Pravopis srpskog jezika_flip_optimized

Екавски и ијекавски изговор
замĤрам), засјести – засјĤдати, засјĤдам (засе-
Klett
сти – засĤдати, засĤдам) (глаголи намјештати
и засједати могу имати, уз другачији акценат ин-
финитива, и кратко је).
У ијекавском се место ије јавља дуго је у обли-
цима и изведеним речима чија основа (основни
облик) има кратко је: : у генитиву множине име-
ница, у облицима именица где је
стоји испред
два сугласника од којих је први н, љ
или
р, , у гла-
голском прилогу прошлом, у неким изведеним
речима, у речима одмила, код глагола изведених
од мјесто, мјера, сјести. .
10. – Стари глас
јат дао је у ијекавском је у
кратким слоговима. Ијекавском је
одговара
кратко екавско е:
: бјекство – бекство, е
вјежба –
вежба, истјерати – истерати, е
љето – лето,
њедра
– недра, посљедњи – последњи. У неким
облицима и изведеним речима је, као знак крат-
коће, стоји према ије, , које упућује на некадашњу
дужину гласа јата и на данашње екавско дуго
е. . Навешћемо неколико најкарактеристичнијих
случајева скраћивања дугог јата:
а) облици именица средњег рода које проши-
рују основу: дијете –
дјетета (екавски: дĤте
– детета), тијело – тјелеса (множина) (тĤло –
телеса);
б) множински облици двосложних (у екавском
према ије стоји је: :
једносложних) именица мушког рода са уметком
а) тијело – тјелеса;
;
-ов-: свијет – свјетови (екавски: свĤт – светови),
цвијет – цвјетови (цвĤт – цветови), снијег
(каткад ије и је: : лијек –
– сњегови (снĤг – снегови); неке од ових именица
б) свијет – свјетови
лијекови и љекови);
могу имати у множини и ије и је: вијек – вијекови
в) приповијетка ијетка
–
(много) приповиједака
иједака
и вјекови (екавски: вĤк – вĤкови и векови), лијек –
и приповједака;
лијекови и љекови (лĤк – лĤкови и лекови);
г) тијесан – тјешњи;
в) генитив множине неких вишесложних име-
д) свијећа – свјећица;
ница, где се поред основног ије јавља и једно-
ђ) цијев – цјевчина;
сложно је: приповијетка – (много) приповиједака
и приповједака (екавски: приповĤтка – (мно-
е) процијенити –
процјењивати;
го) приповĤдака и приповедака), колијевка –
ж) снабдијевати –
(много) колијевака, колијевки и кољевака (колĤвка
– (много) колĤвака, колĤвки и снабдјевач
колевака);
дKlett
сKlett
еKlett
њеKlett
цвKlett
ковиKlett
свKlett
);Klett
(Klett Klettје стоји
Klettн,
Klettр, љ у –
е
ов-: : ијет
ви), ијет – гови
тка –
ије и в
или лKlett
лијеKlett
вјеKlett
вKlett
–Klett
виKlett
цвијеKlett
-Klett
-ов-Klett
свијеKlett
тKlett
теKlett
елесаKlett
ететаKlett
неKlett
ијековиKlett
његовиKlett
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму
и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику
20, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем
на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено
коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.