Demokratija i njene granice Aleksis de Tokvil i ... - komunikacija

nastajanju. Tada su i Tokvilova upozorenja na opasnosti sadr`ane uovom novom obliku društvenog poretka bila bli`a njegovim savremenicima.Ona su izazivala interesovanje i reagovanje bez obzira nastav pojedinaca prema demokratiji. Vremenom je ovaj interes zaTokvilova razmatranja splašnjavao. U doba uèvršæivanja i napredovanjagraðanske demokratije sve se više èinilo da je Tokvil u demokratijivideo nešto što joj uopšte nije svojstveno.Tek sa produbljivanjem krize savremenog društva, sa izbijanjemna površinu svih onih zala demokratije koja su Tokvila onespokojavala,potvrdilo se koliko je Brajsov optimizam bio neobazriv, aTokvilovo strahovanje razlo`no. Pišuæi o demokratiji u prvim decenijama19. veka Tokvil je otkrivao i nasluæivao neke crte demokratijekoje æe izbiti na videlo u naše doba. Baš ovo danas i podstièe obnavljanjeinteresovanja za Tokvilovo delo.Od posebnog je znaèaja za razumevanje Tokvilovog shvatanjatiranije veæine njegova analiza sastava savremenog društva. Razaranjestaleškog sastava društva i širenje jednakosti uslova dovelo je, poTokvilu, do atomizacije društva, do njegovog raspadanja na mnoštvopojedinaca, umesto podeljenosti društva na više oštro razdvojenihgrupa. Slièno osnovnim postavkama politièkog liberalizma, i Tokvilje polazio od pretpostavke da savremeno društvo èini skup velikogbroja pojedinaca, a ne društvenih grupa i organizacija. Društvenegrupe, a posebno organizacije, zauzimaju srazmerno ogranièenomesto u Tokvilovim razmatranjima. Pojedinac je taj koji predstavljaosnovnu jedinicu analize.Prema Tokvilu, društvo njegovog doba nije klasno društvo. Celonjegovo objašnjenje sastava savremenog društva moglo bi se ovakoizraziti: postoje društvene razlike, ne postoje društvene klase. Onošto nedostaje skupinama èije je prisustvo oèigledno u demokratskimdruštvima (srednji slojevi, industrijska bur`oazija, radništvo) jesuzajednièka oseæanja i ciljevi, tradicije i išèekivanja. Postoje bogati,ali ne i klasa bogatih; postoje siromašni, ali ne i njihova klasa. Postojedakle èlanovi, ali ne i zajednica. 106 Istovremeno, ne samo da ne postojeèvršæe veze izmeðu pojedinaca srazmerno istog bogatstva, veænema ni „prave“ veze izmeðu pojedinaca i grupa razlièitog imovin-106 Isto, knj. II, str. 166.55