AAO-25

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 25 / 2017

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3
AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4
- VATIKAN PRIZNAJE TEORIJU VELIKOG PRASKA 4
- JUPITER JE NAJSTARIJA PLANETA U SUNČEVOM SISTEMU 7
- OD ČEGA SE SASTOJI CEO SVET? 9
- ŠTA SE DOGAĐA SA „NEW HORIZONS“? 13
- ZAŠTO JE UNIVERZUM SVE HLADNIJI? 15
STALNE RUBRIKE 17
- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 17
- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 24
- ESA - SLIKA NEDELJE 25
- ESO - SLIKA NEDELJE 26
- HABLOVA SLIKA NEDELJE 27
- ČANDRA - SLIKA NEDELJE 28
- SVE OPSERVATORIJE SVETA 29
- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 30
TEKSTOVI SARADNIKA 31
- MAGLINA M43 31
- ZVEZDA S ORIONIS 32
- MAKEMAKE SATELIT S/2015(136472)1 33
- PAR REČI O GRAVIMETRIJI 34
POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 35
IMPRESUM 36
BILTEN SARADJUJE SA ORGANIZACIJAMA 37
2

ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN
Dragi čitaoci,
srdačno se zahvaljujem svima koji su informacijama i aktivnom saradnjom pomogli
ostvarenju ovog broja. Od ovog broja je moguće listanje biltena online. Na taj način, bilten
može brže da se prelista, nego da se izvrši prvo download, pa onda otvaranje biltena.
Naravno da je download i dalje dostupan. Adresu web-strane možete da pronađete u
impresumu. U ovom broju se zahvaljujem Vatikanskoj Akademiji nauka na poslatom tekstu
i želji za saradnjom. Naravno da je svaki tekst koji doprinosi informisanju i pozitivnoj
naučnoj razmeni, dobrodošao. Astronomski BIlten Online može da se pohvali sa sve većim
brojem čitaoca, što me posebno raduje. Zahvaljujem se svim čitaocima na pozitivnom
mišljenju i lepim kritikama.
Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija.
Zahvaljujem se i raznim upitima za saradnju i dobroj volji na uspostavljanju kontakta.
Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takodje se tamo
nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
18. juni 2017.
3

VATIKAN PRIZNAJE TEORIJU VELIKOG PRASKA
Galileo Galilej ne bi verovao svojim očima. 1633. godine, Italijanski naučnik se nalazio pred
crkvenim inkvizicionim sudom. Uspeo je da izbegne lomaču samo zato, što se odrekao nauke
da Zemlja kruži oko Sunca. Morale su da prođu 359 godina, dok je crkva sa papom Johanes-
Paulom II, 1992. godine povukla presudu protiv Galileja.
Danas je situacija drugačija. U Vatikanu je održana konferencija sa priznatim kosmolozima i
fizičarima na temu Velikog praska i crnih rupa.
Istraživački tim se bavio pitanjima crnih rupa, gravitacionih talasa i prostorvremenskim
singularitetima na papskoj opservatoriji Castelgandolfo. Pri tome su gostovali renomirani
istraživači kao što je Holandski nosilac Nobelove nagrade, Gerard 't Hooft ili Britanski fizičar
Roger Penrose, koji su zajedno istražili granice moderne kosmologije i formulisali su nova
istraživačka pitanja, koja će da tokom sledećih godina budu osnova za naučna istraživanja na
ovom polju.
4

Za vreme kongresa su diskutovana pitanja kao što su: „Šta se događa kada nešto padne u
crnu rupu?“, „Šta je konačna odrednica univerzuma?“. Sa
ovom konferencijom je Vatikan istovremeno održao
počast Belgijskom svešteniku i astrofizičaru Georges
Lemaitre (1874-1966), koji važi za oca teorije o Velikom
prasku. On je od 1960. do 1966. godine bio predsednik
papske akademije nauka u Vatikanu.
Godine 1927. dve godine pre nego sto je Edwin Hubble
objavio svoju teoriju, je Georges Lemaitre objavio studiju
o ekspanziji univerzuma. Polazio je od Ajnštajnove opšte
teorije relativiteta i teorije dinamičnog univerzuma ruskog
matematičara Aleksandra Aleksandroviča Fridmana. Tako je došao do saznanja, da se
univerzum posle njegovog nastanka pre 14 milijardi godina, još uvek permanentno širi u
prostoru.
Mesto konferencije je simbolički Vatikanska opservatorija u Castel Gandolfo kod Rima, gde je
papa Leo XIII želeo da pobije loš glas crkve kao neprijatelja nauke. Danas Vatikan to pokušava
jače nego ikada. Direktor papske opservatorije Guy Consolmagno, je objasnio cilj
simpozijuma: “Poništiti mit da se religija plaši nauke.”
Da Vatikan ima smisao za humor, pokazuje i pitanje na internet-strani Vatikanske
opservatorije: „Da li Vatikan želi da krsti vanzemaljce u svemiru?“ Odgovor je glasio: „Ne,
iako mnogi ljudi to misle.“
Posle dugogodišnjih borbi
između crkve i nauke,
Vatikan se poslednjih
decenija trudi da se
približi nauci. Papskoj
Akademiji nauka pripadaju
najpoznatiji naučnici, kao
što je Stephen Hawking.
Evoluciona teorija Čarlsa
Darvina o nastanku vrsta,
Vatikan smatra mogućom,
jer se ne kosi sa teorijom
Stvaranja. Vrste su
stvorene i iz njih su se razvile onda druge vrste, pa su za Vatikan obe teorije moguće.
5

Prilikom simpozijuma je govor pape Franciska zapanjio sve prisutne, a posebno članove
papske Akademije nauka. On je rekao sledeće: „Kada u knjizi Genezis čitamo o Stvaranju,
reskiramo da počnemo da zamišljamo Boga kao mađioničara, koji sa čarobnim štapom sve
može da ostvari. Ali, to nije tako. Veliki prasak, koji se danas smatra početkom sveta, nije
protivrečan Božijem planu Stvaranja. Evolucija u prirodi se ne suprotstavlja pojmu Stvaranja,
jer Evolucija pretpostavlja nastanak stvorenja, koja su se razvijala. Tako je i kod Velikog
praska, gde se svemir razvijao iz početne klice.“
Ovo su revolucionarne reči poglavara katoličke crkve, koje pokazuju naprednost Vatikana i
praćenje naučnih dostignuća, što je tokom poslednjih vekova bilo nezamislivo. Pa, iako je
nauka za Vatikan više partner nego protivnik, uvek će postojati teme u kojima će dolaziti do
nesaglasnosti. Uprkos trudu približavanja, teologija mora da pređe još veliki put da bi nauku
priznala kao izazov i inspiraciju teoločkog načina života. Ali, kako je tadašnji papa Johannes
Paul II. u svom istorijskom govoru o poništenju presude protiv Galileja rekao „Nikada više
neće biti slučaja Galileo“, tako se i katolicka crkva trudi da pomiri naučna dostignuća sa
svojim dogmama i taj pokušaj približavanja nauci se ceni kao dobra volja i rad na
zajedničkom napretku za celo čovečanstvo.
PONTIFICIA ACCADEMIA DELLE SCIENZE
Brosura o naucnim priroritetima Vatikanske opservatorije za sledecu dekadu, moze da se
pogleda ovde, download:
https://drive.google.com/open?id=0B6nCakt7xCcZVG50MS02aHFIUzg
Muzej u Vatikanu
6

JUPITER JE NAJSTARIJA PLANETA U SUNČEVOM SISTEMU
Ni jedna planeta nije tako velika i masivna kao Jupiter. Ni jedna planeta ne rotira tako brzo ili
poseduje tako snažne oluje. Naučnici pretpostavljaju da je nastanak Jupitera i njegov
raspored materijala u pra-oblaku, odlučujuće uticala na to da se u unutrašnjem Sunčevom
sistemu nalaze samo male, kamene planete. Medjutim, od kada postoji Jupiter, je do sada
bilo nejasno. Poznato je bilo da je Jupiter nastao pre nego što se pra-oblak rasplinuo, pre oko
deset miliona godina, jer je samo tada postojalo još dovoljno gasa koja bi napunila njegov
ogromni omotač. Da se gas oko planete ne bi rasplinuo, pre toga je jezgro planete moralo da
naraste najmanje na 10-20 masa Zemlje. Međutim, još uvek nije poznato, kada se to desilo.
Kako može da se datira gasoviti džin? Naučnici su upotrebili meteorite kao svedoke vremena.
Oni potiču iz ranog dona Sunčevog sistema i daju informacije o sastavu pra-oblaka i time o
mogućem uticaju mladog Jupitera. Ranije analize su
već pokazale, da su meteoriti koji se sastoje od
ugljenikovih jedinjenja i od jedinjenja koja nisu
ugljenik, nastali u različitim rezervoarima materijala
pra-oblaka. Ova razlika pokazuje ili vremensku
promenu sastava pra-oblaka ili prostorno razdvajanje
materijala, na primer, zbog Jupiterove orbite.
Da li je u pra-oblaku postojala prostorna ili vremenska
odvojenost rezervoara materijala, naučnici su istražili
na osnovu 19 gvozdenih meteorita iz 6 različitih klasa.
Analiza se odnosila na njihove sastojke izotopa
volframa i molibdena. Rezultat je: meteoriti su doduše
nastali istovremeno, ali iz dve različito sastavljene
oblasti pra-oblaka. Ovo vremensko odvajanje
“građevinskog materijala” je započelo milion godina
posle nastanka Sunčevog sistema i trajalo je oko tri
miliona godina. Tako duga prostorna razdvojenost ne
pokazuje rastojanje između rezervoara materijala, jer bi se onda komponente pre ili kasnije
ponovo pomešale. Ovo dovodi do zaključka, da je odvajanje dve oblasti u pra-oblaku bilo
uzrokovano jednom barijerom.
7

Ta barijera je najverovatnije bilo jezgro mladog Jupitera. Najlogičniji mehanizam za odvajanje
dva takva rezervoara je akrecije gasovitog džina u Sunčevom sistemu i za takvo nesto je
Jupiter najverovatniji kandidat. To znači, da je Jupiter postojao oko milion godina pre
nastanka Sunčevog sistema i da je tada imao najmanje veličinu od 20 masa Zemlje, jer je
samo tako mogao da napravi dovoljno veliki procep u pra-.oblaku. Tokom sledećih tri miliona
godina je gasovita planeta rasla dok nije dostigla oko 50 masa Zemlje. Tako je Jupiter
najstarija planeta u Sunčevom sistemu, jer su Zemlja i ostale kamene planete rasle sporo i
tek pošto se pra-oblak rasplinuo. Zbog toga danas ne poseduju mnogo gasa. Nasuprot tome
su gasovite planete, kao što je Jupiter, nastale daleko brže.
Novo datiranje Jupitera kao najstarije planete bi moglo da objasni čudne osobine Sunčevog
sistema. Ni u jednom poznatom planetarnom sistemu se unutrašnje planete ne nalaze tako
daleko prema spoljašnjem delu i nisu tako male i siromašne gasom, kao kod nas. Do sada su
planetolozi smatrali da je kasno lutanje Jupitera razlog za to. Ali, prema najnovijim
podacima, veoma rano postojanje Jupiterovog jezgra bi moglo da objasni kamene planete.
mladi jupiter je time što je napravio procep u pra-oblaku, sprečio dovod materijala spolja.
Tako je „gradivni materijal“ bio dovoljan za planete veličine Zemlje, ali ne i za brazovanje
velikih super-Zemlji.
PLANETARY SOCIETY
Za profesionalne astronome, strucni tekst se nalazi ovde:
https://drive.google.com/open?id=0B6nCakt7xCcZNXVNV1FFVloxUlE
8
Y

OD ČEGA SE SASTOJI CEO SVET?
Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, potrebno je znati iz kog ugla se posmatra. Prvi i
najjednostavniji model bi bio da se zamisli svet sastavljen iz delova, jer pitanje ukazuje na
neki oblik supstance, a kod supstance prvo mislimo na materiju. Mi znamo da postoje atomi,
ali i atomi se sastoje od najmanjih delića. U njihovom jezgru se nalaze protoni i neutroni i
elektronska opna, gde se nalaze elektroni.
Elektroni su zaista najmanje čestice, ali protoni i neutroni se sastoje iz jos manjih čestica -
takozvanih kvarkova, koji čine materiju takvom, kakvom je poznajemo. Međutim, nije
dovoljno da se kaže, da ove čestice postoje i čine deo univerzuma, jer one to rade prema
određenim pravilima. Tu deluju sile, kao što je, na primer, gravitacija, dakle sila, koja privlači
čestice. Ili postoji sila koja drži jezgra atoma zajedno. Protoni i neutroni su čvrsto vezani uz
jezgro, kao da su zalepljeni za njega. Taj „lepak“ su sile koje imaju osovu i sastoje se od
nečega. Fizika čestica je takva, da se ove sile takođe prenose putem čestica. Na primer, foton
je lestica koja prenosi elektromagnetnu silu. Slično tome, može da se predstavi gravitaciona
sila. Vremenom su fizičari otkrili veliki broj ovakvih sitnih čestica. One se kreću u nečemu što
mi nazivamo prostor i vreme. Ali, od čega se sastoje prostor i vreme?
I na to fizičari imaju odgovor: prostor i vreme nisu nezavisne veličine, što znači da nemaju
geometrijski oblik u praznini, nego su prostor i vreme isprepletani materijom. To je jedno
objačnjenje. Tako se smatra da se univerzum, u najširem smislu, sastoji od čestica, što znaci,
od energije. Energija i materija su prema Ajnštajnu, samo dve strane iste medalje.
9

Neki fizičari smatraju da su bliže rešenju ove zagonetke, ako ne posmatraju univerzum kao
povezanu energiju i materiju, nego kao da se univerzum sastoji od informacija u smislu
bitova. I to je jedna od mogućnosti da se opiše svemir. Ali, u asuštini su to sve različite
naočare, kroz koje se gleda u svemir. Jedino što je zaista sigurno je, da se kosmos sastoji od
mnogih zagonetki.
Ljudsko telo je skup hemijskih elemenata. Svaki atom od koga se sastoji čovek je nekada bio
deo jedne zvezde. Kosmička smrt je izvor svega što postoji. Sa 56% u ljudskom telu je
kiseonik najčešće zastupljen. Zatim dolazi ugljenik, sa 28%, vodonik, sa 10%, azot sa 2% i
kalcijum sa 1,5%. Tu su i tragovi hlora, fosfora, kalijuma, sumpora, natrijuma i magnezijuma,
sve zajedno 21 hemijski element koji su za ljudski organizam od centralnom značaja.
Ali, odakle potiču svi ti elementi? Grčki filozof Demokrit je u petom veku pre naše ere imao
jednu ideju: On je postulirao da se cela priroda sastoji od malih, nedeljivih jedinica, koje je
nazvao atomima. On je pisao: “Samo prividno neka stvar ima biju, samo prividno je slatka ili
gorka. U stvarnosti postoje samo atomi u praznom prostoru.” Sa time je rođena ideja
atomskog materijalizma. Danas znamo da osim atoma, postoji još nešto. Atomi mogu da
budu deljivi, svaki atom se sastoji od opne sa negativno naelektrisanim elektronima i
jezgrom sa pozitivno naelektrisanim protonima. Masa i energija čine materiju, a broj protona
u atomskom jezgru određuje o kom elementu periodnog sistema se radi.
Sa time je objašnjeno, od čega se sastoji čovek, ali još uvek je otvoreno pitanje, odakle dolazi
„građevinski materijal“? Da li je moguće da čovek, biljke, životinje i sve što je živo na Zemlji,
sve što čini univerzum, potiče iz istog izvora?
10

Martin Rees, dvorski astronom kraljice Elisabete II. i profesor kosmologije i astrofizike na
britanskom univerzitetu u Kembridžu, daje ovakav odgovor: „Čovek je stelarni atomski
otpad. Zvezde su nam mnogo bliže, nego što to mislimo. Sa svim ljudima koji su ikada živeli,
mi delimo isti pogled na zvezde. I na kraju, mi smo i sami zvezdana prašina.“
Martin Rees
Da bi se razumele ove reči, potrebno je da se pogleda istorija nastanka svemira, tačnije
rečeno, „Veliki prasak“, pre 13,7 milijardi godina. Jednu sekundu posle praska, već je
postojao „građevinski materijal“. U moru čestica energetskog zračenja (fotona), plivali su
protoni, neutroni, elektroni, kao u kosmičkoj pra-supi. Nekoliko minuta poslesu se
obrazovale takozvane primordijalne nukleosinteze prvih atomskih jezgra od helijuma i
vodonika. Oni čine najveći deo materije, iz njihove fuzije su nastali svi drugi teški elementi.
Oblaci gasa vodonika i helijuma su se obrazovali privlačnim silama gasovitih džinova - to su
bile prve zvezde. U kosmičkim reaktorima su tako nastajali u snažnim fuzionim procesima,
sve veći i teži elementi, kao što su ugljenik, silicijum i kiseonik. On nastaje kada se ugljenik
spoji sa helijumom. Da bi nastalo gvožđe, uran i ostali teški elementi, potreba je ogromna
energija i milioni stepeni Celzijusa, koji postoje samo u masivnim zvezdama. Kao u
gigantskom kotlu u njihovoj unutrašnjosti izgaraju vodonik i helijum. Na kraju njenog života,
zvezda postaje supernova i eksplodira. Njena svetlost se pri tome pojačava za milione do
milijarde puta, tako da za kratko vreme svetli tako jako, kao cela galaksija. Ostaci supernove
obrazuju zvezdani omotač i unutar njega elemente planetarne magline, čija prašina, veličine
11

atoma, luta svemirom. Na svom putu, ovi ostaci zvezde susreću druge ostatke zvezdanih
eksplozija. Taj materijal onda obrazuje kosmičku fabriku, koja producira nova nebeska tela.
Kada se ova metamorfoza dalje prati, dolazi se do svakog objekta u svemiru i na kraju, do
čoveka.
Specifičan hemijski sastav od
zvezdane prašine pravi dijamant,
kamen ili biljku, bakteriju, insekt ili
„homo sapiens“. Ćelije našeg tela,
kiseonik koji udišemo, ugljenik i
azot u našem telu, kalcijum u
našim kostima, sve potiče od
zvezdanog materijala koji je
produciran pre mnogo milijardi
godina i dalje je generisan. Svaki element na Zemlji potiče od geološkog kamenja. Gradivni
materijal propada u tlo i atmosfera ga usisava i ponovo se pronalazi u biljkama i životinjama
koje jede čovek. Tako ovi elementi pute vazduha dolaze u našu hranu i naše telo.
Ni jedan atom u svemiru nije izgubljen. Iz toga, što je nekada postojalo, što postoji sada i što
će postojati, nastaje večni kružni tok nastanka nove materije. Sve se reciklira i kao
građevinski materijal postaje deo prirode. Grčki filozof Heraklit je ovu večnu metamorfozu
opisao u svojoj poznatoj formuli “Panta rei” - sve teče. Heraklit poredi kamen sa rekom: “Ko
zakorači u reku, na njega dolazi stalno druga voda, mi ulazimo u istu reku i opet to nije ista
reka, jer ne možemo dva puta da zakoračimo u istu reku, ona se u međivremenu promenila.”
Astrofizičari smatraju da ce ovaj večni kružni tok da se završi tek tada, kada svemir postigne
svoje maksimalno širenje i počne da se skuplja. Moguće je da će onda ponovo da se desi
“Veliki prasak”.
UNIVERSITY OF CAMBRIDGE
12

ŠTA SE TRENUTNO DOGAĐA SA „NEW HORIZONS“?
Pre dve godine je New Horizons proletela pored Plutona. Trajalo je mesecima dok je sonda
poslala sve podatke na Zemlju. Paralelno sa time krenula je prema svom novom cilju, 2014
MU69. Do sada je prešla više od pola puta između Plutona i 2014 MU69, objekta u
Kuiperovom pojasu. NASA je odabrala ovaj objekat kao sledeći cilj, jer je sonda tehnički u
veoma dobrom stanju, pa je plan da se iskoristi što više je moguće. Tako je posle završetka
slanja fotografija i prikupljenih podataka, uprogramiran novi cilj.
Sledeća tri meseca, New Horizons će da provede u modusu spavanja. Pri tome su isključeni
svi instrumenti, neki bekap sistemi i pogon je deaktiviran. Instrumenti za posmatranje
okoline, za upravljanje sondom i kontrolu toplote, kao i komunikacioni sistemi, ostaju aktivni.
Svakog ponedeljka, ovi sistemi vrše test funkcija i šalju status signal prema Zemlji. Na osnovu
velikog rastojanja, ovaj signal putuje šest sati dok stigne do Zemlje.
Ovaj modus spavanja je New Horizons izmedju 2007. i 2017. godine aktivirala u trajanju od
skoro pet godina, jer je toliko dugo trajao let do Plutona. Samo retko je signalizirala neki
problem. Od decembra 2014. godine, sonda je više od dve godine bila neprekidno u
aktivnom stanju. 14. jula 2015. godine je dostigla najbližu tačku do Plutona i do kraja oktobra
2016. godine je trajalo slanje podataka na Zemlju.
13

Posle više manevara putanje u kasnu jesen 2015. godine, početkom februara 2017. godine je
usledila još jedna korektura putanje leta. Prethodno je New Horizons posmatrao neke
objekte u Kuiperovom pojasu. Prenos ovih podataka je završen u martu 2017. godine i od
aprila je modusu spavanja do sredine septembra. Na Zemlji se u međuvremenu precizira
njen dalji let i istraživački program. U julu 2018. godine onda počinje faza približavanja
objektu 2014 MU69.
MINOR PLANET CENTER
14

ZAŠTO JE EKSPANDIRAJUĆI UNIVERZUM SVE HLADNIJI?
Ono što mi označavamo kao temperaturu, je mera za energiju kretanja čestica. U toplom
vazduhu, čestice se prosečno kreću brže, nego u hladnom. Zamislimo sada jedan naduvani
balon. I u njemu se čestice kreću, tako da u unutrašnjosti balona vlada određena
temperatura. Sada zamislimo dete koje sa ovim balonom u ruci trči ulicom. Pomislićemo da
se čestice u balonu sada kreću brže. Ali, temperatura u balonu ostaje ista. Razlog tome je da
ja je za temperaturu unutar balona odlučujuća energija kretanja čestica unutar balona, a ne
preneseno kretanje spolja.
Upravo tako bismo trebali da razumemo princip sa univerzumom. On se brže širi, ali ovo
širenje ne znači da se čestice unutar njega brže kreću. To znači, da se energija kretanja u
univerzumu ne menja zbog njegove ekspanzije i on ne postaje topliji, nego hladniji. Aktuelno,
ova temperatura iznosi 2,72 kelvina, što znači 2,72 stepena iznad apsolutne nule. Tio je
prilično hladno, ali u toku sledećih miliona godina će verovatno biti još hladnije. Jedan od
razloga tome je ekspanzija, ali ne i kretanje čestica.
Sada je potrebno razumeti, šta to znači kada se kaže da svemir postaje hladniji. Sa time se ne
misli na to da
postoji
termometar
u svemiru,
koji meri njegovu
temperaturu.
U svemiru,
pre svega u
intergalaktičk
om prostoru
jedva da postoje
čestice,
tako da naše razumevanje temperature nema mnogo smisla. Ali, ono što postoji u svemiru je
zračenje, tačnije - kosmičko pozadinsko zračenje, koje prožima ceo univerzum.
15

Ono potiče iz početaka svemira, još pre nego što su se obrazovali prvi atomi. Tada je
univerzum bio mnogo manji nego danas, ali zato je bio mnogo vreliji. Oko 3.000 stepeni su
tada vladali u svemiru. Odgovarajuće tome, zračenje je takođe bilo veoma energetsko. Od
tada se univerzum sve više širi. Kao posledica toga se zračenje „isteglilo“, elektromagnetni
talasi su izduženi i time su postali energetski slabiji. Ova energija sada može da se preračuna
u temperaturu. To nije temperatura koja može da se oseti, nego fizikalna temperatura,
kojavlada u univerzumu i njegovom pozadinskom zračenju. Kroz ekspanziju univerzuma i
time izduženo pozadinsko zračenje, temperatura je postala sve niža. Zbog toga je tačno kada
se kaže da univerzum postaje hladniji, zato što se širi. Ali, njegova temperatura neće pasti na
apsolutnu nulu, jer je to fizikalno nemoguće.
LOS ALAMOS NATIONAL LABORATORY
16

www.apod.rs
12. juni 2017.
NEOBIČNA RUPA NA MARSU
Objašnjenje slike: Kako je nastala ova neobicna rupa na Marsu? Na ovom pejsažu, koji
izgleda kao Švajcarski sir, vide se brojne rupe. Sve do jedne pokazuju prašnjavo Marsovo tlo
ispod isparenog svetlog leda ugljen dioksida. Najneobičnija rupa je gore desno. Ona ima
veličinu od oko 100 metara i očito ima veliku dubinu. Zašto ova rupa postoji i zašto je
okružena okruglim kraterom, može samo da se pretpostavlja. Vodeća hipoteza kaže, da je
nastala udarom meteorita. Rupe kao ova, su posebno interesantne, jer bi mogle da budu
prilaz dubljim slojevima, koje možda vode u hodnike ispod površine. Ako je to tako, onda su
ovi prirodni tuneli prilično dobro zastićeni od neprijateljske površine Marsa, što dovodi do
relativno dobrih kandidata za moguć život na Marsu. Ova udubljenja su zbog toga važni
ciljevi za moguće buduće svemirske sonde, robote, čak i za interplanetarne istraživačke
letove.
Kredit za sliku i autorska prava:
NASA, MRO, HiRISE, JPL, U. Arizona
17

www.apod.rs
13. juni 2017.
VELIKA MAGLINA U KARINI
Objašnjenje slika: U jednom od najsvetlijih delova Mlečnog puta, nalazi se maglina gde se
događaju izuzetno čudne stvari. NGC 3372 je poznata kao velika maglina u Karini, u njoj se
nalaze masivne zvezde i promenljive magline. NGC 3324, maglina Ključaonica, svetla
struktura desno pored sredine slike, sadrži nekoliko ovih masivnih zvezda i sama je
promenila svoj oblik. Ovde se vidi cela maglina Karina, ona je veća od 300 svetlosnih godina i
odo 7.500 svetlosnih godina je udaljena u sazvežđu Karina. Eta Karine, energetski bogata
zvezda u maglini je 1830-tih godina bila jedna od najsvetlijih zvezda na nebu, ali onda je
drastično pobledela. Možda se Eta Karine nalazi na ivici eksplozije supernove, ali rentenske
slike upućuju na to da je veliki deo magline Karina, prava fabrika supernova.
Kredit za sliku i autorska prava:
Amit Ashok Kamble
18

www.apod.rs
14. juni 2017.
M89: ELIPTIČNE GALAKSIJE SA SPOLJAŠNJIM OPNAMA II OBLACIMA
Objašnjenje slike: Da li ga vidite? Ovaj poznati Mesje objekat M89, izgleda kao jednostavna
eliptična galaksija opkoljena bledim opnama i oblacima. Uzrok ovih opni je trenutno
nepoznat. Moguće je da su nastale gravitacionim ugicajem iz ruševina, koje su ostale
spajanjem brojnih malih galaksija poslednjih milijardi godina. Možda su opne kao talasi u
jezeru u kome je pre kratkog vremena sudar sa drugom, velikom galaksijom proizveo guste
talase koji protiču kroz ovog galaktičkog giganta. Nezavisno od uzroka, ova slika pokazuje sve
veću saglasnost o tome, da su neke eliptične galaksije nastale u mlađoj prošlosti i da
spoljašnje okoline najvećeg broja velikih galaksija, nisu zaista glatke, nego kompleksne,
izmedju ostalog, zbog redovnih međusobnih gravitativnih uticaja i zbog usisavanja manjih,
bliskih galaksija. Spoljašnja okolina našeg Mlečnog puta je primer za tako jednu neočekivanu
kompleksnost. M89 pripada bliskom Virgo-galaktičkom jatu, koji je udaljen oko 50 miliona
svetlosnih godina.
Kredit za sliku i autorska prava:
Mark Hanson
19

www.apod.rs
15. juni 2017.
CRVENE MUNJE IZNAD KANALA
Objašnjenje slika: Nekim danima u februaru, u Josemit Nacionalnom parku, prilikom zalaska
Sunca može da se vidi vatreni vodopad, kada su vreme i pozicija Sunca odgovarajući.
Takozvani Horsetail-vodopad se često fotografiše od dole. On svetli izolovano u senci strmih
zidova El Captain-a, jer je još uvek osvetljen Sunčevim zracima, koji se reflektuju od zida
planine iza. To daje vodopadu dramatičan, vatreni izgled. Za vreme zalaska Meseca i jasnog
zvezdanog neba, ovaj vodopad je veoma retko fotografisan. U svetlosti Meseca je vatreni
efekat slabiji, ali vidljiv, kada je nebo jasno i kada se svetli Mesec nalazi u određenom pravcu
na zapadnom horizontu. Za ovu dobro planiraju fotografiju je nebo bilo jasno i zvezde su
svetlucale, dok je scena bila osvetljena sa dve trećine Meseca, koji je 9. maja zašao u ranim
jutarnjim satima.
Kredit za sliku i autorska prava:
Amit Ashok Kamble
20

www.apod.rs
16. juni 2017.
MENHETN -- IZLAZAK MESECA
Objašnjenje slike: Kada je 9. juna zašlo Sunce, izašao je pun Mesec, nekima je poznat kao
jagoda-Mesec. Jarko osvetljen disk se nalazio u blizini horizonta. Imao je toplu boju
reflektovanog Sunčevog svetla, koje je filterovano kroz gustu, prašnjavu atmosferu. Tako se i
vidi na ovoj slici napravljenoj sa teleobjektivom iznad nebodera južne siluete Menhetna.
Slika je nastala u rezervatu Eagle rock, jednom parku u West Orange u New Jersey,
udaljenom 21 kilometar od južnog Menhetna i oko 384.000 kilometra od Meseca. Moderni
neboderi od čelika i stakla u prednjem delu slike dele toplu boju Meseca, tako što reflektuju
poslednje zrake zalazećeg Sunca. Najviša trougaona faceta je One World Trade Center u
Njujorku.
Kredit za sliku i autorska prava:
Podaci; Subaru, NAOJ, Montaza i obrada; Roberto Colombari
21

www.apod.rs
17. juni 2017.
SATURN BLIZU OPOZICIJE
Objašnjenje slike: Saturn je dostigao opoziciju 16. juna. Tom prilikom se na nebu planete
Zemlje Saturn nalazi preko puta Sunca. U to vreme je Saturn vidljiv cele noći, svetli najsvetlije
i nalazi nam se najbliže. Ova zadivljujuće oštra slika planete je napravljena 11. juna sa jedan
metarskim teleskopom na Pic du Midi-opservatoriji. Sever planete sa čudnim
šestougaonikom se kupa su svetlosti Sunca. Ali i Saturnov sistem prstenova je veoma
detaljno prepoznatljiv. Uska Enkeova praznina se vidi duž celog spoljašnjeg A-prstena, u
bledom unutrašnjem C-prstenu su prepoznatljive tanke trake, a Saturnov južni pol viri kroz
širok Kasinijev pocep. Za vreme opozicije su Saturnovi prstenovi posebno svetli, što je
poznato kao opozicioni efekat. Ledeni delići prstena su, viđeno sa Zemlje, direktno
osvetljeni, ne bacaju senku i rasipaju Sunčevu svetlost. Zbog toga je jačina svetlosti mnogo
veća. Ali, najbolji pogled na Saturn, trenutno ima svemirska sonda Kasini, koja se nalazi u
njegovoj orbiti. Kasini prilikom svoje devete orbite ponire sve dublje prema planeti.
Kredit za sliku i autorska prava:
D. Peach, E. Kraaikamp, F. Colas, M. Delcroix, R. Hueso, G. Therin, C. Sprianu, S2P, IMCCE, OMP
22

www.apod.rs
18. juni 2017.
KASINIJEVI POGLEDI NA SATURN
Objašnjenje slike: Šta je videla svemirska sonda Kasini kod Saturna? Ovaj muzički video
pokazuje neke od ranijih najlepših slika. U prvom delu videa (00:07), pojavljuje se uspravna
linija: Saturnovi tanki prstenovi viđeni sa strane. Uskoro prolaze neki od Saturnovih meseca.
Sledeća sekvenca (00:11), pokazuje neobičan Saturnov talasast F-prsten, koji je opkoljen sa
dva meseca koja stalno izazivaju smetnje u njemu. Zatim se vidi veliki deo Saturnovog
širokog sistema prstenova, ponekad zajedno sa planetom. Oblaci na Titanu (0:39) i Saturnu
(00:41) su naglašeni. Posle toga se vide isečci proleta pored nekoliko Saturnovih meseca,
među njima, Febe, Mimas, Epimeteus i Japetus. U drugim delovima izgleda kao da Saturnovi
meseci lete jedan pored drugog, dok kruže oko Saturna. Zvezdana polja u pozadini, ponekad
se vide iznad Saturnovih meseca. Robotska sonda Kasini je od 2004. godine revolucionirala
saznanja čovečanstva o Saturnu i njegovim mesecima. U septembru se dramatično završava
Kasinijeva misija, kada će sonda da uroni u planetu.
Kredit za sliku i autorska prava:
Slike: Cassini Imaging Team, ISS, JPL, ESA, NASA; Video kompilacija: Chris Abbas;
Kredit za muziku & licenca: Ghosts I-IV (Nine Inch Nails)
23

24. nedelja 2017.
ENERGETSKE AKTIVNE OBLASTI
Objašnjenje slike: Par relativno malih (ali divljih) aktivnih oblasti rotirajui na filmu, izbacujući
brojne male baklje koje se vraćaju kao petlje plazme. U početku je primećena samo jedna
aktivna oblast, ali na pola puta u video klipu se vidi druga baklja iza prve. Dinamične oblasti
su najupečatljivija područja na Suncu tokom ovog 42-časovnog perioda. Slike su napravljene
na talasnoj dužini ekstremne ultravioletne svetlosti.
Video snimak može da se vidi ovde:
https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/EnergizedActiveRegions_sm.mp4
Kredit za sliku i autorska prava:
SDO/NASA
24

12. juni 2017.
RASPORED SOLARNIH KRILA MERCURY TRANSFER MODULA
Objašnjenje slike: Spuštaju se 14 m od tela svemirskog broda, ova impozantna solarna krila
su jedna od dva prikačena krila na ESA transferni modulu Mercury BepiColombo. Mehanizam
za raspoređivanje sunčevih krila je prošlog meseca testiran u tehničkom centru ESA u
Holandiji, u sklopu finalnih provera pre početka misije u oktobru 2018. godine iz Evropskog
svemirske luka u Kuru, Francuskoj Gvajani. Tokom testiranja, pet panela je podržano odozgo
kako bi se simulirala težina prostora.
Krila će se preklopiti na telo svemirske letilice unutar
rakete Ariane 5 i otvoriće se se samo jednom u svemiru.
Mehanizmi zaključavaju svaki segment panela na svom
mestu. Oni mogu da se rotiraju pomoću mehanizma za
pogon solarnih ćelija prikačenih na glavno telo. Uprkos
putovanju prema Suncu, modul za prenos zahteva veliki
niz solarnih ćelija. Ograničenja temperature znače da ne mogu direktno da se suoče sa
Suncem tokom dužeg vremena bez degradacije, tako da moraju da budu pod uglom i zato
zahevaju veće područje za ispunjavanje potreba BepiColomba.
Modul će koristiti kombinaciju električnog pogona i višestrukih gravitacionih asistenca na
Zemlji, Veneri i Merkuru, kako bi nosila dva naučna oružja na najgrublju planetu u našem
Solarnom sistemu. Posle 7.2 godine putovanja, ESA Mercury Planetary Orbiter i Japanski
Mercury Magnetospheric Orbiter će se odvojiti od modula za prenos i ući će u svoje orbite.
Oni će vršiti komplementarna merenja unutrašnjosti, površine, eksosfere i magnetosfere.
Podaci će nam reći više o poreklu i evoluciji planete blizu svoje roditeljske zvezde, pružajući
bolje razumevanje ukupne evolucije našeg Solarnog sistema, kao i egzo planetarnih sistema.
.
Kredit i autorska prava: ESA
https://twitter.com/ESA_serbia
25

12. juni 2017.
PRAVI OBLIK MAGLINE BUMERANG
Objašnjenje slike: Ova slika nedelje pokazuje maglinu Bumerang, preplanetarnu maglinu,
kako je vidi Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA). Ljubičasta struktura u
pozadini je snimljena sa NASA/ESA svemirskim teleskopom Habl i pokazuje tipičan dvostruki
oblik sa veoma uskom centralnom oblasti. Sposobnost ALME, da pronađe hladan
molekularni gas, pokazuje ispružen oblik magline u narandžastoj boji.
Još 2003. godine je 5.000 svetlosnih godina udaljena maglina držala rekord najhladnijeg
objekta u univerzumu. Veruje se da je maglina nastala iz opne jedne zvezde u njenoj kasnoj
fazi života, koja je posedovala malu zvezdz pratioca. Ovo je možda uzrok za izuzetno hladan
gas, koji izbija napolje i koji je osvetljen svetlošću umiruće zvezde u centru.
ALMINA slika pokazuje centralni prašnjavi disk i gas koji izlazi i u međuvremenu zauzima
prostor od oko 4 svetlosne godine u prečniku. Ovaj gas je još hladniji od kosmičkog
mikrotalasnog pozadinskog zračenja i dostiže temperature od ispod -270 °C. Osim toga, on se
širi brzinom od 590.000 kilometara na sat.
Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1724a/
Kredit i autorska prava: ESO4
26

12. juni 2017.
AJNŠTAJNOV PONOVNI POGLED
Objačnjenje slike: Pre jednog veka, Albert Ajnštajn je objavio svoju čuvenu teoriju
relativiteta. On je predložio mogućnost, da svi objekti fizički izobličavaju prostor i sa većim
masama proizvode najizraženiji efekat, a veoma masivni objekti (kao što je Sunce), savijeni
prolaze svemirom. Takav efekat je prvi put primećen u toku 1919. godine, za
vremepomračenja, od engleskog astronom Arthura Edingtona.
Ipak je bilo potrebno da prođe sto
godina, da bi se razvio teleskop, koji je
dovoljno moćan da otkrije ovo
gravitaciono sočivasto zakrivljenje
izazvano zvezdama izvan Sunčevog
sistema. Čak oko objekata sa veoma
velikim masama, kao što su zvezde,
ovaj efekat je veoma mali, što je veliki
izazov za teleskope na Zemlji. To je
međutim, u okviru mogućnosti NASA /
ESA Hablovog svemirskog teleskopa,
koji je sakupio podatke od kojih se
sastoji ova slika nedelje.
Svetla zvezda u centru slike je bliski beli patuljak Stajn 2051B, samo 17 svetlosnih godina
udaljen od Zemlje. Manja zvezda ispod je udaljena oko 5.000 svetlosnih godina. Astronomi
su otkrili Stein 2051B osam puta u roku od dve godine, dok je beli patuljak prolazio ispred
daleke pozadine zvezde. Tokom bliskog poravnanja, gravitacija belog patuljka je savila
svetlost daleke zvezde, što čini razliku od oko oko 2 mili ugaone sekund od njenog stvarnog
položaja. Ovo odstupanje je toliko malo, da je ekvivalentno posmatranju mrava kako ide
preko površine novčića od 1€ sa udaljenosti od 2.300 kilometara.
Credit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
27

12. juni 2017.
CHANDRA POSMATRA SUPERNOVU II OTKRIVA NEŠTO NEOBIČNO
Sredinom januara su astronomi u galaksiji Messier 82 udaljenoj 12 miliona svetlosnih godina,
pronašli supernovu, SN2014J. Beli patuljak je došao do kraja svog života i u snažnoj eksploziji
je odbacio svoju opnu. Iz prašine koja je nastala tim putem, će jednog dana da nastanu nove
zvezde i planete.
Pošto se ova supernova nalazi relativno blizu nas, astronomi su je detaljno istražili. Ali kada
su uperili rentgenski teleskop Chandra prema ovoj
zvezdi, doživeli su veliko iznenađenje, jer teleskop
nije mogao da zabeleži nikakvo zracenje u
rentgenskom području, kako je to obicaj kod
eksplozija supernova.
Kada beli patuljak završi svoj život kao supernova
tipa Ia, to se desi zato sšto ta zvezda od svog
pratioca povlači sve više materijala, koji kao gust
gasoviti oblak leti sa jedne zvezde na drugu. Kada masa belog patuljka zbog toga postane
prevelika, on eksplodira i pri tome oblak gasa zrači rentgensku svetlost.
Međutim, prilikom posmatranja SN2014J, Chandra nije zabeležila rentgensko svetlo. Takođe
nije pronađen ni stelarni gas u okolini zvezde. Jedno od objašnjenja bi moglo da bude da se
dogodio sudar dva bela patuljka, pri čemu ne nastaje rentgensko zračenje, što bi bilo sasvim
novo saznanje u astrofizici.
Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo)
28

7. DEO
KONKOLY OPSERVATORIJA U BUDIMPEŠTI
Konkoly opservatorija je astronomskaopservatorija u sastavu Mađarske Akademije Nauka.
Osnovana je 1871. godine od plemica Miklós Konkoly-Thege kao njegova privatna
opservatorija. Danas opservatorija objavljuje bilten o promenljivim zvezdama koji je osnovan
od IAU.
29

Kao odgovor na mnogostruke upite i želje čitaoca biltena, na ovom mestu je etablirana
stalna rubrika sa pitanjima i odgovorima za naše mlade čitaoce koji se interesuju za
astronomiju. Vaša pitanja i komentare možete da šaljete na mejl redakcije.
07.
KOLIKO DUGO TRAJE DOK ČOVEK UMRE KADA SE NAĐE
NEZASTIĆEN U SVEMIRU?
To traje 1-2 minuta, ali čovek se onesvesti već posle 15 sekundi, jer mozak ne dobija
dovoljno kiseonika. Pošto u svemiru ne postoji spoljašnji pritisak, ceo vazduh iz tela ode u
svemir. Takođe ne bi funkcionisalo ni da se zadrži vazduh, jer bi se u plućima raširio i oštetio
tkivo. Telo bi se naduvalo dvostruko više, ali ne bi eksplodiralo. Tečnosti na površini tela, na
primer, u očima ili ustima bi isparile.
Ako se čovečije telo u roku od 1-2 minuta spase i smesta se ukaže stručna pomoć,
eventualno je moguće da se bude spašen. Koja oštećenja će zbog opisanih efekata pri tome
da zadobije, zavisi od okolnosti i od predhodnog zdravstvenog stanja.
30

ALEKSANDAR RACIN
M 43
Messier 43 (M43 ili NGC 1982) je deo Orionove magline odvojen prašnjavim oblakom od
ostatka magline. M43 je prvi uočio Jean-Jacques Dortous de Mairan 1731. godine kao "sjaj
koji okružuje zvezdu". Charles Messier jeuključio u svoj katalog zajedno sa M42. Maglina
okružuje mladu promjenjivu zvezdu NU Oriona koja svoj prividni sjaj menja od magnitude +
6,5 do + 7,6. Udaljenost magline je ista kao udaljenosti M42, tj udaljena je 1.600 svjetlosnih
godina. Prividne dimenzije M43 su 20' x 15', što odgovara stvarnim dimenzijama od 9' x 7'
svetlosnih godina. Maglicnu je moguće videti sa dvogledom većim od 10x50. U teleskopu se
vidi kao maglina oko plave zvezde odmah iznad Trapeza. Na istočnoj ivici se nalazi tamni
oblak prašine koji blokira svetlost. UHC filter pomaže da se maglina jasnije vidi, ali ne previše.
LITERATURA: Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina.
31

MOJCA NOVAK
S ORIONIS
S Orionis je crveni džin u sazvežđu Orion. Pripada Mira-promenljivim zvezdama i pulsira u
ritmu od 420 dana. Pri tome, njen prečnik varira od 1,9 do 2,3 astronomske jedinice. Zvezda
je opkoljena mejzerina i prašinom kondenzovanom sa njenog hladnog stelarnog vetra.
Veličina prašnjave ljuske varira kada zvezda pulsira i kada se temperatura menja.
LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe”
Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda.
32

STEFAN TODOROVIĆ
S/2015 (136472) 1 -- MAKEMAKE SATELIT
S/2015 (136472) 1 ili skraceno MK 2 je satelit transneptunske patuljaste planete Makemake.
Nalazi se na udaljenosti od 20900 km od Makemake. Patuljastu planetu obidje za 12,4 dana.
Prečnik MK 2 je 160 – 175 km. Na osnovu albeda od samo 4%, satelit može teško da se uoči,
osim sa Hablovim teleskopom.
Izvor: Solar Universe
O AUTORU: Astronom amater.
Živi izmedju Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu.
Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu
.
33

DR. STJEPAN JANKOVIĆ
NEKOLIKO REČI O GRAVIMETRIJI
Zemljino težište se determiniše rasporedom gustine i rotacijom Zemlje. Vremenske varijacije
težinskog ubrzanja dovode do zaključaka o dinamičkim procesima, koji su povezani sa
transportima masa u svim vremenskim i prostornim skalama i to kako u unutrašnjosti Zemlje,
tako u okeanima i u atmosferi.
Oblik Zemlje se definiše preko njenog težišta. To zavisi kao i težinsko polje od rasporeda
gustine. Kao posledica eksternih sila (plima i oseka), kao i internih dinamičkih procesa,
Zemlja podleže periodičnim i aperiodičnim promenama. Globalna struktura težinskog polja
se danas istražuje posmatranjima smetnji u putanji veštačkih satelita i satelitskom
sltimetrijom. Lokalne strukture se izvode iz terestričnih posmatranja.
Definicija oblika Zemlje je geoid. To je ekvipotencijalna površina težinskog potencijala, koji je
isti kao srednja morska površina. Slika ispod pokazuje model težinskog polja Zemlje.
Undulacije geoida su prikazane u jako naglašenom obliku. One su izraz nejednakog
raspoređenja Zemljine mase.
O AUTORU: Geofizičar
Department of Earth Sciences - University of Oregon
Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture.
34

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki dogadjaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u
impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove se ne isplaćuje
novčana nadoknada.
35

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN
TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Vatikan
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: Pontificia Accademia delle Scienze
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA National Aeronautics and Space Administration
APOD Astronomy Picture Of the Day
ESA European Space Agency
SDO Solar Dynamic Observatory
ESO European Southern Observatory
COPYRIGHT
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje saradjuju sa AAO biltenom,
poseduju dozvolu za prevodjenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz
tekst. Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan,
pismena dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje
- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347
- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com
36

37

38