Demokratija i njene granice Aleksis de Tokvil i ... - komunikacija

skog stanja. Za Tokvila, a nasuprot Marksu, prava klasa postoji samotamo gde ima uzajamnosti, saradnje i meðusobne zavisnosti izmeðurazlièitih društvenih grupa. Dok Marks smatra da odsustvo uzajamnostiizmeðu radnika i kapitalista govori da klase postoje, po Tokvilubaš zbog odsustva uzajamnosti o njima ne mo`e biti reèi. Marks i Tokvil,drugim reèima, slièno vide društvenu situaciju svoga vremenaali je sasvim razlièito objašnjavaju. 107Za predmet našeg rada, meðutim, posebno je va`an jedan drugideo Tokvilove slike graðanskog društva. Reè je, naime, ne o podruèjuneorganizovanih društvenih grupa (klasa, slojeva), veæ o organizovanomodseku društvenog `ivota. I tu, prema Tokvilu, ne nailazimo nadruštvene kolektivitete, veæ na usamljene pojedince. Presek savremenogdruštva, kao što danas znamo, jeste drukèiji. U njemu preovlaðujuorganizovane grupe, a pojedinac je u drugom planu. U takvomdemokratskom društvu, prema mišljenju jednoga od Tokvilovih kritièara,108 nonkonformista nije èovek koji ne usvaja opšta društvenamerila, veæ pojedinac koji usvaja poseban, razlièit sistem merila. Odbacujuæivrednosti šire društvene sredine, nonkonformisti u demokratijise dr`e vrednosti svoje u`e sredine. Tipièno je za demokratskodruštvo da dozvoljava ovakve oblike nonkonformizma. I baš zato udemokratiji nema tiranije veæine nad manjinom, ili bi se moglo reæida je prostor za takvu tiraniju su`en. Pojedinac koji je u stanju da bezsmetnji pripada jednoj organizaciji i bori se za ostvarenje njenih ciljeva,ovako podr`an mo`e spremno da se suprotstavi neraspolo`enju iosudi veæine. On više nije usamljen i skrhan pojedinac.Tamo gde pojedinci ne mogu da se udru`uju, da zajednièkimsnagama podupiru gledišta koja se razlikuju od stavova veæine, preovlaðujuautoritarni oblici upravljanja. Tamo gde slobodu mišljenja iizra`avanja prati sloboda organizovanja i udru`ivanja mo`e se govoritio demokratskom upravljanju. Udru`enja i politièke stranke pru-`aju utoèište manjini pred moguænom tiranijom politièke veæine.Stranke i druge društvene i politièke organizacije su sredstva pomoæukojih manjina mo`e trajno da osporava vlast veæine i time da onemoguæida se ova izmetne u tiraniju veæine. Tamo gde manjini ne107 Nisbet, The Sociological Tradition, str. 186.108 Spitz, Democracy and the Challenge of Power, str. 46-57.56