnomdruštvu postojalo više društvenih snaga koje su se nalazile izmeðupojedinca i dr`ave, i štitile ga u odnosu na dr`avu; u savremenomdruštvu ovakve snage, odnosno „drugostepene vlasti“ (pouvoirs secondaires)ne postoje. U savremenom društvu preovlaðuje shvatanjeo jednoj središnjoj vlasti, koja neposredno upravlja celom zajednicom.U srednjovekovnom društvu dr`ava uspostavlja odnos sa društvompreko niza društvenih grupa i organizacija kojima pojedincipripadaju; u savremenom društvu ona upravlja mnoštvom meðusobom jednakih pojedinaca.Sve revolucije i kontrarevolucije u Evropi krajem 18. i poèetkom19. veka bile su, prema Tokvilu, u jednome sliène. One su razorilei uzdrmale drugostepene vlasti. Pri tome, sva prava i privilegijekoje su išèupane iz ruku stale`a, cehova, porodica i pojedinaca, nisuposlu`ila da se uspostave nove drugostepene vlasti na demokratskojosnovi, veæ su usredsreðene u rukama centralne vlasti. Dr`ava je ta7840Vidi Montesquieu, De l’Esprit des Lois, Paris, Gallimard, 1970, knj. II, gl. IV, str.55-58.