Demokratija i njene granice Aleksis de Tokvil i ... - komunikacija

sklonosti i ideja, veæ samo da ustanovi u kojoj je meri jednakost ovepojave preinaèila. 7Glavno naèelo evropske istorije poslednjih sedam vekova jeste,prema Tokvilu, izjednaèavanje društvenih redova. Dok se plemstvostalno spušta, graðanstvo se neprekidno uzdi`e na društvenoj lestvici.Veæi deo evropskog srednjeg veka istorija je njihovog pribli`avanja.Prebirajuæi po stranicama istorije toga perioda jedva da mo`emonaiæi na dogaðaj koji nije doprineo širenju jednakosti. Jaèanje politièkemoæi sveštenstva koje je otvorilo svoje redove razlièitim društvenimslojevima; uspon pravnika sa uslo`njavanjem društvenihodnosa; širenje trgovine praæeno bogaæenjem i uzdizanjem graðanstva;protestantizam sa svojim ukidanjem hijerarhijskih odnosa ukrilu crkve; pronalazak štampe i jaèanje sredstava opštenja; verovanjeu ljudski duh kao èinilac društvenog napretka i uticanja na voðenjedr`avnih poslova u vreme prosveæenosti – sve su to primeriširenja jednakosti.Širenje jednakosti doprinelo je širenju demokratije. Pod demokratijomTokvil je podrazumevao pre svega stanje koje obele`ava odsustvoaristokratskog naèela u ureðenju društva. Suština demokratskerevolucije jeste u prelasku aristokratskog (feudalnog) društva u demokratskodruštvo. Posledice tog širenja jednakosti ne mogu se svestiu okvire politièkog delovanja, veæ utièu na najrazlièitije strane društvenogkulturnog `ivota. U razvalinama, u ostacima starog društvenogporetka, Tokvil je nazirao obrise novog ureðenja društva. On jeisto tako smatrao da je u savremenom svetu demokratija koja se temeljina jednakosti neizbe`na. Kao sna`an vihor koji sve pred sobomobara i nosi, kao nabujala reka, ona se ne mo`e zaustaviti. U stvaranjudemokratskog poretka društva uèestvuju namerno ili nenamerno,voljno ili nevoljno svi. Delovanje i pristalica i protivnika demokratijeide u jednom smeru; svi oni, hteli to ili ne, rade na istoj stvari. Razvoju pravcu jednakosti zato je neminovan, odnosno èinjenica je proviðenja(fait providentiel); taj razvoj je opšti, postojan i izmièe ljudskojmoæi, a svi ljudi i zbivanja doprinose njegovom napretku. 8 1178Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 7.Isto, knj. I, str. 4.