PSS 42

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 

1

2 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST


3


Sadràj 

SECURITY NOVOSTI 10 

INTERVJU 14 

U ~ijim rukama je vru} krompir 14-17 

MENAD@MENT 18 

Nema kockanja s brendom 18-19 

SECURITY PRAKSA 27 

Veliki brat ili voajer 27-28 

Aerodrom kao poligon 28-30 

I vuk sit, i ovce na broju 30-32 

Visok standard za kulturu 33 

TEHNIKA 34 

Bezbednije uz kontrolu pristupa 34 

Za nadzor u pokretu 36 

Uticaj novih tehnologija 40-41 

Bez improvizacija s mreòm 42-44 

Sezame, otvori se 44-45 

AKTUELNO 46 

Moderni samuraji 52-53 

DA LI SE ZNA 55 

Ve~ni dijamanti 55-56 

49 

TEMA 

BROJA 

Bezbednosni 

trendovi 2011. 20-25 

17 

14 

37 

Professional Security Systems 

izdava~: IN TEAM d.o.o.Beograd •ŸŸ adresa redakcije: Gradski park 2, Beograd Ÿ•Ÿ tel: 011/37 71 562, 011/ 31 62 091, tel/fax: 011/37 71 561 Ÿ•Ÿ e-mail: pss@pss-magazine.com 

www.pss-magazine.com, 

teku}i ra~un: 355-1067900-47 Ÿ PIB 103673280 

gl. i odgovorni urednik: Dragica [ipka •Ÿ direktor: Branislav [ipka • e-mail: komentari@pss-magazine.com, marketing@pss-magazine.com 

saradnici redakcije: Vladimir Paji}, Ijan Kameron, David Salomon, Marko Puri}, Milutin Risti}, Brajan Henings, 

Bogdan Ili}, Gordana Risti}, Nil Bigzi, Alan Hejz, David Mirza, Jovan ôli} 

prevodioci: Nata{a [ipka, Dilaver âu{evi} 

marketing: Dragica [ipka •Ÿ web: @eljko [ipka •Ÿ tehni~ki urednik: Mirjana Stepanovi} 

lektura i korektura: Nata{a [ipka •Ÿ {tampa: AMD sistem, Beograd 

CIP broj: 351.74/.76 katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije 

COBISS.SR-ID112914956

6 

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST

Da se bolje razumemo! 

DA NE BUDE NESPORAZUMA! 

Kursevi nemačkog i engleskog jezika specijalno kreirani za poslovne ljude u 

malim i srednjim preduzećima. 

Oformite grupe od pet do deset polaznika, i mi dolazimo kod vas. 

Program obuke može biti kreiran prema vašim potrebama. 

CENTAR ZA STRANE JEZIKE 

Kontakt telefoni: 

011 316 20 91 

011 377 15 61 

011 377 15 62 


7

8 



9

Security NOVOSTI 

Ukinut dodatni porez na mobilnu telefoniju 

Vrednost srpskog IT tržišta bi, prema predviđanjima ekspe 

rata, do kraja 2014. godine trebalo da iznosi oko 160 

mi liona dolara, saopštila je kompanija „S&T Serbia“. 

U najnovijem izveštaju o stanju tržišta IT usluga i rešenja 

za Jadranski region (koje čine zemlje bivše Jugoslavije 

i Al ba nija), IDC je objavila da se vrednost regionalnog 

IT tr žišta u 2009. godini smanjila za 8,8% u odnosu na 

2008. i da je iznosila 968 miliona dolara. Istovremeno, 

vred nost srpskog tržišta IT usluga i rešenja u toj godini 

se smanjila za 18,5%, i iznosila je 121,5 miliona dolara. 

Najuspešnija regionalna kompanija u oblasti IT usluga i rešenja 

je grupacija „S&T“, čiji je udeo u 2009. godini iz nosio 

7,5% od ukupne vrednosti tržišta. Slede IBM sa 4,2% 

i HP „Combis“ sa 3,1%, dok je na petom mestu SRC sa 

2,9%. 

„S&T Serbia“ je već 15 godina deo grupacije „S&T“ i dobrim 

delom je doprinela ovom rezultatu. Njen tržišni udeo 

u Srbiji u ovoj oblasti iznosio je u 2009. godini 5,3%, 

svrstavajući je u vodeće srpske IT kompanije u oblasti 

usluga i rešenja. 

Od Nove godine je ukinut porez od 10% na mobilnu telefo 

niju, kojeg je Vlada Srbije uvela u junu 2009. godi ne, 

kao jednu od antikriznih mera za smanjenje deficita budže 

ta. Porez se obračunavao na razgovore, poruke, prenos 

poda taka i ostali mobilni saobraćaj, a od 1. januara 

pla ća se samo realno ostvaren mobilni saobraćaj i porez 

na do datu vrednost. U Srbiji posluju tri operatera mobilne 

te lefonije – Telekom Srbija, Vip mobile i Telenor, dok 

broj korisnika sim-kartica iznosi preko 10 miliona i pre vazilazi 

broj stanovnika. 

Kontrolori u gradskom prevozu „naoružani“ 

kamerama 

IT tržište Srbije do 2014. imaće najveći rast u 

regionu 

Vrednost IT tržišta u zemljama Zapadnog Balkana tre balo 

bi da se do kraja 2014. godine uveća na 1,36 milijar de 

američkih dolara, dok će Srbija u tom sektoru to kom nared 

ne četiri godine imati najveći rast u regionu, pred vi đaju 

stručnjaci međunarodne kompanije IDC, koja se bavi 

istraživanjem i analizom tržišta informacionih tehnologija. 

Kontrolori GSP Beograd uskoro bi mogli nositi ka me re na 

reverima. U pravom smislu reči, uređaji se kače na re vere 

uniformi ili odela, kontrolor s njima ulazi u vo zi la i kontroliše 

putnike, a čitav proces se snima. Snim ci ka mera, 

pored kontrolora, štitiće i putnike, jer će se iz be ći lažne 

optužbe. Pre svega, reč je o načinu da se za štite kontro 

lori, koji su izloženi napa di ma, kao i putnici, a snim ci 

mogu poslužiti i policiji u potrazi za na pa da čima. Tri ovakva 

uređaja nalaze se na testiranju u GSP Beo grad, dok 

će prezentacija kamera biti održana narednih dana. 

Test tri ovakva uređaja u GSP već je dao određene rezulta 

te. Snimljeno je nekoliko incidenata na relaciji putnik– 

kon trolor, ali srećom, reč je o manjim prepirkama i ne sporazumima. 

Naime, kamere snimaju dokaze u audio‐vi deo 

formatu ili ih čuvaju kao fotografiju. Takođe, na sva kom 

snim ku se beleži datum i vreme događaja, kao i identi fi ka 


cioni broj kontrolora koji radi. Kamere mogu da snima ju 

nekoliko sati materijala i što je najvažnije, taj materijal 

mogu da čuvaju u samom uređaju. 

Reč je o kamerama First View, koje uglavnom koristi američka 

policija. Osim kontrolora, kamera štiti i putnike, jer 

neće biti lažnih optužbi, a na pritužbe građana se može 

brzo i efikasno reagovati, saopštili su u GSP Beo grad. 

Napadi na vozače GSP postali su deo svakodnevice. Ove 

godine zabeleženo je preko 50 nasrtaja na vozače gradskog 

prevoznika, ali i na privatnike. Nakon 15. januara 

pla niran je početak uvođenja monitoringa u vozila GSP, 

tako da će sva vozila biti praćena preko mobilne mreže, 

a „kamere na reveru“ mogle bi biti nadogradnja tog si stema, 

najavili su iz GSP Beograd. 

MUP: Novi vid kriminala mobilnim telefonom 

Donet Pravilnik iz oblasti zaštite od požara 

MUP Srbije upozorio je građane na nov oblik kriminala 

pu tem mobilnih telefona. Kako se navodi u saopštenju, poje 

dini građani su imali propušten poziv sa nepoznatih broje 

va koji počinju na +39. Nakon što su pozvali taj broj, 

postali su žrtve kriminalaca, pošto nisu mogli da pre ki nu 

vezu, da bi tog meseca dobili račun za mobilni te le fon 

i do 2.000 evra. Policija navodi da pri ovakvoj pre va ri 

mobilni telefon može da zazvoni, ali i ne mora, pa sa vetuje 

građanima da takve pozive izbrišu.Takođe se na glašava 

da se broj prevarenih osoba povećava iz dana u dan 

i da je ovakav vid kriminala uveliko poznat u Evropi. 

Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo je Pravilnik o posebnoj 

obuci i polaganju stručnog ispita iz oblasti za štite 

od požara. Osobe koje rade na poslovima zaštite od 

požara prema odredbama ovog Pravilnika pohađaju posebnu 

obuku iz oblasti zaštite od požara i polažu stručni 

ispit. Posebnu obuku za radnike Ministarstva unutrašnjih 

poslova i polaganje stručnog ispita sprovodi Ministarstvo 

unutrašnjih poslova, a obuku mogu izvoditi i pravna lica 

koja ispunjavaju određene uslove, propisane posebnim 

pravilnikom i koja dobiju odobrenje za izvođenje posebne 

obuke. Obuku čini opšti, specijalistički i praktični deo. 

Opšti i specijalistički deo podrazumeva pohađanje nastave, 

dok se praktičan deo obuke odnosi na rad sa vatrogas 

nom i drugom tehničkom i zaštitnom opremom, kao 

i rad u vatrogasnim jedinicama. Obuka se izvodi u skladu 

sa Programom za polaganje stručnog ispita lica koja 

rade na poslovima zaštite od požara, koja čini sastavni 

deo Pravilnika. Stručni ispit polaže se pred Komisijom za 

polaganje stručnog ispita za lica koja rade na poslovima 

zaštite od požara, koju formira ministar unutrašnjih poslova. 

Pravilnik je stupio na snagu 23. novembra 2010. godine 

Wizz Air od aprila leti za Belgiju i Švedsku 

Mađarska niskotarifna avio-kompanija „Wizz Air“ otvoriće 

u martu i aprilu još dve direktne linije sa beogradskog 

aero droma „Nikola Tesla“ – za Belgiju i Švedsku. Na aerodro 

mu „Nikola Tesla“ najavljeno je otvaranje redovne linije 

za Brisel. Letovi za Brisel obavljaće se od 29. marta 

i to utorkom i subotom ka Briselu, sa polaskom u 15:25 

ča sova, a od 3. aprila i ka Geteborgu, četvrtkom u 16:40 

ča sova i nedeljom u 17:55. Mađarska avio-kompanija će 

od proleća saobraćati iz Beograda ka devet evropskih desti 

nacija. 


11

Security NOVOSTI 

Zgrada otporna na morske talase 

se struktura zgrade zasniva na ramu koji se može sklopiti 

za kratko vreme. Dizajn omogućava odgovarajući balans 

između zapremine zgrade i njenog površinskog omotača, 

i na taj način se štedi energija i materijali za izgradnju. 

Struktura u obliku školjke predstavlja kombinaciju drvenih 

lukova i čeličnih kablova, a omotač je prekriven specijalnom 

folijom od etiltetrafluoretilena. Ova folija je jaka, 

dugo traje, veoma je providna, manje košta i lakša je od 

stakla. Folija je za ram zgrade pričvršćena metalnim profi 

lima koji istovremeno imaju i ulogu solarnih kolektora, 

kao i odvoda za prikupljanje kišnice sa krova. 

„Barka“ predstavlja jedinstveni energetski sistem, a njen 

oblik omogućava da se fotovoltažne ćelije postave pod 

idealnim uglom u odnosu na sunce. U vrhu kupole nalaze 

se kolektori koji sakupljaju topao vazduh koji se zatim 

uz pomoć toplotnih akumulatora pretvara u energiju 

dovoljnu za održavanje čitavog kompleksa, nezavisno od 

spoljašnje sredine. Takođe, u centru zgrade postavljen je 

generator električne energije koji koristi snagu vetra. Ako 

bi zgrada bila postavljena na vodi, koristila bi se i ter malna 

energija vode. Sledeći korak je sađenje biljaka, a providni 

omotač omogućava dovoljno svetlosti iznad i ispod 

površine vode. 

Iako se graniči sa naučnom fantastikom, koncept pluta jućeg 

hotela, projekat ruske arhitektonske firme „Remi studio“, 

mogao bi da predstavlja veliki pomak u konstruk ci ji 

zgrada koje mogu da izdrže poplave, plimske ta la se, zemljo 

trese i druge prirodne katastrofe. 

„Barka“ je dizajnirana u okviru međunarodnog programa 

„Arhitektura za umanjenje posledica katastrofa“. Sferna 

konstrukcija bi trebalo da omogući zgradi da pluta na 

vodi, a u slučaju potrebe može se, i to relativno brzo, podi 

ći i na čvrstom tlu. Ideja je da se stvori zatvorena i zašti 

ćena sredina u regionima sa različitim seizmič kim i klimat 

skim rizicima, sa dovoljnim izvorima energije i hrane 

i vode, a brza konstrukcija, koja je od velike važnosti 

u slu čajevima prirodnih katastrofa, moguća je zato što 

Kućni zatvor prvi put u Srbiji 

Prva presuda o izdržavanju kazne u takozvanom kućnom 

zatvoru sa elektronskim nadzorom počela je da se izvr šava. 

Uprava za izvr še nje krivičnih sankcija instalirala je i 

testirala svu potrebnu opremu, koja je zvanično aktivirana, 

tako što je osu đeniku na nogu postavljen odašiljač za 

elek tronski nadzor. 

Mera alternativnih sankcija tzv. kućnog zatvora sa elektronskim 

nadzorom počela je da se primenjuje od oktobra 

prošle godine, ali je bilo potrebno da prve sudske odluke, 

kojima je predviđen ovaj sistem izvršenja, postanu 

pravosnažne. 

Primenom elektronskog nadzora osuđenika ostvariće se 

go dišnja ušte da u budžetu Srbije od oko 8,76 miliona 

evra, izja vio je Tanjugu Slobodan Homen, državni sekretar 

Ministar stva pravde. Na svaku pritvorenu ili zatvorenu 

oso bu pro sečno se dnevno potroši 15 evra, dok su izdaci 

za osobe sa elektronskim narukvicama u kućnom zatvoru 

odnosno pritvoru, oko sedam evra dnevno, ukazao je Homen. 

Drugim rečima, po danu ćemo imati uštedu od osam 

evra. Ako preračunate da u Srbiji ima oko 3.000 zatvorenika, 

koji su osuđeni na kaznu do godinu dana i na koje 

bi mogao da se primeni ovaj sistem mislim da to predstavlja 

veliku uštedu na godišnjem nivou. Od primene si stema 

elektronskog nadzora moći će da se izgradi još jedan 

novi zatvor u Srbiji – ocenio je državni sekretar. 

Homen je dalje ukazao da je pooštravanje kaznene politike 

u Srbiji i donošenje novih procesnih zakona tokom reforme 

pravosuđa stvorilo situaciju da je broj pritvorenih 

i osuđenih osoba porastao za 4.000 u proteklih nekoliko 

godina. Tako danas u Srbiji ima oko 11.500 zatvorenih. 


Elektronski nadzor će se obavljati iz komandnog centra, 

koji se nalazi u Ministarstvu pravde, a biće primenjen 

na osobe, koje su osuđene na kaznu zatvora do godinu 

dana. Oni će kazne zatvora služiti u svojoj kući ili svom 

stanu, tako što će nositi na nozi elektronsku narukvicu, 

a njihovo kretanje i ponašanje će u potpunosti biti nadzirano 

iz centra za monitoring. 

Mera elektronskog nadzora počela je da se primenjuje 

od oktobra prošle godine, mada se još čekaju prve sudske 

odluke, odnosno pravosnažne presude kojima će biti 

predviđen ovaj sistem izvršenja. Pomenuta mera će se 

primenjivati prema osobama, kojima sud odredi kućni pritvor, 

umesto klasičnog, kao i kada se kazna do godinu 

dana zatvora zameni merom kućnog zatvora. 

U stanu osuđenika, koji je pod nadzorom, instalira se central 

na jedinica, koja obaveštava centar za monito ring 

o pri sustvu osobe ili o eventualnom prekršaju. Na ekranu 

ko mandnog centra neprestano će se pratiti kre ta nje 

osu đenika, odnosno da li ulazi u zabranjene zone kretanja 

i da li poštuje odluku suda. Ukoliko neko prekrši 

određe ne mere suda, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, 

koja vrši nadzor, obaveštava o tome sud koji u tom 

tre nutku meru kućnog zatvora može da zameni i osu đenika 

uputi na dalje izdržavanje kazne u za tvoru, a isto se 

dešava kada su u pitanju pritvorenici. Osim pri tvo re ni ka i 

osuđenika do godinu dana zatvora pod elek tron skim nadzorom 

biće i svi silovatelji, a posebno više stru ki povratnici, 

koji će pošto odsluže zatvorsku kaznu biti dužni da 

nose elektronske narukvice, kako bi se u sva kom trenutku 

pratilo njihovo kretanje. Pratiće se i kre tanje izvršilaca 

kri vičnih dela nasilja u porodici, jer se po kazalo da je veliki 

broj povratnika među onima koji su počinili to krivično 

delo. U ovim slu čajevima sud će takođe nalagati obavezno 

nošenje elek tronske na ruk vice kao meru bezbednosti. 

Automobil na vodu 

Proizvođač najjeftinijih automobila u svetu, Tata Motors, 

započeo je projekat vredan 15 miliona dolara, koji bi 

mogao da utiče na razvoj tehnologije, koja bi dovela do 

ko rišćenja vode kao pogonskog goriva automobila. 

Ratan Tata, vlasnik indijske kompanije finansiraće projekat 

Tehnološkog instituta u Masačusetsu, koji predviđa 

da se posebnom tehnologijom izdvaja vodonik iz vode, 

koji bi bio korišćen kao pogonsko gorivo umesto ben zina. 

Indijski mediji već prenose da su Tata i profesor iz po menutog 

instituta, Danijel Nosera, započeli konstrukciju prototipa 

vozila, kako bi testirali ovu „supertajnu“ tehnologiju. 

Naš san je da se naši automobili voze na vodu i zbog 

toga ćemo finansirati projekat profesora Nosere koji predstavlja 

najnoviji način izdvajanja vodonika iz vode i skladištenja 

na siguran način kako bi se napajao auto mo bil 

– navodi jedan od naučnika ovog tima. 

Najveći izazov je razvoj tehnologije koja bi bila ekološka, 

energetski efikasna i jeftina kao alternativa fosilnom gorivu 

u automobilima. 


13

INTERVJU 

Dragica Šipka 

pss@pss-magazine.com 

O privatnoj bezbednosti sa Dušanom Dunđerom 

U čijim rukama je vruć krompir? 

Jedna zemlja se vrednuje ne samo po bogatstvu, već i po tome da li drži svoju reč. Činjenica je da Evropska unija vrši 

pritisak na donošenje određenih zakona, pa će uskoro morati da se donese i zakon o privatnoj bezbednosti. Ipak, 

očigledno je da Srbija nema jasan stav o ovoj problematici. Ili je to samo privid? 

N 

a početku 21. veka suočili smo 

se sa opasnostima koje su 

nam se nekada činile nezamislive. 

Institucije na koje smo se oslanjali, 

uvereni u to da nam pružaju zaštitu 

i sigurnost, izneverile su nas, a ideje 

naših političkih lidera nisu uticale 

na rešavanje problema sa kojima 

smo suočeni, već si ih produbili. 

Globalni rat protiv terorizma 

iznedrio je još organizovanije 

i opasnije teroriste, dok borba 

protiv finansijske krize, po svoj 

prilici, nije bila sasvim uspešna. 

Tokom prethodnih desetak godina 

promene u državi dešavale su se 

nekontrolisano, bez velikog učešća 

stručne javnosti, koja je verovala 

da država treba aktivnije da uzme 

stvar u svoje ruke. Međutim, stanje 

je radikalno drugačije – ovo s čim 

se sada suočavamo nije pomak 

kakav smo očekivali, već je na delu 

lavina nezamislivih i iznad svega 

nekontrolisanih promena, koje su 

nam nametnute. 

Većina zakona doneta je na brzinu, 

pa se osećamo kao da uzbrdo 

guramo gromadu, koja svakog 

časa može da se surva na nas. 

Šta nedostaje? Jasno stanovište 

i svest o značaju primene pojedinih 

zakona, među kojima je svakako 

i zakon o privatnom obezbeđenju. 

Pronaći pravi način da se kreira 

dobar zakon u pravo vreme jeste 

najteži korak u tom procesu, bez 

kojega će i najbolje i najvažnije 

Zašto se nameće ovaj, 

kako kažete, nestručni 

Nacrt zakona? 

Ovaj Nacrt zakona je 

dobro pokriće da se na 

mala vrata uvedu strane 

kompanije i legalizuje 

njihov rad. (Ne) vodi se 

računa o mnogobrojnim 

nedostacima, koji mogu 

da naruše ukupan 

bezbednosni sistem države. 

Ne mogu da verujem da 

ne postoji svest o značaju 

donošenja adekvatnog 

zakona, posebno ako se 

zna da sektor privatne 

bezbednosti predstavlja 

sastavni deo nacionalne 

strategije. 

14 


inicijative samo na kratko zaživeti, 

a onda se ugasiti. 

O važnosti donošenja kvalitetnog 

zakona, kao i o problemima 

s kojima se svakodnevno suočavaju 

zaposleni u privatnom sektoru 

bezbednosti razgovaramo 

s Dušanom Dunđerom, doktorom 

za nacionalnu bezbednost 

i specijalnim savetnikom za 

bezbednost u nekim kompanijama 

u Evropi i Africi, koje obezbeđuju 

događaje visokog stepena rizika. 

Dugogodišnji bezbednjak je 

i specijalni savetnik u beogradskom 

„Protektoru“, koji je osnovan 

1989. i najstarije je preduzeće za 

obezbeđenje u bivšoj Jugoslaviji. 

Našeg sagovornika smatraju 

jednim od najkompetentnijih 

kritičara poslednjeg Nacrta 

zakona o privatnom obezbeđenju 

u Srbiji. U narednom tekstu on 

objašnjava zašto najnoviji Nacrt 

zakona o privatnom obezbeđenju 

ne rešava ključne probleme, već 

legalizuje postojeći haos u ovoj 

oblasti, naročito pogoduje stranim 

firmama i, što je najgore, ugrožava 

već poljuljan sistem nacionalne 

bezbednosti u državi. 

PSS: Šta mislite o novom Nacrtu 

zakona za privatno obezbeđenje? 

Predloženi Nacrt zakona se 

ne bavi problemima privatne 

bezbednosti. Iako ima formu, 

Nacrt nema adekvatnu sadržinu. 

Najvažniji zadatak jeste jasno 

definisati minimalne bezbednosne 

norme i cenu rada zaposlenih, 

kako bi se podigao profesionalni 

nivo ove delatnosti. U stvari, ovaj 

Nacrt se bavi pogrešnim stvarima 

– licenciranjem i kažnjavanjem 

davalaca usluga. Da bi se budući 

zakon pravilno primenjivao on 

treba podjednako da podeli 

odgovornost na davaoce usluga, 

osiguravajuće kuće, MUP, lokalne 

vlasti i republičke organe. Naglasio 

bih i značaj učešća vozila za 

pratnju novca u saobraćaju. 

Potpuno je besmisleno da vozila 

za obezbeđenje nemaju rotaciona 

svetla. U svetu je to praksa i niko 

nema pravo da zaustavi transport 

novca, dok ne dođe na odredište. 

Ukoliko se vozilo zaustavi ranije, 

rizik je vrlo veliki. Uostalom, 

pljačkaši su danas izuzetno dobro 

organizovani, često se lažno 

predstavljaju, jer lako dolaze 

do policijske uniforme i značke. 

Rotacija nije bila nikakav problem 

do pre dve godine, ali danas 

prilikom transporta novca vozilo 

može da zaustavi svaki saobraćajac, 

bez obzira na rizik od potencijalne 

pljačke. Dakle, naglašavam da je 

Nacrt nepotpun i da se postavlja 

pitanje njegove legitimnosti, s 

obzirom na to da u njegovom 

kreiranju nije učestvovalo ni 

tri odsto firmi koje se bave 

obezbeđenjem. 

PSS: Da li se javno zna ko je 

predlagač ovog Nacrta zakona 

o privatnom obezbeđenju? 

To ne znam, ali mislim da niko 

stručan i dovoljno obrazovan iz 

oblasti bezbednosti ne bi smeo 

da stane iza ovakve verzije Nacrta 

zakona. Siguran sam da onaj 

ko je ovo pisao ne zna materiju 

i aktivnosti privatnih bezbednjaka. 

Jednostavno rečeno, ne zna šta je 

privatna bezbednost. Naveo bih 

da nigde u svetu ne postoji licenca 

za procenu rizika, jer u ozbiljnim 

zemljama procenu rizika rade 

stručni timovi. Ne bih govorio 

kako se u Srbiji vrši procena rizika, 

naročito u poslednjih 20 godina 

PSS: Kakve su šanse da se 

ovakav Nacrt, sa mnogobrojnim 

amandmanima uskoro usvoji 

u Skupštini? 

Zanimljiva tema. Smatram da 

mediji mogu da odigraju značajnu 

ulogu i spreče da ovakav nepotpun 

Nacrt zakona uđe u skupštinsku 

proceduru. Recimo, izvanredan 

primer jeste Zakon o vanrednim 

situacijama, koji predstavlja dobar 

model zakona koji je usklađen sa 

svetskim normama. Ostala priča 

nam daje legislativu da donesemo 

pravi zakon, koji će odslikavati 

bezbednost nacije i naše države. 

Naravno, važan je i način na koji 

ćemo sve to uraditi. 

PSS: Navedite nam koji su glavni 

nedostaci predloženog Nacrta 

zakona? 

Doneti Nacrt zakona može 

samo da pospeši kriminal, a ne 

da deluje preventivno, što je 

njegov krajnji cilj. Kao što sam 

rekao, suština donošenja zakona 

je da jasno definiše ovlašćenja 

radnika obezbeđenja, upotrebu 

oružja (u kojim situacijama se 

nosi oružje?) i minimalnu cenu 

rada. Treba imati u vidu da 80% 

privatnih bezbednjaka u Evropi 

ne nosi oružje (tržni centri, banke, 

škole, kulturne ustanove). Zato 

treba obezbediti adekvatne 

tehničke uslove, kako bi sve 

dobro funkcionisalo (od tzv. useka 

u bankama, prilikom transporta 

novca, do tzv. prolaznih soba 

na ulasku u banku), kada radnik 

obezbeđenja ne mora da nosi 

oružje. U tom slučaju akcenat je na 

tehničkom obezbeđenju. Suprotno 

tome, radniku obezbeđenja 

je neophodno oružje na 

aerodromima, prilikom transporta 

novca, prevoza zatvorenika, 

obezbeđivanja zatvorskih ustanova, 

kao i svih ustanova od vitalnog 

i strateškog interesa. U tom slučaju 

sva ta lica imaju status ovlašćenih 

službenih lica (OSL). 

PSS: Koliko su favorizovane strane 

kompanije u predloženom Nacrtu 

zakona? 

Ulazak stranih kompanija na 

srpsko tržište nije ni malo nevažno 

i bezezleno pitanje, kao što se 

predstavlja u javnosti. U suštini, 

ne bi nikome trebalo da smeta 

ulazak stranih kompanija, ukoliko 

to kontroliše država, kao što je 

praksa u svetu. A pitanje je da li to 

država Srbija radi?! Predloženi Nacrt 

zakona možda ne favorizuje strane 

kompanije ili poslodavce, ali isto 

tako ne definiše ni cenu rada, pa im 

je često pušteno na volju da o tome 


15

Imate dosta iskustva u 

inostranstvu. Kako procenjujete 

odnos razvijenih država prema 

privatnoj bezbednosti? 

Sve države nastoje da prenesu 

određene policijske aktivnosti 

na pripadnike privatne 

bezbednosti. To nije slučajno, jer 

preuzimanjem poslova u sektoru 

bezbednosti od strane privatnih 

kompanija, stvara se ušteda u 

budžetu, što je naročito značajna 

stavka u vreme opšte finansijske 

krize. 

Prema analizama svetskih 

stručnjaka iz oblasti bezbednosti, 

kvalitet rada privatnih 

bezbednjaka se stalno kontroliše. 

Radnici obezbeđenja snose 

konsekvence – od mandatnih 

kazni, gubitka dozvola za rad do 

gubitka posla. Najbolji primer 

je Francuska. Naime, 2000. 

godine je organizovan najveći 

štrajk privatnih bezbednjaka 

u trajanju od 13 dana, kada 

su čelni ljudi iz vlade (premijer 

Žak Širak, tadašnji ministar 

policije Nikola Sarkozi, ministar 

odbrane Mihael Alioti, kao 

i ministar zapošljavanja i socijalni 

politike Žan Luj Borio) zajedno 

sa ekspertima za bezbednost 

i sindikatima dostavili Senatu 

predlog da se donese zakon po 

hitnom postupku. Taj zakon je 

definisao ekonomsku nazavisnost 

(uvođenjem minimalnog 

ekonomskog koeficijenta), 

minimalne bezbednosne 

norme, učešće vozila privatne 

bezbednosti u javnom 

saobraćaju, uveo određene 

beneficije i podeio odgovornost 

u lancu bezbednosti. 

odlučuju bez ikakve odgovornosti prema zaposlenim radnicima. 

Dakle, uslovi za njihovo učešće u ovoj oblasti nisu precizno 

definisani. Neke države su se zaštitile tako što su ograničile broj 

zaposlenih u firmama za privatno obezbeđenje na 200 do 300 

ljudi, zabranili im učešće na tenderima, kao i obezbeđivanje 

objekata od strateškog i vitalnog značaja za državu. Zamislite kako 

bi to izgledalo kada bi stranci obezbeđivali naša ministarstva. 

Postoji li to negde u svetu? I koliko su im dostupne informacije 

koje su državna tajna? Ozbiljne države propisuju da strana 

kompanija može da posluje na njihovoj teritoriji samo ukoliko 

ima dokaz da je njihova matična država uložila od 250 miliona 

do milijardu evra. Treba napomenuti da nijedna država sa 

prostora bivše Jugoslavije nije ustupila strancima ni 1% privatne 

bezbednosti. Opravdano se treba zapitati zašto, jer su naši 

bezbednosni izazovi mnogo veći i komplikovaniji nego njihovi. 

Zašto i ovde ne važe pravila koja važe svuda u svetu, nego se 

svemu pristupa selektivno? 

PSS: Da li smatrate da strane kompanije formiraju cenu rada 

prema sopstvenoj volji u sektoru privatne bezbednosti? 

Najniža cena rada u sektoru privatne bezbednosti je u Srbiji, pa 

je život ljudi koji se bave ovim poslom najjeftiniji, nažalost. Stanje 

je gore nego u Africi. Kod nas cena rada iznosi jedan evro, i tu 

cenu su stranci ponudili potencijalnim korisnicima. Na taj način 

oni kompenzuju kvalitet i utiču na smanjenje nivoa ukupne 

bezbednosti. U stvari, to je najbolji način da se uništi konkurencija 

i preuzme vodeća uloga u okviru nacionalne bezbednosti Srbije. 

To izgleda nelogično i nerealno, ali ulaskom stranih kompanija 

na srpsko tržište, ugrožena je nacionalna bezbednost države. 

Nadležni bi trebalo da se zapitaju kako strane firme nabavljaju 

novac za isplatu zarada, s obzirom na činjenicu da cena rada ne 

može da isprati ukupne troškove. 

PSS: Postoji mišljenje da se domaće firme plaše konkurencije, 

pa je i to jedan od razloga zašto one strahuju od sve 

agresivnijeg dolaska stranih kompanija. Koliko je to tačno? 

Ovo mišljenje su svesno nametnuli stranci, jer im to ide u prilog. 

Treba znati da u Evropskoj uniji na poslovima obezbeđenja 

radi između 70 i 80 odsto ljudi koji dolaze iz područja bivše 

Jugoslavije, Turske i afričkih zemalja. Po svoj prilici ne bi bili 

angažovani da su nestručni i bez iskustva u ovoj osetljivoj oblasti. 

PSS: U bezbednosnim krugovima se zna da je izražena 

netrpeljivost između javnog i privatnog sektora bezbednosti. 

Kako prevazići taj problem? 

Pre svega treba shvatiti da svi imaju isti cilj i da su na istom 

zadatku. Razlika je što iza policajca stoji država, ali će ona 

uskoro morati da promeni ulogu i podjednako zaštiti i radnike 

privatnog obezbeđenja. Teško je danas govoriti odvojeno o javnoj 

i privatnoj bezbednosti, jer u budućnosti jedna bez druge neće 

moći da postoje. Moraju se povratiti narušeni partnerski odnosi, 

koji datiraju još ih 1945. kada su postojale Industrijsko-zavodska 

milicija, Narodna milicija i OZNA (tzv. kolektivna bezbednost). 

Oni su imali partnerske odnose. Kasnije je DSZ postala pravni 

naslednik industrijske milicije, ali je i dalje negovan partnerski 

odnos. Istina je da policija privatnu bezbednost sve više doživljava 

kao konkurenciju. Najvažnije je povratiti poverenje građana 

u bezbednosne strukture, što je ozbiljan posao države. Bivša 


Jugoslavija je zauzimala vrlo visoko 

mesto u svetskim bezbednosnim 

krugovima, čime smo se ponosili. 

Danas treba napraviti rez i 

uspostaviti ravnotežu među 

službama bezbednosti, što nije 

nemoguć zadatak. 

PSS: Šta je sporno sa 

dodeljivanjem licenci? 

Kao što sam napomenuo, u ozbiljnoj 

državi licence za poslove privatnog 

obezbeđenja ne dodeljuje 

birokratska ustanova, a da zaposleni 

u njoj nisu prošli stručnu obuku. 

Da bi se dobila licenca, mora se 

izvršiti niz provera koje sprovode 

obučeni ljudi iz bezbednosnih 

institucija. Procedure za izdavanje 

licenci, koje predviđa postojeći Nacrt 

zakona, neozbiljne su i ne bih više 

da ih komentaršem. Mi se moramo 

prilagoditi postojećim zakonima 

u Evropskoj uniji. 

PSS: Koliki je uticaj političara na 

bezbednosne strukture prema 

vašem mišljenju? 

Nažalost, politika ima preveliki 

uticaj na bezbednosne strukture, 

što nije dobro. Često koalicioni 

sporazumi uslovljavaju postavljanje 

svojih kadrova na mesta koja su 

od vitalnog interesa za državu, 

što narušava profesionalan odnos 

prema poslu u bezbednosnom 

sektoru uopšte. 

Dakle, istina je da je ovaj zakon 

neophodan Srbiji, ali je isto tako 

neophodno da nadležni ozbiljno 

razmotre sve kritike pre nego što 

se ovaj Nacrt usvoji. Treba doći do 

najfunkcionalnijeg rešenja, kako ne 

bi bila veća šteta nego korist. 

Dvostruki jubilej Bosch-a 

K 

ompanija Bosch u ovoj godini 

proslavlja dvostruki jubilej, 

125 godina od osnivanja i 150 

godina od rođenja svog osnivača 

Roberta Boša. 

Robert Bosch je 15. novembra 

1886. u Štutgartu osnovao svoju 

„Radionicu za preciznu mehaniku 

i elektrotehniku” i time postavio 

temelje za razvoj kompanije koja 

danas u svetu ima vodeću poziciju 

u razvoju novih tehnologija i 

pružanju usluga. Robert Bosch 

je rođen 23. septembra 1861. 

u Albeku pored Ulma. Bio je 

tehnološki predvodnik koji je još 

tokom života svoju kompaniju 

doveo do međunarodnog uspeha. 

Umro je u Štutgartu 12. marta 1942. 

u 80. godini života. 

Bosch Grupa danas ima vodeću 

poziciju u svetu kad je reč o razvoju 

novih tehnologija i pružanju 

usluga. Posluje u više od 300 

filijala i regionalnih firmi u preko 

60 zemalja gde je zaposleno više 

od 280.000 radnika širom sveta. 

Međunarodna mreža prodajnih 

firmi i partnera dobro je razvijena 

u 150 zemalja sveta, što je garancija 

da će Bosch i u budućnosti svojim 

proizvodima i uslugama snabdevati 

važna tržišta u razvoju. 

U oblastima automobilske 

i industrijske tehnologije, proizvoda 

široke potrošnje i građevinskih 

tehnologija Bosch je ostvario 

promet od oko 47,3 milijarde 

tokom 2010. godine. 

Ukupno 92% udela kompanije 

Robert Bosch GmbH u vlasništvu 

je fondacije Robert Bosch Stiftung 

GmbH, a ostatak pripada porodici 

Bosch. 

I naši kupci, kao i svi oni koji 

su koristili Boschove proizvode 

zajedno sa nama su pisali 

125‐godišnju istoriju uspeha 

kompanije – rekao je Franc 

Ferenbah, sadašnji predsednik 

kompanije Bosch. 

Povodom dvostrukog jubileja 

Bosch je najavio brojne aktivnosti 

širom sveta, uključujući oko 

200 događaja za zaposlene. 

Prva od tih aktivnosti biće 

interaktivna internet strana koja 

je već online. Na sajtu www.125. 

bosch.com nalazi se Bosch globus 

koji poziva posetioce na istraživanje. 

U ovom multimedijalnom Boschsvetu 

posetioci mogu da krenu 

Franc Ferenbah 

na putovanje kroz vreme, gdje će 

istražiti ne samo istoriju kompanije 

nego i nove tehnologije sadašnjosti. 

A ako okrenu globus prema 

budućnosti, mogu da ostave vlastiti 

trag na karti u formi ideja i želja. 

U godini jubileja želimo da 

povežemo naše početke i 

budućnost. Da bismo to postigli 

pripremili smo mnoštvo aktivnosti 

za naše kupce, poslovne partnere 

i zaposlene – najavila je direktorka 

korporativnih komunikacija 

u Boschu, koja je odgovorna 

za koordinaciju svih aktivnosti 

povodom jubileja kompanije. 

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 17

MENADŽMENT 

Miluti Ristić 


Povraćaj ulaganja 

Nema kockanja s brendom 

Kompanije koje ulažu u bezbednost štite imovinu, poslovanje i ljude, imaju dobre procedure u kritičnim situacijama, 

kao i dobre komunikacione mreže. Osim toga, bezbednosne tehnologije omogućuju neometan rad čitavog lanca snebdevanja. 

Inteligentnom integracijom alata za upravljanje sistemima uvećava se profit 

K 

ompanije 

mogu da ugroze 

reputaciju brenda, ukoliko 

ne primene odgovarajuće 

bezbednosne mere. Ovu grešku 

treba izbeći po svaku cenu, 

s obzirom na činjenicu da se brend 

gradi godinama i jedan je od 

prioriteta svake kompanije. 

Kompanije koje čuvaju ime, 

trude se da opravdaju poverenje 

klijenata, tako što im uvek na 

vreme pružaju usluge i isporučuju 

proizvode. Uprkos svemu, greške 

se ipak događaju. Najčešće su to 

manipulacije zaposlenih radnika, 

zbog kojih se gube mušterije. 

Međutim, šteta može nastati 

i zbog krađe i vandalizma, od čega 

kompanije moraju da se zaštite 

kombinacijom bezbednosnih 

mera sa drugim operativnim 

procedurama. Sinergijom 

bezbednosnih aplikacija i ostalih 

poslovnih procedura, kompanija 

ostvaruje dodatu vrednost, koju 

menadžeri često sagledavaju tek 

nakon detaljne analize različitih 

poslovnih aktivnosti svojih 

kompanija. 

Daljinska provera statusa 

i kontrola 

Konkurencija je posebno izražena 

u oblasti telekomunikacija, zbog 

čega operateri nastoje da mreže 

uvek budu dostupne korisnicima. 

U suprotnom, postoji opasnost da 

korisnici potraže nekog drugog 

operatera. Provajderi takođe moraju 

stalno da smanjuju operativne 

troškove. Velike kompanije, kao što 

su Vodafone ili Wind, kombinuju 

modernu tehnologiju, kako bi se 

zaštitili od krađa i vandalizama 

na svojim baznim stanicama 

bez osoblja. Zahvaljujući 

procedurama, video‐nadzoru, 

udaljenoj dijagnostici i kontroli, kao 

i optimizaciji električnih sistema 

i sistema za klimatizaciju, kompanije 

ostvaruju uštedu. Na taj način oni 

povećavaju korišćenje mreža za 

1% ili 2%, što ne utiče samo na 

uvećanje prihoda, već i na bolji 

kvalitet. U načelu, mrežni operateri 

uspešno ostvaruju povraćaj 

ulaganja. 

18 


Da bi ostvarile ovaj cilj, kompanije 

biraju najbolja rešenja. Jedno 

takvo integrisano bezbednosno 

rešenje namenjeno za daljinski 

rad na baznim stanicama mobilne 

telefonije bez osoblja, razvila je 

kompanija Siemens, pod nazivom 

Intelligent Shelter. Pomoću njega 

se nadgledaju i kontrolišu ne samo 

delovi bezbednosnog sistema, 

kao što je kontrola pristupa, 

video i alarmni sistemi i zaštita od 

požara, već i operativni segmenti, 

tj. električna mreža, generatori za 

vanredne situacije, baterije, svetla 

za upozoravanja letelica i kontrolu 

klimatizacije. Takva organizacija 

omogućava da se u slučaju alarma, 

tehničkog kvara ili preventivnog 

održavanja niz zadataka izvršava 

iz kontrolne sobe. Kada se rad 

obavlja na samoj lokaciji, sistem 

precizno beleži ime tehničara, 

naziv podsistema i stanje u kojem 

ga je zatekao po dolasku/odlasku, 

tako da postoji pisani trag 

i dokumentacija o svakoj servisnoj 

poseti i intervenciji. U zavisnosti 

od pozicije, infrastrukture lokalnih 

puteva kao i zarada servisera, 

mrežne bezbednosne tehnologije 

omogućava smanjenje tekućih 

troškova do 40% i povraćaj ulaganja 

u roku od dve godine. 

Osiguravanje lanca 

snabdevanja 

Ranijih godina bilo je mnogo teže 

pratiti put robe od otpremanja 

do krajnjeg odredišta. Danas to 

nije problem zahvaljujući RFID 

tehnologiji i video-nadzoru, koji 

kontrolišu vreme isporuke ili 

oštećenje robe, čime se garantuje 

redovna isporuka, bez oštećenja. 

Firma Starbucks je kompanija 

koja je uspešno sprovela pilot 

projekat naprednih bezbednosnih 

tehnologija, kako bi smanjila 

rizik prilikom transporta kafe. 

Glavni zadatak je da se kafa 

u zrnu transportuje na odredište 

u dobrom stanju, kako bi se 

sačuvao njen kvalitet i ukus. Zbog 

toga su svi ljudi koji su uključeni 

u transport kafe od plantaža 

(koje se nalaze često u zemljama 

visokog rizika), preko učesnika u 

lancu nabavke, tj. kompanija koje 

obezbeđuju tehničku opremu, 

trgovaca i prevoznika, pokriveni 

sistemom nadzora i zaštite. Tako 

se rizik koji može da ugrozi proces 

proizvodnje svodi na najmanju 

meru. 

Nadzorom su pokriveni i kontejneri, 

bezbednosne instalacije i carinska 

dokumentacija, čime se ispunjavaju 

regulative, ISO standard i dr. 

Optimalni troškovi 

Rezultat ovako dosledno 

sprovedene optimizacije 

bezbednosnih funkcija u lancu 

snabdevanja ostvariće se samo ako 

se reorganizuje svaka procedura 

u cilju smanjenja troškova. Ono 

što se značajno može smanjiti 

je broj manuelnih intervencija. 

Sa druge strane, u prednosti su 

korisnici koji primenjuju RFID 

(radio-frekvencijska identifikacija), 

kontrolu pristupa ili video-nadzor. 

Analitičari tržišta zagovaraju tezu 

da se povećanjem ulaganja sa 

7 na 14,36 miliona dolara može 

ostvariti uvećanje profita, tj. obrt 

od 2,04 dolara za svaki uloženi 

dolar. Rezultat je profit uvećan 

za 20%, sa 35 na 42 miliona 

dolara, u poslovnom sektoru koji 

se odlikuje niskim stepenom 

profitabilnosti. 

Sistem specijalnih veza 

Ministarka telekomunikacija 

Srbije Jasna Matić najavila je 

danas da će iz „Telekoma Srbije“ biti 

izdvojen sistem specijalnih veza za 

obaveštajne službe. 

Mi smo dobili zadatak da se 

taj sistem izdvoji, napravljena 

je specifikacija sistema 

– rekla je Matićeva u razgovoru sa 

novinarima. 

Ona je istakla da izdvajanje 

tog sistema, koje je najavljeno 

potencijalnim kupcima Telekoma, 

„nije problem u ovom trenutku 

procesa prodaje“ te kompanije. 

Dodala je da su i „budući kupci 

zaintersovani da ne budu u vezi 

s tim sistemom i da on treba da 

funcioniše nezavisno od novog 

vlasnika“. 

Mislim da je to vrlo mali 

deo poslovanja Telekoma i za 

potencijalnog kupca je to više 

problem, nego neka imovina 

koju želi da ima – rekla je srpska 

ministarka telekomunikacija. 

Matićeva je istakla da finansijskomaterijalno 

pitanje izdvajanja 

sistema specijalnih veza iz Telekoma 

Srbije u ovom trenutku nije od 

značaja i da je, što se nje tiče, 

„nebitno kako će se regulisati“. 

Vrlo je teško govoriti o vrednosti 

tog sistema, kome bi se to u ovom 

trenutku kompenzovalo i na koji 

način – rekla je srpska ministarka 

telekomunikacija Jasna Matić. 


TEMA BROJA 

Brajan Henings 


CCTV 

BEZBEDNOSNI trendovi 2011. 

Video-nadzor gradova, HD cctv, klaud video-sistemi, video-analitika, 3D i tehnologija termalnih slika, potencijal tržišta 

Indije i Kine... teme su koje je istraživala agencije IMS Research za 2011. godinu 

Savremena bezbednosna 

industrija se sve više oslanja na 

bežičnu infrastrukturu. Prednosti 

bežične tehnologije su velike 

u odnosu na klasične metode 

prenosa podataka i slike, kao 

što je klasična mreža kablova, 

jer u uspostavljanju bežične 

infrastrukture nema troškova 

uvođenja kablovske mreže. Kod 

standardnih lokalnih mreža (LAN) 

koriste se žice ili optički kablovi 

kao noseći mediji, a oni su prilično 

skupi. Zato se u periodu finansijske 

krize i ograničenih budžeta u svim 

segmetima poslovanja, korisnici 

ipak češće opredeljuju za bežičnu 

tehnologiju. 

Stručnjaci smatraju da je 

bežična tehnologija najbolje 

rešenje za kreiranje mreža 

u kulturno‐istorijskim objektima, 

gde je bežična infrastruktura često 

jedino rešenje koje ne narušava 

eksterijer objekata. 

Zahvaljujući stepenu visoke 

fleksibilnosti, bežična tehnologija 

je za razliku od ožičenih rešenja 

vrlo praktična za privremene 

instalacije video-nadzora. Šta to 

znači? Kamere mogu da se 

premeštaju prema potrebi, umesto 

da se kupuje nova oprema, koja 

na pojedinim lokacijama često nije 

neophodna. To, takođe, umanjuje 

ukupne troškove. 

Treba naglasiti da je bežična 

infrastruktura dobro rešenje 

za instalaciju video-nadzora 

u gradovima, koji predstavljaju 

vertikalno tržište video-nadzora 

sa najvećom brzinom razvoja. 

O praktičnim primerima čitajte 

u narednom tekstu. 

Video-nadzor gradova 

u fokusu 

Nedavno je HikVision, kineski 

proizvođač opreme za video‐nadzor, 

učestovao u projektu vrednom 

800 miliona američkih dolara, 

koji je namenjen obezbeđenju 

grada Čungking. U ovom 

projektu istaknute su sve 

mogućnosti tehnologije bežičnog 

video‐nadzora. 

Bežična infrastruktura se koristi 

za prenos slika sa kamera za 

video-nadzor iz policijskih vozila u 

realnom vremenu do komandnih 

centara. Integracijom mobilnih 

i fiksnih lokacija postiže se bolji 

učinak za otkrivanje i prevenciju 

kriminala, kao i pouzdaniju 

policijsku istragu. 

Šta usporava korišćenje bežičnih 

video-sistema? 

Glavni problem, prema navodima 

asocijacije IMS Research, nastaje 

zbog toga što sistem-integratori 

i instalateri mrežnog videa nemaju 

dovoljno tehničkog znanja. Tako 

integratori imaju zadatak da 

dodatno obučavaju neupućene 

u ovu oblast, jer će se bežična 

tehnologija za video-nadzor sve 

20 


više primenjivati i procenjuje se da će biti jedna od 

aktuelnih trendova u industriji video-nadzora tokom 

narednih nekoliko godina. 

HDcctv se 2011. pridružuje „zabavi“ 

Asocijacija HDcctv osnovana je 2009. godine, u cilju 

razvoja i jasnog definisanja otvorenog standarda 

za prenos CCTV snimaka visoke definicije (HDcctv) 

putem standardnih koaksijalnih kablova. Svaki 

uređaj koji je testiran na osnovu kriterijuma ove 

Asocijacije dobija sertifikat, kao potvrdu kvaliteta. 

HDcctv tehnologija se oslanja na HD-SDI standard, 

koji se nekada primenjivao u sektoru profesionalne 

radio‐difuzije. 

Ako analiziramo prodaju tokom 2010. dolazimo do 

poražavajućih rezultata. Bila je to godina stagnacije za 

uređaje sa HDcctv sertifikatom. 

U Asocijaciji tvrde da je takav rezultat opravdan, jer 

uređaji nisu bili usklađeni sa HDcctv standardom. 

Međutim, najnovija istraživanja agencije IMS Research 

predviđaju da će tokom 2011. biti zabeležen porast 

potražnje za HDcctv uređajima, jer će uređaji biti 

usklađeni sa HDcctv standardom, što je dodatna 

komparativna prednost u odnosu na ostale uređaje. 

Većinu aktuelnih članica asocijacije HDcctv Alliance 

čine OEM/ODM proizvođači, od kojih mnogi planiraju 

da tokom 2011. godine počnu da isporučuju HDcctv 

uređaje na tržište video‐nadzora. Prema prognozama 

IMS Research uređaji sa HDcctv sertifikatom biće 

korišćeni dugoročno, a ne kratkoročno, kako očekuju 

oni koji nedovoljno poznaju mrežne uređaje. 

Predviđeno je takođe da će HDcctv uređaji u početku 

naići na najbolji prijem na retrofit tržištu, na kome se 

uobičajeno koristi metod prenosa putem koaksijalnog 

kabla. Vremenom će brojne OEM/ODM članice 

HDcctv Alliance uticati da HDcctv bude adekvatna 

zamena za SD analognu opremu. 

Magla oko klaud video‐nadzora 

Video-nadzor kao usluga, (VSaaS), ili klaud 

video‐nadzor nesumnjivo je bila vruća tema tokom 

2010, što je uticalo na povećanje broja VSaaS 

provajdera, naročito u Americi. 

Može li ova medijska kampanja da utiče na rast 

pomenutog segmenta na tržištu u 2011. godini, 

s obzirom na to da su mediji prethodne godine 

s velikom pažnjom ispratili VSaaS koncept, koji 

je veoma atraktivan poslovni model koji utiče na 

stabilne mesečne prihode za sve telekomunikacione 

kompanije, davaoce internet usluga, centralne stanice 

za monitoring, instalatere i integratore. U pojedinim 

reklamnim porukama provajderi sve češće navode 

dodatu vrednost, kao vrlo ubedljiv argument za 


21

ešenja koja imaju ubedljivu 

dodatu vrednost, nego što se 

odlučuju samo za običnu aplikaciju 

video-nadzora, posebno ako je 

cena presudni faktor prilikom 

donošenja konačne odluke. Tako se 

može zaključiti da specijalizovane 

aplikacije mogu biti inicijalna 

kapisla za razvoj VSaaS tržišta, 

naročito ako se pokaže da primena 

ovog koncepta u praksi može 

da utiče na povećanje dodate 

vrednosti. 

korišćenje ovog koncepta. Osim 

toga, koncept omogućava 

dobru daljinsku redundansu 

video‐podataka, pravu ‘plug-andplay’ 

instalaciju, daljinski pristup 

video-snimcima i mnogo jeftiniji 

sistem za video-nadzor. Sve su to 

faktori koji podstiču razvoj ovog 

tržišta. 

Tokom 2011. VsaaS će biti posebno 

interesantan korisnicima za 

specijalne namene i povezivanje 

više lokacija, od kojih svaka ima 

instalirane bar četiri kamera. 

U ovakve specijalizovane primene 

spadaju bazne stanice mobilne 

telefonije, lanci maloprodajnih 

radnji, naftne bušotine 

i trafo‐stanice. Za sve ove aplikacije 

neophodno je dobro obezbeđenje 

i monitoring. VSaaS rešenju se 

najčešće pribegava da bi izbegli 

troškovi instaliranja klasičnih DVR 

sistema na velikom broju lokacija. 

VSaaS rešenja i druge 

usluge 

Uprkos svemu, analitičari tržišta 

bezbednosne opreme predviđaju 

da VSaaS može biti destabilizujući 

faktor na tržištu nadzora, kojim 

još uvek dominiraju DVR uređaji 

i analogne kamere. Pojedini davaoci 

usluga obogatili su svoju ponudu 

tzv. multiplatform uslugama, 

umesto jednostavne bezbednosne 

aplikacije, kako bi ubrzali primenu 

ovog koncepta. Reč je o VSaaS 

rešenjima integrisanim sa drugim 

uslugama (menadžmentom 

energije, mestima prodaje 

– POS, video‐analitikom, kućnom 

automatikom i kontrolom pristupa). 

Krajnji korisnici radije usvajaju 

Indijski tigar i kineski zmaj 

Kinesko tržište video-nadzora se 

bez preterivanja može smatrati 

jednim od uspešnijih u svetu. 

Naime, Kina se svrstava u najvećeg 

potrošača opreme za video-nadzor 

i jedno od tržišta sa najbržom 

stopom razvoja. Često se realizuju 

veliki projekti u gradovima u kojima 

se instalira preko 100.000 kamera, 

a u poređenju sa njima i najveći 

evropski ili američki projekti 

smatraju se malim. 

Može li Indija, kao zemlja sa 

ubrzanim ekonomskim razvojem, 

mnogobrojnom populacijom 

i napredovanjem srednje klase, 

uspeti da ponovi uspeh Kine? 

Vrednost indijskog tržišta 

video‐nadzora je u 2010. iznosila 

165 miliona dolara, što je deset 

puta manje od vrednosti kineskog 

tržišta. Ovo tržište se ubrzano 

razvija, zahvaljujući finansijskoj 

podršci države, naročito kad je 

reč o IP video-nadzoru. Ne treba 

zaboraviti, međutim, da je kineska 

vlada dobrim delom zaslužna 

za rast tržišta video-nadzora 

poslednjih godina, budući da 

nastoji da stanovnike drži pod 

strogom kontrolom. 

Malo je verovatno da je Indija u istoj 

meri kao Kina politički i finansijski 

motivisana za sprovođenje velikih 

projekata javnog nadzora, tako 

da je rast tržišta video-nadzora 

u ovoj zemlji ipak ograničen. Ne 

zna se da li će ovaj nedostatak 

političke motivacije biti kočnica 

rasta indijskog tržišta i primene 


tehnologije nadzora, ili će ovo 

tržište biti konkurencija kineskom 

na drugim vertikalnim tržištima. 

Oprema za video-nadzor se najviše 

primenjuje u maloprodaji, što je 

opravdano očiglednim povraćajem 

ulaganja, ali postoji tu i jedan 

problem. 

Indijsko maloprodajno tržište 

je najvećim delom zatvoreno 

za strane firme. Direktna strana 

ulaganja (FDI) ograničena su na 

51% ulaganja u maloprodaju 

sa jednim brendom, dok su 

direktna strana ulaganja za 

multi‐brend trgovine ograničena 

na keš‐end‐keri i prodaju na veliko. 

Bez stranih investicija, u Indiji 

može doći do zastoja u razvoju 

maloprodajnog sektora. Tokom 

leta 2010, indijsko Ministarstvo 

za potrošače predložilo je da 

se odobri 49% direktnih stranih 

ulaganja u multi-brend trgovine, 

sa akcentom na bek-end operacije, 

kao što je logistika. 

Slično je poručio i predsednik 

SAD-a, Barak Obama, na nedavno 

održanom sastanku u Bombaju, 

kada je naglasio potrebu za stranim 

ulaganjima i višestruku korist koju 

bi imale indijske i američke firme. 

Međutim, konačnu odluku doneće 

indijska Vlada, pa se ne očekuju 

značajne promene u skorije vreme. 

Uticaj direktnih stranih 

investicija 

Ukoliko se tokom 2011. godine 

u Indiji realizuju direktne strane 

investicije i smanji trickledown 

efekat (efekat „curenja nadole“), 

može se očekivati povećanje 

ulaganja u opremu za video-nadzor 

u maloprodaji. 

Zna se da nema ulaganja 

u video‐nadzor bez kapitalnih 

investicija u infrastrukturne 

projekte. Indija nije izuzetak 

u ovom pogledu. Do sada je u Indiji 

realizovano više od polovine 

planiranih projekata za period od 

2007. do 2012. Petogodišnji plan 

se sastoji od strategije indijske 

vlade za unapređenje ekonomije, 

stanja u društvu, životne sredine 

i infrastrukture. 

U pogledu infrastrukture, nešto više 

od 5% bruto domaćeg proizvoda 

namenjeno je za ulaganja 

u infrastrukturu. U cilju održavanja 

planiranog porasta proizvodnje, 

poljoprivrede i usluga, smatra se 

da će se u ovom periodu, prema 

planu ostvariti gotovo 10% bruto 

društvenog proizvoda. 

Na osnovu ovih pokazatelja, 

jasno se može zaključiti da će se 

stabilizovati ulaganje u videonadzor 

za puteve, aerodrome, 

i železnice. Iako je teško proceniti 

budžet za video‐nadzor, 

pretpostavlja se da će biti 

izdvojena velika sredstva za zaštitu 

saobraćajne i kritične infrastrukture. 

S jedne strane Indija ima ogroman 

potencijal za razvoj tržišta 

video‐nadzora, dok je s druge 

strane očigledno da indijski tigar još 

neko vreme neće uspeti da savlada 

kineskog zmaja. 

Video-analitika sa 

dugoročnim potencijalom 

Tržište analitike video-sadržaja 

(VCA) pretrpelo je još jednu 

tešku godinu. Bilo je uspeha, 

osvajanja novih projekata na tržištu 

transporta i kritične infrastrukture, 

ali bilo je i neuspeha (jedni 

proizvođači su se fokusirali na neke 

druge oblasti proizvodnje, drugi su 

ispali iz igre). 

VCA proizvođači su nastavili da 

učvršćuju partnerske odnose 

sa snabdevačima softvera za 


23

video‐menadžment i integratorima 

bezbednosnih sistema. Međutim, 

jasno je da je VCA tržište daleko 

od realizacije potencijala kako se 

predviđalo pre nekoliko godina, 

pa su mnoge firme bile u velikim 

problemima prethodne dve 

godine. 

Gde, onda, leži novi potencijal 

za VCA? 

Odgovor na ovo pitanje je 

neobičan i glasi: izvan klasičnog 

bezbednosnog tržišta. Uređaji 

sa vizuelnom inteligencijom 

je naziv koji opisuje primenu 

video-analitike na tržištima kao 

što su automobilska industrija, 

vojska, medicina, trgovina i 

digitalno oglašavanje. U suštini, 

video-analitika ima veliki 

dugoročni potencijal van granica 

bezbednosne industrije. 

U automobilskoj industriji, VCA 

se može primeniti za alarmiranje 

vozača ukoliko vozilo napusti 

predviđenu trasu, kao i za 

praćenje položaja tela vozača, 

kako bi se registrovala pospanost. 

Kod digitalnog oglašavanja, 

video‐analitika može da prepozna 

određene lične karakteristike i na 

taj način obezbedi usmerenije 

reklamiranje. 

Analitika se može primeniti 

i u medicinskim aplikacijama 

za identifikovanje tumora, dok 

će na tržištu široke potrošnje 

napraviti revoluciju u načinu na 

koji gledamo televiziju. Iako je 

primena video‐analitike na svim 

ovim tržištima još uvek u povoju, 

otvoren je put budućeg razvoja 

za proizvođače VCA. Da je tako, 

potvrđuje prognoza kompanije 

IMS Research u kojoj se procenjuje 

da će se u 2011. godini VCA proširiti 

i izvan oblasti bezbednosti. 

Vruć trend – Od HD do 3D 

Tokom 2010. u industriji 

video‐nadzora HD je bio ‘vruć 

trend’. Da li će 3D biti sledeći 

trend u industriji video-nadzora 

u 2011? Na polju potrošačke 

elektronike i profesionalne 

radio-difuzije, 3D tehnologija je 

stidljivo prihvaćena tokom 2010. 

IMS Research je zabeležio početak 

prodora 3D tehnologije na tržište 

video‐nadzora, pa je mali broj 

proizvođača izložio 3D uređaje 

za video‐nadzor na sajmu ASIS 

International 2010. 

Osim što je atraktivna, koja je 

dodatna korist od primene 

3D tehnologije u oblasti 

video‐nadzora? Primenom 

3D tehnologije moći će da se opaža 

dubina. Dodatna dimenzija dubine 

postavlja temelj daleko preciznijim 

i naprednijim analitičkim 

algoritmima. 

Najbolji primer za to 

su dvodimenzionalni 

i nedvodimenzionalni objekti. 

Jednostavnije rečeno, uvođenjem 

dimenzije dubine neće se više 

mešati senke i tela ljudi. 

Kompanije IMS Research je 

uzdržana po pitanju masovne 

primene 3D tehnologije od strane 

proizvođača i krajnjih korisnika 

u bezbednosnoj industriji tokom 

2011. Ograničavajući faktori su: 

visoke cene 3D displeja i kamera, 

nepostojanje podrške proizvođača 

i tehnološki konzervativizam 

svojstven industriji bezbednosti. 

I pored toga, mnogi proizvođači 

veruju da će 2011. biti godina 

početka eksperimentisanja primene 

3D tehnologije u video‐nadzoru. 

Novi ritam za mrežni video 

u 2011. 

Ako je sudeći po početku 2011, 

industrija mrežnog video-nadzora 

ne pokazuje znake manje dinamike 

u odnosu na period pre pet godina. 

Ritam tehnoloških inovacija ne 

posustaje, a struktura industrije 

nastavlja da evoluira sa većim 

brojem spajanja i pripajanja 

kompanija. Pitanja koja se najčešće 

postavljaju su: kada će ovo tržište 

dostići zenit? Kada će prodaja 

opreme za mrežni video-nadzor 

premašiti prodaju analognih 

uređaja za video-nadzor? 

Odgovori u velikoj meri zavise od 

toga gde živite i čime se bavite. 

Prema prognozama, na globalnom 

nivou, preokret se neće dogoditi 

pre 2015. Međutim, ova slika se 

menja kako sužavate referentni 

prostor, te se 2013. smatra 

prekretnicom za Ameriku, a 2012. 

za zemlje EMEA. 

24 


Ako nastavimo dalje da 

analiziramo, uočićemo 

da je tržište Bliskog Istoka 

dostiglo zenit, dok će se bum 

na ruskom tržištu dogoditi 

u 2011. Mrežni video-nadzor 

će globalno biti instaliran 

na aerodromima, u lukama, 

i komunalnom sektoru 

tokom 2012, dok će sektor 

obrazovanja biti pravi favorit 

tokom ove godine. Sektori 

koji kaskaju su maloprodaja, 

komercijalni, bankarski i 

finansijski sektori. 

Šta treba učiniti da se ovaj 

prelazak ubrza u zemljama 

i vertikalnim tržištima koja 

još uvek nisu stigla do tačke 

preokreta? Edukacija je i dalje 

ključni faktor – za korisnike, 

kao i za sistem‐integratore. 

Uprkos tome što je reč 

o uveliko prihvaćenoj 

tehnologiji, korisnici 

i sistem integratori u nekim 

oblastima još uvek nisu u 

potpunosti prihvatili mrežni 

video‐nadzor. Korisnike brine 

pouzdanost i cena opreme, 

dok sistem integratore 

brinu troškovi i vreme 

trajanja obuke. U čitavoj 

priči, proizvođači su ključ 

problema. Njihov zadatak 

je da organizuju besplatne 

obuke za sistem‐integratore, 

dok korisnike moraju 

ubediti u pouzdanost 

mrežne opreme putem 

demonstracije uspešnih 

primena IP video‐nadzora. 

Cena je uglavnom najkritičniji 

faktor kod mnogih korisnika, 

ali će određena sniženja 

cena opreme i alternativni 

modeli (kao što je VSaaS) 

pomoći da se IP video-nadzor 

bolje pozicionira na tržište i 

da se tako približi krajnjem 

korisniku. 

Zagrevanje tržišta 

termalnog videonadzora 

Primena termalnih 

bezbednosnih kamera u 

aplikacijama nadzora nije 

nova pojava, s obzirom na 

to da je u prošlosti postojala 

praksa instaliranja termalnih 

kamera u objektima koji 

zahtevaju visok stepen 

obezbeđenja, u okviru 

projekata zaštite granica 

i kritične infrastrukture, kao 

što su nuklearne elektrane, 

zatvori, aerodromi i vodovod. 

Nažalost, termalne kamere 

su bile preskupe za većinu 

korisnika. 

Međutim, vremena se 

menjaju, pa tako i uslovi 

na tržištu, jer danas na 

tržištu postoje i termalne 

kamere po pristupačnoj 

ceni. Inovacije u tehnologiji 

nehlađenih senzora 

redukovale su troškove 

proizvodnje termalnih 

kamera i stvorile uslove da 

proizvođači video-nadzora 

obogate svoj portfolio 

termalnim kamerama. 

Tokom 2010. kompanija 

Axis Communications, 

kao i mnoge druge firme 

plasirale su na tržište jeftine 

mrežne termalne kamere za 

nadzor, koje su namenjene 

potrošačkom tržištu. 

Predviđa se da će se ovaj 

trend nastaviti i tokom 2011. 

Etablirani proizvođači opreme 

za video-nadzor su stimulisali 

potražnju za termalnim 

rešenjima koristeći svoje 

postojeće prodajne kanale 

i veze. 

Ova strategija je uticala 

na proizvodnju novih 

proizvođača termalnih 

kamera za video-nadzor 

i omogućila im da izbegnu 

direktnu konkurenciju sa 

etabliranim proizvođačima. 

Ima mnogo razloga za ubrzan 

razvoj tržišta komercijalnih 

termalnih kamera tokom 

2011. Jedan od njih je 

sve raznovrsnija ponuda 

termalnih kamera po 

pristupačnim cenama. 

PRORICANJE IZ KRISTALNE 

KUGLE VISOKE DEFINICIJE 

Možda je 2010. godine tržište već bilo 

spremno za HD tehnologiju, ali treba 

imati u vidu da se u kratkom periodu 

prešlo na kamere visoke rezolucije. 

Nema sumnje da je 2010. bila godina 

značajnog porasta broja isporučenih 

HD i megapiksel kamera za nadzor. 

Međutim, prodaja mrežnih kamera 

standardne definicije i dalje nadmašuje 

prodaju kamera visoke rezolucije u 

odnosu 4:1. U izveštaju kompanije IMS 

Research naslovljenom „Svetsko tržište 

opreme za CCTV i video-nadzor za 

2010.“ predviđa se da će tokom 2011. 

od ukupnog broja kamera krajnjim 

korisnicima biti isporučeno preko 30% 

HD i megapiksel kamera. U izveštaju 

se precizira da će veći procenat 

bezbednosnih kamera visoke rezolucije 

biti HD kamere, a ne megapiksel 

modeli. 

Potražnja za kamerama veće rezolucije 

je u porastu. Kad je reč o rezoluciji, 

pojava HD kamere su u velikoj meri 

zadovoljile kriterijume krajnjih korisnika. 

Iako HD kamere imaju veću rezoluciju, 

to ne utiče na drastično povećanje 

cene skladištenja video-podataka. 

Međutim i dalje se ne zna kada će se 

desiti preokret u korist HD kamera u 

odnosu na mrežne kamere standardne 

definicije. Ipak, predviđa se da će preko 

60% bezbednosnih kamera u HD 

i megapiksel rezoluciji biti isporučeno 

do 2015. godine. 


25


Ijan Kameron 


SECURITY PRAKSA 

CCTV doktor 

Veliki brat ili voajer? 

CCTV doktor 

Primena novih tehologija, posebno u video-nadzoru, može nam pozitivno promeniti život, ali samo ako se ne osećamo 

kao da smo neprestano pod lupom. Kako steći poverenje građana i uveriti ih da njihova privatnost neće biti ugrožena 

objašnjava Ijan Kameron iz kompanije Mirasys 

Veliki brat je fraza koju često 

čujemo kada govorimo 

o CCTV sistemima, a nakon 

nedavnih incidenata u Velikoj 

Britaniji pojavila se nova fraza: ‘teror 

kamera’. 

U poslednje vreme javnost sve 

više negoduje zbog uvođenja 

video-nadzora, što postaje ozbiljan 

problem ne samo za proizvođače, 

nego i za instalatere i krajnje 

korisnike. Zato se sve češće traže 

načini za instaliranje i nadogradnju 

CCTV sistema, koji ne ugrožavaju ni 

onog ko je nadziran, kao ni onog 

ko nadzire određenu lokaciju. To je 

jedini pravi put da se izbegne oštra 

kritika javnosti i sačuva sopstveni 

mir i privatnost. 

Evo nekoliko sugestija stručnjaka o 

pravilnoj upotrebi i funkciji CCTV? 

Kamere postavite tako da 

obavljaju samo funkciju za 

koju su namenjene 

Stručnjaci smatraju da video-nadzor 

može biti instaliran na skrivenim 

i otvorenim lokacijama za određene 

namene jedino uz poštovanje 

zakona i u skladu sa aktivnostima 

ljudi na mestu gde je postavljen. 

Otvoreni nadzor mora da prati 

utvrđene zakonske propise i pravila. 

Skriveni nadzor je uglavnom 

instaliran na javnim mestima 

i podleže strogoj zakonskoj 

regulativi, kojom je precizno 

definisana primena nadzora na 

javnim površinama. 

Važno je voditi računa da se CCTV 

sistem postavi tako „da poštuje“ 

pravila primene u praksi. 

Objasnite značaj 

audio‐podataka 

Nekada su određeni zakonski 

propisi regulisali zabranu 

audio‐snimanja u okviru CCTV. 

Međutim, praksa je pokazala da 

audio-podaci imaju veliku ulogu 

u otkrivanju određenih kriminalnih 

radnji, naročito kada je reč o živom 

audio-snimanju, kada se selektuju 

nevažnie, a markiraju sumnjivi 

delovi snimaka. 

Informišite javnost 

Kamere postavljene na javnim 

mestima često iritiraju građane, 

koji ispituju razloge njihovog 

postavljanja i brinu o tome ko 

ima pravo pristupa snimljenim 

podacima. Stoga je potrebno 

pripremiti jasno definisanu 

dokumentaciju u kojoj je detaljno 



Bogdan Ilić 


objašnjena svrha postavljanja 

kamera. Da bi se izbegao osećaj 

nelagodnosti od javnog snimanja, 

treba podsetiti građane na 

činjenicu da je bezbednost javnih 

površina i objekata označena kao 

prioritet. 

Izbegnite „reputaciju 

voajera“ 

Instalateri i krajnji korisnici imaju 

veliku odgovornost kad je reč 

o nadzoru neke određene oblasti. 

Na primer, digitalnim maskiranjem 

i fiksnim položajem kamera 

možete da nadzirete objekte A, bez 

narušavanja privatnosti u objektu B, 

koji je izvan vidnog polja sistema. 

Ovakav pristup je usaglašen sa 

konceptom gde svaka kamera 

ima namenu za koju je prvobitno 

nabavljena. Ukoliko se ovako 

ustanove standardi, ne postoji 

mogućnost da CCTV sistem „stekne 

reputaciju voajera ili velikog brata“. 

Bezbednost aerodroma 

Aerodrom kao poligon 

Prošlo je gotovo deset godina od terorističkog napada na njujorške bliznakinje 

11. septembra, od kada strah od terorizma ne jenjava. Nesrećni događaj je 

zauvek promenio odnos prema bezbednosti 

Mogućnost upravljanja 

i kontrole arhiviranih podataka 

Skladištenje CCTV podataka je 

kompleksno pitanje. Često se 

dešava da naizgled ‘bezazlen’ 

snimak, na primer osobe koja 

hoda ulicom, bude zapravo ključni 

deo dokaza u policijskoj istrazi. 

I u ovom slučaju možemo govoriti 

o narušavanju privatnosti. Da bi se 

to izbeglo, treba brisati arhivirane 

podatke čim se utvrdi da više nisu 

potrebni. To je još jedan od načina 

da se dosledno poštuje načelo 

privatnosti. Na primer, ukoliko se 

smatra da su neka transakcija ili 

izlazak auta sa parkinga zabeleženi 

kamerama bili zadovoljavajući za 

određenu istragu, nema razloga 

da se ti podaci i dalje čuvaju. 

Pored ovoga, pojedini sistemi za 

video‐nadzor imaju sofisticirani 

sistem koji dodeljuje pravo pristupa 

specifičnim podacima samo 

određenim članovima osoblja. 

To je svakako uverljiv argument 

za javnost koja brine da li su 

video‐podaci zaštićeni i da li se 

zloupotrebljavaju. 

I 

ako je udaljena hiljadama 

kilometara od mesta katastrofalne 

eksplozije 2001, ni Afriku nisu 

zaobišle posledice kobnog 

terorističkog napada. Južnoafrička 

republika, svesna svojih slabih 

tačaka, kao i ekonomskog položaja, 

nije gubila vreme, već je preispitala 

postojeće bezbednosne sisteme na 

značajnim infrastrukturnim tačkama, 

pre svega na aerodromima. Danas se 

slobodno može pohvaliti činjenicom 

da raspolaže najsavremenijom 

bezbednosnom opremom na svetu. 

Poslednja reč tehnike instalirana 

je na aerodromu O. R. Tambo 

Internacional, jednom od 

najprometnijih aerodroma u Južnoj 

Africi, sa godišnjim prometom od 

17 miliona putnika, koji poslovno ili 

turistički putuju po svetu. 

Bez panike i galame 

Nerealno je očekivati da postoji 

sistem koji je potpuno bezbedan. 

Međutim, zahvaljujući savremenim 

tehnologijama, aerodrom 

O. R. Tambo Internacional je 

prevazišao mnoge probleme koji 

nastaju prilikom čekiranja putnika 

i prtljaga, kao i zaposlenog osoblja 

na aerodromu. 

28 


Avio-saobraćaj se stalno 

modernizuje, ali ni teroristi ne 

miruju, pa je najvažnije od svega 

otkriti kritične bezbednosne 

tačke. Aerodromi su objekti sa 

mnogo otvorenih i zatvorenih 

javnih prostora, što predstavlja 

veliki izazov za bezbednjake. 

U tako specifičnim okolnostima 

treba pronaći adekvatno rešenje. 

Video‐analitika će pomoći 

bezbednosnom osoblju da 

obezbedi putnike, osoblje 

i posetioce i učine da se osećaju 

bezbedno i potpuno opušteno 

putuju – objasnio je Zejna Grifa, 

tehnički direktor Elvey Security 

Technologies. 

Ukoliko sistem nadzora ima 

softver za video-analitiku, mogu 

se identifikovati raznovrsni 

oblicipretnji. Bezbednosne 

ekipe na aerodromima mogu 

efikasno da nadgledaju događaje 

i putnike, tačno i brzo prate tok 

video‐informacija i mogu da uoče 

sve sumnjive situacije (neobično 

ponašanje putnika i posetilaca, 

ulazak u ograđene zone i ostavljen 

prtljag, koji bi mogao biti eksploziv), 

očitavaju registarske tablice, prate 

kretanje ljudi i prebrojavaju ih. 

Dakle, video-analitika ima niz 

prednosti u odnosu na klasičan 

monitoring, kada je potrebno da 

se izoluje sumnjiva osoba i izbegne 

panika među putnicima. Danas 

se to pomoću video-analitike 

radi mnogo suptilnije – sumnjiva 

osoba se identifikuje i privodi bez 

stvaranja velike galame i panike, što 

inače može da stvori nekontrolisan 

haos na aerodromima. 

Dodatna korist od video‐analitike je 

duži radni učinak operatera. 

Istraživanja pokazuju da 

se operateri umaraju nakon 

određenog vremena i da im pada 

koncentracija – naglasio je Zejna 

Grifit. – Sposobnost operatera da 

usvoji i obradi nove informacije 

smanjuje se nakon prvih 

dvadesetak minuta, kada može 

da obradi samo 5% ponuđenih 

informacija, zbog čega loše 

procenjuje situaciju. Ovi problemi 

se prevazilaze uz pomoć 

video‐analitike.” 

Hangari na aerodromima 

Klasični statični CCTV (closed circuit 

television) sistemi imaju određena 

ograničenja prilikom obezbeđivanja 

otvorenih oblasti, poput hangara, 

nastavlja Grif. Umesto klasičnog 

CCTV sistema, on zagovora 

primenu specifičnih aplikacija za 

detekciju koje mogu da pokrenu 

prenos video-signala i kontrolu PTZ 

funkcija na kameri. 

Ovakav sistem laserski skenira 

velike oblasti i detektuje 

potencijalnog napadača, nakon 

čega se aktivira najbliža kamera. 

Nakon prijema upozorenja, osoblje 

iz kontrolne sobe može da prati 

sliku sa mesta događaja u realnom 

vremenu i preduzima odgovarajuće 

mere. 

Današnji vrhunski sistemi, nastavio 

je, opremljeni su senzorima 

dometa do 100 m i platformama 

za video‐verifikaciju koji imaju 

trostruke izlaze, za detekciju na 

daljinu, blizinu i detekciju osoba 

koje puzeći pokušavaju da prodru 

u obezbeđene zone. 

Veći broj izlaza koristan je za 

aktiviranje sistema za prenos videa 

i kontrolu PTZ kamera. Uglovi 

detekcije za obezbeđenje glavne 

oblasti mogu se podesiti tako da 

odgovaraju vidnom polju kamere, 

tako da operateri u kontrolnoj sobi 

pravilno tretiraju incident. Pored 

toga, kamera je zaštićena senzorima 

i dvosmernim propustljivim vizirom, 

koji štite kameru od mehaničkih 

manipulacija, koje mogu izazvati 

lažne alarme. To je očigledno, 

dodatna prednost.” 

Za velike instalacije preporučuju se 

dual-bim senzori velikog dometa 

(do 400 m). Bim uređaji rade na 

četiri frekvencije po izboru na licu 

mesta i raspoređeni su tako da 

jedan preko drugog formiraju tzv. 

zid pokrivanja, a može se podesiti 

vreme kada je dozvoljeno prekinuti 

emitovanje zraka, tako da odgovara 

bilo kojoj aplikaciji. 

Ukoliko su vam potrebne dodatne 

mere bezbednosti, možete sakriti 

visinu i smer bim uređaja, tako što 

ćete ih instalirati unutar bim kula 

– preporučuje Zejna Grifit. 

Uređaj IP54-ranga odlikuje 

unapređeni elektromagneni 

interfejs za apsorpciju električnog 

udara i relej koji je otporan na 


29

udare visokog napona koji štite bim 

uređaje od gromova i električnih 

udara – rekao je Grifit, napominjući 

dalje da D.Q. Circuitry šalje 

upozorenje u trenutku kada snaga 

talasa padne ispod prihvatljivog 

nivoa. 

Ograde aerodroma 

Današnji napredni sistemi za zaštitu 

perimetara pružaju se na više od 

2,1 miliona metara širom sveta 

i najbolja su zaštita velikih otvorenih 

površina kao što su aerodromi. 

Dobro obezbeđen perimetar je 

prva linija zaštite kojom se mogu 

sprečiti sabotaže ili podmetanja 

eksploziva u avione. 

Danas se obezbeđenje na 

aerodromima može osloniti 

na volumetrijske senzore, koji 

prate teren, pouzdano otkrivaju 

i precizno lociraju uljeza koji hoda, 

trči ili puzi duž perimetra. 

Tehnologijom kablova moguće 

je otkriti svaku nepravilnost 

duž ograde i suziti polje na 3 m 

pomoću algoritama za digitalnu 

obradu signala (DSP). Ovi algoritmi 

su napredni i prepoznaju razliku 

između pokušaja da se preseče ili 

preskoči ograda, a razlikuju i vetar, 

kišu ili buku koju stvaraju teška 

vozila. Osim toga, ova tehnologija 

ima mikrotalasni kabl koji prenosi 

alarmne signale i napajan sve 

module i pomoćne senzore duž 

perimetra, pa žičana mreža nije 

potrebna. 

I u ovom slučaju, hardverski 

zahtevi su minimalni. Sve što vam 

je potrebno su računar i softver 

koji zajedno postaju displej za 

monitoring alarma, kao i grafička 

mapa. Tako dobijate neuporedivo 

funkcionalniji sistem, koji neće 

dovoditi do lažnih alarme. 

Obezbeđenje avio-saobraćaja 

I vuk sit, i ovce na broju 

Rigorozne bezbednosne mere u avio-saobraćaju su neophodne, ali imaju i određene nedostatke. Na primer, kako ostvariti 

visok stepen bezbednosti, a da se ne ugrozi komfor i ne smanji broj putnika? 

Godina 2009. je bila godina 

iskušenja za avio-saobraćaj, 

s obzirom na to da je zabeležen 

manji broj putnika za gotovo 

3 odsto na globalnom nivou. 

Ovo je posledica brojnih faktora, 

između ostalih strah od epidemije 

virusa H 1 

N 1 

i globalne ekonomske 

krize, koji su u velikoj meri uticali 

na odluku pojedinaca da ne 

lete avionom. Bez obzira na sve, 

ulaskom u novu dekadu predviđa 


se oporavak avio‐saobraćaja, 

kao i povećanje broja letova za 

oko 10–20%, kako navode velike 

avio-kompanije i aerodromi širom 

sveta. I dok pakujemo kofere 

i proveravamo da li su nam pasoši 

pri ruci, gotovo istog trenutka 

počinjemo da razmišljamo 

o merama bezbednosti s kojima 

ćemo morati da se suočimo pre 

nego što stignemo na konačno 

odredište. 

Uporedo sa porastom broja 

putnika u avio-saobraćaju 

u 2010. godini, uloženi su zajednički 

napori pojedinih država, velikih 

avio‐kompanija i aerodroma da 

se poveća bezbednost putnika, 

s obzirom na stalno prisutnu 

opasnost od terorizma, koji je 

nezaobilazna tema poslednjih 

godina. 

Međutim, rigorozne bezbednosne 

mere imaju određene nedostatke. 

Na primer, kako ostvariti visok 

stepen bezbednosti, a istovremeno 

ne uticati na smanjenje broja 

putnika. I kako ne ugroziti njihov 

komfor? 

Naizgled, jednostavan odgovor! 

A da li je baš tako? 

Upravljanje granicama 

i biometrijom 

Tokom proteklih nekoliko godina 

sprovodi se mnogo rigoroznija 

kontrola putnika na granicama. 

To je moguće realizovati samo 

ako policija ima precizne podatke 

o putnicima, na osnovu kojih 

može da ih identifikuje prilikom 

ulaska u zemlju. Jednostavno, 

mora se tačno znati ko prelazi 

granicu jedne države. Negde zakoni 

jasno preciziraju ulazak u zemlju, 

pre nego što se neko odluči na 

putovanje, ali češće se dešava da 

nacionalna policija ima pune ruke 

posla oko rigoroznog proveravanja 

podataka o putniku, koje uglavnom 

dobija od avio-kompanija. 

Zato se pristupilo praktičnom 

rešenju. SITA sarađuje sa vladama 

i aerodromima širom sveta na 

uvođenju biometrijske tehnologije, 


31

koja pomaže pasoškoj kontroli da 

automatizovano, standardizovano 

i ekonomično proveri identitet 

putnika. 

Ovaj višeslojni bezbednosni sistem 

obuhvata automatsku proveru 

putnih isprava, fizički pregled 

i analizu rizika na osnovu podataka 

o putniku, i tako nameće novu 

dimenziju bezbednosti. Stručnjaci 

tvrde da biometrija treba da 

pomogne u borbi protiv terorizma 

i drugih oblika kriminala, a da 

istovremeno zaštiti putnika i olakša 

mu putovanje. Mnoge države su 

svesne značaja praktične primene 

biometrije i njene integracije 

s drugim bezbednosnim aspektima 

i menadžmentom rizika na 

granicama, naročito onima koji se 

oslanjaju na analizu biografskih 

podataka putnika dobijenih pre 

putovanja. 

Rezultat integracije biometrijskog 

i biografskog upravljanja 

identitetima na granicama biće 

sveobuhvatan sistem kvalitetne 

i pravovremene informacije u 

borbi protiv bezbednosnih pretnji. 

Pomoću biografskih podataka 

mogu se identifikovati potencijalne 

pretnje pre nego što putnik dođe 

do granice. Biometrijska tehnologija 

je ipak pouzdanija za identifikaciju 

putnika tek po njihovom dolasku 

na granicu. 

Najbolje rešenje je integrisati 

biometriju sa procedurama 

avio‐kompanija i aerodroma, jer 

se na taj način pojednostavljuju 

procedure za neometano 

putovanje. Razume se da treba 

voditi računa da se ne naruši 

pravo na privatnost putnika. 

Ovom integracijom država bi 

imala višestruku korist. Informacije 

bi se usaglasile neposredno pre 

putovanja, iz putnih dokumenata, 

tako da bi carinici imali tačne 

informacije o tome ko se trenutno 

nalazi u državi, a ko je napustio. 

Svi su dobitnici 

Nije potrebno posebno naglašavati 

značaj finansijske podrške svih 

učesnika u ovom procesu, da bi ovi 

inovativni sistemi za upravljanje 

granicama bili prihvaćeni. Pre 

svega, imigracione vlasti treba da 

prepoznaju svoj interes, jer ovaj 

sistem omogućava efikasniju 

kontrolu na granicama nego što je 

to bilo do sada. Avio-kompanije će 

podići nivo bezbednosti i sprečiti 

potencijalne terorističke napade. 

Takođe, imaće tačne podatke ko je 

dobio garanciju za ulazak u zemlju, 

čime će se izbeći eventualne kazne, 

obaveza smeštaja za imigrante, i 

isporučivanje ilegalnih putnika. 

Iznad svega, prodaja karata će 

se ubrzati, izbeći će se kašnjenje 

putnika, ali i posada aviona, što će 

uticati na ukupnu profitabilnost 

avio-kompanija. Za aerodrome je 

efikasna granična kontrola pravi 

dar s neba. Redovi u prodavnicama 

ili restoranima su svakako manje 

naporni nego redovi na pasoškoj 

kontroli. A kada su letovi dobro 

organizovani i nema kašnjena, 

manje su i gužve na aerodromu, 

pa nadležni u direkciji ne moraju 

da brinu kako da prošire kapacitet 

aerodroma, što je veoma značajno 

u vreme finansijske krize i održanja 

profitabilnosti. 

Veliku ulogu imaju i putnici, bez 

obzira na to da li putuju poslovno, 

turistički ili se vraćaju iz porodične 

posete. Imaće priliku da predvide 

tok putovanja i bolje kontrolišu 

procedure nego do sada. Možda 

je to jedan od načina da se 

povrati poljuljano poverenje u 

avio‐kompanije. 

Efikasnije i jeftinije 

Aerodromska kompanija Abu Dabi 

(ADAC), vlasnik i operater svih pet 

aerodroma u Emiratu Abu Dabi, 

SITA, IT kompanija specijalizovana 

za avio-saobraćaj nedavno su 

objavili detalje o predstojećoj 

petogodišnjoj saradnji koja 

predviđa značajne promene na 

svim aerodromima Emirata, u cilju 

stvaranja centara obrade podataka 

o putnicima. 

Međunarodni aerodrom Abu 

Dabi, koji je zabeležio porast 

broja putnika od 71,7% u prvoj 

polovini 2010. godine biće glavni 

aerodrom na Bliskom Istoku koji 

će uživati pogodnosti novog 

IATA CUPPS (Common Use 

Passenger Processing Systems) 

standarda za obradu putnika. To je 

rezultat saradnje sa kompanijom 

SITA na nadogradnji postojeće 

AirportConnect CUTE platforme 

za registrovanje putnika u CUPPS 

platformu, koja se sada prvi put 

komercijalno primenjuje u praksi. 

Prema odredbama ugovora, SITA 

će biti zadužena i za održavanje 

preko 350 šaltera za prijavljivanje, 

24 kioska za samoposluživanje, 

namenjenih putnicima koji koriste 

usluge više avio-kompanija, kao 

i za nadogradnju sistema za obradu 

prtljaga na tri terminala Abu Dabi 

aerodroma, međunarodnom 

aerodromu Al Ain, aerodromu 

Al Badeen i terminalu Abu Dabi 

nacionalnog izložbenog centra 

(ADNEC), kao i gradskom terminalu. 

Majkl Ibitson, potpredsednik službi 

za informisanje i komunikacije na 

ADAC-u, izjavio je: 

Međunarodni aerodrom 

Abu Dabi potpuno je posvećen 

zadatku obezbeđenja aredroma 

i pružanju što boljih usluga 

svojim putnicima i klijentima 

avio-kompanija. Veliko nam je 

zadovoljstvo što smo u prilici 

da sarađujemo sa kompanijom 

kakva je SITA u ovom projektu 

nadogradnje našeg sistema za 

obradu putnika. Avio-kompanije 

će posebno biti zadovoljne našim 

trudom da usvojimo najnoviju 

postojeću tehnologiju koju je 

kreirala SITA i tako preuzela vodeću 

ulogu u implementaciji novog IATA 

CUPPS standarda. Ovaj pionirski 

sistem vremenom će potisnuti 

CUTE platforme, i mi u ADAC-u 

želimo da među prvima usvojimo 

ovu tehnologiju, s obzirom na to 

da će putnicima biti komfornije, 

a avio-kompanije neće imati velike 

operativne troškove. 

32 


Gordana Ristić 



Muzej Nikoliano u Bariju 

Visok standard 

za kulturu 

Muzej Nikoliano se nalazi u Bariju, blizu crkve Sv. Nikola, koja je stara 

nekoliko vekova. Muzej je dobio ime u čast sećanja na mecenu ovog 

italijanskog grada. Da bi zaštitila dragocenu muzejsku postavku, uprava 

ovog muzeja nedavno je instalirala najmoderniju opremu za video-nadzor 

nemačkog proizvođača Dallmeier, čiji CCTV sistemi ispunjavaju najviše 

bezbednosne standarde 

B 

ari je jedna od omiljenih 

turističkih destinacija u Italiji 

ne samo zbog pomenute bazilike, 

već i zbog crkve Sv. Đorđa, škole 

Sv. Nikole i nekadašnje palate, 

a danas manastira Palazzo Priorale 

i drugih građevina u okruženju. 

Muzej Nikoliano se ističe po 

dragocenim umetničkim delima 

koja potiču iz vizantijskog 

perioda, liturgijama, ikonama 

i arhitektonskim fragmentima. 

Ovi predmeti imaju istorijski 

i religijski značaj. Muzej ima 

multimedijalnu sobu opremljenu 

ekranom na dodir i projektorom, 

koji su namenjeni studentima, 

turistima i hodočasnicima. 

Interaktivno rešenje je bilo najbolji 

način za povezivanje religioznih, 

istorijskih i umetničkih sadržaja, 

kao što je biografija Sv. Nikole, 

prevodi starih spisa o istoriji crkve 

i odnosima između katoličke 

i pravoslavne crkve. Muzej je 

adaptiran za inostrane posetioce 

i opremljen modernim audiouređajima 

sa prezentacijom 

prevedenom na italijanski, engleski, 

nemački i ruski jezik. 

Frančesko Rana, nadležan za 

bezbednost u muzeju, objašnjava 

karakteristike Dallmeier kamera 

i ističe njihove prednosti prilikom 

snimanja kako u osenčenim, tako 

i jako osvetljenim zonama. U oba 

slučaja snimci su odličnog kvaliteta, 

boje su verne, a kontrasti jasni, 

nema efekta mućenja slike, čak 

i u lošim uslovima osvetljenja. 

Nama je bilo potrebno rešenje 

koje će da zaštiti umetnička 

dela i zgradu, a ne samo da 

rekonstruiše događaje u slučaju 

incidenata – istakao je Frančesko. 

Direktor Muzeja, Alesio Romano, 

je potpuno zadovoljan kvalitetom 

snimaka i profesionalnošću 

kompanije Dallmeier. U okviru 

sistema instalirana je DDF3000APV 

Picodome kamera i DF3000AS-DN 

kamera, kao i četvrta generacija 

rikordera DMS240 iz serije „Sećanje 

na Leonarda“. Zahvaljujući 

inovativnoj Cam_inPix tehnologiji, 

svaki piksel slike se digitalno 

konvertuje i obrađuje tokom 

snimanja, što proizvodi snimke 

vrhunskog kvaliteta. 

Pouzdano snimanje 

DMS 240 rikorder iz serije „Sećanje 

na Leonarda“ ima 24 kanala 

i podržava MPEG-4 format, 

MJPEG i kompresiju H.264 i ima 

sve karakteristike unapređene 

PentaplexPlus tehnologije. 

DMS 240 obezbeđuje simultano 

snimanje, striming, arhiviranje, živi 

prikaz, premotavanje i pregledanje 

svih snimaka lokalno i preko 

mreže. Ukoliko je potrebno, DMS 

može biti dekodiran putem LAN 

ili WAN mreže. Svaki kanal može 

da snima do 25 fps u D1 ili 12 fps 

pomoću analognih kamera 

u 4 CIF rezoluciji. Pouzdan rad 

čitavog sistema garantuje Linux 

operativni sistem, koji se čuva 

na fleš memoriji. Održavanje 

sistema je takođe unapređeno 

automatskom kontrolom sistema 

za ventilaciju. U slučaju bilo kakvog 

kvara na hard‐disku koristi se 

Easy‐Change funkcija, koja olakšava 

održavanje i zamenu hardverskih 

komponenti. 


TEHNIKA 

Vladimir Pajić 


Bezbednije uz kontrolu 

pristupa 

Za savremeno poslovanje neophodno je stalno poboljšanje bezbednosti i kontrole 

pristupa, kao i detaljna evidencija osoba koje pristupaju objektu, odnosno 

poslovnim prostorijama i kancelarijama 

K 

ontrola pristupa je osnova 

svakog Time Attendance and 

Access Control (TA&AC) sistema, 

koji je dragocen i nezamenljiv za 

upravljanje poslovnim resursima 

i dobru informisanost malih, 

srednjih i velikih preduzeća. 

Ovi sistemi pouzdano i efikasno 

upravljaju podacima o korisnicima, 

ID karticama, kontrolnim 

punktovima i događajima. 

S jedne strane, kontrola pristupa 

definiše pristupne profile (pravo 

pristupa), koji precizno određuju 

ko, kada i gde u okviru kompanije 

može da pristupi. S druge strane, 

kontrola pristupa je uređaj 

koji pouzdano čuva podatke 

o registraciji svakog relevantnog 

događaja i istovremeno 

obezbeđuje pristup velikom broju 

podataka, efikasno pretraživanje 

i izveštavanje, kao i detaljno 

kontrolisanje resursa sistema. 

Integrisanjem ovih savremenih 

sistema za kontrolu pristupa 

i različitih alarmnih uređaja postiže 

se jednostavno podešavanje, 

efikasno nadgledanje i upravljanje 

sistemom alarma, odnosno 

događajima koje iniciraju različiti 

alarmni uređaji, kojima se upravlja 

preko terminala za kontrolu 

pristupa. 

Time&Space je rešenje koje Špica 

razvija i uspešno implementira već 

nekoliko godina. Osim navedenih 

karakteristika, krajnji korisnici mogu 

da koriste i modul VSL za vizuelno 

nadgledanje, u okviru modula za 

kontrolu pristupa. 

Ovaj dodatak omogućava praćenje 

i nadgledanje događaja u realnom 

vremenu, sa prikazom informacija 

o nadgledanom prostoru, 

punktovima kojima se pristupa 

u realnom vremenu, upotrebom 

odgovarajućih mapa, nacrta 

i fotografija. Događaji se prikazuju 

kao animirane grafičke ikonice 

na mapi. U slučaju pojave nekih 

incidenata modul VSL aktivira 

različite vrste alarma i upozorenja 

(na primer zvučni alarm u slučaju 

požara, tihi alarm kao upozorenje 

službi obezbeđenja), ili prikazuje 

fotografiju korisnika koji pristupa 

određenoj prostoriji (ovlašćeno ili 

neovlašćeno). 

Korisnicima je na raspolaganju 

i modul za digitalni video‐nadzor 

(DVS), koji omogućava snimanje 

video-materijala sinhronizovanog 

sa događajima u okviru kontrole 

pristupa. DVS koristi server za 

veb (IP) kamere, da bi eliminisao 

potrebu za bilo kakvim analognim 

ili digitalnim uređajima za 

snimanje materijala. Video-snimci 

su kompatibilni sa Time&Space 

događajima i povezani sa 

bazom, što značajno ubrzava 

pretraživanje korisnika ili događaju, 

u predviđenom vremenskom 

intervalu. 

Za efikasno evidentiranje 

i izveštavanje o posetama 

i posetiocima, koristi se modul 

za upravljanje posetama Visitor 

Monitoring. Kontrola pristupa 

posetilaca i praćenje poseta 

je zasnovano na izdavanju 

privremenih ID kartica. Visitor 

Monitoring, pored ostalog, 

omogućava automatsko 

obuhvatanje podataka sa novih 

ličnih karata, pregled trenutno 

aktivnih i završenih poseta sa svim 

pratećim podacima o posetiocu, 

kao i mogućnost najave dolaska 

određenog posetioca. 

Spektar tehnologija ID kartica, 

koje se mogu koristiti u sistemu 

Time&Space je veoma širok 

i pokriva sve tipove RFID kartica 

koje su trenutno u upotrebi: od 

klasičnih HID, Indala i EM(H4000) 

do najnovijih tehnologija hibridnih 

smart kartica, kao što su HID iClass, 

Legic i Mifare. Podržane su takođe 

i sve komercijalno upotrebljive 

biometrijske tehnologije, kao što 

su čitač otiska prsta, 3D kamera za 

prepoznavanje lica, skener rožnjače 

i skener venske slike. 

34 


Bulevar Mihaila Pupina 165 V 

11000 Beograd, Srbija 

T: +381 11 222 50 70; 222 50 71 

W: www.spica.rs 

E: info@spica.rs 


TEHNIKA 

Marko Purić 


Bezbednost vozila 

Za nadzor u pokretu 

Tajvanska kompanija GeoVision godinama se ističe na svetskom tržištu po inovativnosti 

i visokom kvalitetu proizvoda. Ova kompanija je nedavno predstavila 

uređaj koji će umnogome olakšati praćenje stanja u vozilima i na putevima 

R 

eč je o digitalnom i mobilnom 

video-rikorderu GV-Compact 

DVR V2. Ovaj snimač sa četiri video 

i audio-ulaza može da snima 

i prikazuje snimke u realnom 

vremenu, što ga izdvaja od većine 

digitalnih video-snimača na tržištu. 

Digitalni video-rikorder ima 

ugrađen antivibracioni mehanizam, 

koji omogućava neometano 

i neprekidno snimanje video 

i audio-zapisa. Čak ni u slučaju 

velikih potresa tokom vožnje neće 

doći do prekida snimanja, što se 

pokazalo kao veoma praktično kod 

autobusa i ostalih vozila, koja se 

kreću po neravnom putu. 

Uz antivibracioni mehanizam, 

ovaj snimač ima fioke za rezervni 

hard‐disk. Naime, ukoliko se 

ukaže potreba da se sadržaj celog 

hard‐diska prebaci i sačuva na 

drugom mestu, postojeći hard-disk 

se može zameniti novim. 

Ovaj savremeni uređaj ima još niz 

pogodnosti i dobrih karakteristika. 

Proizvođači su osmislili veliki broj 

konektora za povezivanje, pa 

se video-signal može prikazati 

pomoću tri postojeća izlaza 

– TV (BNC), VGA, kao i izlaz za spot 

monitor. Interesantno je da sva tri 

izlaza istovremeno mogu da rade, 

što značajno olakšava nadgledanje. 

Za dodatnu obradu pojedinačnih 

signala sa kamera koriste se 4 BNC 

LOOP izlaza. Za emitovanje tona, 

uređaj ima četiri audio-ulaza i jedan 

audio-izlaz. Tu je naravno i LAN 

priključak za mrežu, a PTZ kamere 

možete kontrolisati pomoću RS485 

konekcije. 

Na snimač se mogu priključiti USB 

memorija za video i audio‐zapis, 

WLAN USB uređaj kojim se snimači 

mogu umrežiti, kao i GPRS/3G 

modem, koji služi za praćenje 

uređaja sa bilo koje lokacije. Uređaj 

podržava neke od najpoznatijih 

proizvođača mrežne opreme kao 

što su D-Link, LinkSys, Huawei itd. 

Treba napomenuti da je uređaj 

kompatibilan sa GV-GIS sistemom, 

tako da transportne kompanije 

mogu da prate vozila u pokretu 

putem GPS sistema. 

Uređaj se napaja putem 

akumulatora, a promene napona 

ne utiču na njegov rad. Ima 

i 4 izlaza za napajanje kamera, što 

olakšava instalaciju čitavog sistema. 

Pomoću mnogobrojnih konektora 

danas je jednostavnije nadgledanje 

vozila u pokretu, nego što je bilo 

ranijih godina. Takođe, ako se 

prema potrebi priključi 3G modem, 

integrisani uređaji mogu da 

se prate iz jednog kontrolnog 

centra za monitoring. Putem WiFi 

konekcije snimak se može brzo 

i lako bekapovati, a zatim arhivirati 

za dalje potrebe. Kada se integriše 

sa GPS sistemom ovaj digitalni 

video-snimač je kompletno rešenje 

za nadzor vozila u pokretu. 

36 


David Salomon 


TEHNIKA 

Samsung 

Kamera koja broji 

ljude 

Kompanija Samsung je predstavila novu sfernu (dome) mrežnu kameru sa 

ugrađenim brojačem ljudi 

D 

om mrežna kamera 

SND‐3080C sa pouzdanim 

brojačem posetilaca namenjena je 

bezbednosti potrošača i zaposlenih 

u maloprodajnim objektima, a služi 

i za statističko praćenje prometa, 

koji direktno utiče na povećanje 

profita. Međutim, ona je verovatno 

zanimljiva i mnogim drugim 

segmentima tržišta, u transportu, 

bibliotekama, muzejima, parkingprostorima, 

sportsko-rekreativnim 

centrima. 

Funkcija brojanja ljudi je jedna od 

analitičkih mogućnosti kamere, koja 

radi tako što zamišljenom linijom 

ili kvadratom obeležava određeni 

segment svog vidnog polja, a zatim 

broji ljude koji prelaze liniju, odnosno 

prolaze kroz kvadrat. Dobijeni podaci 

se zatim prosleđuju na izabranu 

lokaciju u XML ili CSV formatima, u 

zadatim vremenskim intervalima. 

SND-3080C je dnevno/noćna 

kamera u koju je ugrađen 

infracrveni (IR cut) filter. Može 

da snima slike visokog kvaliteta 

u 4CIF (704 x 576) rezoluciji, 

koje zatim šalje putem mreže u 

realnom vremenu. Ima mogućnost 

multi‐striminga (prenosa više 

signala), uz korišćenje H.264, 

MPEG-4 ili MJPEG kodiranja, tako 

da korisnik može da izabere opciju 

koja potpuno odgovara njegovim 

potrebama i mrežnom okruženju. 

Može koristiti eternet (mrežne) 

i BNC konekcije, koje istovremeno 

emituju digitalni i analogni 

signal. Digitalni signal se emituje 

putem mreže, a analogni preko 

koaksijalnog kabla. 

Korisnik može na različite 

načine da pregleda snimke sa 

udaljene lokacije. Putem veb 

pregledača (browsera) može da 

prati video‐snimak uživo, kao i 

snimak koji se čuva na ugrađenoj 

SD memorijskoj kartici. Takođe, 

može bez ograničenja da pristupa 

kontrolnom meniju preko 

Samsungovog besplatnog „NET-I“ 

softvera za nadzor, kao i mnogih 

drugih nezavisnih aplikacija. 

Ostale bitne karakteristike 

kamere su: napajanje preko 

eterneta (PoE), širok dinamički 

opseg (za nadgledanje mračnih 

delova prostora), mogućnost 

postavljanja poligonalnih maski 

(za zaštitu privatnosti) i progresivno 

skeniranje. Ful-dupleks dvosmerni 

audio-signal omogućava zvučnu 

komunikaciju između kamere 

i kontrolne sobe. 

Kamera SND-3080C se montira 

direktno na spoljnu stranu zida 

ili na plafon, ali postoji i ugradna 

verzija ove kamere, sa istim 

karakteristikama i funkcijama. 

Nabavkom ove kamere ostvarićete 

niz besplatnih pratećih usluga 

i pogodnosti, koje se odnose na 

projektovanje sistema i tehničku 

podršku. A ne treba zanemariti ni 

trogodišnju garanciju. 

Sve dodatne informacije možete 

dobiti na: www.masterbc.co.rs 


TEHNIKA 

David Salomon 


Samsung 

Varifokalna dom kamera 

sa IR LED osvetljenjem 

U paleti najnovije serije varifokalnih dom kamera, Samsung je predstavio model SCD-2080R sa ugrađenim IR LED osvetljenjem. 

Ova elegantna kamera namenjena je različitim sredinama, kao što su poslovni prostori, prodavnice, benzinske 

pumpe i hoteli, a može se nabaviti po vrlo pristupačnoj ceni kod ovlašćenih distributera ove koreanske kompanije 

Kompenzacija omogućava da se 

otkriju i neutralizuju preosvetljeni 

segmenti na slici, kada se na primer 

svetlost baterijske lampe direktno 

uperi u kameru, kako bi se otkrile 

pojedinosti u pozadini. Kamera 

je kompatibilna sa koaksijalnim 

mrežama, što znači da se snimku 

može pristupiti iz kontrolne sobe 

preko kompatibilnog digitalnog 

video-snimača, (najnoviji model 

sa koaksijalnom kontrolom iz 

Samsungove SRD serije). 

Model SCD-2080R je dnevno/ 

noćna kamera sa infracrvenim 

filterom, koji se po potrebi može 

ukloniti. Pomoću 12 ugrađenih 

IR LED dioda, ova kamera pravi 

jasne snimke predmeta koji su 

udaljeni 20 i više metara, čak 

i kada je prostor pred kamerom 

u potpunom mraku. U zavisnosti 

od udaljenosti predmeta intenzitet 

svetlosti IR LED dioda automatski 

se prilagođava, čime se eliminiše 

mogućnost preosvetljenosti 

pojedinih delova snimka, i samim 

tim obezbeđuje savršen balans 

prednjeg i zadnjeg plana slike. 

Zahvaljujući ugrađenom Samsung 

čipsetu W-V DSP, model SCD‐2080R 

ima mogućnost „hvatanja“ 

kolor slika visoke rezolucije 

od 600 TV linija tokom dana, 

i monohromatskih slika vrhunskog 

kvaliteta od 700 TV linija tokom 

noći. Ove odlike modela SCD‐2080R 

pogoduju lokacijama koje treba 24 

časa nadgledati, kakvi su požarni 

izlazi i serverske sobe. 

Između ostalih funkcija, kamera ima 

osam zona za detekciju pokreta, 

dvanaest zona za maskiranje 

privatnosti i može da kompenzuje 

preosvetljene delove slike. 

Treća generacija Samsung 

Super Noise Reduction (SSNRIII) 

tehnologije eliminiše šum sa 

slika, 70% više u poređenju sa 

standardnim kamerama, u uslovima 

slabog osvetljenja bez stvaranja 

efekta „duhova“ i zamrljanosti, ne 

smanjujući potreban propusni 

opseg i prostor za čuvanje 

video‐snimaka. 

Kameru SCD-2080R možete 

nabaviti kod svih distributera 

Samsung uređaja, uz punu prateću 

uslugu ovog proizvođača, a koja 

obuhvata besplatno projektovanje 

sistema, tehničku podršku 

i trogodišnju garanciju. 

Više informacija na: 

www.masterbc.co.rs 

38 



39

TEHNIKA 

Nil Bigzi 


Analize 

Uticaj novih tehnologija 

Pre godinu dana analizirao sam troškove CCTV sistema, koji se sastoji 

od 750 IP kamera u odnosu na troškove klasičnog DVR rešenja. Rezultati 

ovog eksperimenta su pokazali da je IP rešenje ekonomičnije i funkcionalnije. 

Pravi je trenutak da razmotrimo neka pitanja i proverimo koliko 

najnovije tehnologije utiču na razvoj IP sistema 

P 

rethodne godine uočili smo 

da se sistemi specifikovani 

sa megapiksel ili HD kamerama 

ubrzano razvijaju i da je potražnja 

za ovim uređajima naglo porasla, 

što nije iznenadilo proizvođače 

koji su se brzo prilagodili tržištu. 

Nakon što su klasični CCTV sistemi 

sa 4 CIF/D1 rezolucijom dostigli 

svoj tehnološki maksimum, 

u žiži interesovanja našle su se 

megapiksel i HD kamere, koje 

nude skoro 4 puta veću sliku 

i bolji kvalitet, kao i digitalno 

zumiranje žive i snimljene slike 

bez pikselizacije. Ove karakteristike 

su naročito pogodne za 

identifikovanje detalja na snimku, 

u slučaju istražnih postupaka. 

Uporedo sa razvojem megapiksel 

kamera, povećava se i kapacitet 

hard-diskova, ali srećom ne 

i njihova cena. Pojedini proizvođači 

nude jedinice od 2 terabajta 

(TB), koje su neznatno skuplje od 

jedinica veličine 1 TB. To znači da 

se sada mogu naći sistemi sa 28 TB 

korisnog prostora za uređaj visine 

4U. Da bi se izbegla opasnost od 

jedinstvene tačke otkaza i sačuvali 

snimci najbolje je primeniti RAID 

konfiguracija diskova. Osim toga, 

RAID utiče na smanjenje potrošnje 

energije, prostora, troškova 

klimatizacije, kao i troškove za 

nabavku kutija. 

Dodatna ušteda u poređenju sa 

analognim sistemima postiže se 

ukoliko se sistem napaja preko 

eterneta, (PoE). Nove funkcije Hi- 

PoE i PoE+ omogućava PTZ dom 

kamerama da podržavaju prenos 

videa, telemetrije, I/O, audio‐signala 

i napajanje preko jednog kabla, 

čime se takođe ostvaruje ušteda 

u vremenu i troškovima instaliranja. 

Čak i standardne fiksne kamere 

se pomoću PoE mogu brzo 

instalirati na novoj ili postojećoj 

mreži kablova, bez potrebe za 

razvlačenjem dodatnih kablova 

za napajanje. Ovo je naročito 

pogodno za brzu instalaciju kamera 

za diskretan nadzor. 

Ukoliko iskoristite napajanje 

putem PoE za određeni broj čitača 

i kontrolera kod kontrole pristupa 

u okviru postojećeg sistema, 

ostvarićete dodatnu uštedu. 

Na ovaj način možete snabdevati 

i interne elektromagnetne brave 

40 


električnom energijom, i tako 

dodatno smanjite troškove i vreme 

potrebno za instaliranje. Sistem 

kontrole pristupa uz IP nadzor 

dodatno unapređuje procedure, 

povezuje PTZ kamere s glavnim 

ulaznim punktom za proveru osoba 

koje žele da pristupe lokaciji. 

Novitet koji će uskoro biti aktuelan 

je i IP sistem protiv upada, 

kombinovan sa unapređenim 

funkcijama Microsoft Active 

Directory. Ovaj sistem korisnicima 

omogućava da upravljaju polisama 

za sve servise, funkcije, procedure 

i operacije iz jedinstvene baze 

podataka, tako da menadžeri 

bezbednosti mogu jednostvano 

da kontrolišu izveštaje i upravljaju 

svim potrebnim servisima 

i procedurama. 

Ušteda se može ostvariti i pomoću 

novog LED osvetljenja, koje ima 

duži radni vek i troši manje energije 

od klasičnih izvora svetlosti. 

Nije sve u kamerama 

Tokom prethodne godine 

realizovani su projekti u virtuelnim 

okruženjima. Virtuelni serveri 

i skladišni kapaciteti postaju 

standard u okviru velikih 

IP instalacija, kod kojih je važno 

ostvariti odgovarajući stepen 

redundanse, kao i uštedu. Iako jači 

serveri podržavaju veći broj kamera, 

problemi nastaju zbog ‘uskih grla’, 

prilikom zapisivanja videa na disk, 

na primer. 

Da biste izbegli rasipanje resursa 

fizičkih servera, jednostavno 

instalirajte softver za virtuelno 

upravljanje resursima servera 

(tj. procesorima, memorijom, 

hard‐diskovima itd.) nakon čega 

možete da kreirante veći broj 

‘virtuelnih servera. Ovo će vam 

dalje omogućiti da povežete 

dodatne uređaje za skladištenje na 

svoju jedinicu i tako obezbedite 

ugrađenu redundansu različitih 

elemenata sistema. (Virtuelni 

server 1 na fizičkom serveru A je 

failover server za virtuelni server 

3 na fizičkom serveru B, dok je 

virtuelni server 4 na fizičkom 

serveru B failover server za virtuelni 

server 2 na fizičkom serveru A). Ovaj 

model se može primeniti na sve 

diskove za skladištenje povezane 

na servere, čime se obezbeđuje 

višestruka redundansa za instalacije 

koje su ključne za dobro obavljanje 

posla. 

Virtuelni server može poslužiti za 

udaljeni monitoring i snimanje. 

Tokom prethodne godine 

pokrenuti su projekti u kojima 

je korišćena korporativna LAN ili 

WAN mreža za velika virtuelna 

okruženje u sedištu kompanije 

ili informacionom centru. Nakon 

toga, instalirane su kamere za 

nadgledanje udaljenih lokacija. 

Zanimljivo je da neke od ovih 

instalacija nisu čak ni namenjene 

za bezbednosne aplikacije, već za 

kontrolu procedura: praćenje nivoa 

vode u rekama ili kanalizacionim 

cevima, ili alarma na uređajima sa 

stalnim kretanjem i pumpi. 

Danas je povećan broj zahteva 

za integracijom sa mobilnim 

uređajima, a mogućnosti 

raznovrsne, jer je pristup 

brži a upotreba ‘pametnih’ 

telefona i PDA uređaja sve veća. 

Video‐snimci se automatski ili 

na zahtev korisnika mogu slati 

s udaljenih lokacija, što utiče na 

efikasnije reagovanje prilikom 

traganja i identifikovanja sumnjivih 

osoba. 

Sve to dobro zvuči, ali... 

IP sistemi imaju mnoge korisne 

opcije, ali samo kada njima 

upravljaju stručne osobe, koje 

razumeju kako funkcionišu 

komponente IP sistema. Prilikom 

izrade specifikacija relevantnih 

komponenti bezbednjaci moraju 

znati sledeće: 

koje portove treba konfigurisati 

na zaštitnoj barijeri (firewall), 

da bi se očuvala bezbednost 

mreže, a da se ne ugrozi 

saobraćaj videa između 

udaljenih lokacija 

BEZBEDNO, ALI NISMO 

NAVIKLI 

Ukoliko želite da zamenite, 

nadogradite postojeći, ili 

instalirate novi bezbednosni 

sistem, imajte na umu da 

IP tehnologija nudi više od 

standardnih bezbednosnih 

sistema i da nećete 

pogrešiti ako se opredelite 

za nju. 

koliko PoE portova može da 

radi na jednoj PoE sklopki, 

u zavisnosti od vrste uređaja koji 

je na nju priključen 

koliko razvući DVI produživač, ili 

kako proceniti profil skladištenja 

i saobraćaja, tako da se snimci 

ne izgube 

Svedoci smo da ima sve veći 

broj edukovanih IT/IP ljudi 

u bezbednosnom sektoru, međutim, 

još uvek postoje velike praznine u 

znanju o pojedinim elementima 

organizovanja i rada sistema. 

Za uspešnu implementaciju 

IP tehnologija, potrebno je IT znanje 

i praktično iskustvo. 


41

TEHNIKA 

Alan Hejz 


Već nekoliko godina na 

tržištu traje oštra borba 

između proizvođača analogne 

i IP opreme za video-nadzor. Iako 

se kompromisno rešenje naslućuje, 

obe strane i dalje ne popuštaju 

i ostaju pri svojim argumentima. 

Međutim istraživanja nekih svetskih 

agencija ukazuju na sve veći 

broj pristalica mrežnog nadzora. 

Pravo rešenje treba potražiti 

u integraciji, a ključ integrisanog 

rešenja je funkcionalna mreža. 

Naime, analognu opremu treba 

nadograditi IP opremom i postaviti 

dobar mrežni sistem prenosa 

video i audio-signala. Da bi se 

putem mreže prenosili video i 

audio-signali, mreža mora imati 

odgovarajući kapacitet i biti 

prilagođena za buduća proširenja 

i integraciju novih tehnologija. Kao 

što sam već napomenuo, najbolje 

je da mrežno rešenje bude pravilno 

organizovano od samog početka, 

CCTV 

Bez improvizacija 

s mrežom 

Prilikom formiranja mreže treba biti oprezan, da ne bi bila skuplja dara nego mera. Da bi se izbegle greške, stručnjaci 

preporučuju pravilno postavljanje sistema prenosa. Izbor i topologija mreže zavise od postojećeg sistema i sistema koji 

će biti nadograđen prema zahtevima korisnika 

jer su naknadne korekcije prilično 

skupe. Mrežu ne kreirajte od 

danas za sutra, već je od početka 

prilagodite budućim izmenama. 

To nije samo pitanje trajnog 

rešenja sistema video-nadzora, već 

jedini preduslov za sva buduća 

proširenja mreže i konfiguraciju 

sistema. Problem može nastupiti 

zbog nedovoljno poznavanja 

IT tehnologija, kojih je danas 

mnogo, pa savetujem da potražite 

savet stručnjaka. Izvesno je da 

veliku zabunu stvara obilje raznih 

tehnologija i medijuma za prenos, 

koje proizvođači plasiraju na tržištu. 

Ovaj tekst bi trebalo da ukaže na 

osnovne smernice prilikom izbora 

formata, kompresije i mreže. 

Izbor formata signala 

Prilikom formiranja novog mrežnog 

sistema treba izabrati adekvatan 

format budućeg signala, bilo da je 

komprimovan ili nekomprimovan 

video-signal. 

Izbor medijuma za prenos 

zavisi od udaljenosti video 

i audio‐signala. Konkretno, za prenos 

komprimovanog video‐signala 

možete koristiti koaksijalne 

kablove (Cat 5/6), bežični prenos 

(na nelicenciranim ili licenciranim 

frekvencijama), optičke kablove 

(multimod ili singlmod, CWDM ili 

DWDM), eternet ili mobilne mreže. 

Za prenos nekomprimovanog 

video-signala, postoji veliki izbor 

medijuma, u zavisnosti od zahteva 

i razdaljine prenosa signala. U 

tom slučaju koriste se koaksijalni 

kablovi sa upredenim paricama, 

bežična mreža, kao i mreža optičkih 

kablova. Topologija, odnosno fizička 

organizacija mreže uglavnom 

zavisi od geografskog rastojanja 

i medijuma za prenos. 

42 


Danas se koriste sledeće topologije: 

star (zvezda, poznata i kao point-topoint), 

ring (prsten), bus (poznata 

i kao Spur) i meš (kombinacija 

prstena i zvezde). 

U okviru mnogih projekata već 

postoji instalirana oprema, čije su 

karakteristike vrednovane prilikom 

kreiranja mreže. Međutim, uvek 

ima i nekih specifičnih zahteva 

koje treba adekvatno uskladiti sa 

signalom koji se prenosi putem 

mreže. 

To mogu biti: 

nekomprimovani, analogni 

signal: analogne kamere 

i prenos 

komprimovani, IP signal: 

IP kamere i IP prenos 

hibridni signal: analogne 

kamere, analogni i IP prenos 

mešoviti signal: analogne 

i IP kamere, analogni i IP prenos 

Nekomprimovani prenos 

– dobar izbor 

Ukoliko se kroz mrežu prenosi 

nekomprimovani signal, dobija se 

najbolji kvalitet video-snimka za 

PAL i NTSC kamere, što je najbolje 

rešenje za veliki broj sistema. Na 

primer, u Velikoj Britaniji najveći 

broj sistema radi preko mreža koje 

prenose nekomprimovani signal. 

Mreže za komprimovani 

prenos – globalni 

IP standard 

Osnovna prednost mreže za 

komprimovani prenos je što 

omogućava da se video-sistem 

uklopi u globalni standard 

internet protokola (IP). Tehnologija 

HD kamera se još razvija i moći će 

da ponudi više od komprimovanog 

PAL I NTSC videa, koji je ograničen 

u pogledu brzine smenjivanja 

kadrova, temperaturnog opsega 

rada i ima lošije performanse 

u uslovima slabog osvetljenja. 

S druge strane, prednost 

komprimovanog signala je što se 

mogu koristiti postojeće mrežne 

infrastrukture, kao što su eternet ili 

telekomunikacione mreže. Treba 

ukazati na dodatne probleme 

koji se javljaju prilikom prenosa 

komprimovanog signala, kao što 

su zastareli algoritmi, zatim odnos 

između kvaliteta, latentnosti 

i propusne moći. Na sreću, u 

međuvremenu su se pojavili novi 

protokoli većeg broja proizvođača. 

Hibridna mreža – komforno 

rešenje 

Hibridna rešenja su kombinacija 

analogne i IP opreme. Analogne 

kamere prenose analogni signal 

do kontrolne tačke/kontrolne 

sobe, u kojoj se nakon toga vrši 

kompresija videa. IP mreža se 

koristi za povezivanje kontrolnih 

tačaka. Hibridna rešenja nude 

najveći izbor kamera PAL ili 

NTSC rezolucije sa dobrim 

specifikacijama, bez ugrožavanja 

bezbednosnog integriteta. U okviru 

jednog hibridnog rešenja može 

se jednostavno nadograditi 


oprema za kompresiju, kao 

i video-analitika, koju ne morate 

da instalirate na obodu mreže, 

što će vam obezbediti najbolji 

kvalitet signala za potrebe analize 

sadržaja. To je fleksibilan sistem, 

tako da video‐analitiku možete 

da instalirate na svakoj kameri 

u kontrolisanom okruženju i da 

primenjujete različite softvere na 

različitim kamerama, što dodatno 

olakšava nadogradnju. Tako ćete 

imati kombinovani sistem koji se 

sastoji od uređaja više različitih 

proizvođača. 

Mešovite mreže – HD 

kamere sa kompresijom 

i PAL i NTSC bez kompresije 

Mešovite mreže se obično sastoje 

od već instalirane opreme, koju 

možete da kombinujete sa 

HD kamerama sa komprimovanim 

signalom i PAL ili NTSC sa 

nekomprimovanim signalom. 

Korisnik može da izabere najbolju 

tehnologiju u klasi, koja će biti 

prilagođena određenoj lokacije. 

Kao i hibridne, i ove mreže 

omogućavaju vam da izgradite 

sistem koji je kombinacija uređaja 

različitih proizvođača. 

Šta je pametno? 

Preporučujem da prvo razmotrite 

mogućnosti i topologiju postojećih 

tehnologija, da biste bili sigurni 

kako da organizujete mrežu u 

skladu sa konkretnim projektom. 

Mnogi korisnici ne razlikuju 

specifikaciju zahteva od 

specifikacije tehnologije. Zato 

obratite pažnju na sledeće 

parametre: 

održivost kvaliteta slike, 

fleksibilnost, 

procenu bezbednosnih zahteva. 

Ako se opredelite ze point-to‐point 

tehnologiju, imaćete niske početne 

troškove, ali troškovi održavanja 

opreme će biti znatno veći, 

a nećete ispuniti kriterijume kao 

što su fleksibilnost, mogućnost 

proširenja ili održivost. Prsten ili 

meš mreže su otporne na grešku, 

održive i izuzetno fleksibilne, 

i možete ih kontrolisati iz dual 

(ili triple) sekundarnih kontrolnih 

soba, koje su nezavisne od lokacija 

mreže. 

Bosch 

Sezame, otvori se 

Nova generacija kontrolera kompanije Bosch predstavlja integraciju kontrolera i novog modela IP kamere i omogućava 

simultanu video-verifikaciju i video-nadzor u realnom vremenu ili putem pregleda snimljenog materijala. Za novu ge neraciju 

Bosch kontrolera nije potreban dodatni softver, dovoljan je veb pregledač (browser) 

ZA SVAKI SLUČAJ 

Video-verifikacija je još jedna 

korisna aplikacija, kojom 

se potvrđuje autentičnost 

dokumenata osobe koja 

pristupa. Pomoću ove 

funkcije, sistem prikazuje 

arhiviranu sliku vlasnika 

kartice, uporedo sa živim 

prikazom osobe koja zahteva 

pristup. U tom slučaju, 

operater ima mogućnost 

izbora između dve opcije – da 

dodeli ili uskrati pristup, tj. 

da otvori traženi ulaz ili da 

ga odbije i preduzme dalje 

bezbednosne mere, ukoliko 

nije uspela identifikacija. 

N 

ema sumnje da videoverifikacija 

ima važnu ulogu 

u podizanju nivoa sigurnosti 

u okviru sistema kontrole pristupa, 

jer omogućava operateru da 

registruje zloupotrebu kartice 

od strane neovlašćene osobe. 

Operater kontroliše lična 

dokumenta osobe na ulaznom 

punktu, da bi utvrdio njen identitet, 

što ponekad nije dovoljno. 

Video‐verifikacija je naročito korisna 

opcija u slučaju dodeljivanja prava 

pristupa u određene zone. Kada 

neka osobi dobije odobrenje 


da pristupi određenoj zoni, slika 

vlasnika kartice se automatski 

prikazuje na ekranu, kao i živa 

slika s kamere, što je potvrda da je 

identifikacija uspela. Tek nakon ove 

procedure, operater dozvoljava 

ovlašćenoj osobi da pristupi 

određenoj zoni. U suprotnom, 

osoba nema pravo da pristupi 

određenoj prostoriji. 

Dešavaju se i nepredviđene 

okolnosti, kao što su: lažna uzbuna 

na ulaznom punktu ili vratima, 

ili pokušaj neovlašćenog ulaska 

u objekat bez ispravnih ličnih 

isprava. Tada operater proverava 

trenutno stanje na ekranu, na kom 

se prikazuje živi snimak koji emituje 

kamera sa mesta događaja, ili 

pregleda arhivirani video-snimak 

s kamere koja je povezana sa 

određenim alarmom. 

Instalacija jednog ovakvog 

sistema, čiji je proizvođač nemačka 

kompanija Bosch značajno 

je olakšana pomoću uređaja 

Access Easy Controller (AEC) 2.1, 

koji je dobra kombinacija sa 

CCTV sistemom najnovije serije 

„200“ IP kamera istog proizvođača. 

Reč je o jednostavnom sistemu 

kontrole pristupa, koji ima ugrađen 

veb server za upravljanje sistemom 

kontrole pristupa. Ovaj sistem 

se preporučuje i korisnicima sa 

relativno skromnim IT znanjem, kao 

i početnicima u radu sa sistemima 

za kontrolu pristupa. AEC kontroleru 

se pristupa preko standardne IP 

mreže ili interneta, a upravlja se 

preko bilo kog računara koji ima 

internet vezu, putem standardnog 

veb pregledača. Sistem podržava 

16 čitača, nadzire i kontroliše 

do 32 ulazna/izlazna punkta. 

Jednostavan je za konfigurisanje, 

zahvaljujući intuitivnom 

grafičkom korisničkom okruženju. 

Nakon integrisanja kontrolera 

i video‐sistema, na svaki ulaz se 

mogu dodati još po tri kamere, 

kako bi operater imao pregled svih 

puntova. 

Kartice za čuvanje snimaka 

Serija 200 IP kamera je ekonomično 

rešenje za mala preduzeća, jer 

mogu da rade bez DVR uređaja i 

računara, snimaju odmah nakon 

instaliranja i imaju kapacitet za 

čuvanje snimaka na SD memorijskoj 

kartici u trajanju od nekoliko dana. 

Takođe, mogu bešavno da se 

integrišu sa AEC 2.1 sistemom i 

tako iskoriste bezbroj naprednih 

funkcija, kao što su verifikacija 

slika povezanih sa alarmima i 

reprodukcija sa navođenjem. 

Operater može sam da podesi 

dodatne funkcije, kao što su 

prikaz fotografije za identifikaciju 

i slanje obaveštenja o alarmima 

putem elektronske pošte ili SMS 

poruka. Ukoliko treba integrisati 

protivprovalni sistem nekog drugog 

proizvođača ili aktivirati/deaktivirati 

sistem preko standardnih 

dokumenata, postoji mogućnost za 

naprednije I/O programiranje. 

Traži i naći ćeš 

Ukoliko je instaliran firmver, VSDK 

i AciveX softver, kamere se mogu 

izabrati iz konfiguracionog menija 

pomoću funkcije autodetekcije. 

Ove funkcije automatski otkriva 

sve povezane IP kamere. Nakon 

toga se bira lokacija za čuvanje 

snimaka i videa, čime se okončava 

instalacija sistema kontrole 

pristupa i digitalnog videa. Ako se 

sve kamere pravilno konfigurišu 

pomoću Access Easy interfejsa, 

operateri jednostavno mogu da 

uporede sliku sa video‐sistema 

u okviru sistema kontrole pristupa, 

što podiže nivo bezbednosti. 

Da bi video-nadzor počeo da radi, 

treba izabrati kameru sa padajućeg 

menija, nakon čega se u realnom 

vremenu uspostavlja video-signal 

sa izabrane kamere. Prebacivanje 

iz režima živog prikaza u režim 

reprodukcije sprovodi se vrlo 

jednostavno i arhivirani snimci 

se pregledaju na osnovu datuma 

i vremena. Svi događaji iz datoteke 

za evidenciju označeni su ikonicom 

s kamere pored naziva događaja 

i postojećeg video-snimka. Da bi 

pregledao snimak, operater 

treba samo da klikne na ikonicu 

sa kamerom. Ova funkcija štedi 

vreme, tako da operater ne mora da 

pristupa digitalnom video‐snimaču 

tako što manuelno pretražuje 

snimke. 


AKTUELNO 

Bežične tehnologije grabe napred 

Prema poslednjem izveštaju agencije IMS Research, 

pro ce njuje se da je tržište bežične infrastrukture za video‐nad 

zor u 2009. godini dostiglo vrednost od oko 175 

mi li ona dolara u zemljama Severne i Južne Ameri ke i zemlja 

ma Evrope, Bliskog Istoka i Afrike. Pored toga, očeku 

je se da će se u 2010. vrednost ovog trži šta uve ćati 

za 20%. Šta, dakle, podstiče ovaj rast? U izveštaju se 

pro ce njuje da je osnovna prednost bežične infrastrukture 

njena cena, jer je postavljanje mreže kablova na velikim 

raz da lji nama skupo, pa se korisnici odlučuju za bežične 

mre že koje su jeftinija alternativa. U velikim gradovima 

be žič na infrastruktura je idealno rešenje, jer su kamere 

ne ka da bile instalirane na onim me stima gde nema mrežne 

konekcije. Iako bežična reše nja za nadzor nikako 

nisu popularna na vertikalnim trži šti ma, ipak je u trgovini 

i transportu znatno veća primena bežične infrastrukture. 

Međutim, na vertikalnim tržišti ma, kao što su bankarstvo 

i finansije dominira stav da be žični bezbednosni sistemi 

nisu dovoljno pouz da ni. Da bi se stekao bolji uvid u poten 

cijal bežičnog video‐nad zo ra na novim vertikalnim tržišti 

ma, IMS Re search je dalje istraživao kakav je stav sistem-inte 

gratora i in sta latera sigurnosnih sistema u vezi 

sa bežičnim infra struk tura ma video-nadzora. Rezultat 

ovog istraživanja name će ja san zaključak da bežična tehno 

logija zauzima cen tral no mesto u tržišnoj ponudi, kada 

go vorimo o vi deo-nadzoru. Međutim, većina integratora 

sla že se u jed nom – bežična teh nologija će se sve više 

primenjivati u trgo vini, transportu i obrazovanju, kada se 

ko risnici iz ovih sektora bolje upo znaju s ovom na prednom 

tehnologijom. 

Cena jedini kriterijum 

Prema predviđanjima kompanije IMS Research u 2010. je 

za beležen brz oporavak tržišta opreme za video-nadzor, 

sa očekivanim rastom od preko 9% u odnosu na 2009. 

go dinu. 

Iako je ekonomska kriza najviše pogodila proizvođače 

opre me za video-nadzor u 2009, nisu ostali pošteđeni ni 

mno gi korisnici ove opreme. Da bi ublažile prilično tešku 

si tu aciju na svetskom tržištu video-nadzora, mnoge države 

su investirale u ovaj sektor i na taj način pomogle proizvođa 

čima, a istovremeno stimulisale potražnju za ovim uređajima 

– tvrdi autor izveštaja i analitičar, Geri Vong. Pre ma 

njegovom izveštaju, veći uticaj krize se osetio na tr ži štu 

analogne opreme za video-nadzor, nego na trži štu mrež ne 

opreme. Tačnije, najviše su bila pogođena tržišta ori jentisana 

na analognu opremu. Na smanjenu pro daju ana logne 

opre me uticalo je i sve veće intere sovanje za mrež nom 

opremom za video-nadzor u 2009. Vong na sta vlja: 

Na svetskom tržištu analogne opreme zabeležen je pad 

u 2009. za više od 5%, dok je tržište mrežne opreme 

po raslo za pre ko 18%. Tokom 2010. tržište opreme za 

vi deo-nadzor se donekle oporavilo, čemu je naročito dopri 

nela povećana potražnja za mrežnom opremom. Očeku 

je se veća po tražnja za HD mrežnim kamerama i opšte 

prihvatanje otvo renih standarda (ONVIF/PSIA), što će 

dodatno ubr za ti prelazak na mrežnu opremu. Na suprot 

tome, s izu zet kom Kine, očekuje se sporiji oporavak tržišta 

ana log ne opreme. Trgovci će biti na velikim isku šenjima, 

po što pre duzetnički sektor nastavlja ubrzani prela 

zak na mrež nu opremu, a najavljeno je obaranje cena 

zbog veće kon kurencije. Međutim, na nekim tržištima 

još uvek se ispo ručuje više analognih uređaja, i nema 

naznaka da će se potražnja uskoro smanjiti. Mnogo je 

važnija činjenica da se oče kuje ujednačavanje kvaliteta 

proizvoda, što će najviše uti cati na cenu, koja je za kupca 

najvažniji kri te rijum. 


AKTUELNO 

Novi sistem monitoringa u GSP 

Uvođenje novog sistema naplate karata i upravljanja vozi 

lima u javnom gradskom prevozu poveren je kon zor ciju 

mu, na čijem čelu je turski „Kontkart“. Mo der ni zacija 

u grad skom prevozu podrazumeva ugradnju GSP si stema 

za pra ćenje vozila, zamenu dosadašnjih pa pir nih, du gotraj 

nim smart kartama, kao i postavljanje infor ma tiv nih 

elek tronskih tabli na autobuskim stajalištima. Osim GSP 

Beo grad, u novi sistem biće uključeni i privatni pre voznici, 

kao i vozila „Laste“ i „BG voz“. Očekivanja su da probna 

eksploatacija monitoringa počne u junu, a tiketing od 

prvog septembra, dok bi ceo sistem novog načina na plate 

karata počeo od prvog januara 2012. godine. 

U okviru sistema, na 10 lokacija u gradu biće postavljeni 

i displeji na kojima će biti obaveštenje o vremenu dolaska 

vozila. Prednost ovog sistema je to što će putnici i pre ko 

interneta moći da se informišu o redu vožnje, a to će moći 

da urade i na samom autobuskom stajalištu slanjem 

SMS po ruke. 

Postavljen optički kabl dužine 400 km 

Cilj projekta je poboljšanje javnog prevoza, planiranje 

rada linija i optimalnog broja vozila. Očekuje se da će 

nova tehnologija povećati bezbednost putnika i vozača. 

S obzirom na učestale napade, zaštita vozača je jedan 

od prioriteta najvećeg gradskog prevoznika. 

Čitav posao vredan je oko 12 miliona evra, a obaveza 

kon zorcijuma je i opremanje kontrolnog centra, obezbe điva 

nje opreme za izdavanje i dopunu smart karata, displeja 

za informisanje, nabavka i distribucija karata, kao i orga 

nizacija kontrole putnika i održavanje kompletnog si stema. 

Ugovor je potpisan na 10 godina, s tim što Grad ima 

mogućnost da otkupi opremu pre roka. 

Satelitsko praćenje vozila omogućiće bolji uvid u njihovo 

kretanje. Dispečeri će dobijati sve informacije, čak i o sudarima, 

kvarovima, blokadama ulica, pa će moći da upuću 

ju vozila na alternativne pravce. Vozila će osim stalne 

veze s kontrolnim centrom imati alarme za neželjene i nepredviđene 

situacije. 

Beogradska P.S. Telefonija potpisala je ugovor sa kom panijom 

Telenor o postavljanju i održavanju optičkog ka bla 

dužine 400 km na relaciji Dobanovci–Dimitrovgrad u vrednosti 

od više miliona evra. 

U saopštenju Telefonije navedeno je da je potpisivanjem 

po menutog ugovora potvrđeno poverenju prema ovoj 

kom paniji kojoj su povereni veliki, zahtevni i komplikovani 

po slovi na polju izgradnje telekomunikacionih mreža. 

Kapacitet pomenute telekomunikacione deonice je 144 

optička vlakna. Njenom izgradnjom obezbediće se teleko 

mu nikaciona infrastruktura sa većim kapacitetom i 

brzi nom prenosa podataka od postojećih, i obezbediti 

optič ka mreža na glavnim pravcima u Srbiji koja menja 

pri stup nu mrežu u mobilnoj telefoniji, sa ciljem da pristup 

širo kopojasnom internetu bude lakši i brži za veći broj 

gra đana. 

Završetak izgradnje i puštanje u rad celog sistema oče kuje 

se u drugom kvartalu 2011. godine. 


47

AKTUELNO 

Korisnici u dilemi 

ka mere potencijalno mogu da ograniče tržište mrežnim 

ka me ra ma. Vong nastavlja: „HDcctv može da privuče 

donji i srednji segment tržišta. Ove segmente opslužuju 

mali, lo kalni i regionalni instalateri sigurnosnih sistema, 

koji u principu sporo prihvataju mrežne kamere. HDcctv 

im omo gućava da svojim klijentima ponude prednosti visoke 

re zolucije u okviru svog tehničkog znanja“. Upr kos 

po ten cijalnom uticaju HDcctv-a, IMS Research pred viđa 

da će na svetskom nivou do 2014. prodaja HD i me gapik 

sel mrežnih bezbednosnih kamera nadmašiti pro da ju 

HDcctv kamera u odnosu 6 prema 1. 

U Londonu manje kriminala 

Prema nekim predviđanjima više od polovine ukupnog 

bro ja bezbednosnih kamera biće megapiksel ili HD modeli 

do 2014. godine. 

Potražnja za ovom vrstom opreme porasla je za 50 odsto 

u odnosu na prethodne godine. Ovako veliku rezoluciju 

koju ostvaruju HD i megapiksel kamere korisnici nisu mogli 

da ostvare sa analognim video-nadzorom. Na sreću, 

tehnologije su prilično napredovale poslednjih godina. 

Danas je razvijen standard za prenos videa visoke definicije 

preko koaksijalnog kabla (zasnovanog na indu strij skom 

HD-SDI standardu), koji krajnjim korisni cima nudi veći 

izbor megapiksel i HD opreme, pa samim tim i veće moguć 

nosti. Iako je u mnogim industrijskih projektima izvrše 

na nadogradnja mrežne video-opreme može se reći 

da analogna oprema dominira. Zato se veruje da će ovaj 

se gment tržišta biti najzanimljiviji u predstojećim go di nama. 

Da li će korisnici iskoristiti svoju postojeću infra strukturu 

i investirati u HDcctv, preći na mrežne ka mere ili 

se odlučiti za hibridni sistem? Pobornici video‐nad zo ra 

visoke definicije uglavnom se slažu u jednom – ana log ni 

sistemi gube bitku na tržištu. Jedan od ključ nih pro blema 

kojima se bave stručnjaci je topologija mre že. Korisnici 

koji žele da dobiju HD ili megapiksel vi deo-snimak, mogu 

da se opredele za kompletno mrež no vi deo-rešenje ili 

HDcctv analogno rešenje koje po mo ću DVR sa mrežnim 

priključkom prenosi podatke putem mre že. „Uticaj HDcctv 

kamera na primene IP ka me ra neće se osetiti odmah“, 

kaže autor izveštaja i ana liti čar Geri Vong. „Mnogi veliki 

i poznati distributeri bez bed nosne video-opreme ozbiljno 

su investirali u razvoj i mar keting mrežnih kamera. Malo 

je verovatno da će biti spremni da u bliskoj budućnosti 

tehnološki razvijaju HDcctv proizvode. Međutim, HDcctv 

Poslednji izveštaji Metropoliten policije potvrđuju da je 

kri minal u britanskoj prestonici u značajnom padu. Tako 

je u odnosu na januar 2009. zabeleženo 10,4% manje 

kri vič nih dela u kojima je bilo upotrebe vatrenog oružja. 

U 2010. je bilo 3.392 manje provala nego prethodne go dine, 

a treba imatu u vidu da se broj provala u toku po slednjih 

deset godina smanjio za 18,3%. Ukoliko se osvr ne mo 

na ostale oblike kriminala, statistika potvrđuje da se smanjio 

broj krivičnih dela u kojima je bilo fizičkih po vre da i to 

za 5,8%, saobraćajnih nesreća je bilo manje za 5,2%, a 

napada na fizička lica za 4,8%. U 2010. se do go dilo ukupno 

125 ubistava, tj. 7 manje nego pretho dne go di ne, što 

nije zabeleženo od 1978. go dine. Ohrabruje či nje ni ca da 

je 80% ubistava koja su se dogodila prošle go di ne rasvetlje 

no, a počinioci ka žnjeni, zahvaljujući vi deo‐nad zoru. 

48 


AKTUELNO 

Nagli uspon kontrole pristupa 

ažurira se automatski, bez kontrole ko ri snika. Trži šte će 

sve više prihvatati sisteme kontrole pri stupa zasno va ne 

na internetu naročito u Americi, gde se najradije ko ri ste 

rešenja po sistemu „ključ u ruke“. 

Brazilska konkurencija 

Osim što je jedno od najvećih tržišta opreme za video‐nadzor 

u Latinskoj Americi, Brazil je tržište sa najve ćim rastom. 

To je zaključila agencija IMS Research u svom istraži 

vanju lationameričkog CCTV tržišta i opreme za vi deonadzor. 

Potražnja za bezbednosnom opre mom na glo je 

po rasla zahvaljujućim projektima za pred sto je će Svetsko 

prvenstvo 2014. i Olimpijske igre 2016. Kon ku rencija je 

ve lika naročito za infrastrukturne projekte. 

U periodu koji je usledio nakon recesije, tržište kontrole 

pristupa je podstaklo neke nove trendove. Dok Azija nasta 

vlja osvajanje novih tehnologija, a u zemljama EMEA 

(Evro pa, Bliski Istok i Afrika) raste upotreba smart kartica, 

Severna i Južna Amerika su postale predvodnice za 

SaaS (softver kao usluga) i sisteme kontrole pristupa putem 

interneta (web-based – pristup putem interneta/intraneta). 

Prema poslednjim statističkim podacima IMS Research, 

predviđa se da će svetsko tržište kontrole pri stupa 

dostići vrednost od 1,8 milijardi dolara u 2010. Autor 

izveštaja, analitičar tržišta Blejk Kozak, napominje: 

Novi trendovi u kontroli pristupa se oslanjaju na fleksibilnost, 

skalabilnost i integraciju. Softver kao usluga (onlajn 

pristup aplikacijama), kontrola pristupa putem in terne 

ta i elektronske brave svakako će uskoro postati glav ni 

trend na tržištu. 

Kozak nastavlja: – Integracija je aktuelna tema, o kojoj se 

govori već go dinama. Mada je ideja o integraciji logičke i 

fizičke kon tro le pristupa najzad postala stvarnost, posebno 

kod za štite podataka pacijenata u zdravstvenom sektoru, 

sve značajniji su softveri, sistemi bazirani na internetu 

i elek tron ske brave (sistemi koji koriste mo gućnosti 

IP infra strukture). Kontrola pristupa se oslanja na internet 

za da ljinsku konfiguraciju, ili intranet za kontrolu pristupa. 

U pokušaju da kontrola pristupa bude pristupačna i manjim 

preduzećima, na tržištu su sve dominantniji SaaS 

i si stem zasnovan na internetu. Ova dva pristu pa su slična 

po skalabilnosti i manjim troško vima. Međutim, vebba 

zirani sistemi koriste računarski softver ili namenski 

veb server, dok se kod SaaS sistema sve kon figuriše, 

od ržava i upravlja putem cluod-a (Internet apli kacija), a 

Uporedo sa jačanjem ekonomije, u Brazilu je povećana 

i potražnja za video-nadzorom u ugostiteljskim objektima, 

trgovinama na malo i malim proizvodnim preduzećima. 

Brazil, već ima uspostavljen sistem dobavljača, u rasponu 

od velikih multinacionalnih kompanija do lokalnih prodavaca 

usmerenih na malo i srednje tržište. Ako firme 

zain te resovane za ovo tržište ne uspeju da se priključe 

bra zilskom tržištu, postavlja se pitanje na koji deo lati noameričkog 

tržišta treba da se usmere? 

Procenjuje se da je prodaja opreme za video-nadzor u Brazilu 

porasla za 35 odsto u 2009. a predviđa se da će do 

2014. biti 45 odsto. 

Ovi pokazatelji su nesumnjivo privlačni za većinu dobavljača, 

ali IMS Research smatra da ne treba zanemariti ni 

potencijale tržišta Argentine, Čilea i Meksika. 


49

AKTUELNO 

Predviđa se da će se do 2014. u ove tri zemlje ostvariti 

35 odsto uku pne prodaje opreme za video-nadzor u celoj 

Latinskoj Americi. Ukupni porast prihoda s ovih tržišta 

će 2014. do stići 15 odsto i biće u stalnom pora stu duži 

vremenski pe riod – poručuje menadžer IMS Re search, 

Ali ster Hejfild. Brazil je sigurno sve popularniji proizvođačima 

bezbednosne opreme, ali treba imati na umu, da 

neće biti lako uspeti na ovom tržištu. Glavni raz log je 

jaka konkurencija. 

Uticaj Kine na CCTV tržište 

to je što ne postoji zvanični sistem atestiranja mrežne 

opreme za video-nadzor. Zbog toga su krajnji korisnici 

opre zni pri izboru ove vrste si gurnosnih sistema za velike 

apli kacije. Ipak, postoji velika po tražnja za mrežnom opremom 

video-nadzora u Kini, pa se opravdano očekuje i porast 

njene primene. 

Prognoza koja ne obećava 

Prema novom izveštaju IMS Research računi za kontrolu 

alarma putem POTS (standardne telefonske) linije donosili 

su oko 90% stalnih mesečnih prihoda firmama na području 

Severne Amerike u 2009. Međutim, predviđa se da 

će se do 2014. ovaj procenat smanjiti na oko 70%. Slično 

se prognozira i za Evropu, mada pokazatelji va ri raju 

od države do države. 

U novom izveštaju o industriji daljinskog nadzora predviđa 

se da će do 2014. samo polovina nadgledanih alarma 

u Francuskoj biti povezana kablom. 

U novom izveštaju agencije IMS Research pod nazivom 

„Kinesko tržište CCTV i opreme za video-nadzor za 

2010.“ objavljene su prognoze za azijsko tržište. Nakon 

ra zo čaravajuće 2009. godine, očekuje se da će Kina 

na red nih godina pokrenuti oporavak tržišta opreme za 

vi deo-nadzor, sa porastom prihoda od preko 20%. Proce 

njuje se da je vrednost kineskog CCTV tržišta i opreme 

za video-nadzor u 2009. godini iznosila oko 1,4 milijar 

de dolara. U periodu od 2010. do 2014. predviđa se 

go dišnja stopa rasta od 20,2% i dostizanje vrednosti od 

3,5 milijarde dolara, što je ogroman udeo na svet skom 

tržištu video-nadzora. Ovakav porast je nastao zahva ljujući 

velikom investiranju države u infrastrukturu i objekte 

od javnog značaja. Očekuje se da implementacija projekata 

„sigurnih gradova“ uđe u drugu fazu početkom 

na vedenog perioda. Shodno tome, predviđa se da će 

u na rednih pet godina najveća ulaganja biti zabeležena 

u jav nom sektoru – na aerodromima, železnici, u lukama 

i obrazovnom sektoru. 

Potpuno drugačije stanje je na španskom tržištu, na 

kome se predviđa sma njenje broja klasičnih konekcija 

od samo nekoliko pro ce nata. Zanimljivo je da svako tržište 

različito reaguje na korišćenje starih tele fonskih linija 

(POTS). Mada je uveliko prihvaćeno stanovište da će 

u budućnosti sve više odumirati kontrole alarma pu tem 

POTS linija, ne zna se precizno kada će se to de si ti, 

što nedovoljno utiče na odluku firmi da menjaju po stoje 

ći sistem. Takođe, još uvek se ne zna pouzdano šta 

će uspešno zameniti postojeći sistem i dok se to ne 

reši, sporo će se prihvatati postojeći alternativni načini. 

Prodaja mrežne opreme za vi deo-nadzor raste brže od 

prodaje analognih proizvoda, ali se mrežni proizvodi u 

Kini usvajaju sporije nego na ino stranim tržištima – kaže 

tržišni analitičar Bo Ženg. – Je dan od glavnih razloga za 

50 


AKTUELNO 

Svako tržište je podložno uticajima različitih faktora, koji 

određuje budući trend. Tako na primer Nemci ispro bavaju 

mogućnosti novih IP rešenja, dok drugi, kao što su 

Fran cuzi, radije prihvataju bežične pogodnosti GSM-a. Povrh 

svega toga, treba uzeti u obzir i kvalitet ra dio-veza. 

Ne sme se zanemariti činjenica da svaka ze mlja ima svoj 

ra zvojni put, zbog čega je nekada teško pla nira nje unapred 

– reči su tržišnog analitiča ra i auto ra izve šta ja Juan 

Lamonta. 

Kvalitetna usluga industrije alarma uveliko zavisi od komu 

nikacionih mreža, ali pošto se sve više govori o završetku 

vladavine POTS linija, dilerima je sve teže da donesu 

konačnu odluku. 

Kazne za neplaćanje poreza na oružje 

Svi koji nisu platili porez na registrovano oružje, kori šće nje 

plovila i splavova moraće da plate kaznu do pola miliona 

di nara, predviđa novi Zakon o porezima na upo trebu, držanje 

i nošenje dobara. Zakon koji je stupio na snagu početkom 

ove godine kažnjava pravna lica sa 100.000 do 

500.000 dinara, dok će fizička lica koja u pro pisanom 

roku ne plate porez biti kažnjena sa 5.000 do 50.000 

di nara. 

Za držanje oružja godišnje treba izdvojiti od 2.700 do 

10.000 dinara, a za one koji žele oružje i da prošetaju poreska 

obeveza je 13.460 dinara. U zakonu se striktno navodi 

da porez plaća fizičko ili pravno lice na koje glasi oružani 

list i da se obaveza mora izmiriti u roku od 15 dana 

od dana dostavljanja rešenja. Rešenje o porezu šalje 

pore ski organ, i to obično u martu mesecu. Obaveze su 

oslo bo đeni svi koji su oružje dobili na poklon od vojske 

ili orga na unutrašnjih poslova. Porez se ne plaća ni za 

službeno oružje ni na oružje streljačkih organizacija i 

klubova. 

Novi uređaji za konvergentne 

infrastrukture 

HP i Microsoft predstavljaju četiri nova uređaja iz porfolija 

konvergentne infrastrukture koja u jednom sistemu obuhva 

taju aplikacije, infrastrukturu i korisničke alate. Ova 

rešenja omogućavaju organizacijama da optimizuju dono 

šenje odluka i produktivnost zaposlenih, kao i da pojedno 

stave pokretanje aplikacija. Rešenje HP Business Decision 

Appliance je već dostupno i omogućava pokretanje 

sistema za poslovno izveštavanje, dok je u planu da 

HP E5000 Messaging System for Microsoft Exchange 

Server na tržište stigne u roku od 45 dana. Preostala dva 

uređaja bi trebalo da se pojave kasnije ove godine. 

Do sada su postojala dva načina za pokretanje kritičnih 

po slovnih aplikacija: primenom posebnih prilagođenih reše 

nja čija implementacija traje previše dugo ili upo tre bom 

vla sničkih aplikacija i strukture koja je vrlo rigidna i teška 

za menjanje. Zbog toga je samo 32% IT projekata implemen 

tacije kritičnih poslovnih aplikacija ocenjeno kao 

uspe šno. 

Novi uređaji konvergentne namene, koje su HP i Microsoft 

razvili u sklopu partnerstva najavljenog pre godi nu 

dana, prvi su sistemi projektovani po meri IT ode lje nja 

i ko risnika istovremeno. Oni omogućavaju pokretanje aplikacija 

i usluga kao što su poslovno izve šta va nje, skladište 

nje podataka, obrada transakcija i razme na poruka. 

Za jednički projektovani uređaji i veza ne konsultantske 

uslu ge i podrška omogućavaju IT odeljenji ma da pokrenu 

kri tične poslovne aplikacije za samo jedan sat, dok je za 

tra di cionalna rešenja bilo potrebno i više meseci. 

Ponuđeno rešenje pruža do 200 puta brže izvršavanje upita 

i desetostruku skalabilnost tradicionalnih SQL Ser ver 

implementacija, tvrde IT stručnjaci. 


51

AKTUELNO 

David Mirza 


Moderni samuraji 

P 

re nekoliko stotina godina 

bilo je ljudi koji su svoj život 

posvećivali zaštiti svojih gospodara. 

Na zapadu su ih zvali musketari, 

a na dalekom istoku samuraji. 

Ma kako da su se zvali, zajedničko 

im je bilo to što su dobro znali šta 

je njihov posao i koje su njihove 

dužnosti: da čuvaju bezbednost 

svojih poslodavaca, ma gde se oni 

uputili. 

O ovim izuzetnim ljudima tokom 

vremena ispredale su se mnoge 

romantične priče i legende, 

u kojima su im uglavnom pripisivali 

izuzetnu hrabrost, herojstvo 

i ponekad nadljudske sposobnosti. 

Oni koji su odlučili da posvete 

svoj život ovom pozivu i da se 

usavršavaju u skladu sa njegovim 

kodeksom, širili su oko sebe 

specifičnu auru. 

Ljudi koji su se bavili ovim 

zanimanjem utemeljili su neke 

norme ponašanja i tako stekli veliko 

poštovanje u sredinama u kojima 

su živeli. 

Danas to nisu ni musketari, 

ni samuraji, već telohranitelji. 

U 21. veku, telohranitelji se bave 

zaštitom svojih poslodavaca 

I smatraju ih specijalistima za 

zaštitu VIP osoba. Na nesreću, 

ne bije ih uvek dobar glas, iako 

uglavnom svoj život izlažu velikim 

opasnostima, posebno kada su 

angažovani da štite VIP osobe 

u opasnim bezbednosnim 

zonama. Ovaj posebno obučeni 

i visokokvalifikovani kadar često se 

unajmljuje za zaštitu pojedinaca ili 

imovine organizacija koje deluju 

u sredinama visokog rizika, kao što 

su Irak, Avganistan, Afrika i Južna 

Amerika. 

Globalizacija je uticala na sve sfere 

života i istovremeno uzdrmala 

bezbednost u čitavom svetu. Osim 

lične bezbednosti, ugrožene su 

i investicije u kritičnim područjima 

širom sveta. 

Zbog toga je bezbednost počela 

da zauzima centralno mesto 

u međunarodnim, državnim 

i korporativnim strategijama. 

Ozbiljno odsustvo svesti o stvaranju 

bezbednih uslova za život i 

rad mogu ugroziti ekonomski 

razvoj, a u današnje vreme čak se 

i sportske manifestacije tretiraju kao 

događaji visokog rizika („nemoguća 

misija“). 

Javnost sve više pokazuje 

interesovanje za kvalifikovanim 

operativcima koji su osposobljeni 

da pružaju usluge zaštite imovine 

i VIP osoba, kao i poslovanja. 

Praktično niko nije pošteđen, 

a u poslednje vreme sve više su 

ugrožene posade teretnih brodova 

na otvorenim morima, gde su česti 

napadi pirata iz Somalije. 

Danas je izražen pritisak na javni 

sektor bezbednosti, čije poslove sve 

više preuzima civilna bezbednost. 

Zato pojedini analitičari ukazuju na 

ubrzan razvoj privatne bezbednosti 

u svetu. Države, kompanije i mnoge 

organizacije širom sveta trenutno 

su u fazi opšte bezbednosne 

reorganizacije i naročito podizanja 

nivoa bezbednosti u svojim 

sredinama. U tu svrhu obično 

su angažovani specijalisti za 

bezbednost i posebni operativci 

koji štite interese država širom 

sveta. 

Nažalost, ono što niko javno neće 

da prizna je sve veća potreba 

52 


za angažovanjem privatnih 

bezbednjaka. Čunjenica je da oni 

obavljaju isti posao kao i pripadnici 

javnog sektora bezbednosti, 

a u pojedinim slučajevima čak 

štite i vojni kadar u neprijateljskim 

zonama (u zavisnosti od stanja 

u državi). 

Malo više poštovanja 

Zbog čega onda privatnim 

bezbednjacima ne pružamo 

podršku, ne pokazujemo 

poštovanje za njihov trud, za njihov 

nemerljiv doprinos našem društvu 

koji ostvaruju obavljajući dužnost 

koju mnogi ne bi preuzeli na 

sebe? Umesto da im pomažemo, 

nazivamo ih „vojnicima sudbine ili 

najamnicima“ i svakakvim drugim 

imenima koja nam padnu na 

pamet bez razmišljanja o njihovoj 

ulozi u čitavom bezbednosnom 

miljeu. Da li ih ne volimo zato što 

su plaćeni za svoj posao? Ili zato što 

svakodnevne zadatke obavljaju u 

sredinama koje poznajemo samo iz 

svojih najgorih košmara? Ili možda 

zato što smo zapravo kukavice i ne 

želimo da se suočimo sa veoma 

realnim saznanjem da su oni ti koji 

„završavaju posao“ čak i onda kada 

vojska zakaže? 

Da li razmišljamo o traumama od 

kojih mnogi od njih pate jednako 

kao što pate i vojnici? Zbog čega ih 

se toliko bojimo? 

Ovi ljudi nam služe samo da 

umirimo sopstvene strahove, pri 

čemu i ne pomišljamo da nam 

oni zapravo mogu pomoći, dok 

oni ostaju sa svojim košmarima 

i strahovima dugo pošto se vrate iz 

nasilja iz kojeg često jedva izvuku 

živu glavu. 

Sjajan primer ovakvog degradiranja 

bezbednosnih preduzetnika 

i specijalista za bezbednost može 

se videti u medijima, naročito 

u skorašnjem filmu „A Tim“ u kome 

se bezbednosni operativci, koji su 

očigledno aluzija na dobro poznate 

PMC, prikazani kao ubice i izdajnici. 

Ovo je ništa drugo nego ružno 

izrugivanje ovako ozbiljnoj profesiji. 

www.SecurityAcademy.com 

Video-nadzor u prigradskim 

naseljima Vojvodine 

Za sistem uvođenja video‐nadzora u ovoj godini 

planirana sredstva iznose 16 miliona dinara, a tu se 

podrazumeva kabliranje, montaža ormana s pasivnom 

i aktivnom opremom. Od ovog novca polovina je 

planirana za izgradnju video-nadzora u još sedam škola 

i dva vrtića, dok bi se druga polovina potrošila za ugradnju 

video‐nadzora na četiri javne površine i 13 raskrsnica, 

gde je u proseku predviđeno po šest kamera. 

Kada je reč o javnim površinama, planirano je da se 

kamerama pokrije Skejt park, Kej kod Varadinskog 

mosta, te Varadinski i Most slobode. 

N 

astavak izgradnje optičke, kablovske i druge 

telekomunikacione infrastrukture i postavljanje 

kamera, samo su deo ovogodišnjih planova Informatike 

u Novom Sadu. U te svrhe preduzeće planira da izdvoji 

130.000.000 dinara. Za izgradnju optičke, kablovske 

i druge telekomunikacione infrastrukture u planu je 

da se izdvoji 91.000.000 dinara, dok se za magistralnu 

infrastrukturu planira 62.000.000 dinara. Taj novac 

bi bio potrošen na projekte optičke komunikacione 

infrastrukture i to na Detelinari, Novom naselju i Podbari. 

Od raskrsnica, ove godine video‐nadzorom pokriće se 

Bulevar oslobođenja – Jaše Tomića, Bulevar oslobođenja 

i kralja Petra Prvog, Bulevar oslobođenja i Novosadskog 

sajma, Bulevar oslobođenja i Jevrejska, Bulevar 

oslobođenja i Narodnog fronta, zatim na raskrnicama 

Bulevara Mihajla Pupina i Jevrejska, Temerinski put 

i Primorska, Temerinski put i J. Andrijevića, Maksima 

Gorkog i Sutjeske, Bulevar oslobođenja i Maksima 

Gorkog, kao i na raskrsnicama Partizanska i Temerinska, 

i Partizanska i Sentandrejski put. 

U ovoj godini planira se i priključenje javnih 

i javno‐komunalnih preduzeća na optičku 

i komunikacionu infrastrukturu. 


53

DA LI SE ZNA 

Jovan Čolić 


Za bezbednije kopove 

Večni dijamanti 

Termalne kamere FLIR Systems spečavaju krađe dijamanata u Namibiji 

Grad Oranjemund, na ušću 

reke Oranje (Narandžasta 

reka), smešten je na juguistoku 

Namibije. Sagrađen je 1936. godine, 

nakon otkrića dijamanata na 

severnoj obali Narandžaste reke 

i danas je poznat kao najbogatije 

nalazište dijamanata na svetu. 

Ulazak u grad je zabranjen, ukoliko 

nemate posebnu dozvolu koju 

izdaje namibijsko Ministarstvo 

za rudarstvo i energetiku. Zbog 

učestalih krađa dijamanata 

namibijska korporacija Nambdeb, 

koja se bavi iskopavanjem 

dijamanata, odlučila je da instalira 

Flir termalne kamere. 

Dobar stimulans 

Krađa dijamanata je ozbiljan 

problem. Naši rudnici su toliko 

bogati da rudari koji rade u 

najdubljem sloju okna vide 

dijamante golim okom. Nakon 

iskopavanja dijamant dobijaju 

stručnjaci na procenu, a 70% novca 

od vrednosti dijamanta pripada 

rudaru. Na ovaj način pokušavamo 

da smanjimo moguće krađe. Ni na 

jednom drugom mestu rudar ne 

može da zaradi ovoliko novca za 

kopanje dragog kamena, tvrde u 

namibijskoj korporaciji Nambdeb. 

54 


Bezbednost na kopovima 

Ne treba posebno naglašavati da 

je područje matične stene kritična 

oblast za bezbednost, objašnjavaju 

u kompaniji Namdebo. Na 

delovima matične stene na kojoj 

se vrši iskopavanje uveli smo 

kao bezbednosnu meru sistem 

pokretnih bežičnih „pauk“ kamera. 

To su male, pokretne CCTV kamere 

koje se instaliraju u kopovima, 

u blizini rudara. Kamere zumiraju 

sliku, tako da se svaki rudar prati 

iz centralizovanog objekta za 

video‐nadzor. Ovakav sistem 

kamera daje snimke visokog 

kvaliteta, koji se koriste kao 

dokazni materijal u disciplinskim 

i sudskim postupcima, ukoliko se 

dogodi krađa dijamanata, dodaju 

bezbednjaci. 

Termalne kamere za noć 

Rudari su svesni da ih nadziremo 

i paze na svoje postupke. Ponekad 

se, međutim, dešava da pojedini od 

njih pokušaju da sakriju dijamante 

u zabačenim delovima područja 

matične stene. Tokom noći oni 

obično ponovo pokušavaju da uđu 

na iskopinu i pokupe dijamante. 

Da bismo sprečili ovakve pokušaje, 

na svim aktivnim lokacijama 

kopova instalirali smo mobilne 

sisteme za nadzor sa Flir SR-100 

termalnim kamerama, tvrde u 

kompaniji. 

Na ovom rudarskom kopu tokom 

noći nema aktivnosti. Svakog ko 

pokuša noću da priđe kopu snimi 

kamera, nakon čega se snimak 

emituje na monitoru. Budući da su 

kamere instalirane na pan/tilt glavi, 

imamo mogućnost da pratimo 

lopova, dok ne stigne patrola da ga 

uhapsi. Termalne kamere nam ne 

pomažu samo nadgledanje tokom 

noći, već i pri lošim vremenskim 

uslovima. Oblast na kojoj vršimo 

iskopavanja nalazi se u blizini mora, 

gde je velika vlažnosti vazduha 

i česte su magle, pa nam termalne 

kamere pomažu da vidimo 

i u takvim okolnostima. 

Kamere SR-100 

Nedavno smo nabavili 16 kamera 

SR‐100 za nadziranja oblasti oko 

kopova. S obzirom na dobro iskustvo 

sa tehnologijom termalnih slika 

i kamerama drugih proizvođača, 

odlučili smo da ponovo instaliramo 

profesionalne termalne kamere. 

Ovog puta flir-kamere. 

Nove kamere imaju 

vanadijum‐oksidni detektor i daju 

izvanrednu sliku na kojoj se mogu 

videti i najsitinije pojedinosti, 

jer stvaraju slike sa učestalošću 

kadrova od 9 Hz, što savršeno 

odgovara našim potrebama. Pored 

toga, kamere koje smo ranije 

instalirali imale su DSD detektor, 

sa kog se slika morala kalibrisati 

preko internog mehaničkog 

kontrolera, koji se često kvario, tako 

da su kamere bile zbog čestog 

servisiranja van funkcije. Međutim, 

rešili smo i ovaj problem nakon 

instaliranja nove opreme. 

Rad u teškim klimatskim 

uslovima 

Kamere koje smo instalirali na 

kopovima rade u veoma oštrim 

vremenskim uslovima. Nalaze se 

blizu mora i izložene su uticaju 

slane morske vode i jakih vetrova. 

Za kućišta kamere, ovo je isto kao 

da su neprestano na udaru jakih 

peščanih oluja. 

Zato smo kamere dodatno osigurali 

kućištem Stainless Steel 316. Svaka 

kamera je postavljene u kućište 

zajedno sa CCTV kamerom koja 

nadzire kopove tokom dana. 

Kućište za obe kamere instalirano je 

na pan/tilt glavi, da bi se ostvarilo 

bolje nadgledanje situacije na 

lokaciji i praćenje ljudi po potrebi. 

U cilju zaštite kamere na objektive 

kamera je montiran prozor od 

germanijuma debljine 8 mm. 

Ovaj prozor propušta preko 99% 

ultracrvenog zračenja i ojačan je 

kobaltom sa spoljašnje strane, dok 

je sa unutrašnje strane presvučen 

antirefleksivnim slojem. Tako je 

istovremeno obezbeđen odličan 

kvalitet slike i izuzetno visoka zaštita 

termalnih kamera. 

Pokretni sistemi 

Kamere i druga oprema napajaju 

se solarnom energijom. Jedan 

solarni panel obezbeđuje više 

nego dovoljno energije potrebne 

za njihov rad. Kao rezervni izvor 

napajanja koriste se baterije, koje 

mogu da traju do četiri dana. 


55

Čitav sistem instaliran je na maloj 

prikolici. Na ovaj način, Namdeb je 

kreirao mobilni sistem koji se lako 

seli sa jednog na drugi kop. Nakon 

završene eksploatacije na jednom 

kopu, sistem se bez problema 

premešta na drugu lokaciju. 

Nadzor u kontrolnoj sobi 

Kontrolna soba u koju se slivaju sve 

slike sa različitih sistema kamera 

TERMALNE SLIKE U SLUŽBI PRIRODE 

nalazi se u gradu Oranjemund. 

Pojedini kopovi, kao što je, na 

primer, Bogenfels, udaljeni su preko 

200 km od kontrolne sobe. Sistem 

funkcioniše veoma jednostavno. 

Male „pauk“ kamere instalirane na 

kopovima povezane su bežično 

sa stanicom na kojoj su instalirane 

termalne kamere. Sa ove stanice, 

svi signali se bežično odašilju do 

male lokalne kontrolne sobe. Uz 

ovakvu organizaciju, veoma je lako 

premestiti kamere na novu lokaciju. 

Kontrolne sobe su međusobno 

povezane optičkim kablovima. 

Iz glavne kontrolne sobe kontrolišu 

se sve kamere, i posmatraju slike 

koje se emituju s njih. 

Nadzor ulaza i izlaza 

Termalne kamere ne služe samo 

za nadgledanje kopova, već 

i ulaza/izlaza u zoni oko kopova. 

Svi zaposleni koji se kreću na ovom 

području kao i mobilna oprema 

podležu detaljnoj bezbednosnoj 

proveri. Prilikom izlaska iz ovog 

područja, sva oprema prolazi 

kroz mašinu sa X zracima, da bi 

se utvrdilo da li su u nekom delu 

opreme skriveni dijamanti. Ulaz 

u prvu rudarsku zonu nalazi se 

u samom gradu Oranjemund. 

Između rudarske oblasti i grada 

napravljenja je „ničija zemlja“. Na 

ovoj „ničijoj zemlji“ stalno patroliraju 

bezbednosni timovi sa dresiranim 

psima. 

Kamere PTZ-35x140 MS za 

kritične zone 

Iako smo već imali instalirane 

neke druge uređaje, ulaz i izlaz 

Radeći sa termalnim kamerama, stekao sam znanje koje sam želeo 

da iskoristim i za neke moje druge slobodne aktivnosti. Pored toga 

što se amaterski bavim fotografijom, radim i kao tehnički asistent 

na projektu „Smeđa hijena“. U okviru ovog projekta proučavamo 

ponašanja ove fascinantne životinje koja živi u Namibijskoj pustinji. 

Nameravamo da instaliramo malu termalnu kameru blizu jednog 

od legla, kako bismo tačno videli šta se događa tokom noći 

– zaključuje Grenvald. 

iz rudarske zone, kao i „ničiju 

zemlju“ neprekidno nadzire 

termalna kamera PTZ-35x140 MS, 

koja je instalirana na visokom 

jarbolu zajedno sa uređajima za 

komunikaciju i drugom opremom. 

Instalirana kamera PTZ-35x140 

MS zumira i nadgleda sumnjive 

aktivnosti tokom dana i smeštena je 

u otporno kućištu. 

Strele prkose novim 

tehnologijama 

Jedan od načina na koji ljudi 

pokušavaju da ukradu dijamante 

jeste pomoću šupljih strela. Nakon 

odapinjanja, saučesnik s druge 

strane ograde sakuplja strele. 

Zahvaljujući kameri PTZ-35x140 MS, 

sada možemo da vidimo šta se 

dešava duž ograde u potpunoj 

tami kao i u maglovitim uslovima. 

Čim primetimo da se neko sumnjiv 

približava, šaljemo patrolu. Budući 

da je PTZ-35x140 MS montirana 

na robusnom pan/tilt mehanizmu, 

nadziremo čitavu oblast i možemo 

po potrebi da pratimo sumnjivu 

osobu tako da ne može da nam 

umakne. 

Moć kamere 

Termalne kamere su, ovde 

u Oranjemundu, dokazale svoj 

kvalitet. One su izvanredno 

sredstvo za uočavanje aktivnosti 

u potpunom mraku i oštrim 

vremenskim uslovima. U Namdebu 

pokušavamo da delujemo u skladu 

sa ekološkim principima. Ukoliko je 

oblast u kojoj smo vršili iskopavanja 

razrovana, praktikujemo da vratimo 

datu oblast u početno stanje. 

Trudimo se da ne postavljamo 

ogradu na mestima na kojima to 

nije neophodno. Još uvek aktivno 

istražujemo prednosti tehnologije 

termalnih slika i tragamo za 

novim načinima njene primene 

u perimetarskoj zaštiti. Želimo da 

izbegnemo troškove javnih radova 

koji se izvode prilikom postavljanja 

skupih ograda. 

56 


BusinessPartners BusinessPartners BusinessPartners 

Dragi čitaoci, 

budite član rubrike 

BusinessPartners – tako ćete biti 

lakše dostupni vašim poslovnim 

partnerima. 

Ispod logotipa svake firme naći ćete 

osnovne podatke. 

I vi pripadate ovoj grupi. 

Zato nas kontaktirajte! 

Pošaljite svoje podatke na: 


pss-magazine@sbb.co.yu 

Digital Security 

Španskih boraca 22 

11 070 Novi Beograd 

tel/fax: +381 11 311 8 113 

+381 11 311 5 302 

www.pelco.co.rs 

office@pelco.co.rs 

Zvanični zastupnik i sistem-integrator za SCG za 

opremu Pelco 

Salmont d.o.o 

Stojana Aralice 1 

11 077 Novi Beograd 

tel/fax: +381 11 22 80 870 

+381 11 22 80 875 

+381 65 21 34 151 

www.salmont.co.rs 

office@salmont.co.rs 

Manifacture and engeneering of security system 

Solytron INT d.o.o. 

Bulevar Vojvode Mišića 10 

11000 Beograd 

Tel. +381 11 369 03 55 

+381 11 369 04 14 

Fax +381 11 369 12 83 

www.solytron.rs 

office@solytron.rs 

Distribucija profesionalne opreme i softvera za 

IP video nadzor 

Boma 

Čarli Čaplina 39 (hala Pionir) 

11 000 Beograd 

office@boma.rs 

www.boma.rs 

tel/fax: +381 11 30 30 840 

+381 11 30 30 838 

Zastupanje, veleprodaja, distribucija, projektovanje, 

izvođenje, inženjering 

Master CCTV centar 

Miloša Bandića 16 

11 080 Zemun 

tel/fax: +381 11 307 6 444 

+381 11 307 6 888 

+381 11 316 7 222 

www.masterbc.co.rs 

masterbc@masterbc.co.rs 

Zvanično najveći distributer sigurnosne opreme 

Tehnomobil Protech 

21000 Novi Sad 

Branimira Ćosića 13 

tel.: +381 21 427 027 

tel./fax: +381 21 531 433 

www.tehnomobil-protech.co.rs 

Detekcija požara, detekcija otrovnih i eksplozivnih 

gasova, kontrola pristupa i evidencija radnog vremena, 

protivprovalni sistemi, video nadzor 

primion Technology AG 

Steinbeisstrasse 2-4 

D-72510 Stetten a.k. Markt 

Germany 

phone +49 (75 73) 952 494 

fax +49 (75 73) 952 110 

www.primion.de 

sidiropoulos@primion.de 

Axis Communications GmbH 

Lilienthalstr. 25 

85399 Hallbergmoos, Germany 

Tel.: +49 811 555 08 44 

Fax: +49 811 555 08 69 

www.axis.com 

kai.niedermeyer@axis.com 

ISC Contact 

Porečka 13 


tel/fax: +381 11 329 3 737 

+381 11 329 3 738 

www.iscc.rs 

www.boschsecurity.rs 

iscc@eunet.rs 

Autorizovani zastupnik za Bosch za SCG 

Bosch Security Systems 

Robert Bosch d.o.o. 

Milutina Milankovića 11a 

11070 Beograd 

tel: +381 11 2052 381 

Fax: +381 11 2052 355 

www.boschsecurity.rs 

RBSM.ST@bosch.com 

Invented for life 

Dallmeier electronic GmbH&C.KG 

Bahnhofstraβe 16 

93047 Regensburg 

Germany 

phone +49 941 8700-0 

fax +49 941 8700-180 

www.dallmeier-electronic.com 

thomas.dallmeier@dallmeier-electronic.com 

IP WAY 

Tetovska 41 


tel/fax: +381 11 308 95 03 

+381 11 308 95 43 

www.ipway.rs 

info@ipway.rs 

Distribucija profesionalne IP video-opreme i softvera za 

video-menadžment i nadzor 

WLS Electronic 

Kraljevačka 5 

11000 Beograd 

tel./fax. + 381 11 309 70 80 

+ 381 11 309 82 72 

mobilni + 381 63 232 014 

www.wls.izlog.org 

wlsbgd@sezampro.rs 

Isporuka i montaža protivprovalnih sistema, kontrole 

pristupa, sistema video-nadzora, automatskih kapija... 

Kobra 

Dinarska 14 

11000 Beograd 

tel./fax: +381 11 3690 323 

+381 11 3690 313 

+381 11 3692 313 

+381 11 2648 368 

www.kobra.co.rs 

office@kobra.co.rs 

Protivprovalni sistemi, kontrola pristupa, detektori 

metala, network 

Biometrija 

Siemens d.o.o. Beograd 

Siemens Building Technologies 

Omladinskih brigada 21 

11070 Beograd, Srbija 

tel: + 381 11 20 96 377, fax: + 381 11 20 96 390 

sbt.cs@siemens.com 

www.siemens.co.rs/sbt, www.sbt.siemens.com 

Proizvodnja, projektovanje i montaža integrisanih 

sistema zaštite i sistema automatike u zgradama 


www.pss-magazine.com 

www.pss.magazine-com 

www.pss-magazine.com 

BusinessPartners BusinessPartners BusinessPartners 

International Counter-Terrorism 

and Protection Training Center 

Serdara Jola Piletića 2 

81000 Podgorica 

tel: +382 20 202 845 

+382 20 203 243 

www.ctp-trainingcenter.com 

www.ctp-trainingcenter@t-com.me 

Špica Centar 

Bulevar Mihaila Pupina 165 V 


tel/fax: +381 11 222 50 70; 222 50 71; 222 50 72 

info@spica.rs 

www.spica.rs 

Sectron 

Jurija Gagarina 11b 

11070 Beograd 

tel: +381 11 22 85 030, +381 11 22 85 031 

fax: +381 11 22 85 032 

www.sectron.co.rs 

office@sectron.co.rs 

Sistemi za automatsku identifikaciju 

security&communication systems 

RAK Security Systems 

Palmira Toljatija 5 

11070 Novi Beograd 

tel/faks: +381 11 2608162 

www.raksecurity.com 

office@raksecurity.com 

Distributer sistema elektronske zaštite. 

Alarm automatika d.o.o 

Gostivarska 25 

11000 Beograd 

tel. +381 11 3976 939 

tel/fax +381 11 3982 992 

e-mail: AABeograd@alarmautomatika.com 

www.alarmautomatika.com 

Izbor proverenih sistema i komponenti potrebnih za 

kreiranje rešenja tehničke zaštite 

Jonik d.o.o. 

11000 Beograd 

Francuska 61-65/III 

tel/fax: +381 11 22 83 056 

+381 11 22 83 086 

www.jonik.rs 

office@jonik.rs 

Jonik 

Evidencija radnog vremena i kontrola pristupa, sistem 

za pozicioniranje i komunikaciju 

Cadex Engineering d.o.o 

Braće Kovač 5a 


tel/fax: +381 11 344 11 35 

+381 11 344 15 79 

www.cadex.co.rs 

cadex@sbb.co.rs 

Projektovanje, ugradnja i održavanje sistema video 

nadzora 

Alarmcentar d.o.o. 

Sarajevska 14/2 

11000 Beograd 

tel/fax: +381 11 361 07 41, +381 11 361 08 40 

+381 11 264 37 44, +381 11 264 24 17 

www.alarmcentar.com 

office@alarmcentar.com 

Distributeri protivprovalnih i protivpožarnih sistema, 

kontrole pristupa, video i audio-interfona, video-nadzora 

Ako želite da budete u rubrici 

za direktan kontakt, pošaljite e-mail: 

marketing@pss-magazine.com 

KOD MAME JE NAJSIGURNIJE


59

PSS 42

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?