Demokratija i njene granice Aleksis de Tokvil i ... - komunikacija

društvo koje je bilo u nastajanju, društvo èija je sadašnjost bila jošuvek nedovoljno jasna, a buduænost zamagljena. „Mada je revolucijakoja se odvija u društvu, zakonima, idejama, oseæanjima ljudi, jošuvek veoma daleko od svoga kraja“ – pisao je Tokvil – „ipak veæsada ne bismo mogli uporediti njena postignuæa sa neèim sliènim štobi se moglo naæi u prethodnom svetu. Vraæao sam se iz veka u veksve do najdaljeg drevnog vremena i nisam zapazio ništa što bi lièilona ono što nalazim pred sobom. Prošlost ne osvetljava buduænost, anaš um luta po tmini.“ 116 Kako objasniti pojavu kojom se bavimo,ako se ona ne mo`e svesti na ono što je bilo niti se mo`e izvesti iznjega? Šta æe biti oslonac, polazna taèka, kada ništa još uvek nijepostojano i èvrsto? Odakle krenuti? Kuda poæi? Pišuæi u jednom vremenskomrasponu karakteristiènom po tolikim društveno-istorijskimpromenama, da li je i bilo moguæno izbeæi ove nedoslednosti uzakljuèivanju? Razmatrajuæi iskustva razlièitih tipova graðanskogdruštva i politike (Francuske, Engleske i Amerike), da li je bilo imoguæno ne uneti ove razlike u samo zakljuèivanje?Ali, objašnjenje za protivreènosti u Tokvilovim radovima, pa i uDemokratiji u Americi, ne treba tra`iti jedino u prilikama u kojima sunastajali. Ono što je Tokvila stalno privlaèilo bio je stvarni društvenii politièki `ivot njegovog vremena. Shvatajuæi, kao Montenj, razmišljanjekao sumnju, ne robujuæi jednoj ideologiji ili doktrini, Tokvil jeodbacivao prividno jednostavna rešenja društvenih pitanja. On se nikadanije kruto dr`ao jedne odreðene mre`e pojmova i tvrdnji kojombi pokušao da obuhvati i zaustavi stvarni, zapenušani `ivot. Tokvilovpristup društvenim i politièkim zbivanjima zato pomalo podseæa naMontenjev naèin zagledanja u ljudsku dušu. Zato, kao i Montenj, Tokvilprotivreèi sebi, ali ne protivreèi istini. Zato i on, kao Montenj, neoblikuje pojavu kojom se bavi, veæ je opisuje. 117 Ima u toj njegovojslici demokratije i njenog `ivota neskladnih pojedinosti i odudarajuæihboja, ali opšti utisak o ubedljivosti, snazi i lepoti slike ostaje isti.116 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 336.117 Vidi Mišel de Montenj, Ogledi, Sarajevo, Veselin Masleša, 1964, str. 167-168.62