Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
SPOLJAŠNJI VAN ALENOV POJAS<br />
Oko 60.000 kilometara iznad Zemljine povrsine postaje uzburkano, jer se ovde nalazi<br />
sledeći štit naše planete, spoljašnji prsten Van Alenovog pojasa. Najveći deo kosmičkog<br />
zračenja i čestica Sunčevog vetra, koje nisu odbijene magnetnim poljem, ovde su<br />
zaustavljene, jer ih magnetne linije polja uhvate i odbijaju od sebe. Naelektrisane čestice<br />
prate linije magnetnog polja na spiralnoj putanji. Razlog tome je da se najveći deo<br />
kosmičkog zračenja i plazme Sunčevih oluja sastoje od naelektrisanih čestica koje u<br />
magnetnom polju padaju pod uticaj Lorencove sile i tako budu izbačene sa svoje putanje.<br />
Čestice onda spiralno lete duž magnetnih linija i kada dođu u blizinu polova, budu ukočene<br />
od sve gustijih linija i na kraju prisiljene na let u suprotnom pravcu.<br />
Kao posledica, energetske čestice se kreću između dve polarne oblasti i tako Van Alenov<br />
pojas ne obrazuje ravnomernu šuplju kuglu, nego leži kao ogroman obruč za spasavanje oko<br />
Zemljinog ekvatora. Prilikom posebno jakih Sunčanih oluja, jedan deo čestica koje su<br />
zarobljene u obruču, uspevaju da pobegnu iz magnetnog polja i da u blizini pola uđu dublje u<br />
gornju atmosferu. Međusobno dejstvo ovih elektrona i protona sa molekulima vazduha,<br />
dovodi do njihovog svetlucanja i tako nastaje polarna svetlost. Posle Sunčeve oluje, interni<br />
talasi se pobrinu da elektroni u spoljašnjem Van Alenovom pojasu budu još više ubrzani.<br />
8
Change language