jun2016

Часопис ученика ОШ „Вељко Дугошевић“ Турија

Светосавска приредба
организована је 27. јануара 2016.
године у школској сали. Ученици
шестог разреда су заједно са
свештеником пресекли
славски колач и предали га
петацима који ће бити
колачари наредне године.
Уз звуке химне
„Ускликнимо с љубављу“ на
позорници су се ређали
ученици који су
показали своје
умеће у рецитовању
и певању песама о
Светом Сави .
Изведени су и
драмски скечеви
„Свети Сава и ђаци“
и „Теодорин сан“
2

3

4

5

У организацији
Друштва учитеља Општине
Кучево дана 31.3.2016. године,
одржана је трибина
„Инклузија у пракси“ у
просторијама ОШ “Угрин
Бранковић“ у Кучеву . На
трибини су учествовали
представник Интерресорне
комисије Сања Вукојевић -
психолог, Софиа Миленковић -професор разредне наставе у ОШ “Вељко
Дугошевић“ и представници Ученичког парламента и вршњачког тима
ОШ “Вељко Дугошевић“-Јована Павловић, ученица осмог разреда, Сандра
Предић, ученица седмог разреда, Ивана Гужић, ученица седмог разреда,
Наталија Илић, ученица седмог разреда и Милена Спасић, ученица
седмог разреда.
Трибину је отворила
Јелена Живановић,
председник Друштва
учитеља Општине Кучево
и директор ОШ “Вељко
Дугошевић“. Затим је
Сања Вукојевић
представила досадашњи
рад Интерресорне
комисије. Софиа
Миленковић је говорила о
инклузивном приступу
настави, представљајући
6

све примере неопходне документације за ученике који раде по
индивидуалном образовном програму.
Своје разумевање инклузије и значај улоге ученика који могу имати
у пружању помоћи ученицима који
раде по индивидуалном образовном
програму, представили су ученици
Ученичког парламента и вршњачког
тима ОШ“Вељко Дугошевић“ у Турији.
У сарадњи са наставницом српског
језика Иваном Павловић и педагогом
школе Иваном Путановић ученице су
припремиле презентацију о
активностима које су реализоване у
нашој школи у циљу пружања помоћи
ученицима у учењу. Ученице су се веома озбиљно припремале тако да су на
крају презентације поставиле питања на која су одговарали учесници
трибине. Ученице које нису учествовале у презентацији, делиле су флајере
(Андреа Булајић и Наташа Булутић) и фотографисале ( Данијела
Траиловић и
Теодора
Давидовић).
Ученици који су
учествовали на
трибини
директор школе
Јелена
Живановић
наградила је
књигом и
захвалницом.
7

8

9

10

11

12

13

14

Девојчица- Бако, како је било када сте ти и дека били ђаци?
Бака – Било је то дивно време... Детињство је било безбрижно, нас
ђаке везивало је нераскидиво другарство, које је и данас присутно
када се сретнем са својим вршњацима. Радо се сећам својих
учитељица Вукице и Богдане, мојих драгих наставника који су
имали разумевања за нас. Била сам веома немирна, али сам
поштовала своје наставнике и била одлична ученица.
Дека- Ја се само сећам лепих девојчица. (смеје се).Кад помислим на
школу, сетим се граје деце. Тада је нас ђака било много више. У
разреду нас је било око шездесет у два одељења. Заувек ћу памтити
дружења са друговима и другарицама, излете у природу, разне
секције, радне акције, слетове и сл.
Дечак: И ви сте ишли у нашу школу
„Вељко Дугошевић“?
Дека- Да, обоје смо билу њени ђаци,
а затим смо имали то задовољсто
да ђачку клупу заменимо
наставничком катедром. Бака је
постала учитељица, а ја наставник
математике.
Бака – У периоду када смо ми били
ђаци, радила су и истурена
одељења школе у Раковој Бари и Сени. Школа у Сени припојена је
школи у Турији 1959. године када је завршена садашња зграда
школе. Моје прво радно место било је у Раковој Бари у
комбинованом одељењу предавала сам деци различитог узраста.
Дечак- Како су изгледале учионице тада?
Девојчица- А књиге?
15

Бака – Моја учионица је била велика и светла. Испред клупа стајала
је табла са ногарима. На зиду је била велика карта Југославије и
разне слике. Клупе – скамије биле су дугачке и седело је по осам
ученика. Поред табле је стајала обична клупа за којом је седела
учитељица. У углу се налазила тучана пећ која нас је зими грејала.
Дека- У вишим разредима свака учионица је била кабинет. Посебно
су ми у сећању остали кабинети за хемију и биологију који се
налазио поред садашње библиотеке. Били су добро опремљени и
тамо смо изводили разне огледе. У учионици су постојале витрине
са препарираним птицама, морска звезда, змије и сл.
Девојчица- Како су изгледали ваши уџбеници? Да ли су били
шарени као наши?
Дечак: И дебели и досадни!
Дека- Уџбеници су били црно- бели, а само су карте биле у боји.
Ималу су много више текста и тврде корице које смо увијали у
тапете или новине да се не би испрљали и поцепали, јер су их
наслеђивали наша браћа, сестре или комшије.
Девојчица- Бако, зашто си ти постала учитељица?
Бака – Одувек сам волела да учим посебно спрско-хрватски,
биологију и географију. Верујем да сам
љубав према овим предметима гајила због
наставника и њиховог приступа ђацима.
Желела сам да будем као они, да и ја
пренесем своја знања другима. Чак сам
својој учитељици рекла да ћу кад
порастем бити учитељица.
Дечак: Деко, како је то радити са ученицима?
Дека-Рад са децом је нешто посебно, а још је веће задовољство
радити у школи чији си био ђак. Дружећи се децом човек и у
зрелијим годинама остаје млад и помало дети
16

Наталија Илић и Давор Давидовић, ученици
седмог разреда ОШ „Вељко Дугошевић“ Турија ,
победници су другог Дечијег конгреса „Ја сам
дете на врху планете“ који се одржао дана
19.05.2016. године у Раковици у организацији
Завода за унапређивање образовања и васпитања,
Центра за културу и образовање Раковица и
Друштва учитеља Београд. На конгресу је 15
најбољих ученика-победника представило своје радове на тему
„Маштам о новој професији будућности“
Наталија Илић презентовала је
свој рад под називом „Дневник једног
преговарача“, где говори о новој
грани дипломатије, а то је
преговара
ње са
ванземаљском расом. Ученик Давор
Давидовић говорио је о томе шта ће
се дизајнирати у будућности у раду
„Мода будућности“.Ученици су
наведене радове припремили уз
помоћ и подршку Иване Павловић,
наставнице српског језика.
17

Велика подршка Наталији и
Давору током презентације
били су браћа, сестра,
родитељи, бака и дека, али и
ученици наше школе.
Одређени ученици имали су
могућност да присуствују
конгресу захваљујући
директорки школе Јелени
Живановић и Општини
Кучево која је обезбедила
аутобус за превоз ученика.
Сви заједно достојно смо представљали нашу школу и приказали
на најбољи могући начин све што ученици могу да науче.
Тако током дружења уз музику, група ученика која припрема
ритмику у школи, извела је своју тачку пред свим присутним
учесницима.
18

19
Илија Јовић, 5.разред

20

21

22

23

24
„Драги дневиче, зовем се Џон Пиплфокс. Имам 16
година и волео бих да постанем морнар. Мој отац је био
капетан „Титаника“. Погинуо је у бродолому 1912.
године. Знам да је много волео свој посао, па бих желео
да наставим његовим стопама.“ Кроз сузе је писао Џон о
свом оцу, размишљајући о морнарском позиву и очевој
судбни.
Након неколико година,1921. успео је да освари своју жељу и постане морнар.
Циљј му је био да открије где је потонуо „Титаник“ и пронађе његову олупину.
Међитим, нико није желео да крене с њим у потрагу за остацима неког „глупог“ брода.
Џон није одустајао од своје жеље, али није смео да се супростави осталима како не би
добио отказ. Био је јако
сиромашан и посао морнара
му је много значио.Био
је вредан и послушан радник,
па је добио унапређење. Постао је капетан Џон
Пиплфокс.Добио је брод
и посаду па је могао да крене
у потрагу, али за њу
нико није смео да зна јер
нико није волео његовог
оца Марка Пиплфокса.
Тог 13.9.1922. године нашли су се у 10
часова код старе луке .
Када су испловили спустила се
тајанствена густа магла. Било је језиво. Иако се
плашио, Џон није одустајао јер је имао чврсту жељу да пронађе „Титаник“. Када стигли
до места, где је брод наводно потонуо, обукли су ронилачко одело и заронили у океан
пун изненађења. Истражујући дно, открили су заборављен град. Одједном их је напала
ајкула , а њихов сан о невероватном благу претворио се у кошмар. Када су
били убеђени да ће их ајкула појести, зачули су глас: „ Хеј, остави их на
миру, пропалице једна!“ То је био Марк Пиплфокс. Од превеликог
узбуђења, Џон се онесвестио. Кад се пробудио, отац му је објаснио да се
настанио с посадом на једном пустом острву јер су их оптжули за убиство.
Уз логорску ватру дуго су разговарали. Одједном се поново појавила
ајкула и све их појела.
Међутим, Џон се пробудио и схватио да је то био само сан. С
његовим оцем је све у реду јер живу у савременом добу.
Зорана Марујкић, 5.разред

25

Данима већ ходам, уморна сам и изнемогала. Сунце ужасно пржи, осећам да ми
тло гори под ногама. Нема дашка ветра. Подижем главу и у даљини уочавам густу
маглу. Из ње исијава нека необична светлост која ме привлачи магнетном снагом.
Прикупљам последње атоме снаге и настављам даље. Како се приближавам, уочавам
обрисе неког града. Настављам да ходам кроз густу маглу. Долазим дао старе капије,
коју чувају два стражара од камена. Од магле са једва види натпис – Град Светлости.
Онда сам је онесвестила јер сам дехидрирала.
Када сам се пробудила видела сам једног дечака. Уплашено сам питала: К..Ко си
ти?“ Одговорио ми је: „Ја сам Хашим. Онесвестила си се па су те чувари унели унутра“.
„Ја сам Ајлин. Да ли сам у Граду Светлости?“-упитах. „ Да, а сада узми мало воћа,
отребна ти је снага“, рече додајући ми чинују с воћем. Након што сам завршила с јелом,
изашла сам на свеж ваздух и удахнула дубоко да саберем мисли. У саксији са цвећем
видела сам хартију , узела сам је и на њој се појавила слика – мапа са кључем од
краљевских одаја. Хашим ми је рекао да жели да пође са мном до пирамиде која се
налазила неколико километара од града.
Дуго смо пешачили док нисмо стигли до пирамиде. Била је велика. Хашим је
запалио две бакље и пажљиво смо ушли у пирамиду. Ходници су били дуги, али уски.
Хашим је упао у замку. Брзо сам потрчала да му помогнем, али нисам успела. Обоје смо
упали у живи песак. Прошли смо кроз њега и нашли се у другој просторији- фараоновој
гробници . У углу се налазио кључ од краљевских одаја. Када сам га узела, зидови су
почели да се приближавају. Потрчала сам ка Хашиму и у последњем тренутку смо
прошли између зидова. Нашли смо се у ходнику пуном змија. Угледали смо шипке на
плафону за које смо се закачили. Уз велики напор успели смо да изађемо напоље. „Вау
Ајлин, не могу да верујем колико си храбра“, рекао је Хашим. „Навикла сам на то, ја
сам војник!“.
Вратили смо се у Град Светлости и отишли до старог дворца који је био под
маховином и лијанама. Капија је била заглављена па смо морали да прескочимо
високи зид. Попели смо се степеницама до капије и покушали да откључамо врата.
Отворили смо врати и засвирала је музика. „Хајде да игамо!“ предложио је Хашим.
Заплесали смо. Склонио ми је косу с лица и рекао: „Волим те!“ „ И ја тебе!“- одговорих.
Затим ме је пољубио.Остала сам да живим у Граду Светлости, а дворац смо отворили за
посетиоце.
26
Милена Спасић, 7.разре

27

28

29

30

31

32

Екскурзија на релацији Турија –
Свилајнац - Јагодина – Турија је
реализована 22.05.2016.године. Ученици
у пратњи наставника обишли су
Природњачки центар у Свилајнцу. У
објекту се налазе 4 тематске изложбе. Геолошки времеплов
представља настанак планете Земље и њен развој кроз епохе све до
постанка човека. Свет диносауруса је Палеонтолошка поставка коју
чине скелети најпознатијих врста диносауруса који су из периода
Мезозоика . Свет минерала и стена је изложба коју чине неколико
стотина минерала и стена од
којих је изграђена наша
планета. Ученици су саслушали
водича који их је водио кроз
тематске изложбе. Највише су
им се допали скелети
диносауруса који су прављени
по узору на оригиналне фосиле
и минерал Јадарит који је за
сада у целом свету пронађен
једино у нашој земљи, а који по
свом хемијском саставу
одговара чувеном Криптониту
из Суперменових стрипова
Обишли су и Зоо парк у Јагодини , као и Музеј Воштаних
фигура. Ученици су били одушевљени фигурама значајних личности
наше прошлости,али им се највише допала
33

34

35

36

37

38

Вршњачка подршка може бити значајан фактор у
процесу учења (помоћ у учењу, преношење знања), али и у
процесу социјализације и укључивање ученика у друштвену средину и у циљу
превазилажења одређених проблема или кризних ситуација. Узимајући у
обзир значај вршњачких односа за социјално,
емоционално и когнитивно функционисање
ученика - потребно је истраживати утицај
контекстуалних и ситуационих фактора на
вршњачке односе. Подстицање ученика да се
укључе у активности које имају за циљ вршњачку
подршку, може бити један од ситуационих фактора који може имати утицаја и
на вршњачке односе. Током школске 2015/2016. године реализоване су
различите активности у циљу пружања вршњачке подршке: Активност
„Ученик у улози наставника“, „Месец учења“, Заједнички исправак писменог
задатка ученика шестог и осмог разреда, трибина „Болести зависности“,
трибина „Инклузија у пракси“а у плану је да од следеће школске године почне
са радом и секција васпитног рада ученика.
Анализирајући наведене активности можемо закључити да постоји
обострано задовољство ученика и наставника када дође до наведеног вида
подршке и да ученици могу да препознају и одређене компетенције које
развијају укључујући се у различите активности у школи.
Различите врсте подстицаја који су усмерени ка ученицима и
обезбеђивање услова за пружање вршњачке подршке, условили су и
допринели стварању атмосфере да су ученици усмерени једни на друге, али и
да сами развијају своје видове активизма и партиципације.
Школску годину смо започели са Ученичким парламентом и њиховим
идејама, али врло брзо смо оформили и вршњачки тим који је започео свој рад
у оквиру Тима за професионалну оријентацију,све наведене активности
допринеле су да школску годину завршимо и са две активности које су
резултат иницијативе ученика (Турнир у шаху и Мој љубимац).
Надам се да ћемо у истом ритму наставити и следеће школске године,
јер малим корацима, идејама и узајамном подршком можемо постићи велике
успехе на разним пољима (унапређивање наставе, инклузивно образовање,
ваннаставне активности), све док слушамо и покушавамо да разумемо једни
друге.
Ивана Путановић, педагог
39

40

41

42

43

44