zakon o finansiranju političkih aktivnosti - srbija 2011. godine - IFES

Saveta Evrope, Preporuka 2003(4), Član 8 beleži da „ ...pravila o finansiranju političkih stranaka treba da seprimenjuju mutatis mutandis na finansiranje izborne kampanje kandidata na izborima...”.PROPUSTI I ZAPAŽANJAJedna od glavnih promena u novom zakonu je zvanično prebacivanje odgovornosti za nadgledanje političkihstranaka i finansiranja kampanje na nezavisnu instituciju: Agenciju za borbu protiv korupcije. Ova Agencija jepočela sa radom 2010. godine i za razliku od institucija koje su ranije bile uključene u nadgledanje političkogfinansiranja (Odbor za finansiranje Republike Srbije i Republička izborna komisija), ima izričito nestranačkisastav.Važno je napomenuti da, dok novi zakon nalaže političkim partijama da podnose finansijske izveštajeAgenciji, zapravo niko ne zahteva od Agencije da predstavi bilo kakav pregled dobijenih informacija. Takođese ne daje puno uputstava o tome na koji način bi Agencija trebalo da se pozabavi ovim pitanjem.Sa druge strane, Agencija ima ovlašćenje da traži informacije od političkih subjekata i da, na zahtev, imapristup vođenju njihovih evidencija (svaki politički subjekat mora da odredi „ovlašćeno lice” sa kojimAgencija može direktno da sarađuje). Agencija može dodatno zahtevati podatke od „pravnih i fizičkih lica kojafinansiraju političke subjekte, odnosno koja su u njihovo ime i za njihov račun obavila određenu uslugu"(pogledati u daljem tekstu u poglavlju „Potraživanje podataka od ostalih izvora radi provere troškovapolitičkih stranaka").Na kraju, novi zakon dopušta Agenciji da „angažuje relevantne eksperte i institucije“ i to nedvosmislenoobezbeđuje sredstva posebno za proveru primljenih izveštaja o kampanji (Član 33). Za parlamentarne izbore,Agencija treba da dobije iznos od 1% od sredstava izdvojenih za javno finansiranje, što bi trebalo da iznosioko 45.000€ na osnovu podatka o provizijama za javno finansiranje koje je dao GREKO. 24 Ako se u isto vremeodržavaju izbori za poslanike i odbornike u skupštini grada i izbori za odbornike u skupštinama opština, ovajiznos bi mogao da se poveća na oko 80.000€. 25 Napomenimo ipak da zakon ne predviđa sredstva za pregledgodišnjih izveštaja, što nesumnjivo znači da Agencija mora da iskoristi već postojeća sredstva za kontroluovih izjava.SANKCIONISANJENajveća zamerka na predhodni sistem kontrole političkog finansiranja u Srbiji je bila primedba koju je u svomizveštaju dao GREKO da „zvanično nikada u praksi nije primenjena nijedna sankcija zbog kršenja pravila opolitičkom finansiranju“(str 21). Ukoliko učesnici s pravom očekuju da kršenje postojećih propisa nećedovesti do neke vrste kazne, malo je verovatno da će uopšte obratiti pažnju na pravila, koliko god da sukorisna.Novi zakon uključuje dugačak niz sankcija protiv raznih vrsta prekršaja prilikom političkog finansiranja (Član39 i 40). Takođe daje Agenciji pravo da izda upozorenja u slučaju „nedostataka koji mogu da se isprave" (Član37), a sankcije se primenjuju ukoliko ne dođe do ispravki pre isteka roka.24 GREKO (2010) str 5.25 Čl. 33, stav 2, „Za namenu iz stava 1. ovog člana, u budzetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva u iznosune manjem od 1% ako su u pitanju izbori za predsednika Republike i narodne poslanike, 0,5% ako su upitanju izbori za poslanike i odbornike u skupštini grada, odnosno 0,25% ako su u pitanju izbori za odbornikeu skupštinama opština, od ukupnog iznosa sredstava koji se iz budzeta Republike Srbije izdvaja za izbornukampanju za izbore za narodne poslanike.“8